Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 19.11.2015.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Stošić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Hadži Milorad Stošić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra zdravlja, gospodina dr Zlatibora Lončara, a tiče se Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje u Nišu.
Pre obrazloženja ovog pitanja, istakao bih jedan veoma pozitivan primer kako se inicijative i predlozi koji se upućuju preko poslaničkih kancelarija u praksi realizuju. Naime, pre izvesnog vremena sam postavio poslaničko pitanje u vezi polaganja stručnih ispita za licenciranje nastavnika koji treba da se realizuju u Nišu. Dana 17.11.2015. godine u Nišu, u organizaciji Regionalnog centra za obrazovanje i direktorke Centra Danijele Marković, održan je sastanak na kome je prisustvovao ministar prosvete, gradonačelnik Grada Ništa, rektor Niškog univerziteta, prorektori, dekani niških fakulteta, direktori niških škola, osnovnih i srednjih, i druge zvanice i jednoglasno je podržana inicijativa da se licenciranje nastavnika obavlja u Nišu.
Ministar se složio sa inicijativom i verovatno će od 2016. godine biti omogućeno da nastavnici sa jugoistoka i iz Centralne Srbije imaju mogućnost da ovaj ispit polažu u Nišu.
Voleo bih da i drugi ministri čuju glas lokalnih samouprava, pa ću u tom duhu postaviti poslaničko pitanje. Na osnovu člana 46. i člana 48. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i člana 14. Uredbe o planu mreža zdravstvenih ustanova, člana 4. Zakona o javnim službama i člana 37. Statuta Grada Niša, Gradsko veće Grada Niša donelo je Predlog odluke, a Skupština Grada Niša je usvojila Odluku o osnivanju Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje u Nišu.
Od aprila 2012. godine, kada je Gradsko veće dalo predlog, a Skupština Grada Niša donela Odluku o osnivanju zavoda za gerontologiju, do danas nije ništa urađeno za obavljanje zdravstvene zaštite starih lica iz oblasti opšte medicine, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u kućnim uslovima.
Nakon svih rešenja i odluke Skupštine grada, Ministarstvu je još početkom 2012. godine podnet zahtev za donošenje kadrovskog plana, na osnovu kojeg bi zaposlili u instituciji mogli da budu priznati, odnosno ugovoreni od strane ministarstva. Poenta osnivanja zavoda je, pored zbrinjavanja starih i bolesnih, i rasterećenje doma zdravlja, tj. preuzimanje neugovorenih radnika koji su tekovina prethodnih direktora.
Na osnovu Uredbe o planu mreža zdravstvene ustanove, u Nišu su osnovani Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Zavod za stomatologiju, Zavod za plućne bolesti, tuberkulozu, Zavod za kožne i venerične bolesti. Jedino nije osnovan zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje.
Da se još jednom podsetimo, zavod za gerontologiju obavlja zdravstvenu zaštitu starih lica iz oblasti opšte medicine, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u kućnim uslovima. Zavod za gerontologiju može obavljati specijalističko-konsultativnu delatnost iz oblasti medicine i psihijatrije.
Pitanje za ministra zdravlja, gospodina Zdravka Lončara - da li se uopšte nešto radi na donošenju kadrovskog plana po zahtevu Skupštine Grada Niša? Da li će stari Grada Niša, koji čine skoro jednu trećinu stanovništva u Nišu, biti u prilici da svoje zdravstvene potrebe rešavaju u zavodu za gerontologiju, jer u ovim uslovima postojanja zdravstvene mreže u Gradu Nišu oni predstavljaju građane drugog reda? Šta je potrebno da Grad Niš uradi kako bi se zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje stavio u funkciju?
Osnivanjem zavoda realizovao bi se samo jedan deo Nacionalne strategije o starenju, koju je donela Vlada Republike Srbije. Da podsetimo da je Srbija jedna od pet zemalja, posle Italije, Nemačke, Bugarske i Švedske, najstarijih nacija u Evropi. Prema tome, mi kao odgovorni ljudi moramo razmišljati i u tom segmentu i da konačno dozvolimo osnivanje zavoda za gerontologiju u Nišu i na taj način omogućimo starijim jednu primerenu zdravstvenu zaštitu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Demokratska stranka
Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje iz prostog razloga što smo 16. novembra 2015. godine postavili pitanje ministarstvu gospođe Zorane Mihajloviću, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li je pomenuto ministarstvo kao drugostepeni organ uknjižilo u vlasništvo poljoprivredne korporacije Beograd a.d, poljoprivredno zemljište koje je u državnoj svojini, odnosno vlasništvu, na kojem je poljoprivredna korporacija Beograd, tačnije PKB imala pravo korišćenja do sada?
