Hvala.
Na član 4. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Miroslav Marinković, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala.
Član 4. definiše objekte na koje se ovaj zakon ne primenjuje. Mi smo u stavu 6. istog člana predvideli, on inače glasi ovako – ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji se u smislu ovog zakona, kojim se uređuje odbrana, smatraju vojnim objektima, odnosno na objekte koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređenjima. Mi smo predvideli da se posle reči: „vojnim objektima“ dodaju reči: „kao i na objekte koji se u smislu drugih propisa smatraju objektima od strateškog značaja za bezbednost Republike Srbije“.
U obrazloženju koje smo dobili kaže se da je u članu 1. Zakona o planiranju i izgradnji u stavu 2. precizirano da se odredbe tog zakona ne odnose na vojne i rudarske objekte, s obzirom na to da je u cilju uspostavljanja analogije sa materijalnim propisima propisano da predmet ozakonjenja ne mogu biti vojni i rudarski objekti.
Mi se potpuno slažemo sa tim. Međutim, vi dalje kažete, takođe, pojam objekata od strateškog značaja za bezbednost Republike Srbije nije definisana ni jednim posebnim zakonom, te bi njegovim unošenjem u Predlog zakona moglo doći do različitog tumačenja u primeni. Mi ni ne tvrdimo da postoji poseban zakon koji definiše, odnosno određuje objekte od posebnog strateškog značaja za Republiku Srbiju, ali pretpostavljam da će među ovim objektima se naći objekti koji se definišu u, recimo, sferi energetike, saobraćaja, eventualno MUP-a. Mislili smo na te objekte, te vas još jednom molim da razmislite i usvojite ovaj naš amandman. Hvala.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Ovo je jedan od dva nama najvažnija amandmana, a to je na član 5. i onaj koji definiše novi član 46.
U ovom članu se jasno definiše koji objekti ne mogu biti ozakonjeni u 1. stavu, ali već u 2. i u 3. stavu se relativizuje ta cela rešenost, tako da se navodi da ne mogu da budu ozakonjeni objekti koji su građeni na zemljištu koje je nepovoljno za gradnju ili oni koji su građeni u zaštićenim zonama. Tu su i čuvene vikendice.
U 2. stavu kaže – da izuzetno od odredbe 1. stava tačka 1) može da se ipak to legalizuje, ako se donesu neki dokazi da to što je građeno na klizištu je stabilno, pa se navodi koji su sve to dokazi, između ostalog i „drugih dokaza“. To „drugih dokaza“ verovatno sa dva svedoka ili, ne znam, sa predsednikom mesnog odbora neke stranke da on za to garantuje, a u 3. stavu se relativizuje zabrana da se legalizuje ono što je u nacionalnim dobrima, nego se kaže – ako upravljač tog javnog dobra dozvoli, može. To je korupcija par ekselans.
U obrazloženju zašto se odbija ovaj deo, koji se tiče klizišta, predlagač nije hteo uopšte da uzme u obzir taj naš argument, nego se bavi samo time da upravljač javnog dobra u postupku na zahtev itd, donosi svoju odluku, odnosno daje i odbija davanje saglasnosti na ozakonjenje, čime se izbegava arbitrarnost. Upravo to što ste naveli je dokaz arbitrarnosti.
Prema tome, uvažite ove amandmane, spasite vrednost ovog zakona. Ako se brišu ova dva stava, ovaj zakon ima smisla, bez toga nema smisla.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Miroslav Marinković, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 5. koji reguliše koji objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja.
Kao prvo, predložili smo da se u stavu 1. člana 5. tačka 1) posle reči „močvarno tlo“ stavi zapeta i dodaju reči: „peskovito tlo“, jer smatramo da u enumeraciji nepodobnog zemljišta treba navesti i peskovito tlo.
Možda se meni ovo čini značajnim i bliskim zato što dolazim iz Vojvodine, iz Vršca, blizu nam je Deliblatska peščara i malo sam upoznata sa problemima koji mogu da nastanu na tom tlu i mi smo smatrali da treba navesti i peskovito tlo.
