Zahvaljujem.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Da li je pomenuto vaše ime i prezime, gospodine Markoviću?
(Jovan Marković, s mesta: Moje izlaganje jeste.)
Nije dovoljno samo vaše izlaganje.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić.

Hvala.
Podnošenjem jednog ovakvog amandmana, narodni poslanici koji su ga podneli prosto su dokazali da su oni u stvari ti koji žele da nastave praksu kakva je u Srbiji bila do sada u odnosu na objekte koji su nelegalizovani.
Kao što sam to rekla u načelnoj raspravi, ovo je jedan potpuno novi zakon, potpuno novi pristup, potpuno novi način za rešavanje stvari. Znači, nema novih zahteva za legalizaciju. Ovaj zakon građanima ne daje dobrovoljnost da biraju hoće li ili neće legalizovati objekte. Građani će morati da legalizuju objekte i ovaj zakon im tako nešto i omogućava.
Ono što ste vi predložili jeste ponovno podnošenje zahteva, ponovno pomeranje rokova. Nema više toga i iz tog razloga smatram da je jedan ovakav amandman potpuno ne prihvatljiv.

Zahvaljujem se.
Gospodine Markoviću, morate da razumete da podnosilac amandmana obrazlaže zbog čega smatra da amandman treba biti prihvaćen, a neko ko je protiv prihvatanja tog amandmana on obrazlaže zbog čega misli da taj amandman ne treba biti prihvaćen.
Svako ima pravo da onda tumači nečije izlaganje i kada bi svi onda imali pravo na repliku, mi nikada ne bi završili jedan amandman, to morate da razumete.
Znači, morate biti pomenuti u negativnom kontekstu imenom i prezimenom da bi ste imali pravo na repliku. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo, nema sumnje da i gospodin Marković u principu ima dobre namere da se rokovi skrate i cilj svih poslanika je da se što pre završi ovaj posao i s te strane sve je to u redu, puno pohvala.

Ali, predviđa se jedna stvar da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi dosadašnji zakon i ovo što je moja koleginica rekla, nema više zahteva, sada po sili prilike građevinska inspekcija izlazi, određuje reon.

U tom reonu snima objekte, podnosi zahteve za rušenje, odnosno nalog za rušenje. Eventualno formiraju se komisije kojim će raditi taj posao jer je posao jako zahtevan, morate da priznate.

Očekivati, mi bi faktički, ovaj posao bi morali da odrade građevinski inspektori ili te komisije, a ne građani pojedinačno. U ovom trenutku mislim da je to nemoguće. Čak i tehnički tek nakon usvajanja ovog zakona moraće da se donesu verovatno izvesni formulari u koje će sve to morati da se upiše. Danas je već 18, 19. novembar, za mesec, mesec i po dana očekivati da će građevinske inspekcije to da završe, jako teško ide.

Ja sam došao do nekog podataka od pre godinu dana da je bilo samo nekih desetak građevinskih inspektora, recimo na nivou Republike. Očigledno je da mi konstantno imamo problem sa inspekcijskim službama i jako često se govori o tome da nemamo dovoljan broj inspektora u mnogim oblastima, pa i u ovoj oblasti. To je bio jedan od razloga zašto do sada ovaj proces nije išao brže i verovatno zašto imamo i ovoliki broj nelegalnih objekata.

S tim u vezi, sigurno i pred ovu Vladu predstoji i jedna ozbiljnija analiza u svim oblastima možemo li te inspekcijske službe da ojačamo da bi smo mogli i zakone da sprovedemo, bez obzira na ovaj Zakon o zabrani zapošljavanja, jer je očigledno da je to neki viši interes.

Kada sve to saberete, namera da se što pre završi ovaj posao je namera i Vlade.

Sasvim sigurno, s obzirom i na kaznene odredbe koje dotiču i građevinske inspektore, mislim da ćemo imati jako brzo završenje ovih poslova i da ćemo u narednom periodu stanje, kada su u pitanju, legalno izgrađeni objekti, biti znatno bolje nego što je do sad, odnosno biće jako malo ovih nelegalnih.

Zahvaljujem se.
Da li želite, gospodine Markoviću, po amandmanu?
Reč ima magistar Jovan Marković, po amandmanu.

