Gospodine Markoviću, ja sam vas već nekoliko puta zamolio da u slobodno vreme pročitate Poslovnik. Gospodin Atlagić je dobio repliku na vaše izlaganje i na pominjanje njegovog imena i prezimena. U replici ne mora da se drži dnevnog reda i sada vam ja oduzimam dva minuta zato što ste zloupotrebili prijavu po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Nesumnjivo je da je argumentacija koju je kolega Marković dao sasvim dovoljna da se shvati da je rešenje koje je dato u amandmanu na član 3. stav 2, od strane gospodina Šutanovca, Markovića, Pavićevića i u moje ime, bolje rešenje i preciznije definiše ovu materiju. Tom preciznijom definicijom se smanjuju mogućnosti zloupotrebe ovog zakona koji, bez obzira što to ne treba staviti u član 2, jeste od javnog interesa.
Očigledno je da se pri izradi ovog zakona koji je imao neophodnost da se donese, nema sumnje da je neophodno doneti zakon koji treba da reši te stotine hiljada i miliona bespravnih objekata, podizanih decenijama, a ne u poslednjih 10 godina, da ipak pri donošenju tog zakona, onaj ko ga je pisao, a ja neću da ulazim u istragu ko je to jer se zna ko snosi odgovornost za Predlog zakona, da se išlo sa tim da se donese jedno novo zakonsko rešenje koje će biti bolje nego što su bila prethodna, ali ipak sa adekvatnim brojem rupa koje će biti dobro mesto da se posadi, razvija korupcija i da se beru rezultati te korupcije.
Mogu da sumnjam da je to ideja predsednika Vlade, ministarke ili ljudi koji su u ministarstvu, ali generalno to nije dobro rešenje. Nije mi prijatno, čak i kad jedna loša Vlada propusti šansu da uradi nešto dobro. Zato su i podneti amandmani koji očigledno imaju za cilj da poprave zakon, a predlagač, odnosno Vlada, ne želi da zakon bude dobar.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici,  predlažem da se, naravno, ne prihvati ovaj amandman, iz više razloga. Navešću neke koji su značajniji. Nisam baš siguran ni da će svi predlagači amandmana, a posebno prethodni govornik, glasati za svoj amandman. Više smo mi prihvatili njihovih amandmana, više smo mi glasali za njihove amandmane nego oni sami. Da budem iskren, čak bih se dvoumio ako oni dođu za neke njihove amandmane i da glasamo, ali ne verujem da će nas oni svojim prisustvom uopšte udostojiti na glasanju, da budu prisutni prilikom glasanja za svoje amandmane.
Ono što je upečatljivo za mene je da oni stalno govore o nekom javnom interesu. Za vreme vladavine stranki bivšeg režima, svi javni poslovi koje su oni vodili su bili prihvaćeni, bili su pretvoreni u privatne biznise i danas kada oni govore o javnim poslovima, za mene je to naprosto dirljivo jer oni za vreme svoje vladavine nisu rešavali egzistenciju građana, već svoju. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
U tehničkom smislu između reči „zgrada“ i reči „građevinski objekat“ ili „objekat“ ne može da se stavi znak jednakosti. Taj znak jednakosti ne postoji. Zbog toga bih pozvao predlagače amandmana da pogledaju klasifikaciju vrsta građevinskih objekata koji je izdao Zavod za statistiku, pa će pogledati da su pod klase objekata, pa pod broj jedan zgrade, pa one mogu biti stambene zgrade, nestambene zgrade, pa pod dva ostale građevine, saobraćajna infrastruktura, cevovodi, složene industrijske građevine itd. Zbog toga, između reči „objekat“, „građevinski objekat“ i reči „zgrada“ ne može da se stavi znak jednakosti.
Pod broj dva, ono zbog čega ne treba prihvatiti ovaj amandman je i obrazloženje koje je došlo i u kojem su rekli da je ovaj zakon mogućnost za korupciju, odnosno da se ozakone plodovi korupcije. Ne znam da li je to neka svojevrsna autoprojekcija predlagača amandmana pa je ozakonjeno nešto što se desilo na Fruškoj gori, na padinama Fruške gore, pa je na volšeban način vinograd postao stan na Vračaru ili više stanova na Vračaru. Da li je mislio na tu vrstu ozakonjenja plodova korupcije?
Pod tri, jedan od predlagača amandmana je mogao i da kao predlog amandmana bude umesto „objekata“ da se kaže „zgrada“, ali ne samo zgrada, već zgrada na Vračaru. Ne mora da brine, ne mora da brine o svojoj zgradi na Vračaru izgrađenoj na pašnjaku druge, treće, klase, ne znam koje, zaista, ovaj zakon se odnosi na sve građevinske objekte, ovaj zakon se odnosi na sve građane Republike Srbije, tako da ne mora amandmanom baš da crta svoju zgradu na Vračaru na pašnjaku druge ili treće klase.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom ste pokazali da je vaša orijentisanost ka privredi, ka biznisu i ka razvoju opšteg interesa u Republici Srbiji, naravno, kroz razvoj proizvodnih pogona i ekonomskog ambijenta koji će dovesti do toga da privučemo što više stranih i domaćih investicija, dakle, to je potpuno nesporno.
