Gospodine Markoviću, da li želite da obrazložite, dobili ste reč po amandmanu koji ste podneli. Ne priliči ni vama da ne dozvolite vašoj koleginici Nataši Vučković da govori, tako da ako govorite o nedoličnom ponašanju u Velikoj sali Narodne skupštine, prvo dajte kritiku sebi, pa možete ostalima.

Ako mi uzimate reč, moram na takav način da kažem. Verujte da moram tako.

Izvolite.

Znači, što se tiče člana 1. ovog zakona mislim da je napravljen previd, poštovana ministarko, i da niste na adekvatan način shvatili našu poruku koja je ovde upućena kroz ovaj amandman. Želeli smo da ovaj član na neki način uskladite sa članom 3. Znači, u prvom stavu člana 1. kaže se da se ovim zakonom uređuju uslovi i postupak, itd, itd. za ozakonjenje delova objekata. Pošto u članu 3. na sličan način opisujete i ozakonjenje zgrada, smatrali smo da je dobro da postoji i jedna i druga terminologija u ovim članovima kako ne bismo kasnije došli u primeni ovog zakona do problema.
Naime, u članu 1. stav 2. precizira se postupak kako će pomoćni objekti biti ozakonjeni, a u članu 3. se u 2. i 3. stavu detaljnije opisuju delovi zgrada koji će biti ozakonjeni na neki način i u nekom postupku i proceduri, kako već vi to predlažete. Znači, ako ne biste prihvatili ovaj, a niste prihvatili ovaj naš amandman, onda dolazimo u problem da svi ovi ljudi, koji imaju nezavršene objekte uključujući i zgrade i pomoćne objekte, u ovoj proceduri neće moći da primene ove članove o kojima vi ovde pričate.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu.
Da li ćete koristi pet minuta ili samo dva minuta?
Samo dva minuta. Izvolite.

Sa istim argumentima, kao što je kolega Marković rekao, mislim da odbijanje ovog amandmana ne vodi ka poboljšanju zakona. U načelnoj raspravi sam govorio da zakon ide u dobrom smeru, da je to veliki problem koji treba rešiti, da je to problem čije će rešenje biti na korist velikog broja građana Srbije, možemo da kažemo rešenje za celo društvo, ali odnos prema amandmanima koji su dati i prema amandmanu na ovaj član, jasno govori da to nije bila namera, nego da je ovo još jedna predizborna priča. Meni je žao što je to tako. Bilo bi mnogo bolje da je moj prvi utisak bio tačan.
Arogancija u argumentaciji koja je ovde prisutna, pa i ovde u raspravi, o tome da se licitira kada je, koliko nelegalnih objekata sadržano, potpuno pogrešna argumentacija da je u poslednjih 10 godina sazidano milion i po nelegalnih objekata. Da je to tako, onda bi to bio najuspešniji deo istorije Srbije, da se za 10 godina izgradi milion i po bilo kakvih objekata. To naravno nije tačno.
Prema tome, nelegalna gradnja je odavno prisutna, decenijama, rekao sam, posle onog Zakona o intabulaciji. Mnoge vlasti su uzele svoj deo odgovornosti u celom tom procesu. Ovo je bila prilika da se stavi tačka na taj proces, ali ovakvim odnosom to neće biti urađeno i moram da povučem svoj stav da ćemo podržati ovaj zakon, jer očigledno da ovde nisu dobre namere u pitanju.

Zahvaljujem se.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Nekoliko informacija. Nelegalna gradnja jeste započeta 90-tih, ali je bum krenuo upravo od 2000. godine pa na ovamo, dakle preko 800.000 nelegalnih izgrađenih objekata u Srbiji je bilo nakon 2000. godine.
Da se podsetimo pre svega, na vlasti je bila DS i svi oni koji su danas veoma protiv ovog zakona. Jedan od poslanika DS sada kaže – niste hteli da nas saslušate i da vidite naše poruke. Ne, ja sam vrlo dobro shvatila poruku DS, DS da je želela da reši svoj problem, odnosno problem nelegalne gradnje ona bi to uradila u prethodnih deset godina. Naprotiv DS je želela i ostavila da se gradi nelegalno, a kada se gradi nelegalno onda nema ni taksi, ni doprinosa, ničega u budžetu države, ali zato ima verovatno mnogo taksi i doprinosa u nekim drugim budžetima, privatnim džepovima itd. To je ono što se dešavalo prethodnih gotovo 15 godina, odnosno manje 13.
Da ponovim, 800.000 objekata je izgrađeno od 2000. godine pa na ovamo, nelegalno izgrađenih objekata. Prema tome, oni koji žele da podrže ovaj zakon, ponavljam ovaj zakon treba da omogući građanima da konačno reše svoj problem, da im omogući da dobiju pravo nad svojim objektima, da im omogući da te svoje objekte, zgrade, stanove ostave svojoj deci, da im omogući jedan normalan i uređen život. To je ono što radi ovaj zakon.

Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković, replika.

Zaista ne mogu da razumem kada potpredsednica Vlade i ministar govori o tome kada je nastao problem bespravne gradnje i onda pitam da li je ovo obrazloženje koje su oni dali uz ovaj zakon tačno ili nije?
U obrazloženju koje ste nam poslali kaže se – problem je nastao 90-tih godina. Ko je tada bio na vlasti u Srbiji? Zašto je nastavo problem bespravne gradnje? Nije baš nastao 90-tih, velika naselja su izgrađena 70-tih godina u okolini Beograda itd. Zašto je nastao najveći problem 90-tih godina, zbog čije politike, ko je vodio politiku koja je unesrećila tolike ljude i tolike izbeglice u Srbiju 90-tih godina i početkom 2000. godine? To je glavno pitanje, nemojte o tome da li je DS mogla da reši. Naravno da nije mogla da reši pitanje tako što će svakom investitoru dati tako reći besplatno ozakonjenje i legalizaciju, ono što vi ovim predlažete.
Ovim zakonom će se stvoriti nova klasa bogataša, jer će svi oni investitori koji su bespravno gradili objekte za tržište, koji nisu mogli po prethodnim zakonima besplatno, kako sada predviđate da dobiju legalizaciju. Sada će oni steći ogromno bogatstvo, legalizovaće svoje bespravno podignute objekte za tržište, za prodaju i to je ono protiv čega ustajemo kada govorimo protiv ovog zakona, a ne ustajemo protiv zakona zbog toga što će ljudi koji su imali potrebu da reše svoje stambeno pitanje, izgradili neke kuće od 50, 60 ili 100 kvadrata u kojima žive i kojima je to jedina nekretnina koju poseduju. To je ključno pitanje ovde.