Na član 1. amandman su podneli…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta radiš bre?)

Samo da vas podsetim šta je tema amandmana, to je moje pravo.

(Marko Đurišić, s mesta: Šta je Babić pričao?)

Gospodine Đurišiću, izričem vam opomenu zato što non stop dobacujete celo pre podne, izričem vam opomenu.

Znači, ovako, amandman glasi da u Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, član 1. briše se. To je amandman koji su podneli gospodin Živković i gospodin Pavićević.

Gospodine Šutanovac, ja vas molim da se vratite, da govorite o amandmanu, jer ovo je veoma važna tema i neću dozvoliti da pričamo o bilo čemu drugo, osim o ovom amandmanu.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja ne znam samo…)

Da li možemo tako?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Ako mi dozvolite da završim?) Ne možete da završite da pričate o onome što nema veze sa ovim amandmanom.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Shvatate li vi…)

Ne želim da shvatim ono što vi govorite, jer ne želim uopšte da na bilo koji način mi bilo šta vi date neki savet ili objasnite.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Dajte mi reč. Sve vreme govorim o amandmanu.)

Ne govorite. Nijednom ga niste pomenuli. Evo, ja ću uzeti stenografske beleške. Nijednom niste pomenuli amandman, nijednom u vašem izlaganju.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nisam?)

Niste, gospodine Šutanovac.

Evo, ja vih voleo da uzmete, vi da pročitate i da mi donesete jednu rečenicu u kojoj je pomenut ovaj amandman koji je na dnevnom redu. Čak i reč amandman niste pomenuli.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Što moram da kažem – amandman?)

Pa, morate da govorite o amandmanu.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Dobro, evo, objasniću. Vratite mi reč.)

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, povreda Poslovnika.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Javljaću se stalno.)

Morate ponovo da se javite, a sada je dobio reč gospodin Đurišić.

Predsedavajući, ja želim da ukažem da danas ceo dan dok predsedavate…

Vi dobacujete.

… kršite član 106. Poslovnika, koji govori o tome da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, o kojoj se vodi pretres.

Znači, kada govore poslanici iz vaše poslaničke grupe, za njih član 106. ne važi. Mogu da pričaju o čemu god hoće i da nekog hapse i da ih šalju u zatvor, i da ne znam šta rade ovde, pokazuju slike. Nikakve veze sa temom rasprave ne moraju da imaju. A, onoga trenutka kada neko iz opozicije na isti način učestvuje u ovoj raspravi, koja je mnogo šira od ovih nekoliko rečenica koje se nalaze u amandmanima o kojima raspravljamo, vi oduzimate reč i izričete opomenu.

Znači, ja vas molim da imate isti aršin prema svim poslanicima, da dosledno član 106. Poslovnika sprovodite, bez obzira na to sa koje strane dolazi diskusija, jer bez toga ovo nije parlament, nego se ovo pretvara u glavni odbor vaše stranke, gde mogu da se čuju samo hvalospevi o radu Vlade i premijera.

Mi nismo zato ovde. Mi smo ovde da kritikujemo ono što ova Vlada radi, jer su nas izabrali građani koji ne podržavaju ovu Vladu. Tri četvrtine građana nije glasalo za ovu Vladu i nas ovde koliko ima, imamo pravo i obavezu da govorimo o tome i ne možete nas u tome sprečavati.

Nemojte da mislite da će vaše opomene i vaše ponašanje da nas spreči u tome. Neće, odmah da vam kažem. Poštujete Poslovnik, da se odnosite prema svim poslanicima isto. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.

Molim vas da upravo ono što ste sada izgovorili, prigovorili meni, da prvo poštujete vi. Znači, onoga trenutka kada vi poštujete Poslovnik ja, kao predsedavajući moram da ga poštujem.

Gospodin Nikolić je bio danas opomenut da dobacuje i to posle toga više nije radio. Ja nisam imao mogućnost da ga opomenem. Vas opominjem…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Da li je dobio opomenu?)

Gospodine Šutanovac, nemojte da dobacujete, molim vas.

Vas opominjem celo prepodne. U stenobeleškama sigurno ima dvadeset puta da sam vas opomenuo da ne dobacujete. Znači, na kraju moram…

(Marko Đurišić, s mesta: Sve vreme kršite Poslovnik.)

Gospodine Đurišiću, ako ja kršim Poslovnik, vi se ovako javite, ja vas saslušam dva minuta i dam komentar. Znači, to uopšte nije problem, kao što ste malo pre dobili reč, vi ste rekli ono što ste imali, ja sam vas saslušao i sada dajem objašnjenje.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Ne možete ponovo, ne mogu da prekršim Poslovnik odmah.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Znači, ne mogu gospodine Đurišiću, to vrlo dobro znate. Jedino ako smatrate da sam prekršio Poslovnik što sam opomenuo gospodina Šutanovca da ne dobacuje.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Gospodine Đurišiću, vi ste dobili opomenu zato što ste dvadeset puta u toku dana dobacivali. Imate pravo da govorite. Javite se za reč, vi reč dobijete, govorite i nikakv problem. Ali, ne možete da dobacujete sa mesta.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Ne možete, gospodine Đurišiću.

(Marko Đurišić, s mesta: Niste me pitali da li treba da se glasa o povredi, član 103.)

Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.

