Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da su prisutno najmanje 84 narodna poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici da prisustvuje sledeći narodni poslanik Nataša Vučković.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 8. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: dr Zoran Lončar, ministar zdravlja, prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i dr Nebojša Jokić i Svetlana Zeković, viši savetnici u Ministarstvu zdravlja.
Primili ste predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaja Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, želi reč?
Izvolite gospodine Lončar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti ne menjaju se bitno rešenja iz postojećeg zakona već se unapređuje organizacije zdravstvene službe, odnosno unapređuje se kvalitet zdravstvene zaštite koja se pruža na teritoriji Republike Srbije.
Ovim Nacrtom zakona stvaraju se mogućnosti za dalje unapređenje rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse kao i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, a rešenja predložena u ovom Nacrtu zakona predstavljaju rezultat saradnje Ministarstva zdravlja, nadležnih komora zdravstvenih radnika i zajednice medicinskih fakulteta.
Predloženim zakonskim rešenjima predviđeno je da pripravnički staž za sve zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom traje šest meseci. Program osnovnih studija na fakultetima odgovarajuće struke usklađen je sa evropskim direktivama sadrže obaveznu praksu na završnoj godini osnovnih studija, odnosno studenti u tom periodu već obavljaju deo programa obaveznog pripravničkog staža. Do sada su pripravnički staž u trajanju od šest meseci obavljali samo doktori medicine čije su osnovne studije na medicinskom fakultetu trajale šest godina, a na osnovu programa nadležnog organa fakulteta dok se predloženim zakonskim rešenjem propisuje da pripravnički staž traje šest meseci i za doktore stomatologije, diplomirane farmaceute, medicinske biohemičare i medicinske sestre sa visokom stručnom spremom koje su završile fakultet zdravstvene struke.
Postojećim zakonskim rešenjem propisano je da zdravstveni radnik koji nije stekao uslov da obnavlja licencu, odnosno dozvolu za samostalni rad može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, u privatnoj praksi pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je dobio, odnosno obnovio licencu kod nadležne komore.
Predloženim izmenama uređuje se postupak za dobijanje, obnavljanje i oduzimanje licence polaganjem licencnog ispita ukoliko zdravstveni radnik nije stekao potrebne bodove kroz programe kontinuirane edukacije. Ovim izmenama zakona ukinuta je mogućnost da zdravstveni radnik kome je trajno oduzeta licenca može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti pod nadzorom zdravstvenog radnika koji ima licencu. Ovako propisan rad pod nadzorom ne postoji u regulativi ni jedne od zemalja iz regiona. Polaganjem licencnog ispita, odnosno provera stručnog znanja je način koji se primenjuje u zemljama u regionu u slučajevima kada zdravstveni radnik ne stekne uslove za obnovu licence.
Predloženim zakonskim rešenjem omogućilo bi se zdravstvenom radniku da nakon polaganja redovnog licencnog ispita, a pre isteka važenja licence obnovi istu i tako dobije dozvolu za samostalan rad. Velikom broju zdravstvenih radnika ističe važenje licence do kraja ove 2015. godine, a s obzirom da veći broj zdravstvenih radnika nije prihvatio dovoljan broj bodova koji su potrebni da bi obnovili licence postoji potreba za hitnom izmenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Imajući u vidu da Ministarstvo zdravlja popisuje i propisuje i kontroliše uslove za rad apoteka kao i da vrši kontrolu rada apoteka potrebno je bilo da Ministarstvo zdravlja opštim aktom uredi šta sve može biti predmet prometa u apotekama.
U smislu ovog zakona precizira se pojam zdravstveni radnik tako što se i nastavnici i saradnici fakulteta zdravstvene struke koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa propisima o visokom obrazovanju kao i nastavnici, odnosno saradnici fakulteta zdravstvene struke koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, a pružaju zdravstvenu uslugu u zdravstvenim ustanovama smatraju se zdravstvenim radnicima. Ova izmena nastala je kao posledica nedovoljne uređenosti ovog pitanja kao i načina plaćanja zdravstvenih usluga koje pružaju i raspolaganja sredstvima koje stiču fakulteti po tom osnovu.
Takođe, ovim članom je propisano da se sporazumom zaključenim između zdravstvenih ustanova iz plana mreže fakulteta zdravstvene struke i RFZO uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz obaveza zdravstvenog osiguranja. Ostala rešenja predviđena ovim zakonom već postoje u zdravstvenom sistemu, odnosno samo su promenjeni subjekti koji su nosioci tih poslova. Predloženo rešenje u zakonu neće stvoriti dodatne troškove pacijentima, odnosno građanima kao ni privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima.
Predlažemo da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti donese po hitnom postupku kako bi se izbegle eventualne štete i posledice po funkcionisanje zdravstvene službe kao i celokupnog zdravstvenog sistema. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima dr Slavica Đukić Dejanović.

