Pa, ne dozvoljavate poslanicima da govore, o tome se radi.

O tome sam govorio. Da li ga je neko u tom trenutku prekidao, gospodine Božoviću? Da li ga je neko u tom trenutku prekidao? Nije, preko minut je govorio o tome, niko ga nije prekidao, na kraju kada je potrošio vreme, problem je što je potrošio vreme i što ne može da govori o onome što je želeo da govori. Ne vredi, gospodine Božoviću, vaš pokušaj da na ovakav način opstruišete sednicu Skupštine i temu, mislim da ja kao predsedavajući moram da se trudim da poštujete Poslovnik. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić.

Poštovani predsedavajući, zaista se divim vašoj upornosti da poslanicima dokažete da su uzaludno trošili svoje vreme, ali građanima Srbije njihovo vreme nije toliko bitno koliko im je bitno onih 15 godina koje su potrošili uzaludno pokušavajući da legalizuju svoje objekte.
Vratiću se na još jedan loš amandman koji su podnele moje kolege narodni poslanici Jovan Marković i Dragan Šutanovac, u kome se traži da se rok od 12 meseci promeni rokom od 24 meseca. Ovo je jako sličan amandman onom prethodnom u kome su takođe tražili odlaganje i produžavanje rokova, a ono što ovaj zakon, što ovaj predlog zakona hoće, jeste da podvuče crtu i da nema novih rokova, da nema novih podnošenja zakona, da završimo posao jednom za svagda, do kraja.
U Predlogu zakona koji je prvenstveno bio na javnoj raspravi, rok je bio šest meseci. To da li vi verujete da će posao biti urađen i za 12 meseci građanima nije toliko bitno koliko im je bitno da se sami u to uvere, a uverili su se više puta kako ova Vlada na čelu sa SNS radi to, posebno kada su bili u prilici da se uvere da građevinske dozvole dobijaju u roku od 28 dana. Tako da smatram da ni ovaj rok koji je 12 meseci, za mene lično možda i predug, smatram da je sasvim nepotrebno da se proširi na duplo, tako da smatram da je ovaj amandman samo još jedan u nizu, ali hvala Bogu i poslednji u nizu loših amandmana. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 46. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Babić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Narodni poslanik Srđan Dragojević podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 46. doda novi član 46a.

Reč ima narodni poslanik Srđan Dragojević.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, koristim vreme poslaničke grupe zato što smatram da je ovaj moj predlog vrlo značajan i voleo bih da vam kažem koju reč više o njemu. Naravno, biću kratak pošto smo već dugo u ovoj raspravi.
Naime, prvo ću reći da ovaj zakon smatram zaista dobrim, zaista revolucionarnim. Svi poslanici su obraćali pažnju na pravne, ekonomske aspekte ovog zakona, a ja ću da skrenem pažnju na jedan ne manje važan aspekat, a to je psihološki aspekt ovog zakona. Mi smo suočeni tokom niza godina da građani Srbije, dobar deo građana Srbije, možda i polovina živi u nelegalnim objektima.
I to je jedna situacija koja stvara kod građana strepnju. Strepnju da ne znaju da li će moći svojim potomcima, svojoj deci da ostave te objekte.
Ovaj Zakon ljude lišava strepnje i mislim da je zaista u tom smislu blagotvoran. Naslanjajući se na taj aspekt, psihološki aspekt, moj predlog, koji sam izneo, takođe smatram veoma važan.
U brojnim istraživanjima, koje su izvršene u oblasti psihologije urbanizma, mnoga su svedočanstva, egzaktna svedočanstva da su ljudi koji žive u uređenim sredinama, manje skloni agresiji, manje skloni nasilju u porodici, manje skloni alkoholizmu. Moj predlog, da vas podsetim, ide u smeru da ljudi koji legalizuju svoje objekte imaju obavezu da u roku od tri godine, srede spoljašnje fasade svojih kuća, svojih objekata, da omalterišu i da okreče svoje fasade.
Takođe, postoji tu jedan vrlo važan i estetski element, koji ne smemo da zaboravimo, svaki putnik koji sa zapada prolazi kroz Srbiju ima utisak neodoljiv da je ušao na Orijent, a mi idemo u Evropu. Svaki putnik ne može da ne primeti stotine hiljada ne omalterisanih kuća, ne okrečenih fasada. Mi imamo jako lepu zemlju, ali smo je pretvorili, nažalost, u zadnjih 25 godina u ruglo. Naša naseljena mesta su ruglo.
Ovaj zakon pruža fantastičnu mogućnost da ljudi, kada već imaju po jako povoljnim uslovima mogućnost da reše svoja životna pitanja, da legalizuju svoje kuće, da im se da i obaveza da svoje kuće, svoje fasade omalterišu i da okreče.
Vi ste gospođo ministarka napisali da se amandman odbija zato što je neprecizan, jer ne nameće kaznene odredbe. Ja namerno nisam hteo da istaknem kaznene odredbe predlažući da te odredbe ne budu sankcije, da ne budu kaznene, nego da, pre svega, one se odnose na određene poreske olakšice, da se te odredbe kroz pozitivnu poresku politiku motivišu ljude da svoje kuće urede.
Tako da, ja vas još jednom molim da razmotrite ovaj moj predlog. Mislim da je ovo poslednji trenutak da preko milion ne okrečenih kuća i fasada u Srbiji sredimo. Jednom rečju, da uljudimo ovu našu zemlju koja je lepa i treba da bude još lepša. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović.