Dalje u tački 2) posle reči „trajnost“ stavlja se zapeta i dodaju reči „osim ako je objekat izgrađen od prirodnih materijala i namenjen turizmu i kulturi, etno kuće i slično“.
Intervenciju na ovu tačku 2) smo stavili sa ciljem da omogućimo ozakonjenje onih objekata koji su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuju trajnost, ali je svrha tih objekata u funkciji turizma, primera radi etno kuće, ili imaju kulturni značaj, kao što su replike objekata iz istorijske prošlosti koji obogaćuju turističku ponudu naše zemlje i kulturno istorijske sadržaje.
Dalje, smo predložili u stavu 2. posle reči „inženjersko-ideoloških izveštaja“ da se stavi tačka i ostatak rečenice da se briše.
Stavom 2. propisano je da izuzetno od odredbe stava 1. tačka 1) novog člana nadležni organ može izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljen odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte, te da se stabilnost objekta i ugrožavanje stabilnosti terena i susednih objekata utvrđuju na osnovu izveštaja, grafičkih priloga planskog dokumenta sa označenim površinama tla koje je nepovoljno za građenje i inženjersko-ideoloških izveštaja i drugih dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ova činjenica.
Formulacija „odgovarajući dokaz i drugi dokazi na osnovu kojih se može utvrditi ova činjenica“ je vrlo uopštena. Ona otvara mogućnosti za različita tumačenja i stvara rizik za pojavu korupcije, te iz tog razloga predlažemo da se te reči brišu.
Takođe, predlažemo brisanje stava 3. koji propisuje da, izuzetno od odredbe stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana, nadležni organ može izdati rešenje o ozakonjenju ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara. Ova odredba je po našem mišljenju vrlo neprecizna, s obzirom da ne predviđa kriterijume za postupanje upravljača javnog dobra, odnosno organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, čime se ovim organima javne vlasti daju široka diskreciona ovlašćenja i zbog te nepreciznosti, takođe, može doći do različitih tumačenja i do otvaranja rizika od korupcije.
Stavom 5. člana 5. Predloga zakona propisano je da izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog člana, ako po pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, nadležni organ konstatuje ovu činjenicu i nastavlja postupak ozakonjenja.
Ovaj izuzetak je tako formulisan, prema našem mišljenju, da otvara prostor za različito tumačenje i interpretacije, što bi stvorilo ogromne probleme prilikom primene zakona, pa smo zato predložili brisanje.
Još jednom apelujem da razmotrite ovaj naš amandman. On jeste odbijen. Razlozi su uglavnom, osim za stav 1, kao i za prethodni amandman koji je obrazlagao kolega Živković, ali obzirom da ste u predizbornoj kampanji i sad tokom ovog perioda, kada vršite vlast, stalno apelovali na borbu protiv korupcije, mi predlažemo da ovim amandmanom smanjite mogućnost koruptivnog ponašanja.

Na član 5. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.
Izvolite.

U medijima je nedavno izašao tekst o rušenju, upravo, vikendica u zoni zaštite. Zašto se to baš radi u ovom trenutku sada i nekoliko dana nakon što će se omogućiti legalizacija vikendica u određenim zonama zaštite?
Da li to znači da će se srušiti i vikendice građanima, a nakon usvajanja ovog Predloga zakona, odnosno baš ovog člana 5. stava 1. tačka 4) koji će omogućiti da nekim ljudima koji su bili u vlasti, odnosno bili nekada ili nekima koji su sada u vlasti, odnosno onima koji su imali prednost da grade na ovim atraktivnim i zabranjenim lokacijama, bez straha od posledica? Takođe, smatramo da je ovaj član u suprotnosti sa članom 35. Zakona o zaštiti prirode.