Uvaženi ministre, cenjeni saradnici ministra, poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege, poštovani građani, Zakon o zdravstvenoj zaštiti je jedan od osnovnih zakona koji reguliše zdravstveni život naših građana i uz Zakon o zdravstvenom osiguranju zaista predstavlja temelj zakonodavne aktivnosti pa samim tim iz njega proističe i praksa koja obezbeđuje zdravstvenu zaštitu i sigurnost građana na ovom planu.

Izmena i dopuna zakona su uvek više nego značajne za naše građane, zapravo za sve nas jer smo svi mi potencijalno pacijenti a ove izmene i dopune zakona o kome ćemo danas govoriti i te kako se odnose na pacijente, jer se tiču kadra, dakle, nastavnika, saradnika koji se sada tretiraju kao zdravstveni radnici, tiču se mogućnosti u kojima neko otpočinje svoj rad u zdravstvu, posebno kada su u pitanju osobe visokog obrazovanja, tiče se zdravstvenih ustanova i to jednog dela zdravstvenih ustanova koje se u našoj kulturi doživljavaju kao posebno značajne. Verovanje svih naših građana da je nešto jako čisto, jako kvalitetno kao apoteka i vrlo bitno i tiču se i tog segmenta.

I naravno tiču se dozvola za rad lekara koji u određenim okolnostima nakon edukacije stiču ponovno pravo da se bave svojom zdravstvenom funkcijom.

Sve izmene i dopune zakona koje su predložene i koje se nalaze u tekstu pred nama su zapravo mogućnost da se zdravstvena zaštita podiže na viši nivo s jedne strane. S druge strane, da zaštita prava pacijenata, da na najkvalitetniji način dobiju ovu zaštitu bude i te kako dobro uređena.

Pitanje je da li je možda vreme za reformu zdravstvenog sistema višeg i dubljeg nivoa je sigurno pitanje koje je jako značajno i ima mnogo onih koji dobro poznaju zdravstvenu problematiku i politiku i smatraju da jeste vreme.

Svesni smo da bez reformi sistema osiguranja nema suštinskih reformi u zdravstvu, a takođe svesni činjenice da reforme zdravstvenog, odnosno sistema obrazovanja mogu doći na dnevni red kada zemlja bude ekonomski još stabilnija i kada zapravo korisnici zdravstvenih usluga budu mogli na različite načine da rešavaju ovo pitanje, jer očigledno je da sistem zdravstvenog osiguranja kako sada funkcioniše, jeste u skladu sa materijalnim mogućnostima pacijenata, odnosno korisnika usluga.

Na šta se sve odnose ove izmene i dopune? Rekli smo pre svega na ustanovu apoteku. Propisom kojim je regulisan rad u apoteci i kontrolisan rad u apoteci predviđeno je da je nadležnost, odnosno ingerencija tome Ministarstva zdravlja pa logično da predmeti prometa u apoteci i oni koji nisu lekovi i koji nisu medicinska sredstva, dakle hrana za decu, razni kozmetički preparati, dijetetski preparati budu popisani od iste istance, od ministra, i da na taj način se obezbedi kvalitet rada.

Ono što se od apoteka možda očekuje u narednom periodu, jer su one od pre nekoliko godina u poziciji da smo možda tu napravili prvi korak izjednačavanja privatnog i državnog zdravstva, pacijent može da koristi svoj recept i u privatnoj apoteci ako je ta apoteka ispunila određene uslove i ako je Republički fond za zdravstveno osiguranje sa njom napravio određeni ugovor, sada se pravi jedan drugi korak, mogućnost da zaista ono što se nalazi u apoteci bude pod kontrolom i da ima karakter zdravstveno prihvatljivog, tolerantnog, dozvoljenog.

