Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se naravno odbije i ovaj amandman. Podržavam sve one razloge koje je i Vlada navela u svom mišljenju koje nam je dostavila.
Prvo, opet je nejasno ko je predlagač ovog amandmana. Opet nam je stigao predlog amandmana koji je potpisan sa prof. dr, da ne čitam ime i prezime, pa povlaka Pokret za PREOKRET. Pošto pažljivo čitam amandmane, kao i obrazloženje amandmana, moram da primetim da i neki drugi samostalni poslanici kada predlažu amandmane se potpišu imenom i prezimenom, a ovde imamo ime, prezime, povlaka Pokret za PREOKRET. Ne znam da li je čovek u međuvremenu promenio svoje ime i prezime, treba da vidite u ličnoj karti.
Možda je registrovao u svom imenu podatak ili šta je već u pitanju videćemo. Adekvatnije bi bilo da piše - poslanik u dilemi, odnosno u nedoumici.
Dakle, kada je reč o amandmanu potpuno je nepotreban amandman. Dakle, nepotreban i neprihvatljiv i ja ne mogu da se ne osvrnem na da to obrazloženje predlagača amandmana obesmišljuje celu intenciju koju je želeo amandmanom upravo da potencira.
U obrazloženju kaže smatram da predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti čija je izgradnja započeta ili su izgrađeni nakon donošenja poslednjih izmena Zakona o legalizaciji, pazite – objketata, ne znam šta znači – objektata, tu nije u pitanju jedna greška, dakle, usamljen slučaj, ima niz nekih grešaka, ali ne želimo sada da sitničarimo, iz razloga što se drugi građani dovode u neravnopravan položaj.
Evo hipotetički da prihvatimo ovaj amandman. Dakle, da se izuzmu svi ti objekti, pa jel to onda neće biti neravnopravnost? Šta onda sa tim licima? Šta onda sa tim objektima, šta sa tim građanima? Dakle, apsolutno besmisleno i mislim da smo isuviše vremena potrošili. Dakle, i ja sam oduzeo više vremena. Predlažem iz svih ovih razloga, dakle da odbijemo ovaj amandman i nadam se da ćemo odbiti.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković. Izvolite.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
(Balša Božović, s mesta: Pomenut je Pokret za preokret.)
Gospodine Božoviću, da li se vi šalite? Zato što je pomenut Pokret za preokret, šta to znači za Narodnu skupštinu?
(Balša Božović, s mesta: Postoji.)
Da li postoji u Narodnoj skupštini poslanička grupa Pokret za preokret?
(Balša Božović, s mesta: Postoji.)
Vidim da ste vickasti danas, gospodine Božoviću.
Izvolite, gospodine Marinkoviću, izvolite. Nastavite.

Ja sam želeo po prethodnom amandmanu, ali nešto jedinica nije bila u redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekako čini mi se da smo sa suviše emocija krenuli u razmatranje ovog zakona po amandmanima i da jedan od ciljeva ove rasprave treba da bude i da naši građani shvate koje su im mogućnosti, koje mogućnosti otvara ovaj zakon.
Znači, činjenica je da više od deset godina nismo uspeli da rešimo ovaj problem i da nam je neophodno da novo zakonsko rešenje i da je krajnje vreme da se podvuče crta i da sve ono što možemo da uradimo uradimo i da se ubuduće ovakvi problemi ne pojavljuju, ponovo.
Znači, ima ovde dosta rešenja koje Vlada doživljava kao stvar javnih interesa, javnog interesa da se, dakle, ova oblast reši, jer rešenja koja su poprilično uplašena u odnosu na rešenja koja smo imali do sada i baš zbog toga mogu da kažem da je ovaj zakon u mnogome olakšava legalizaciju običnim građanima.
Da prebaci odgovornost svega na državne organe. To je sasvim jedan drugačiji koncept u odnosu na ono što smo imali i u odnosu na hrvatsko zakonodavstvo koje je ovde često pominjano, gde sami građani podnose zahteve.
Vi znači sada ne podnosite zahteve. Država i građevinska inspekcija rade svoj posao. Vama su potrebna samo dva dokumenta da biste završili, legalizovali svoj objekat, naravno ukoliko za to postoje uslovi, a uslovi su postavljeni poprilično široko uz minimalne finansijske troškove i nema razloga za ovim amandmanom koji nas vraća u 2014. godinu, sagledajmo realno stanje u zemlji.
