Hvala. Prekoračili ste vreme.
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, poslaničko pitanje upućujem i postavljam ministru Vujoviću šta je u programu budžeta za 2016. godinu namenjeno za grad Niš sa ciljem ekonomskog razvoja i smanjenja broja nezaposlenih?
Naime, drage moje kolege narodni poslanici, građani Srbije isto treba da znaju da u Nišu imamo 36 hiljada nezaposlenih koji su na birou i ukoliko se prati trend zapošljavanja u Nišu, koji ide od 500 do 700 zaposlenih u toku jedne godine, a kada sa druge strane imate 36 hiljada koji su na birou, onda kažem da vam treba više od 40 godina, znači, ako zapošljavate hiljadu ljudi, hiljadu radnika godišnje, trebaće vam 36 godina da zaposlimo sve ove naše Nišlije koji su na birou.
Želim da vam kažem da u Nišu ukupno ima 70 hiljada zaposlenih i od toga šest hiljada radi samo u privredi, da svi ostali rade u republičkim budžetskim ustanovama što je dodatno jedan veliki problem i pritisak i na funkcionisanje privrede.
Želim takođe da vam kažem da u Srbiji od 150 opština, 46 spada u izrazito nerazvijene opštine sa stepenom razvoja ispod 60% republičkog, a od toga 27 lokalnih samouprava spada u devastirana područja i njihov stepen razvijenosti je ispod polovine proseka u našoj zemlji.
Želim da vam kažem da se sve ove opštine devastirane praktično nalaze na jugu i na istoku Srbije. Želim da vam kažem da se grad Niš sastoji do pet gradskih opština, da od pet gradskih opština, četiri spadaju u nerazvijene gradske opštine i da su najpogođeniji regioni Pčinjski, Nišavski, Toplički i Jablanički region.
Takođe, želim da vam kažem da je regionalna razlika u Srbiji jedna od najvećih u Evropi, gde vam je Beograd jedan od najrazvijenih regiona, dok je jug i jugoistok Srbije najnerazvijeniji. Želja mi je da ministar Vujović više pažnje posveti ekonomskom razvoju juga i jugoistoka Srbija, posebno Niša, koji bi trebalo da bude pokretač razvoja jugoistočne Srbije.
Takođe, želim da pitam ministra Vujovića – da li je neko iz Privredne komore Niša bio u privrednoj delegaciji koja je posetila Rusiju? Da li je neko iz Privredne komore Niša, koja obuhvata Toplički, Pirotski, Nišavski okrug, koji ima najveći broj nerazvijenih opština, da li su u nekoj privrednoj delegaciji bili ljudi iz Privredne komore?
Takođe, pitanje i obaveštenje, praktično, ministru i građanima, da godišnje više od 150 hiljada ljudi u potrazi za boljim životom napušta svoje male sredine, napušta svoje lokalne sredine i to je pretežno iz jugoistoka Srbije, seleći se ka Beogradu, ka Novom Sadu, ka Nišu. Da li je strategija da u Srbiji imamo dva, tri velika grada, a da nam se Srbija prazni? Mislim da mnogo više pažnje treba posvetiti jugoistoku Srbije, svakom delu Srbije, ali ovde je najnerazvijenije područje i ovde nam treba najveća podrška. Niš kao grad koji vapi za jednom planiranom strategijom razvoja, znači, u Nišu su se menjale stranke, menjale vlasti lokalne, ali što se tiče lokalnog interesa Niša, tu se nismo delili. I dan danas u parlamentu Srbije sedi 12 poslanika iz Niša i nevezano da li su oni iz vlasti ili opozicije, šaljemo jedinstvenu poruku da Vlada Srbije mora u cilju bržeg i kvalitetnijeg razvoja države Srbije da posveti pažnju da jugoistok mora da bude u prioritetu ekonomskog razvoja naše države.
Ono čime ću polako završiti moje izlaganje, pitanje ministru Vujoviću – šta je u programu budžeta predvideo za 2016. godinu namenjeno za grad Niš, sa ciljem ekonomskog razvoja, smanjenja broja nezaposlenih koje sam spomenuo, da u Nišu ima 35 hiljada?