Ne može se u apoteci naći roba, odnosno ne može se prometovati predmet koji nije adekvatan za samu suštinu zdravstvene ustanove i zbog toga je ova izmena da to ne bude komora, nego da ministar donosi spisak svega onoga što se može naći u apoteci, sasvim opravdan i mislim da je sasvim logično da ćemo se jednoglasno složiti da prihvatimo ovu izmenu i dopunu zakona.

Drugi bitan momenat odnosi se na zdravstvene radnike i to najobrazovanije zdravstvene radnike, čiji status do sada nije bio rešavan i ni ovom izmenom neće biti potpuno rešen.

Naime, nastavnici i saradnici medicinskih fakulteta, dakle, svih zdravstvenih fakulteta, tu se misli na stomatologe i na farmaceute i na medicinske biohemičare, ne samo na lekare koji učestvuju u nastavi, dok obavljaju nastavu, dok rade u praktičnom smislu svoj posao i uče studente i te kako se bave zdravstvenom delatnošću.

Zapravo realizuju zdravstvene usluge i predmet izmena ovog zakona je da u jednom tripartitnom odnosu zdravstvena ustanova, medicinski fakultet, odnosno fakultet medicinskih nauka čiji nastavnik ili saradnik radi i RFZO naprave pismeni akt kojim će regulisati međusobna prava i obaveze.

Ovo je izvanredan porok i mislim da je Ministarstvo zdravlja napravilo izvanredan napor da zajedno sa Ministarstvom obrazovanja, sa zajednicom medicinskih fakultet, zajedno sa ostalim subjektima koji učestvuju u ovome pokaže model kako se mogu rešavati i mnogo krupnija pitanja. Na primer upisna politika.

Dakle, neće moći ni jedno ministarstvo samo da rešava krupne probleme ni zdravstva ni obrazovanja, nego zajednički sa komorama, sa Srpskim lekarskim društvom, sa zajednicom medicinskog fakulteta i na ovom primeru, na ovoj izmeni zakona, Ministarstvo zdravlja je zaista položilo ispit i pokazalo da je ta saradnja više nego moguća i dalo nam predlog izmene koji kaže da će se zdravstvenim radnikom smatrati svaki nastavnik ili saradnik koji obavlja zdravstvenu funkciju na klinici ili van klinike. Ako je obavlja, onda će se ta zdravstvena usluga i finansijski na određeni način vrednovati i to od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Detalje o tome kako će to ići biće dogovoreni između ova tri subjekta koja sam pomenula.

Ono što je dalje jako značajno, to je da upravo ovom izmenom pokušavamo na jedinstven način i mislim da ćemo uspeti da rešimo zapravo način finansiranja nastavnika i saradnika medicinskih fakulteta, koji je vrlo različito rešen na različitim fakultetima.

Ono što je jako važno, to je da razumemo da naši studenti kad uče, oni istovremeno zapravo gledaju određenu realizaciju zdravstvenih usluga i učestvuju u njoj. Oni naravno ne mogu biti za to finansirani, ali njihovi učitelji treba da budu na način da će određena suma novca fonda biti doznačena medicinskim fakultetima, fakultetima medicinskih nauka. To će biti sopstvena sredstva fakulteta i iz njih će se finansirati u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, nastavnici i saradnici.

Ima onih koji su već na odboru juče izrazili određene rezerve u odnosu na ovakav način. Mislim da nisu u pravo zbog toga što je ovo prvi pokušaj da se na kvalitetan način i jednoobrazno za celu Srbiju počne rešavati problem tzv. „dvojnog radnog odnosa“ nastavnika i saradnika medicinskog fakulteta.

Treća izmena koja je predmetna i o kojoj ćemo ovih dana razgovarati je zapravo vezana za činjenicu ko to samostalno može u zdravstvu raditi kad završi fakultet? To je neko ko je obavio staž, pripravnički staž i položio stručni ispit.

Kako smo određene i sugestije i direktive i obaveze iz evropskog zakonodavstva prihvatili kada smo akreditovali visoke škole, odnosno medicinske fakultete, mi smo u završne godine studija ovih fakulteta uneli neuporedivo više praktičnog rada nego što je to bilo ranije.