Iz tih razloga smo baš predložili da se u članu 5. stavu 1. tačka 4) u zagradi gde stoji - osim vikendice i drugih objekata za odmor, stavi - uključujući i vikendice i druge objekte za odmor. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mg Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, ovaj član 5. je ovih dana bio predmet analiza u javnosti i o njemu smo dosta pričali i u načelnoj raspravi i spravom se postavlja pitanje - zbog čega je u nacrtu, odnosno javnoj raspravi, svesno izbegnut ovaj termin i ova opcija da se u članu 5. u stavu 4. ne pominju vikendice i drugi porodični objekti, a da se onda naprasno, kada dobijemo zakon na razmatranje ubace ovi termini, da se otvori vrlo ozbiljna i velika javna rasprava, koja podrazumeva da se postavljaju pitanja - da li to znači da će određeni objekti u slivu reka, na akumulacijama itd. biti rušeni ili neće, ili je ovo samo uvod da određeni moćni ljudi u državi Srbiji budu zaštićeni i da se njihovi objekti koji su urađeni i izgrađeni na nezakonit način legalizuju?
Očigledno je da je i gospodin Babić i gospođa ministarka i svi ostali, kolege ovde prisutni u skupštini da su izabrali opciju da o ovome ne pričaju, da se ne vodi debata, da se ne otvara problem kako bi što manje bilo komentara na ovu temu.
Ali, ja moram da kažem, poštovana ministarko, da je javnost sa pravom otvorila ovu temu, pogotovo što ste vi u stavu 6, jel tako, ovog člana, vrlo nemušto objasnili i obrazložili proceduru koja je vezana za izdavanje saglasnosti upravitelja, u ovim slučajevima javna preduzeća, ustanove, udruženja građana itd. znači, ne postoji jasna procedura kako će se izdavati saglasnosti od tih institucija prema fizičkim licima, ali ste u svakom slučaju otvorili ovu mogućnost da se vrlo ne transparentno, odnosno na mala vrata, uvodeći korupciju u ove postupke, dobijaju papiri, dobijaju ozakonjenja objekata koji su zaista nedopustivo, nezakonito izgrađeni.
Ovde se, u nastavku ovog stava 4. takođe, posle vaših izjava koji ste imali ovih dana u javnosti i rekli ste - to će biti samo dozvoljeno u drugoj zoni, pa onda mi smo predvideli da će samo biti zabrana vezana za izvorišta, za vodosnabdevanje itd. Znači, mi smo u vašem obrazloženju ove tačke 4) takođe, dobili vrlo nemušte odgovore i ostala su pitanja - koji su to slučajevi kada će te vikendice i kuće biti ozakonjeni?
Slušao sam dobro vaše izjave u medijima ovih dana i pravo da vam kažem, nisam dobio adekvatne odgovore na ova pitanja. Iz najbolje namere, vi znate koliko smo i vi i ja bili u duelima i vezani za ovu problematiku oko akumulacije Vrutci, kada je Grad Užice ostao bez vode za piće, zbog pojave algi, pre dve i po godine i dobro znate kakve probleme oko svega toga imaju građani Užica i kakve ste izjave vi davali vezano za taj problem.
Ja moram da vas podsetim da je upravo vaša Vlada, odnosno prethodna Vlada, iz 2012. godine, u području akumulacije jezera Vrutci, odakle se Grad Užice snabdeva vodom, odnosno snabdevalo se vodom, da je vaša Vlada 2012. godine izdavala rešenja o legalizaciji bespravno podignutih objekata u prvoj zoni sanitarne zaštite, iako je to i u tom trenutku bilo protiv zakona. Kako sada da mi vama poverujemo da ćete vi sa usvajanjem ovog zakona, na ovakav način, ovako bahato voditi računa o interesima građana koji se recimo, snabdevaju sa akumulacija vodozahvata itd u nekim gradovima u Srbiji? Kako ćete vi, iako ste imali praksu, da se na ovakav način legalizuju objekti rešenjima ministra, protivno zakonu, protivno mišljenjima gradskih uprava, protivno mišljenjima javnih preduzeća i time direktno ugrožavali ne samo zakon nego u ovom slučaju i građane Užica, kako će te sada u narednom periodu kada otvarate na mala vrata mogućnost da se ozakone ovakvi objekti, vi voditi računa o zdravlju i bezbednosti građana Srbije? Hvala.