Dame i gospodo, u raspravi po amandmanima, kao i u raspravi u petak u načelu, u stvari slušamo kao i za ovaj amandman hrpu ekonomskih parametara koji suštinski, ja mislim, uopšte ne idu na ruku opozicionim političkim strankama.
Ako pogledate te parametre, onda možete da shvatite da Srbija danas izgleda ekonomski mnogo bolje nego, ne u zadnjih godinu-dve dana, nego nikada u svojoj istoriji.
Možemo mi danas da polemišemo, ali ne može da se polemiše sa deficitom budžeta koji iznosi jedan ili jedan i po posto, odnosno 50 milijardi dinara. Oko toga nema polemike. Ne možemo da polemišemo sa činjenicom da država Srbija košta 46% društvenog bruto proizvoda i da je jedna od najskupljih država koji postoji u Evropi.
Da nije bilo mera koje smo doneli u decembru, ono što je ministar počeo da vam govori, danas bi taj deficit bio mnogo veći. Ušteda u budžetu po tom osnovu na klasifikaciji rashoda za zaposlene iznosi 10%. Rashodi za zaposlene na nivou obrazovanja iznose 3% kao svuda u Evropi. I to su parametri koji su nesporni. To su ekonomska pravila i principi.
Danas slušamo o rebalansu budžeta. Kako može ovo da bude rebalans budžeta? Normalne su ispravke budžeta. Mogu da se dese u toku jedne godine, srpski prevedeno, ispravke budžeta. Ali, zašto se potencira da je ovo rebalans budžeta? Zato što prvi put Srbija se pridržava principa relanosti budžeta u planiranju.
Prvi put, predsednik Vlade, ministar finansija, kada su planirali budžet, kada su ga planirali držeći se principa potpune formalnosti i načelo suštine, nisu pogrešila u principu realnosti budžeta. Budžet je realna i planska kategorija.
Zato vi potencirate a ministar vam kaže – Da, nismo pogrešili; i sredstva koja danas izdvajamo ne izdvajamo sa ekonomske klasifikacije koju menjamo. Ta sredstva su tu u tekućim rezervama. Ne menjamo budžet, ne govori se o rebalansu budžeta.
Suštinski, mi danas zadržavamo sa ovakvim načinom promena i ovom količinom finansijskih sredstava realnost budžeta i ja teoretski mogu da shvatim da se mi nalazimo pre desetak godina, kada jedan deo opozicije možda i ne prepoznaje, zagovara ne klasičan ekonomski model u budžetu, nego savremeni ekonomski model koji kaže – da, mogući su ciklični budžeti i moguća je automatizacija stabilnosti. To više nije tačno.
Evropa, svet se danas vraća na klasičan ekonomski princip i Nemačka kaže i hvali se, da se pridržava novog modela budžetske razboritosti koji kaže da se može trošiti samo onoliko koliko ima. Šta mi danas, ne prihvatajući ovaj amandman, u stvari zagovaramo? Da trošimo onoliko koliko imamo i nismo mi nikada ni 2014. godine u decembru uzeli nekome, već smo trošili onoliko koliko imamo.
Veliko je zadovoljstvo naravno i SNS i svih poslanika u Skupštini da možemo da povećamo finansijska sredstva koja izdvajamo za javni sektor na osnovu za rashode zaposlene, ali to izdvajanje više od ovoga što danas predlaže ministar, odnosno Vlada Republike Srbije, podrazumeva ekonomski krah i kolaps Srbije u narednom vremenskom periodu.
Da li neko hoće da rizikuje da kaže – Mi hoćemo da povećamo javnu potrošnju, rashode zaposlene zato što je to politički pragmatično i da 2018, 2019. godine završimo sa javnim dugom koji ne možemo da servisiramo i da dođemo u situaciju da ne isplaćujemo i te rashode koje imamo.
Fiskalna konsolidacija, odnosno trošenje onoliko koliko imamo je suština ne samo u Srbiji danas, nego i u svim savremenim monetarnim ekonomijama po pitanju budžeta. Zato nema razloga da preterano polemišemo oko ekonomskih kategorija. Na sreću SNS, Vlade i svih nas koji predstavljamo ovu stranu, ona su kao nikad dobra.
Pojedinačna percepcija naša o finansiranju države može da bude različita. Ona je ispunjena političkim stavom, ali ključni makroekonomski parametri su tu i to ne može da skloni više niko.
U 2015. i u 2016. godini se nadamo da će taj trend biti još bolji i još veći, ali i inflacija od 2%, društveni bruto proizvod koji raste na 1% kad je preokrenut trend, smanjenje stope nezaposlenosti, tri ključna makroekonomska parametra, ali nemojte da zaboravite nikad manja referentna kamatna stopa u istoriji Srbije od 4,5%. To su stvari koje guraju srpsku privredu i srpsko društvo da izgleda ekonomski bolje. Možda ne dovoljno dobro, ali je realno i to je suština i neprihvatanje ovog amandmana i budžeta za 2015. i budžeta za 2016. godinu. Ja vam se zahvaljujem.