Izvolite, gospodine Pavićeviću. Imate vaših pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani podpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, više od dva sata, poštovana gospodo, jutros raspravljamo o amandmanu, koji smo na član 1. ovog Predloga zakona podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.

Poštovana gospodo, ja smatram da je to već dovoljan znak za sve narodne poslanike ovde, ali i za građane naše Republike, da je ovo važna tema i da se raspravi prilazi na takav način da iz koje god stranke da se govori, da se ukazuje na važnost toga kakav je naš pristup ovom predlogu koji je poslala Vlada Republike Srbije. Diskutovali su narodni poslanici SNS, uključili su se narodni poslanici SPS, diskutovali su narodni poslanici drugih političkih stranaka. Skoro da nema stranke, parlamentarne, iz koje narodni poslanici jutros nisu diskutovali.

Ja ovo napominjem, gospodine Bečiću, da bih ukazao narodnim poslanicima koji su minimizirali značaj sadržine naših amandmana, da je veoma važno da ovako temeljno raspravljamo o ovome što je Vlada predložila, ali i o tome kakva je naša reakcija na takav predlog.

Strašno se čudim, poštovana gospodo, kada narodni poslanici neki ovde ne mogu da razumeju da postoje građani naše Republike, mahom u ovom slučaju u prosveti, u različitim podnivoima sistema obrazovanja u Srbiji, koji ovo što je rešenje, gospodine Obradoviću, koje je poslala Vlada Republike Srbije smatraju poniženjem. Ja onda ne mogu da razumem kada se vi javite ovde, bili ste ministar prosvete, a onda kažete da ne razumete…

Molim vas, gospodine Pavićeviću, ne možete se neposredno obraćati drugom narodnom poslaniku.

Izvinite, posredno ću da kažem.

Ja onda ne razumem kada bivši ministar prosvete uputi jednu poruku nama podnosiocima amandmana da ovo nije onaj nivo ozbiljnosti rasprave kakvu je on očekivao.

Takođe, gospodine Bečiću, ja ne razumem kada neki narodni poslanici diskutujući o našem amandmanu, kao što je to uradio gospodin Neđo Jovanović, kažu da bi usvajanje našeg amandmana dovelo parlament u blokadu, poštovana gospodo. Pa, ni na koji način nije moguće zamisliti situaciju da kada bi se prihvatio naš amandman, da posledica toga bude parlament koji je u blokadi. Zašto? Gospodin Neđo Jovanović je argumentovao, ostao bi član 2. Predloga zakona kojim se definiše kada zakon stupa na snagu.

Poštovana gospodo, pa Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 2, poštovana gospodo, gde smo predvideli da će narodni poslanici vladajuće koalicije uvažiti argumentaciju koju dva dana mi ovde saopštavamo, da će prihvatiti naš amandman na član 1. kojim se kaže – briše se sadržina člana 1, da će sledstveno tome, poštovana gospodo, prihvatiti našu argumentaciju i amandmana na član 2, jer smo mi, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bečiću, da čuje, evo, narodni poslanik Neđo Jovanović, podneli amandman i na član 2, u kojem piše – briše se član 2.

To znači, poštovana gospodo, da mi predlažemo da se ne prihvati, da se ne usvoji ovaj Predlog zakona. I kao posledica ne može da bude blokada parlamenta ni na koji način. Apsolutno dosledno ovde delujemo.

Ministru Vujoviću smo, poštovana gospodo, jutros, na samom početku, pa ja sam to u prvom govoru, ponudili smo mu jedan čestiti izlaz iz ove situacije. Izlaz je, ministre Vujoviću, da uvažavajući argumentaciju koja se čula, uvažavajući da u našoj Republici žive građani koji drže do svoga dostojanstva, koji neće milostinju, koji neće poniženje, koji hoće samo nagradu za sopstveni rad, platu za sopstveni rad, ponudili smo ministru Vujoviću da on danas ovde, na osnovu argumentacije koju je čuo, povuče Predlog zakona i da se na taj način odgovori na ono što je bila današnja argumentacija.

Meni deluje da je naša argumentacija ovde bila dobra, da ovde imamo razmišljanja da zaista to jeste bila dobra argumentacija, ali da isključivo iz razloga poslušnosti svojoj stranci ne želi da se prihvati jedan naš predlog koji na odgovarajući način tretira ono što je reakcija prosvetnih radnika na ono što je Vladin Predlog zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Vreme. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, replika.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ja ću vrlo kratko izneti repliku na ovo što je rečeno. Radi se o nečemu što postaje manir koji je nedopustiv. Non-stop smo ukazivali u ime poslaničke grupe SPS na zloupotrebu Poslovnika. Oni koji se pozivaju na poslovničku savest, koji nas uče kako da se ponašamo u parlamentu, imaju jedan manir koji je ustaljen od samog ovog saziva, u kome se isti predlagači nalaze.

Zbog toga se dolazi u blokadu parlamenta jer parlament mora efikasno da deluje. Efikasnost parlamenta ne može da se postigne na način kako se to ovde čini, a naročito ne sa amandmanima „briše se“ koji su bili i ranije, a sada bez adekvatne argumentacije, svakako činjenično neutemeljene. U tome se sastoji blokada parlamenta i ta blokada parlamenta će postojati sve dok se ovaj manir ne iskoreni, a iskoreniće se onog trenutka kada budemo intervenisali u Poslovniku i kada budemo zabranili ovakve vrste zloupotrebe Poslovnika i poslovničkih prava. Hvala.