Pitanje je da li je država u stanju da ruši hiljade građevinskih objekata širom Srbije? Mi sa 2015. godinom podvlačimo crtu i ja sam siguran da će ova Vlada imati, dakle, snagu u 20125. godini, posle donošenja ovog zakona, krene u rušenje onih objekata koji se grade nakon tog roka, jer nema opravdanja za građane ako po ovako jednostavnoj proceduri, ovako minimalne troškove ne budu legalizovali svoje objekte, onda stvarno mislim da Vlada nema zašto da oseća niti kakvu grižu savest i kada bude krenula u proces rušenja tih objekata.
Prema tome, dajte da malo pomognemo građanima da shvate koliko je ovaj zakon u suštini prost, koliko im omogućava da ozakone, legalizuju, ako hoćete, dosadašnje objekte i da ubuduće rasprave malo više vodi računa o građanima i damo im što više informacija tako da mogu da ovaj posao završe na zadovoljavajući način u odnosu na same građane i u odnosu na celokupni režim. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Antiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavnom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Gordana Čomić, zajedno Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, zajedno Jovan Marković, Dragan Šutanovac i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo u raspravi u načelu rekli da ovaj zakon predstavlja šamar svim onim građanima i investitorima koji su pošteno i u skladu sa zakonom gradili objekte, da li za stanovanje, da li za tržišnu namenu i gospođa ministarka, mada ovde nevešto pokušava da nas ubedi u to da je nekako DS kriva za nelegalnu gradnju zbog toga što je bilo nemoguće dobiti dozvole ili su se one dosta dugo čekale, taj argument bi imao smisla kada bi svi gradili, u slučaju da su svi gradili nelegalno. Međutim, činjenica je da nisu svi gradili nelegalno, da je bilo i građana i investitora koji su sve radili u skladu sa zakonom, koji su skupo plaćali sve što je trebalo platiti i bilo je građana i investitora koji takve stvari nisu činili i vi ovim zakonom zapravo opraštate svim investitorima koji su gradili nelegalno i možda je manji problem moralni, što im opraštate, a veći je problem to što vi njima direktno stavljate pare u džep.
Ovi članom koji mi predlažemo da se briše imate dovoljno obraza da to proglasite za javni interes. To je, mislim, vrhunac cinizma, gde vi recimo imate dva investitora, jedno koji je za zgradu koju je izgradio platio nekakve naknade u visini od 100 hiljada evra i imate investitora koji će u skladu sa ovim novim zakonom za zgradu
koju je izgradio na istom mestu možda platiti pet hiljada evra i vi jednom investitoru poklanjate 95 hiljada evra. Stavljate mu direktno te pare u džep i to proglašavate javnim interesom.
Vi, dakle, gospođo Mihajlović, privatni interes ovim Predlogom zakona nazivate javnim interesom sve ubeđujući nas u to kako je to mnogo bolje od onoga što se radilo ranije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, kada kažete – šamar, onda je ovo šamar u stvari celoj Srbiji. Milion i po nelegalnih objekata puta četiri člana porodice, tri člana porodice, to je pet miliona građana Srbije.
Ovde je suštinsko jedno nepoznavanje – kada se kaže – vi uzimate novac od nekoga. Mislim da je ovaj zakon javni interes za državu Srbiju zato što svi ti koji su uplatili i svi oni koji nisu uplatili mogu da postave jedno ključno pitanje – a šta smo mi dobili za taj novac koji smo uplatili?
Šta ćemo da radimo ako svi koji su uplatili, a mali ih je deo, zato što imate ogroman broj društvenih objekata, pitaju državu i pokrenu sudski spor, šta je država trebala da uradi za njih po osnovu te naknade. Znate, kada ste plaćali naknadu – uređenje građevinskog zemljišta, vi ste morali da imate nešto, je li tako? Napravili ste neki ugovor. Šta ćemo da radimo sa onima koji su uplatili a nemaju to? Koga će oni da tuže? Od koga će oni da naplate štetu za zadnjih 20 godina ako su platili naknadu, a nemaju ili su platili priključak za vodu, priključak za struju, putnu infrastrukturu?
Da li je to javni interes da imamo sudske postupke i to je meni potpuno razumljivo kada imate jednu zakonodavnu vlast koja je doživljavana i koja je doživljavana do pre dve godine kao božija i koja nije poštovala ni sopstvene zakone, mogla da ih krši, onda je sasvim teško da shvatite da država nije iznad svega i da imate zakon i principe ugovorne obaveze i da te norme morate da poštujete.
Nije nikakav problem da se ne razumemo i nije nikakav problem da javni interes ne mogu svi da vide u Skupštini RS. Šta je tu sporno? Neko smatra da nije. Ne postoji nijedan zakon u RS koji je donet zadnjih 40 godina a da nije imao javni interes. Da li je tako? Jeste. Da li su zakoni o privatizaciji iz 2000. godine javni interes? Da li su sve odluke koje su donošene imale i u praksi pokazano javni interes?