Još jedanput ću ponoviti podatak, ukoliko godišnje zaposlimo hiljadu građana Niša, trebaće nam 36 godina da zaposlimo ljude koji su trenutno na birou, a šta je sa mladima koji završavaju fakultete? Šta je sa ljudima koji dolaze na biro? Ovo traži jedan vrlo ozbiljan odgovor od ministra Vujovića i resornog ministarstva i da kada pričamo o izmeštanju pruge, kada nam ministri kažu – da, to je lokalni projekat, ne, to nije lokalni projekat, to je državna, međudržavna pruga koja prolazi i koja deli grad Niš. Potrebna nam je podrška Republike, kao što smo glasali ovde kredit za pravljenje zaobilaznice iz Beograda, kao što ste glasali za „Beograd na vodi“, treba nam podrška države da glasamo u ovom parlamentu za grad Niš i da se glas Niša čuje i da se ekonomski razvoj Niša stavi kao prioritet. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim u ime poslaničke grupe SNS da čestitam predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije gospodinu Tomislavu Nikoliću na velikoj diplomatskoj i političkoj pobedi koja se desila juče na generalnoj konferenciji UNESKO-a, kada je odbijen zahtev Albanije da se južna srpska pokrajina primi u punopravno članstvo ove specijalizovane agencije UN za obrazovanje i kulturu.
Pobeda je tim veća ako se zna da se na Kosovu i Metohiji već sada na listi svetske baštine UNESKO-a nalaze manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške. Uspeh je tim veći ako se zna da su mnoge države u svetu bile izložene neviđenim diplomatskim i političkim pritiscima da glasaju za prijem Kosova i Metohije u punopravno članstvo UNESKO-a i na kraju se ispostavilo da politička mudrost, da diplomatska veština može da bude važnija i značajnija od puke sile i političke moći, uključujući i moć novca, jer su Albanci i oni iz Albanije i oni sa Kosova i Metohije novcem plaćali predstavnike pojedinih država da glasaju za prijem Kosova i Metohije u punopravno članstvu UNESKO-a.
I uprkos svemu tome, ispostavilo se da onima koji su lobirali za prijem Kosova i Metohije u punopravno članstvo u UNESKO su nedostajala, neki bi rekli, samo, a mi kažemo, velika i ogromna tri glasa i na kraju Kosovo i Metohija nisu primljeni u članstvo UNESKO. Devedesetdve države su glasanje za, 50 je bilo protiv, 29 je bilo uzdržanih.
Čuli ste juče u izjavi predsednika Vlade Aleksandra Vučića da to nije velika pobeda Republike Srbije, ali da svakako jeste izbegavanje jednog velikog istorijskog i kulturnog poraza i u tim rečima se nalazi velika istina. Da bi se izbegao taj veliki istorijski, kulturni poraz, Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem uložila je nadčovečanske diplomatske i političke napore da razgovorima, ubeđivanjima, iznošenjem istorijskih argumenata ubedi države članice UNESKO da ne treba da glasaju za prijem južne srpske pokrajine u ovu Agenciju UN i Vladi Aleksandra Vučića je to pošlo za rukom. Možemo slobodno da kažemo da je Srbija prestala da gubi na međunarodnom planu, da je Srbija digla glavu, da je Srbija konačno stala na svoje noge i da je Srbija pokazala celom svetu da ume da štiti svoje nacionalne, istorijske, pa i duhovne i kulturne interese, a posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji.
Sa druge strane, predsednik Pokrajinske vlade, šef korumpiranog režima u Vojvodini, predsednik DS Bojan Pajtić je pre samo nekoliko dana, 5. novembra 2015. godine, posle sednice svoje vlade u senci izjavio sramnu rečenicu kako Aleksandar Vučić namerno u javnosti pravi farsu od svojih lažnih diplomatskih napora, kako je on veliki politički genijalac rekao, jer je sasvim jasno da Kosovo ne može biti primljeno jer nema potrebnu dvotrećinsku većinu glasova. To je rečeno 5. novembra 2015. godine, a evo juče, 9. novembra, pokazalo se da nije bilo sasvim jasno da Kosovo nema dvotrećinsku većinu, jer su falila tri glasa da južna srpska pokrajina postaje članica UNESKO.
Dok je Bojan Pajtić obmanjivao građane Srbije, lagao, kao što to inače radi, kako je jasno da Kosovo i Metohija nema dvotrećinsku većinu …

