Hvala.
(Branka Karavidić, s mesta: Replika.)
Ne, ministar vam je zbirno odgovorio na svako izlaganje. Znači, nikom pojedinačno nije odgovorio na taj način da bi izazvao repliku. Ovako je govorio ministar, uzmite stenogram - vi ste, pa ime, u svom izlaganju, vi ste, pa ime, u svom izlaganju, dakle, ništa pežorativno, nikakav nesporazum. On je vas sve razumeo. Da nije bilo razumevanja, ja bih dala da vodite razgovor. Ali, on je vas razumeo i odgovorio. Na sedam diskusija je odgovorio.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

  Zahvaljujem.
Predlog zakona koji je pred nama, o rudarstvu i geološkom istraživanju, treba da da nama u dijalogu sa ministrom, ali prevashodno svima u Srbiji odgovor na tri važna pitanja. Bilo bi lepo da je ministar na takav način i predlagao zakon, ovako kako mu ja sugerišem. Možda igrom slučajeva ovog puta posluša. Taj je slučaj i ta igra, to je čudo jedno.
Dakle, ako su u pitanju dva zakona na bliskoj vremenskoj distanci, kao što je slučaj sa ova dva zakona, onda je važno da svima nedvojbeno bude jasno u čemu je razlika, šta je to u ovom zakonu u odnosu na prethodni, koliko od materije u zakonu.
Ja ne smatram da je trebalo izmene ili dopune ili novog zakona, obe su ideje legitimne, ali smatram važnim da bude potpuno jasno šta je razlog zbog koga se donosi novi zakon i šta je to što je ključna izmena u odnosu na postojeći zakon.
Ono što nam je ponuđeno je opis kako će se rešavati različiti pojmovi unutar Zakona o rudarstvu i geološkom istraživanju, ali nije taj akcenat na tome – a šta je različito. Dakle, šta je ideja, kada pogledamo zakon? Ministar će se složiti ili mi osporiti šta je to što je različito. Postoje dve ili tri direktive EU koje direktno prenosimo u naše zakonodavstvo. To je prva stvar. Pojmovi su drugačije definisani.
Meni je ostalo nejasno, poredeći zakon iz 2011. godine i ovaj, kakve su nadležnosti Geološkog zavoda, odnosno instituta, onda i sada? Bilo bi dobro da o tome čujemo koju reč.
U definisanju ili u pojmovima meni nedostaju reči – naftna isplaka. Objašnjenje da definicija u članu podrazumeva naftnu isplaku, meni se na Odboru nije činilo dovoljnim. Ali, inače, naša sednica Odbora bila je jedan dosta tužan događaj, tako da ne bih referisala na pokušaj dijaloga sa predstavnicima Ministarstva. To je odgovornost Skupštine, da dozvolimo da se tako nešto dešava na Odboru za evropske integracije, kao što smo dozvolili. No, igrom slučaja, tako to sada mora. Ljudi ne vole, ne razumeju šta je uloga izvršne vlasti, a šta je uloga poslanika i šta može da radi ministar, a šta ne može da radi bilo koji predstavnik ministarstva po prirodi stvari. No, to na stranu.
Dakle, zašto nove definicije pojmova? Na koji način struka kaže pravnicima, a pravnici nama, da se naftna isplaka vidi u današnjoj definiciji? Meni važno pitanje koje je ostalo bez razjašnjenja, saglasna sa ministrovim percepcijama o tome da rudarstvo i geološka istraživanja i zaštita životne sredine imaju problem na nivou legislative, ali imaju problem i na nivou komunikacije ili ekonomije, ja jesam neko ko je privržen zaštiti životne sredine, ali nikako nisam neko ko neće razumeti šta znači iscrpivost, neiscrpivost i održivo iscrpljivanje resursa u životnoj sredini.