Zahvaljujem na prihvatanju ovog amandmana koji usaglašava ovo zakonsko rešenje sa Zakonom o planiranju i izgradnji, iz čistog razloga što ima puno onih objekata koji ne moraju da podrazumevaju klasične zidove. U skladu sa novim tehnologijama, postoje montažni i panel zidovi koji se ugrađuju u objekat i naravno da, sledeći taj princip, smatrali smo da ove zgrade, posebno proizvodne hale, napominjem, koje još uvek nemaju zidove, mogu biti predmet ozakonjenja, ukoliko, naravno, ispunjavaju sve ostale uslove.
Ovo će biti još jedan prilog, još jedan doprinos da ovaj zakon može da se implementira u punom kapacitetu, u interesu je privrede. Vi ste malopre lepo konstatovali da sada vi kao ministar i da Vlada Republike Srbije koristi šansu koju ima sa pozicije koja je bila, ja mislim, kada su u pitanju građevinske dozvole, samo iza Srbije su u jednom trenutku bile Sirija i Somalija, a svi u ovoj sali a i šire znamo u kakvom se stanju te dve države nalaze. Izgleda da ne pomaže ni napredak na Duing biznis listi Svetske banke od 39 mesta, da se u istoj ovoj sali, u cenjenom Domu Narodne skupštine Republike Srbije promoviše kvazilevičarska demagogija o tome kako se kroz ovo zakonsko rešenje brine o interesima privrednika koji nisu u skladu sa zakonom gradili ove objekte. U redu je i ta primedba. Ali, nisam čuo nijedan konkretan predlog šta da se uradi sa tim privrednicima u zemlji gde je strateški cilj interes da razvijamo zaposlenost, da otvaramo nova radna mesta, da promovišemo jednu sasvim novu politiku ekonomije. Zasigurno nije cilj da srušimo hale i da srušimo pogotovo proizvodne objekte.
Zato vam hvala na prihvatanju ovog amandmana. Smatram da će jako doprineti tome da ti objekti ubuduće mogu da budu i kolateral, kada je u pitanju sticanje mogućnosti za nova kreditna sredstva, za razvoj, za proširenu reprodukciju tih biznisa i u svakom slučaju će to biti jedna lepa vest koja će doprineti privrednom rastu naše zemlje. Hvala još jednom.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojević.
Izvolite, narodni poslanik Suzana Spasojević ima reč.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici. Predsedavajući, samo da napomenem da koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Mislim da se kod ovog amandmana možda nismo najbolje razumeli jer ste mi u obrazloženju za odbijanje amandmana naveli da se amandman ne prihvata s obzirom da u daljem tekstu Predloga zakona postoje precizno propisane situacije u kojima se takav objekat može završiti u građevinskom i građevinsko-zanatskom smislu.
Mi smo predlogom ovog amandmana u stari želeli da stvorimo uslove da se što više objekata, da li su započeti ili završeni, završe, odnosno upišu na osnovu izdate građevinske i upotrebne dozvole, znači, u jednoj redovnoj proceduri i upravo uvođenjem ovakve kategorije objekata i uslova koji se zovu „uklapanje“, izbegla bi se svaka dalja legalizacija u budućnosti.
Jer, procedura bi izgledala tako da nakon što investitor podnese zahtev za uklapanje objekta iz bilo kog razloga, stručna služba urbanizma koja je nadležna za ozakonjenje objekata izdaje informaciju o uklapanju objekata na lokaciji koja sadrži sve uslove i sva ograničenja iz standardne informacije o lokaciji, kao i mere za uklapanje započetog ili završenog objekta.
Nakon toga se pristupa izradi projekta, odnosno idejnog rešenja u jednoj od predviđenih varijanti, a takvih varijanti ima dve. Jedna varijanta je da se uklapa objekat takav kakav jeste, a u drugoj varijanti se možda traži da se neki deo objekta ukloni i nakon toga se podnosi zahtev za lokacijske uslove. Lokacijski uslovi se izdaju u jednoj redovnoj proceduri, na čemu svi mi insistiramo i težimo i uklapanje se radi u skladu sa predviđenim urbanističkim okvirima, bez ikakvog urbanističkog i bilo kakvog drugog popusta. Ponavljam, ovo je samo u cilju da bi što više objekata ušlo u redovnu proceduru.
Mislim da je zaista najmanje bitno u toku čije vlade je više izgrađeno bespravnih objekata. Ako krenemo da analiziramo u toku čije vlade je više izgrađeno i koji su razlozi za to bili, mislim da se neće dobro osećati oni koji upravo na tome insistiraju.
Najbitnije je za nas, kao poslanike, koji smo odgovorni prema narodu, najbitnije je za Vladu koja je odgovorna prema narodu, da nađe najbolje moguće zakonsko rešenje da se bespravna gradnja, koje zaista mnogo ima u Srbiji, reši na onakav način koji je najpovoljniji za građane Srbije. Imamo zaista mnogo zakona, mnogo izmena i dopuna zakona, koji nisu dali efekte i građani nisu mogli da ispune one uslove koje su zakoni propisivali. Ako nam jeste cilj da pomognemo građanima, naročito onima koji su na taj način rešavali svoje stambeno pitanje, onda zaista mislim da je ovo zakon upravo taj koji pruža takvu šansu. Hvala.