Ono što jeste činjenica, to je da naši vrhunski stručnjaci kada nažalost odlaze iz Srbije, priznaje se da su više nego stručno obrazovani, ali da im je ponekada nedostajalo malo veštine, a u medicini je veština jako važna.

To je ispravljeno programima i kako sada na završnim godinama studije, zahvaljujući zaista izvanrednom razumevanju Ministarstva obrazovanja da se kadrovske promene u prethodnom periodu upravo završne godine programa studiranja u našoj zemlji, sasvim je logično da se ne mora kroz pripravnički staž ponovo to isto raditi.

Svi oni koji su završili fakultete medicinskih nauka, dakle farmaceuti, stomatolozi, lekari, medicinski biohemičari, imaće staž po predlogu ovog zakona u trajanju od šest meseci, a ne neki godinu dana, neki šest meseci, što je sasvim dovoljno. Iza toga mogu polagati stručni ispit i nakon položenog stručnog ispita mogu samostalno raditi.

Ono što je takođe važno, to je da oni koji će raditi u zdravstvu, a imaju visok stepen obrazovanja i nisu završili fakultete medicinskih nauka, defektolozi, psiholozi i drugi saradnici, medicinski saradnici, njima ostaje staž od godinu dana jer oni zapravo u toj svojoj završnoj godini studija nemaju onoliko prakse koliko ovi iz medicinskih disciplina i ovaj predlog je više nego logičan i dovodi do jednog reda i razumevanja šta je to zapravo u praksi, samostalnoj praksi fakultetski obrazovanog mladog čoveka, potrebno da bi na najkvalitetniji način odgovorio potrebi da njegov pacijent ima pravo na najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu u skladu sa najvišim stepenom znanja i naučno-istraživačkog i kliničko-praktičnog.

Naravno, još jedan segment kojim se bave izmene i dopune, tiče se tzv. „dozvola za samostalni rad“ lekara, stomatologa, farmaceuta, medicinskih biohemičara.

Kada oni to mogu samostalno raditi? Rekla sam već kada završe pripravnički staži polože ispit i u narednih sedam godina mogu samostalno raditi, ali su u obavezi upravo zbog građana, zbog pacijenata da budu kontinuirano edukovani.

Šta znači kontinuirana edukacija? Za oblast u kojoj rade ovakvo obrazovani kadrovi, moraju kontinuirano sticati znanja koja se postižu i dostižu u našem istraživačkom i kliničkom svetu širom naše planete, a ne samo u našoj zemlji. To se događa kroz kontinuirane medicinske edukacije.

Nakon sedam godina, ti najkvalitetniji ljudi, jer, dozvolićete, mislim da nisam subjektivna, mislim da najvredniji mladi ljudi ipak upisuju, između ostalog, i ove fakultete koje smo pomenuli, medicinski, farmaceutski, stomatološki, dakle, ti mladi ljudi sve vreme moraju kontinuirano sticati svoje znanje.

Mi smo odluku o tome doneli i u postojećem zakonu je predviđeno da se za sedam godina može steći određeni broj bodova kroz kontinuirane medicinske edukacije, kako bi se zanovile tzv. licence ili dozvole za samostalni rad.

Imali smo do sada jednu prilično rogobatnu formulaciju u zakonu da neko može raditi i pod nadzorom ako to nije učinio. Znate, neko ko je toliko obrazovan i njegov rad pod nadzorom je nešto što je potpuno neprihvatljivo. Čovek mora samostalno raditi. Da bi samostalno radio, mora imati verifikaciju toga da je pratio i inovativna znanja i da ih je ugradio u svoju sopstvenu stručnu ličnost i da ih primenjuje. Dakle, kontinuirane edukacije su zaista neophodne.

Juče smo na Odboru za zdravlje imali i mišljenja da nije neophodno imati formu kontinuiranih edukacija, ali zemlje regiona, zemlje Evrope i standardi kojima težimo zaista na tome insistiraju i mislim da nema lekara koji ne oseća za potrebno da u okviru svoje oblasti dođe do najsavremenijih informacija i da ih primenjuje u praksi.

Kroz kontinuirane edukacije, poštovane koleginice i kolege, mi zapravo garantujemo sigurnost našim građanima da sve ono što se u svetu dogodi, a može biti na korist njihovog zdravlja, možemo i sami da primenjujemo, podižemo nivo ugleda naših najstručnijih ljudi i zaista prilazimo onoj generaciji savremenih stručnjaka koji mogu na najviši mogući način da obave sve što je u skladu ne samo sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, nego u skladu sa potrebom da prava pacijenta nikada budu ugrožena.