Vreme.

… Vlada Republike Srbije je pokazala da diplomatskim naporima može da se postigne uspeh …

Hvala.

Samo da završim.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – koje dalje mere će da preduzme u cilju očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, jer je jučerašnje glasanje u UNESKO pokazalo da Kosovo i Metohija za svet nisu nezavisna država, već teritorija pod zaštitom UN?

Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Olena Papuga, Nada Lazić, Konstantin Arsenović i prof. dr Žarko Obradović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanici Borislav Stefanović i Ivan Jovanović predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 od ukupno prisutnih 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Pozivam vas da glasate, jer obično glasamo za sve predloge koji se odnose na izmene odluka o izboru članova pojedinih poslaničkih grupa.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 120, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 29 od ukupno prisutnih 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Staviću na dnevni red na prvom narednom zasedanju. Toliko mogu da uradim.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 5. novembra 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 113, protiv – 13, uzdržanih – nema, nije glasalo 25 od ukupno prisutnog 151 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vratićemo se na tačku o delegaciji, kako ne bih oštetila poslaničku grupu, jer imamo dva tumačenja. Jedno tumačenje da nam treba 126 glasova i tumačenje od svih potpredsednika da nam treba prosta većina. Vratićemo se, ne želim nikoga da oštetim, još jednom na ovo glasanje. Znači, ovo je prošlo – Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu.
Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rehabilitaciji.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnite.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rehabilitaciji Borislava Stefanovića.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Predsednice, za šta se glasa?)
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo … hoćete da produžimo glasanje?
Dvanaest protiv, uzdržanih nema, protiv niko, nije glasalo 142 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije izdavanje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Da li narodni poslanik Blagoje Bradić želi reč? (Da.)

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predložio sam izmenu zakona koji glasi – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanje građevinske dozvole, radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, u narodu popularan „Zakon o Beogradu na vodi“.
Dva su razloga zbog kojih sam predložio Skupštini da uzme u ponovno razmatranje ovaj zakon, koji je usvojen pre više meseci. Jedan razlog je što je po mišljenju pravne službe ovaj zakon protivustavan i zadire u neprikosnoveno pravo privatne svojine, koje može da se otuđi isključivo u okviru Zakona o eksproprijaciji koji je vrlo jasan i koji kaže da privatna imovina može da se otuđi, ako postoji opšti javni interes. Ako se gradi škola, ako se gradi zgrada za socijalno stanovanje, ako se gradi neka saobraćajnica, ako je nešto u vezi komunalnog opremanja terena, tada može da se izvrši eksproprijacija, uz sve ono što piše u Zakonu za eksproprijaciju.
Ovim zakonom, poštovani građani skupštinska većina je dala mogućnost da Republička vlada i Grad Beograd izuzmu privatnu svojinu na delu jedne beogradske opštine uz reku Savu, da to proglase opštim javnim interesom kako bi mogli da izvrše tu eksproprijaciju, da to urade sredstvima republičkog budžeta, a onda mimo Zakona o eksproprijaciji, mimo uslova kada može da se vrši eksproprijacija daju drugom privatniku na osnovu međudržavnog ugovora, bez tendera tu zemlju da bi on gradio stambeno-komercijalni sadržaj i to proglasili opštim javnim interesom.
Ja ne vidim šta je u tome opšti javni interes. To je privatna svojina gde su ljudi mogli u direktnom kontaktu sa investitorom da se dogovore oko gradnje toga što je zamišljeno da se radi.
Drugi deo zbog čega se protivim ovom zakonu je način finansiranja komunalnog opremanja Savskog platoa, to je iz republičkog budžeta. Više stotina miliona evra je u pitanju, poštovane koleginice i kolege. Taj novac smo mogli da upotrebimo za pokretanje proizvodnje, jer svi se kunemo i pričamo o velikoj nezaposlenosti u Srbiji. Taj novac je mogao da se iskoristi da se poveća broj parcela, tj. broj hektara pod navodnjavanjem, taj novac smo mogli da iskoristimo da počnemo proces energetske efikasnosti gde bi stvarno pokrenuli privredu, građevinsku privredu Srbije i onu prateću privredu koja pravi te izolacione materijale.
Ovako ja mislim da je ovo protiv interesa građana Srbije i pozivam vas da prihvatite moj predlog sada kako bismo mogli da ispravimo ovu nepravdu.