Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, ja ću prvo nešto reći o Zakonu o trgovačkom brodarstvu, koji se meni posebno dopao zbog načina pisanja i zbog toga što su termini upotrebljeni iz našeg lepog srpskog jezika. Uverenje, potvrde, dozvole, znači, nema licenci, sertifikata itd. Ti su izrazi išli u korist upotrebe srpskog jezika i nama je to veoma značajno, jer ova Skupština treba da neguje srpski jezik, kao što sve skupštine nekih drugih država treba da neguju svoje matične jezike. Nije problem znati tuđi jezik, ali uvek treba znati i svoj jezik i njega negovati i čuvati, bez obzira koliko jezika neko govori.
Taj zakon je posle 1977. godine jedan od kompletnijih zakona. Ja sam podneo neke amandmane, verujem da će biti usvojeni. Mislim da je dobar i da ne treba trošiti vreme.
Da pređem na Zakon o katastru. Naravno da ću glasati za njega. Nama seljacima, katastar nam je neka najgora stvar. Tamo kada mi dođemo, gotovo da očekuju da kleknemo i da legnemo. Nadamo se da će se praksa i katastar promeniti i da se neće očekivati da na tim šalterima budemo toliko ponizni, a nekad i poniženi. Verujem da će i katastar vremenom postati bolji.
Što se tiče ozakonjenja objekata, ja tu imam mali problem, zato što, barem kod mene, na stotine seljaka su dobili krivične prijave zbog zidanja šupa. Šta će biti kada usvojimo ovaj zakon? Hoće li oni i dalje biti krivično odgovorni za zidanje šupa? Već su im krivične prijave podneli preko inspektora lokalne samouprave, koje su zbog, često čak i zbog bunara, i zato je pitanje i sela kako izvršiti legalizaciju bunara? Da li se legalizacijom objekta automatski legalizuje i bunar? Da li njega posebno treba ucrtati, zato što nemamo mi svi na selu vodu, zato što bunari iziskuju neke druge propise itd, zbog korišćenja vode, tako da je mnogima na selu to zanimljivo?
Oni koji su seljacima pisali za šupe krivične prijave, ovo je fotografija iz sedmog meseca iz Inđije u centru 2007. godine, početak radova.
(Narodni poslanik Marijan Rističević pokazuje fotografiju.)
Poslovno stambeni objekat, preko 30 hiljada kvadrata, bez ikakve građevinske dozvole. Da bi formirali parcelu i to izgradili, malo im je smetao komšija, pa su i njega živog zatrpali do pojasa. Pošto sam ja bio predsednik Skupštine, ja sam postavio to pitanje, pa sam ubrzo razrešen u Upravi vodovoda. Na sreću, komšiju sam otkopao na vreme. Ostale su mu zarobljene samo patike.
Dakle, oni koji su seljacima pisali te krivične prijave, očigledno nisu bili predmet krivičnih prijava, odnosno krivične prijave koje sam ja podneo pronađene su nedavno u Somboru, ni u Beogradu, ni u Sremskoj Mitrovici, već su pronađene u Somboru, najverovatnije da se po njima ne bi postupalo, ili je neko u Somboru imao neki razlog da izvrši uvid u taj predmet.
Znači, neko ko je izgradio objekte od 30 hiljada kvadratnih metara, poslovno-stambene, uz sve povlastice koje je Direkcija za izgradnju opštine dala, je podneo krivične prijave seljacima za zidanje kotobanja, šupa itd. Zato je moje pitanje opravdano – šta će se desiti sa njima koji su bili progonjeni, a koje su progonili ovi koji su, gle čuda, u tom poslovno-stambenom objektu, evo ovde, formirali penthaus od 250 kvadrata.
Danas tamo živi bivši predsednik opštine, koji je to bio 2007. godine, Goran Ješić, koji je posle bio potpredsednik vojvođanske Vlade, pokrajinske Vlade i koji boravi u penthausu koji se vodi fiktivno na nekoj firmi od 230 kvadrata, što meni ukazuje na golemu korupciju, da neko ko je pisao seljacima krivične prijave za zidanje šupa, kotobanja, pratećih objekata itd, je dozvolio da se u centru, a i tužilac je bio veoma aktivan učesnik, da se takav objekat izgradi u centru sasvim nekažnjeno, da se jedni progone, a da se drugi nagrade. Dokle ćemo progoniti milione, a nagrađivati milionere? To je moje pitanje u vezi ovog zakona. Naravno da ću ja glasati za njega zbog 1,5 miliona objekata, a među njima, naravno, ima i ovakvih.
Kada legalizujemo 1,5 miliona objekata, faliće nam ljudi, 500 hiljada kuća je prazno, uglavnom na selu, prosečna starost 59 godina. Zato je moje pitanje – hoćemo li, a to je kolega Jovanović govorio, dati neke povlastice stanovnicima sela, kako to neki zovu seljanima, ili ovi gradski upotrebljavaju i „ljakse“ izraz, šatrovački, da li ćemo njima učiniti neke popuste, s obzirom da u prethodnom periodu dok je vladala stranka bivšeg režima toga nije bilo? S obzirom da su većinom samodoprinosom seljaci pravili i vodovode, telefone, puteve, ulice itd, mislim da su zaslužili da imaju određene povlastice.
Posebno me interesuju pomoćni objekti, šta će biti sa njima, koja će biti tarifa u ozakonjenju, šta će biti ubuduće? Što se mene lično tiče, ja bih predložio vašem ministarstvu da za te pomoćne objekte, posebno za staje zbog razvoja stočarstva, jer smo pali na 0,3% grla krupne stoke po hektaru, a evropski prosek je jedan, ne da dajemo džabe, već čak i da im platimo te takse, da bi se oni bavili tim poslom i da bi na poljoprivredno zemljište dobili što veći proizvod.
Dakle, ja ću podržati sve te zakone, ali mislim da silazimo sa puta koji je vodio nikuda i prelazimo na put koji vodi nekuda, da bi stigli negde. Zato ću da glasam, da bi ovo bio deo reformi, ali ipak postavljam pitanje seoskog stanovništva, zato što nam je tamo stanje više nego urgentno. Hvala.