Možda je najveći doprinos ovih izmena i dopuna zakona upravo u tom segmentu. Pacijent ima pravo, a podsetila bih, da je pacijent svako ko ode i po savet, a ne samo onaj ko treba da bude operisan ili rehabilitovan, ima pravo da se leči na najsavremeniji način. To ne možemo drugačije obezbediti nego tzv. licencama koje se na sedam godina obnavljaju.

Šta je naša realnost pokazala i gde nas je život malo demantovao? Bilo je onih kolega koji ovu zakonsku nisu na najmarljiviji način propratili. Radili su svoj posao, ali nisu vodili računa o tome da svake godine pribave određeni broj poena kroz različite oblike edukacija, i zbog toga smo sada u situaciji da treba na neki način da nas realnost natera da zakonom damo mogućnost i tim vrednim mladim ljudima da mogu da ostvare pravo da dalje samostalno rade.

Da li je to dobro ili loše? Sigurno je da je lekarski kadar takav, i kadar zdravstvenih radnika visokog obrazovanja takav, da u ovom momentu taj predlog koji je sada potpuno nov, da se daje mogućnost da se polaže ispit ako se nisu pribavili neophodni bodovi kroz kontinuirane edukacije, šansa za sve one kolege koji to zaista nisu u prethodnom periodu od sedam godina uradili, ali je ujedno i prilika da, evo i mi, predstavnici građana, razgovaramo vrlo otvoreno o tome da lekari, bez obzira što jesu najvredniji, najpre mladi ljudi, a kasnije najvredniji stručnjaci ovog društva, moraju imati i poštovati određenu formu u interesu pacijenata, koja će omogućiti veću sigurnost i samih pacijenata.

Način na koji će se formirati komisije pred kojima se polaže, način na koji će sami zdravstveni radnici ići na ta polaganja će biti određen podzakonskim aktom i jeste u ingerenciji ministra i mislim da je to jako dobro, jer ministar nijedan akt ne donosi tako što sedne pa sam nešto napiše. On konsultuje određena stručna tela, stručne službe, zajednicu medicinskih fakulteta, konsultuje sve one koji zapravo najbolje poznaju tu problematiku. Zbog toga mislim da su ove izmene i dopune zakona vrlo značajne, da predstavljaju početak ili pokušaj da se reformski karakter zdravstvenog sistema, ne globalno, jer to nije u ovom momentu moguće, ali segmentarno počne da uređuje. Mislim da je jako dobro što je najveći broj poslanika već u komunikacijama i razgovorima o tekstu ovog zakona zapravo konstatovao da je Ministarstvo zdravlja u pravom momentu napravilo dobar korak.