Ono što nas veoma zanima, jeste kolika je površina tog zemljišta. Imamo informacije da se radi o 19.000 hektara koje se brzopleto upisuju u vlasništvo PKB, koji ide u narednih nekoliko nedelja na pogubnu privatizaciju. U kojim vremenskim intervalima je izvršen upis tog zemljišta? Na osnovu čijeg zahteva je takođe upisano 19.000 hektara u vlasništvo PKB?
Zašto se mi ne slažemo sa ovim? Zato što mislimo da je, po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, nemoguće otuđiti poljoprivredno zemljište. Na ovaj način se zakon zaobilazi i onaj koji sutra bude kupio PKB postaće automatski vlasnik poljoprivrednog zemljišta. Mislimo da je to veoma opasno, iz prostog razloga što PKB danas na tržištu Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore učestvuje u 50% proizvodnje mleka. Državni PKB treba da bude instrument državne poljoprivredne politike, a ne da se prodaje budzašto.
Kažemo budzašto zato što smo dobili odluku po kojoj se PKB prodaje, a početna cena je 51 procenat od utvrđene tržišne cene. Nikada nam niko nije odgovorio zbog čega je to tako. Ukoliko u prvom krugu ne uspe privatizacija, u drugom krugu se još više snižava cena, na 30% od utvrđene tržišne cene. Postavljamo pitanje – zbog čega je nekome u interesu da PKB budzašto bude prodat, kada se radi o najvećem proizvođaču hrane, zdrave i jeftine hrane u Srbiji? Šta će se dogoditi sutra kada privatnik koji bude kupio PKB obustavi samo jednu od grana proizvodnje? Šta bi se dogodilo npr. 1999. godine, za vreme bombardovanja, da je PKB bio u privatnim rukama? Zamislite samo situaciju da privatni vlasnik u tom momentu isključi kompletnu proizvodnju i premesti je u neku drugu zemlju. Srbija ne bi imala jeftinu i zdravu hranu.
Da li će PKB da doživi sudbinu PIK Bečeja iz 2007. godine? To je takođe pitanje za gospođu Zoranu Mihajlović, s obzirom da je u toj Vladi bila jedna od onih koji su zagovarali ovakav način prodaje. Svi znamo kako se PIK Bečej završio i svi znamo koliko je loša privatizacija uticala na to da radnici ostanu bez posla, a da taj deo Srbije ostane bez proizvodnje hrane. Pokušaj privatizacije PKB je u stvari pokušaj otuđenja državnog zemljište za jedan veoma mali novac. Ne prodaje se brend, što je takođe isto veoma čudno. Prodaje se samo imovina.
Deo državnog zemljišta, koji sada ministarstvo gospođe Zorane Mihajlović kao drugostepeni organ nalaže katastru da uknjiži na PKB, sutra će postati vlasništvo neke privatne firme. Ono što nije uspelo da se uradi na Zlatiboru i ono što je katastar odbio u Beogradu, ono što je katastar odbio na Zlatiboru, opet se dešava da drugostepeni organ nalaže katastru da upiše u svojinu zemljište koje pripada Republici Srbiji, u ovom slučaju Gradu Beogradu.
Država ne može da obaveže privatnog vlasnika sutradan da proizvodi određene količine hrane ili određene količine mleka i mi iz tog razloga smatramo da je ovo takođe jedan mutan posao i jedna loša privatizacija, koju gradonačelnik Beograda Siniša Mali gleda i ništa ne pokušava da uradi, a Zorana Mihajlović po drugi put … (Isključen mikrofon)
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Božoviću.
(Balša Božović, s mesta: Samo da završim rečenicu.)
Isteklo je vreme. Morate da pratite vreme i da se prilagodite vašem vremenu. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Slobodan Gvozdenović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Slobodan Gvozdenović

Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena ministarko, moja današnja pitanja su upućena ministru pravde, gospodinu Selakoviću.
Moje prvo pitanje glasi ovako – pošto je dana 7. 04. 2015. godine službenici Policijske uprave Valjevo dostavili su Javnom višem tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv direktora preduzeća „Ingrap Omni“ Teodosija Krstić protiv Zorana Jakovljevića i još pet lica za teška krivična dela zloupotrebe položaja i dela falsifikovanja službene isprave i još pet lica čija imena neću ovde navoditi. Interesuje me da mi ministar pravde odgovori šta se dešava sa tom krivičnom prijavom, da li se po njoj postupa i u kojoj fazi je postupanje odnosno, dokle su stigle predistražne radnje?