Kako piše ovde, kako gledate na zakon koji je sada na snazi, prethodni i ovaj, i ovaj zakon planira da će biti šteta, ili je to ostalo nejasno, dakle, da će morati biti sanacija, rekultivacija i slično. Kada nam istovremeno govorite i o tome da ćemo, nadam se, otvoriti i poglavlja koja se tiču i zaštite životne sredine i dakle da govorite o energetskoj efikasnosti i kada govorite o našoj preuzetoj obavezi za energetski obnovljive izvore, onda ne ide da imate zakon u kome ćete kazati – dobro, mi ćemo sada da nastavimo da degradiramo životnu sredinu, jer ne umemo drugačije. Osim što to nije tačno, ostalo je nejasno u ovom zakonu šta znači.
Jedan deo iz prethodnog zakona koji ste preneli, a koji je meni bio nedopustiv, i u vreme kada se donosio prethodni zakon i tada mi je objašnjeno da to mora zbog toga što nisu dogovorene sve odredbe stupanja Zakona o štrajku na delo, su članovi koji se tiču definisanja štrajka od 154. do 156. i kaznenih odredaba za krivično delo štrajka.
Ja sam i tada, a i sada imam ozbiljnu primedbu zašto se u Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima samo štrajk rudara uzima u obzir. Samo su oni predmet odredbi gde se uvodi štrajk, a ministar sa nama razgovara sa pravom da se tu radi i o nafti i gasu i uglju, da se radi o istraživanjima. Dakle, nisu u pitanju samo rudari, a odredbe se odnose samo na njih. Obrazloženje tokom prethodnog procesa donošenja zakona je bilo da nisu usaglašene sve odredbe zakona, a sad su usaglašene.
Dakle, ja smatram nedopustivim da ostane član da ko organizuje ili učestvuje u sprovođenju štrajka u jamskim prostorijama ili drugim objektima i prostorijama iz člana 55. stav 2. ovog zakona kazniće se zatvorom od jedne do pet godina. Ne možete štrajk kažnjavati zakonom, zato što imate Zakon o štrajku, pogotovo ne ovaj način, jer se u članu 155. ne spominju samo jamske prostorije, nego sve druge prostorije.
Sve sam ovo pitala i na Odboru za evropske integracije i predstavnik ministarstva mi je kazao da se to odnosi na metanske jame, da ja ne umem da čitam. Tako da bih vas molila da me poštedite takvog odgovora, ako vam je to namera da mi objasnite na šta se misli ili da date amandman da spomenete metanske jame zbog toga što mi čitamo zakon, pa na osnovu toga što čitamo i pitamo.
Šta je sa naknadama, konačno? U prethodnom zakonu imate naknade za geološka istraživanja. U predstavljanju zakona ministar nam kaže da naknade za geotermalne resurse idu u vode, odnosno da sve naknade idu u Zakon o naknadama, i to zove ukidanjem naknada. To je uklanjanje definicije naknade iz ovog zakona, ali nije brisanje naknada kao takvih. Da li će ili ne biti u Zakonu o naknadama i da li ćemo taj zakon i za rudarstvo i za geološka istraživanja videti do kraja godine, naravno, ja ne znam da procenim to. Pretpostavljam da ideja o tome, kako će da budu jedinstvene naknade u Zakonu o naknadama, neće ići na štetu onih koji treba da ostvare prihod od naknada, a onda i onih u lokalnoj samoupravi, u Vojvodini, na nivou Republike koji iz tih naknada treba da obave nešto kao iz prihoda na osnovu sopstvenih planova.
Za sukob životne sredine, odnosno osnovnih parametara zaštite životne sredine i rudarstva se vrlo često misli da je to zato što ekonomija hoće da obavlja nekakav posao da bi ljudi zarađivali, da bi ljudi bili zaposleni, da bi se ruda eksploatisala, kao zaštitari ne daju. Ja mislim da je to duboko pogrešan pristup i da bi trebalo da ne razdvajamo ni jedan sektor kojim se iscrpljuje bilo koji prirodni resurs iz oblasti zaštite životne sredine, pogotovo što se dosta toga, što je rezultat rada u zaštiti životne sredine, nalazi i u strategiji koju je ministar, ne bez ponosa i ne bez razloga da bude ponosan na taj dokument, ovde predstavio.