U ime pacijenata, u ime svih nas koji, u nekim okolnostima ćemo biti pacijenti, htela bih da iskreno zahvalim svima koji su dali doprinos u sastavljanju ovog teksta, jer je on korak dalje u rešavanju krupnih problema koje zdravstvo još uvek ima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Ljiljana Kosorić.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodine Vekiću sa saradnicima, kolege i koleginice, poslanici SPO i DHSS podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji se danas nalazi u skupštinskoj proceduri po hitnom postupku. Mišljenja smo da je on samo uvod u dalje reforme zdravstvene zaštite, posebno primarne zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja, Zakona o komorama zdravstvenih radnika, a očekuje se i pravilnik o relicenciranju i pravilnik o kontinuiranoj medicinskoj edukaciji.
Predlog ovog zakona jasno će definisati tri oblasti u kojima je do sada bilo nelogičnosti. Prva oblast je da je preciziran pojam zdravstvenog radnika, nastavnici ili saradnici fakulteta zdravstvene struke koji izvode nastavu iz kliničke prakse i iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisima o visokom obrazovanju, kao i nastavnici, odnosno saradnici fakulteta zdravstvene struke koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, a pružaju zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama, smatraće se zdravstvenim radnicima.
Istim članom propisano je da se sporazum zaključuje između zdravstvene ustanove iz plana mreža, fakulteta zdravstvene struke i RFZO, da se ovi odnosi uređuju, da se uređuju prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Šta konkretno u praksi definišu ovi članovi zakona? Pre svega, jasno se definiše status profesora, ujednačenost plata profesora na ma kom univerzitetu u zemlji bio, način plaćanja zdravstvenih ustanova, objedinjuje se da plate kroz sporazum između zdravstvenih ustanova iz plana mreža fakulteta zdravstvene struke i RFZO, i druga oblast, ujednačuje se pripravnički staž za zdravstvene radnike. Pripravnički staž za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom traje šest meseci i ovde su sada obuhvaćeni, pored doktora medicine, i doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti.
Treća oblast je da se jasno definiše princip obnavljanja licence zdravstvenih radnika koji nisu ispunili uslove za obnavljanje licence. Sada je zdravstveni radnik dužan da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencne godine, tj. licencnog perioda.
Kada govorimo o ovom zakonu, izmeni člana 191, moram istaći, po profesiji sam lekar pedijatar, te sam i lično, kao i većina kolega širom Srbije, svesna da razvoj zdravstvene struke i nova dostignuća zahtevaju stalno usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika i to nije problem. Kolege uglavnom nisu protiv kontinuirane medicinske edukacije, jer to rade od kad su završili studije ili specijalizaciju ili subspecijalizaciju.
Problem dolazi od strane komore, tj. komora, pa i Lekarske komore koja proteklih godina nije bila lekarska, barem tako nije doživljavana, već neko nedodirljivo i nepristupačno telo koje je tu da bi plaćali članarinu, a u činjenju i ne činjenju poteza bilo je dosta nelogičnosti i neprofesionalnosti koje su i ostavile posledice.
Nepošteno bi bilo ne pomenuti da su se u toku ove godine bitno promenile stvari na bolje u samoj Lekarskoj komori, oseća se jedan profesionalizam, pa tako raste i uverenje da će komora biti ne samo strukovno udruženje, već i legitimni zastupnik svih zdravstvenih radnika, što i govore predstojeće reforme koje se odnose na Pravilnik o licenciranju, Pravilnik o kontinuiranoj medicinskoj edukaciji.
No, Zakon o komorama nije danas tačka dnevnog reda, ali preduslov za dalje reforme i donošenje drugih zakona su upravo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se nalazi danas na dnevnom redu, te će poslanici SPO i DHSS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Branko Đurović.
Izvolite, gospodine Đuroviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre zdravlja, predstavnici Ministarstva zdravlja, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj plenarnoj sednici raspravljamo o predlozima Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti u devet članova.
Prvi član propisuje da ministar zdravlja, a ne Lekarska komora, donosi i uređuje akt kako da funkcionišu apoteke. Pored prometa medicinskim sredstava, lekova na malo, ovaj akt uređuje i promet nekih drugih supstanci, neke u vidu hrane za decu, alimentarnih suplemenata i drugih sredstava koji podižu nivo zdravstvene zaštite našeg stanovništva.
Sledeći član propisuje da nastavnici i saradnici fakulteta zdravstvene struke, koji obavljaju svoje predavačke funkcije iz kliničkih predmeta u zdravstvenim ustanovama, na osnovu Zakona o visokom obrazovanju, imaju status zdravstvenih radnika.