Preduzeće „Ingrap Omni“ već 10 godina u Valjevu, za vreme vlasti Demokratske stranke, a pogađate da je ovaj drugookrivljeni bivši gradonačelnik Valjeva, inače tada član Demokratske stranke, za 10 godina rada sa valjevskom direkcijom, sa Valjevom, preduzeće „Ingrap Omni“ je radilo preko 90% posla. Suma koja se navodi u ovoj krivičnoj prijavi, za koju su oštetili budžet grada Valjeva i budžet Republike Srbije jeste negde oko 50 miliona.
Voleo bih da mi ministar pravde odgovori na moje pitanje – u kojoj fazi se nalazi ovaj postupak, da li je krivična prijava odbačena ili su predistražne i istražne radnje od strane Višeg javnog tužilaštva izvršene? Neću ovde sada govoriti zbog čega je izuzeto Više javno tužilaštvo u Valjevu. Uostalom, ministar to može lako da proveri. Ali, voleo bih da taj odgovor na moje pitanje stigne što pre.
Moje drugo pitanje takođe je upućeno ministru pravde, a odnosi se na to kako je Nenad Marinković odlukom Državnog veća tužioca iz 2014. godine, suprotno Zakonu o javnom tužilaštvu, odnosno bez javnog konkursa, postavljen na funkciju zamenika višeg javnog tužioca u Valjevu i dokle će to nezakonito postavljenje da traje, obzirom da su dobro upućeni pravnici u valjevskom okrugu znali da je isti postavljen 2009. godine u Valjevu na mesto osnovnog javnog tužioca, iako nije imao pune tri godine radnog iskustva u pravosuđu odnosno u javnom tužilaštvu?
U vezi sa ovim, nameće se jedan zaključak – da nadležni organi u Ministarstvu pravde, prilikom izbora i postavljanja tog čoveka na pomenute funkcije, nisu imali u vidu zahtevnost odnosno stručnost, iskustvo i dostojanstvo, koja je u praksi nažalost i potvrđena, ako se setite samo onog grubog silovanja na Ubu, jula ili avgusta meseca, maloletnice, gde je isti imao propuste u radu i postupanju ne odredivši pritvor počiniocima. Hvala vam i očekujem odgovore od ministra pravde.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O OZAKONjENjU OBJEKATA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zajedno sa svojim saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i zajedno Jovan Marković i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Nataša Vučković

Demokratska stranka
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Mi smo podneli ovaj amandman zato što smatramo da bi drugačiji naziv ovog zakona bolje oslikavao zapravo problem koji se rešava i cilj koji se želi postići. Naš je predlog da ne bude ni legalizacija ni ozakonjenje, nego da bude – Zakon o postupanju sa nezakonito izgrađenim zgradama. Na taj način se zapravo oduzima taj jedan epitet – ozakonjenje, odnosno legalizacija nečega što je bespravno. Slažemo se u tome da je ovo problem koji moramo da rešimo i da je za Srbiju rešavanje ovog problema izuzetno važno.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Jovan Marković

Demokratska stranka
Poštovani građani Srbije, poštovani kolege poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, mislim da je jako važno na početku otvoriti ovu temu zbog čega i na kakav način ste došli do zaključaka da je ovo termin koji se koristi u naslovu ovog zakona – o ozakonjenju objekata, zaista ispravan?
Naš predlog koji smo ovde izneli podrazumeva da se u narednom periodu, kroz niz postupaka koji bi se ovde primenili, u stvari otvori tema i pitanje da li je ovaj Predlog zakona koji ste ovde dali zaista primenjiv, da li je bolji možda termin – zakon o postupanju sa nezakonito izgrađenim objektima? Mi smo ovde dali i primer zgradama, zbog toga što smo u nizu članova, a posebno u članu 1. i članu 3, videli jednu vrstu tumaranja i nedoslednosti, čas pominjete zgrade, čas pominjete objekte.
U primeni zakona, imajući u vidu da veoma mali broj građevinskih inspektora treba da postupa po ovom zakonu zbog svih nedorečenosti i nejasnoća, smatramo da će doći i do pogrešnih tumačenja, do loših odluka na terenu i da će građani biti zbog toga oštećeni.
Vi ste u startu ovde naveli da je ovo posao koji će biti završen za godinu dana. Naša terminologija i predlog na neki način otvara mogućnost da se amandmani koje smo predložili, a koji se tiču postupanja građevinske inspekcije i nadležnih organa, u primeni ovog zakona u sledeće dve godine ostavi kao mogući prostor. Duboko verujemo da ovaj zakon neće biti sproveden i primenjen u sledećih godinu dana i duboko verujemo da je ova formulacija koju smo ponudili bolja. Hvala vam.