Poštovani poslaniče, veoma mi je drago što kažete da je ovo zakon, kako ste rekli, dobar i revolucionar zakon. Reći ću vam da novim zakonom o stanovanju, biće tačno određena obaveza održavanja zgrade, samim tim i fasada zgrade, dakle obaveza.
I kažem još jednom, drago mi je da ćete glasati za ovaj zakon, pretpostavljam čim kažete da je dobar i revolucionaran i ako sam imala prilike pre dva dana na tviteru da pročitam vaše mišljenje o zakonu, koji je malo u koliziji sa ovim danas, ali mi je drago da danas mislite ovako. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.

Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević zajedno su podneli amandman sa ispravkom, kojim predlažu da se posle člana 46. doda novi član 46a.

Izvolite gospodine Živkoviću, imate reč.

Koristim sedam minuta, pet plus dva.
U načelnoj raspravi, ponoviću još jednom, rekao sam da je vrlo važno doneti ovaj zakon, da je problem veliki, da se meri milionima, milion i po kvadrata nelegalnih u Srbiji, da je krajnje vreme da se donese zakon koji će da kroz jedan vid intabulacija reši ovaj problem, da takvo rešenje nikako ne može da bude pravedno prema svima, to je jasno.
Svaki leks specijalis, ovo je jedna vrsta leks specijalisa je takva da ima i korisnike i gubitnike, ali da je procena da ako ovaj zakon bude popravljen amandmanima koje sam podneo ja i moje kolege iz opozicije, da on može da bude dobra osnova za jedno trajno rešavanje ovog problema.
Puno je bilo rasprave oko toga ko je kriv, kada je počela nelegalna gradnja, juče, prekjuče, nakjuče, za vreme ove vlasti, prethodne vlasti, one vlasti pre toga. Mislim da je počela jako davno i to sam već rekao, šezdesetih godina, i starije kolege će se sećati da su i oni morali po nekim ranijim vremenima da legalizuju objekte koje su nasledili, dobili ili tako nešto.
Jedino što je sigurno, a ovo pola u šali, a većinom u zbilji ću da kažem, svi nelegalni objekti su bili izgrađeni u vreme vladavine SPS ili stranke koja je bila prethodnica SPS, znači Saveza komunista.
To je, nije prebacivanje, to je otprilike jedan tačan zaključak. Svi koji su danas u ovom parlamentu, bili su nekada na vlasti i svi su imali svoj deo krivice za ono što se dešavalo i tu nema nikakve sumnje. Ko je mogao više, ko je mogao manje, može da se ide od situacije do situacije i to može da se utvrdi evidentno za svaku godinu.
Bilo je prebacivanja da je donet zakon 2003. godine koji je bespravnu gradnju definisao kao krivično delo i bilo je prebacivanje zašto to nije sprovođeno. Evo, ako me sluša ministarka, taj zakon je donet 2003. godine. Njegova primena je počela 2004. godine kada je ministar za infrastrukturu koji je trebalo da sprovodi taj zakon, čovek koji je i danas ministar u aktuelnoj Vladi, a sadašnja potpredsednica Vlade i ministarka je bila tada savetnica u toj Vladi.
Prema tome, to treba videti zašto taj zakon nije sprovođen od 2004. godine na ovamo pod raznim Vladama. Naravno da mislim da bi njegovo sprovođenje dalo bolje rezultate.
Naravno da i u devedesetim godinama je bilo svega i svačega, da ne pričamo i o Dedinju, ali i o Zemunu i o tim delovima tako koji su tad bili pod vlašću partije kojoj su tad pripadali najveći broj poslanika koji danas sede u ovom parlamentu.