Treći deo ovog predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti tretira naše kolege koji su završili svoje osnovne studije na medicini, stomatologiji i farmaciji. Na osnovu njihovih statuta, znači na završnim godinama, studenti imaju praktični rad u trajanju od šest meseci. To se po njihovom diplomiranju nastavlja u vidu obaveznog lekarskog staža isto u trajanju od šest meseci.
Do sada je to bilo vezano za doktore medicine, a sa ovim predlogom zakona to će važiti za doktore stomatologije, diplomirane farmaceute i diplomirane farmaceute medicinske biohemičare. Znači, imaćemo jedan praktični rad u trajanju od godinu dana gde će naši studenti imati priliku da podignu praktični nivo svojih veština, a ne samo teoretski nivo vezan za određena znanja.
Četvrti segment govori o kolegama koji iz raznoraznih razloga nisu u mogućnosti da obnove licencu. Postoji sada licencni ispit gde kolege stiču mogućnost da polože i da nastave svoj rad u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže Republike Srbije ili u privatnim ordinacijama.
Ja bih se ovde zadržao na krucijalnom predlogu, a to je predlog, odnosno stvaranje mogućnosti da nastavnici i saradnici fakulteta zdravstvenih usluga koji obavljaju klinička predavanja, kliničke vežbe u zdravstvenim ustanovama imaju status zdravstvenog radnika.
Ja sam neurohirurg u Kliničkom centru Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na osnovu postojećeg zakonskog okvira, ja koji radim u neurohirurškoj klinici nisam zdravstveni radnik, nego prevashodno prosvetni radnik koji edukuje lekare, odnosno studente medicine do svog diplomiranja, koji edukuje lekare u postdiplomskoj nastavi, da li je to nivo magisterijuma, odnosno sada mastera, ili doktorskih studija i na nivou njihovih kliničkih specijalizacija, odnosno subspecijalizacije. Sa ovim predlogom zakona konačno nastavnici i saradnici fakulteta zdravstvenih usluga dobijaju nešto što je stvarno vezano za zdrav razum, a to je da su istovremeno i zdravstveni radnici.
Sredinom ove godine formiran je na nivou Narodne skupštine pododbor u sklopu Odbora za finansije koji je razmatrao izveštaje o javnim revizijama od strane pojedinih naših institucija, od strane DRI. Pododbor je napravio, praktično sproveo prvu svoju sednicu 10. juna ove godine i njegov osnovni zadatak je bio da se reši radno-pravni status nastavnika i saradnika fakulteta zdravstvenih usluga.
Na ovoj sednici bili su gosti ministar zdravlja, predstavnici Ministarstva prosvete, predstavnici republičkog zakonodavstva i praktično od tog datuma počinje rešavanje problema nastavnika i saradnika fakulteta zdravstvenih usluga, i to nije jednostavan posao. To je kompleksna problematika koja je, ne poslednjih godina, nego poslednjih decenija stavljana ispod tepiha.
Sledeći sastanak ovog pododbora je bio devet dana kasnije, znači 19. juna ove godine. Tada je donet zaključak. Pored ministra zdravlja bili su tu ministar prosvete i ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Na ovom sastanku od 19. juna ove godine donet je zaključak da Ministarstvo zdravlja formira svoju radnu grupu koja će započeti raspravu i dati predlog kako da se reši radno-pravni status nastavnika i saradnika prevashodno medicinskih fakulteta.
Radna grupa Ministarstva zdravlja je počela sa svojim radom i prvi sastanak je bio 27. jula ove godine. Predsednik Radne grupe je aktuelni predsednik SANU, koji je inače bivši dekan. Takođe, članovi Radne grupe su aktuelni rektor Beogradskog univerziteta, koji je isto bivši dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i sadašnji aktuelni dekan. Znači, osobe koje su apsolutno involvirane u problematiku i koji su imali validni kapacitet da iznesu probleme i da predlože određene mere kako ti problemi da se razrešavaju.
Takođe, u sklopu ove radne grupe bili su predstavnici Ministarstva zdravlja i republičkog zakonodavstva, kao i predstavnik Narodne skupštine.
Sledeći sastanak Radne grupe je bio 11. septembra ove godine i kao rezultat ovog poslednjeg sastanka Radne grupe izašao je predlog. Problematika je kompleksna, ali prvi korak treba i mora da napravimo, a to je da se nastavnici i saradnici medicinskih fakulteta, odnosno fakulteta zdravstvenih usluga promovišu i definišu, prevashodno definišu, kao zdravstveni radnici.
To nije završetak rada radne grupe Ministarstva zdravlja, to je tek početak, ali je bilo neophodno da se napravi prvi korak.
Poslanički klub Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje, sa zadovoljstvom podržati Predlog ovih zakona. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem se, gospodine Đuroviću.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Izvolite, gospođo Papuga.

