Poštovani predsedavajući, želim da se uključim u diskusiju iz dva razloga. Jedan je da kažem da se ne slažem sa predloženim amandmanom, a mnogo više od toga, u stvari da podvučem izlaganje gospodina ministra, danas u nekoliko navrata, koji je čini mi se veoma jasno i glasno više puta ponavljao ono što je suštinski važno za obrazlaganje čitavog ovog predloga zakona i načina na koji se vrši usaglašavanje odnosno povećanje pojedinih isplata koje su predviđene.
Naime, ono što je važno i ono što posebno želim da podržim jeste da je ono što je predviđeno i ono što je predloženo iz realnog osnova. Prosto, pitam sve one poslanike koji su se danas čitav dan zalagali za drugačiju vrstu pristupa ovom poslu, za drugačije isplate i veće čak nego što su predložene po nekoliko puta, da li bi oni u svom odnosu prema sopstvenom budžetu imali takav pristup da se troši mnogi više nego što se realno ima. Mislim da ne.
Smatram da je Vlada u ovom slučaju postupila odgovorno sa otvaranjem jedne nade i perspektive za budućnost u smislu sigurnosti onoga što čini država i državni sistem, da se može trošiti onoliko koliko se ima, onoliko koliko se zaradi, a ne više od toga, čime se stvaraju ogromni dugovi i nesigurnost, ne samo današnjih, nego još više budućih generacija.
Ono što takođe želim da naglasim jeste pominjanje kulture, kao jednog posebnog segmenta, za koji stvarno smatram da je od izuzetnog značaja i nešto na šta država i čitava Vlada posebno mora obratiti pažnju. Nadam se da će se to dogoditi kod novog predloga zakona o kulturi i ovih članova koji su u buduće pred nama i to iz više razloga, da se ne ostvari ili ne dogodi nešto što je npr. bilo posle 2000. godine, da neko predloži da se npr ukine Sajam knjiga i da se recimo od 2001. godine ustanovi da se u Beogradu održava Prvi međunarodni sajam knjiga.
Na naše veliko zadovoljstvo ogromnog dela kulturne javnosti, koji se pobunio protiv takvog jednog predloga, mi smo ove jeseni doživeli veliki, veoma uspešan, 60. sajam knjiga, što odgovara realnosti, itd, da recimo kasnije u Nacionalnoj biblioteci ne budu direktori koji će izbacivati knjige iz biblioteke, smatrati ih suvišnim ili još više zloupotrebu knjige raditi na drugi način.
Ono što očekujem od Zakona o kulturi jeste da posebno apostrofira koje su to nacionalne institucije, da ih zaštiti i na taj način se uključi u čitavu ovu politiku zaštitu nacionalnih interesa.
Najzad, kada je reč o ovim zakonima, samo ću još ovo da kažem, da je ovakav pristup Vlade i ministra finansija, koji ovih dana vrlo odgovorno i više puta kažem, vrlo energično brani ovaj predlog, nešto što je za razliku od ministara koji su bili u vreme Đelića ili Dinkića, sasvim drugu liberalnu, ekonomsku politiku vodili, koja nije bila zasnovana na stanovištu zaštite države i državnih interesa.
Dakle, još jednom, ovo smatram veoma važnim da se podrži politika koja će obezbediti realno osnovu ekonomske politike u narednom periodu i realnu isplatu zarada prema svima.
Naravno, ne slažemo se da su to dovoljne mere, ne mislimo da su iznosi dovoljni, ali u svakom slučaju jesu stabilni, jesu sigurni, a za veće treba da se svi zajedno potrudimo i da se založimo zaista, da na osnovu realnih ekonomskih pokazatelja, oni se i ostvare u narednoj godini. Hvala.