Poštovane kolege poslanici, ja sam očekivao od vas da se vi takođe uključite bar toliko da pročitate i ove predloge koje smo dali i sam amandman.
Ja ne znam da li je ideja gospođi ministarki došla na pamet kada je obilazila autoputeve, radove na autoputevima i obilazila radove iz helikoptera, nadgledala te radove, da se ovako nešto primeni ili je to bilo na osnovu saveta ljudi koji su se i danas ovde uključivali u raspravu, ali ja sam hteo da kažem da je ovo u praksi neprimenjivo, da ste trebali prvo da konsultujete ljude na terenu, uključujući i građevinske inspektora, da uključite u debate i sve one ljude koji će ovo kasnije primenjivati, da vam kažu da ovo nije primenjivo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, u najkraćem, izgleda da se ovde nismo dobro razumeli. Suština naših zamerki, zamerki kojima se ja pridružujem sa svoje strane, je da se ovakvim predlogom potpuno promašuje jedna od osnovnih namera ovog zakona, potpuno promašuje. I ono što bi trebalo da bude jedan od najznačajnih rezultata ovog predloga, njegove primene u praksi već koliko sutra, na ovaj način se potpuno anulira. Rekao bih da je reč o elementarnom nerazumevanju.
Inače, što se tiče mogućnosti da se zakoni utemelje na dobrim preporukama realnosti i struke, vratio bih nas sve samo na trenutak na dan rasprave u načelu. Struka je konsultovana, njena mišljenja su uvažena. Struka ovo predloženo podržava.
Kada pričamo o realnosti, ko ako ne predlagač ovog zakonskog rešenja uvažava realnost na najbolji mogući način? Ako ne želimo da rešimo problem koji je realno prisutan, onda možemo da se bavimo nekim generalnim pričama bez ikakve suštine, poente i poruke, kao što neki danas uporno pokušavaju ceo dan. Šta je rezultat, pitam vas? Šta je rezultat? Da ostanemo u problemu koji pokušavamo da rešimo ili da ga rešimo jednom kako treba i konačno.
Milion i 500 hiljada objekata, samo razmišljate o redu veličine onoga o čemu pričamo danas i biće više nego jasno da li treba da se ovim bavimo ozbiljno ili onako kako neki uporno rade. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić i Slobodan Homen.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika. Gospođo ministarka, dolazimo do, ja mislim, suštinske tačke ovog zakona, a verujem da svi želimo da ovaj zakon uspe, bez obzira na današnje i lutanje o temi, na razne političke kvalifikacije kojima zaista mislim da nije bilo mesto, ali da ne bih ja to isto radio, da se vratim na sam tekst zakona.

Sami ste rekli, gospođo ministarka, da je ovo peti ili šesti zakon, već sam ja i zaboravio, i da nijedan nije bio uspešan, i to ne samo da nije bio uspešan, nego je činjenica da je bio sve veći i veći broj divlje i nelegalne gradnje. Zaključili smo svi zajedno da je to nevezano od toga koje bio na vlasti i da je za ovaj zakon suštinski izazov da li će uspeti to da spreči.

Ono kako ja vidim, a mislim, složićete se samnom, da je suštinski problem što su građani do sada uvek očekivali, a pokazalo se da je tačno, pričam o onim građanima koji žele da zidaju mimo zakona, uvek kažu – nema problema, sad ću ja lepo da zidam, a sigurno će ova ili neka nova vlada doneti novi zakon. To tako traje 30 godina i građanima smo, tom delu građana koji tako razmišljaju, dali za pravo. Evo, donosimo još jedan zakon, a rezultata nema nigde, odnosno broj nelegalnih objekata raste li raste i sad je negde na milion i po.

Upravo zbog toga sam podneo amandman od koga, verujem, zavisi uspešna primena ovog zakona. Nemojte da dozvolimo da ljudima koji slušaju raspravu danas i danas divlje zidaju i viču – požurite, usvojiće zakon za koji dan, legalizujte svoje objekte, jer oni koriste dobru volju Vlade, kompromise koje je ministarka predložila, dobru volju svih nas. Kažem, hajde da se jednom, i neka napravi nepravda, ali da im se pruži prilika da legalizuju objekat, pa po nižim cenama, bez obzira što zakon nisu poštovali.

Gospođa ministarka je najavljivala ovaj zakon zadnjih šest, sedam, osam meseci. Isto je tako neko sedeo i slušao najave kroz novine i rekao – odlično, ide novi zakon, hajde da zidamo.

Suština mog amandmana je samo da ne dozvolimo legalizaciju posle januara 2014. godine, ne da ne mogu da se podnesu zahtevi ko nije podneo, neka podnese zahtev, nikakvih problema nema ko je zidao ranije, ali objekti koji su započeti posle 29. januara 2014. godine, nemojte da im damo da se legalizuju. Mislim da bi to bilo fer i pošteno, jer pričamo o ljudima koji u velikoj većini zloupotrebljavaju najave donošenja novog zakona.

To ne mora biti 29. januar. Ja sam neodređeno dao predlog kroz amandman, u 2014. godini, jer siguran sam da postoji satelitski snimak, a to je bio u prvom nacrtu zakona, a ministarstvo je predložilo nekog datuma 2014. godine. Ako bi se tako sada postupilo prilikom ovog zakona, onima koji žele nelegalno da grade bilo bi jasno da ako se bude donosio sledeći zakon, može se ticati procedura, olakšavanja, iznosa novca, o čemu pričamo, što je sada povoljnije, ali neće se dati novi rok za legalizaciju.

Ako svakim zakonom damo novi rok za legalizaciju, a sada po ovom zakonu za ozakonjenje, ja mislim da je ovo borba u kojoj ne ova Vlada, nego nijedna vlada nikada neće uspeti da pobedi.

Molim vas da dobro razmilite. Ne mislim da je to veliki broj objekata, a mislim da je poruka suština i da ako to primenite i usvojite ovaj amandman, zaista, možete ostati upamćeni kao ministar koji je nešto ozbiljnije uradio na ovom polju. Hvala.