Hvala potpredsedniče, ministre Lončar sa saradnicima, Ministarstva zdravlja, Liga socijaldemokrata Vojvodine će u skladu s tim da li ćete usvojiti ili ne naše amandmane, tako i glasati za ove izmene zakona.
Ja sa samo pitam, ako će ove izmene zakona doprineti tome da se naši radnici ne iseljavaju, da ne odlaze iz ove zemlje, onda će oni stvarno biti podržani u svakom pogledu. Mislim da je to dugoročno pitanje i da jednostavno ne znam koje izmene zakona i koje uređenje našeg zdravstva bi pomoglo tome da naši zdravstveni radnici ne odlaze iz ove zemlje, a znamo da je samo od početka 2015. godine dozvolu o dobroj reputaciji, koja je neophodna za zaposlenje u inostranstvu tražilo čak 1000 lekara, a ne zna se ni koliko je to medicinskih sestara, dok je u 2012. godini istu ovu potvrdu tražilo samo njih 200.
Znači, govorim o tome da našu zemlju masovno napuštaju zdravstveni radnici i da ćemo možda doći do toga da za nekoliko godina nećemo imati, ne samo dobre lekare, nego i dobre medicinske sestre.
Ponižavajuće niske plate sestara, stagniranje u razvoju sestrinstva, neregulisano visoko školovanje, izostavljanje adekvatnog nagrađivanja, pravih vrednosti jesu ključni razlozi što zdravstveni radnici odlaze iz naše zemlje. O tome više ne bih govorila, jednostavno znamo svi šta se dešava u našem zdravstvu, ali pošto poslednjeg četvrtka ne dolaze ministri u Skupštinu, svoje izlaganje bih posvetila jednom pitanju i molim vas da mi odgovorite na njega. Tiče se visoko obrazovanih sestara.
Znači, moje pitanje se odnosi na studente tj. visoko obrazovane medicinske sestre koje su stekle zvanje diplomirani organizator zdravstvene nege na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Sadu. Od 2003. godine su na Medicinskom fakultetu, pored studija medicine, stomatologije i farmacije otvoreni i studijski programi, osnovne akademske studije zdravstvene nege 240 bodova, i strukovne studije zdravstvene nege 180 bodova. Iz budžeta Republike Srbije se svake godine izdvajaju sredstva za 70 studenata na akademskim studijama, a na strukovnim se školuju 30 samofinansirajućih studenata. U obrazovnom sistemu je pronađeno rešenje za visoko obrazovane medicinske sestre, gde one u skladu sa stepenom obrazovanja imaju definisan koeficijent i shodno tome odgovarajuću nadoknadu za svoj rad.
Problem postoji u kliničko-bolničkoj praksi gde još uvek nisu prepoznati njihovi stručni nazivi i oblast rada nakon završenih studija, niti propisani opštim aktima Republike Srbije, a samim tim ne postoji mogućnost izdavanja licenci kao visoko obrazovanih medicinskih sestara.
Prema istraživanjima čije je podatke objavio Republički zavod za statistiku, u Republici Srbiji 70% svih usluga u zdravstvenoj zaštiti obavljaju medicinske sestre. Inače, u Srbiji, prema podacima Komore medicinskih sestara i tehničara imamo samo 0,3% visoko obrazovanih medicinskih sestara, dok je taj postotak u Evropi gotovo 70%.
Poslednjih godina, veliki broj visoko obrazovanih sestara, koje je država školovala odlazi u inostranstvo, pa se postavlja pitanje – da li je osnovna ideja akademskog školovanja da se osnaži sestrinska struka ili da školujemo kadar za izvoz?
Komora medicinskih sestara i tehničara Srbije je više puta upućivala Ministarstvu zdravlja predloge za rešenje tog problema, a poslednji put 2.10.2015. godine je uputila Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu državne i lokalne samouprave, predloge i sugestije na tekst radne verzije kataloga radnih mesta u zdravlju od dana 25.09.2015. godine.
U tim predlozima ministarstva se može videti da fakultet tj. akademske studije zdravstvene nege u trajanju od četiri godine i postignutih 240 bodova nisu obuhvaćeni novom sistematizacijom. Pozivajući se na usvojena dokumenta kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, kao što je Strategija o pridruživanju EU, kao i Evropska direktiva o obrazovanju medicinskih sestara, postavila bih vam pitanje.
Zašto se ne rešava problem sa kojim se susreću visoko obrazovane medicinske sestre, a to je da je još uvek njihovi stručni nazivi i oblast rada nakon završenih studija nisu prepoznati, niti propisani zakonom i opštim aktima Republike Srbije, pa samim tim nemaju mogućnost dobijanja licence za rad, iako u šifarniku zanimanja postoji to njihovo zanimanje od 2010. godine? Hvala.