No, generalno, da li treba? Treba rešiti. Ono što su glavni pokušaji kolege Pavićevića i moji bili da pomognemo u definisanju jednog dobrog zakona, to je bila intervencija na član 5. one čuvene vikendice, ona čuvena arbitrarnost koja je tu utemeljena. Nismo uspeli i to je odbijeno i time je ovaj zakon izgubio šansu da dobije naše glasove kada bude glasanje za njega.
Drugi važan član od ovih 12. amandmana je amandman o kome se sada govori, a to je novi član 46a koji glasi da vlasnici objekata koji su građeni u skladu sa građevinskom dozvolom izdatom od nadležnog organa i koji su za te objekte dobili upotrebnu dozvolu, biće oslobođeni plaćanja 50% poreza na imovinu u narednih 15 godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Šta je cilj? Cilj je da ljudi koji su vlasnici, neki su bili i investitori, neki su i gradili te stanove koji su izgrađeni legalno, dobiju satisfakciju za to što su i u tim teškim vremenima kada je bilo teško dobiti građevinsku dozvolu, kada smo bili 185 na svetskoj listi po dužini čekanja na građevinsku dozvolu, sada je stanje mnogo bolje, sada smo 139. To je stvarno mnogo bolje stanje, ali koji su i u tim teškim vremenima uspeli da prođu sve te zamke i te lavirinte i da dođu do građevinske dozvole i nakon izgradnje upotrebne dozvole i bilo bi fer da oni dobiju neku satisfakciju zbog toga što su poštovali zakon.
Da podsetim, ako kažemo da jedna trećina objekata u Srbiji je nelegalna, to isto znači da su dve trećine legalne i bilo bi loše da dve trećine građana Srbije budu gubitnici ovog zakona koji je mogao da bude dobar da je bio popravljen sa amandmanima o kojima govorim. To se nije desilo.
U obrazloženju kaže se da se amandman za odbijanje ne prihvata s obzirom da ne postoji ekonomska analiza efekata koja bi nastala prihvatanjem ovog amandmana, a podnosioci amandmana nisu dostavili ekonomsku analizu o uticaju na lokalni i republički budžet ako bi bila primenjena predložena mera.
Ovo je prvi put, verovatno u istoriji, da se od poslanika opozicije traži elaborat kojim treba da dokažu opravdanost svog amandmana. Finansijski efekti su vrlo jednostavni, 50% se smanjuje porez na imovinu ljudima koji su vlasnici, koji su možda i gradili objekte koji su legani.
Šta se dešava dalje? Piše, kaže - uticaj na lokalni i republički budžet. Ovaj koji je pisao nema pojma. Porez na imovinu nema nikakve veze sa republičkim budžetom, to je 100% prihod lokalnih samouprava.
Prema tome, odgovor na amandman je pisao neko ko nema veze sa materijom. Ko je to bio, ne znam, to će ostati verovatno tajna. Tako da je ovo jedan neozbiljan odnos prema ljudima koji su približno poštovali zakone i dali svoj doprinos vladavini prava u ovoj državi. Žao mi je što se odbija samo zato što je predlog opozicije i žao mi je što se nije iskoristila šansa da se učini nešto što bi utemeljilo vladavinu prava. Možda ja grešim, možda će ministarka sada da prihvati amandman, ali pošto kaže – ne, onda mi je žao što je propustila tu šansu i u danu ili noći za glasanje, kad god to bude, mi nećemo glasati za ovaj zakon.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.

Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Nenad Čanak.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje i saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković. Izvolite.