Zašto to kažem? Zato što govorimo o obnovljivim izvorima energije, govorimo o obavezama koje smo preuzeli, ali nećemo da kažemo da obnovljivi izvori energije, da obaveze iz energetske efikasnosti idu na teret ili budžeta Republike Srbije ili džepa građana. Mislim da je loše da o tome nećemo da pričamo, kao što je loše što nećemo da pričamo da nema investitora u rudarstvo, u istraživanje, u čega god hoćete koji neće podsticaj iz budžeta Republike Srbije. To je vreme koje živimo.
Ako kažemo da će obnovljivi izvori energije, za koje ja jesam, nisam bila za ovaj rok, bila sam za duži rok, ali sam ostala u manjini, tako da meni to nije neobično, ja nemam problem da budem u manjini, a da znam da sam u pravu, ako ćemo imati obnovljive energije do 2023. ili 2025. godine, da ćemo smanjiti emisiju, onda treba da znamo da razgovaramo sa ljudima u Srbiji šta to znači? To znači da će iz budžeta Srbije, znači, opet od svih nas, morati da se ulaže u te vidove energije. Ako govorimo o energetskoj efikasnosti, jer su kod nas najveći deo zagađenja ložišta, pošto se grejemo na ugalj, na čvrsta goriva i slično, onda da objasnimo da, energetsku efikasnost, sada nemamo prosto potencijala da ljudima damo povoljne kredite iz budžeta, pa da obave svoje zakonske obaveze koje se tiču čuvanja energije.
To nije umanjivanje zasluga koje Vlada ima u ovoj oblasti, ovaj ministar ili bilo ko ili bilo koja prethodna Vlada. To je nešto o čemu mi nećemo da razgovaramo kada govorimo o energetskim bilansima budućnosti i ja to smatram strašno pogrešnim zbog toga što kada se predlaže Strategija energetskog razvoja, kada delimo sa ljudima obaveze koje smo preuzeli za energetsku budućnost Srbije, onda je obaveza da kažemo koliko to košta, ko će to da plati i da to ide iz budžeta svih nas, jer drugačije nema. Ovako se šalje poruka da su investitori nekako čarobno rešenje koje će umesto nas uraditi i obnovljive izvore i geološka istraživanja i eventualno privatizovati ono što je sada državno, kada su rudnici u pitanju, otvarati nove rudnike. Neće bez nas, bićemo svi tu, ako srećom bude investitora, i gledaćemo kolika ja odluka da mu se da podsticaj ili pomoć po zaposlenom ili kakav god bude ugovor sa budućim investitorom.
Dakle, da zaključim mi bismo voleli da članovi koji se tiču štrajka budu izostavljeni iz ovog zakona, kao što su izostavljeni iz drugih zakona, pogotovo član kojim se preti zatvorom, iz prostog razloga što je to nepotrebno. Predstavlja jedan recidiv zbog toga što je bilo i u prethodnom zakonu, znam i kako, jer je bilo objašnjenja da se radi o Zakonu o štrajku iz 1991. godine kad je takva odredba uneta zbog Albanaca koji su štrajkovali u jamama, pa vas ja molim da se malo saberemo sa realnošću i sa vremenom u kome sad živimo i bilo bi dobro razjašnjenje na ova četiri jednostavna pitanja.
Dakle, da li postoje, ako postoje, koje su razlike u nadležnosti Geološkog zavoda, odnosno instituta? Da li ministar smatra da je naftna isplaka dobro zastupljena opisom koji tretira upravljanje otpadom? Na koji način ministar smatra da je moguće investitorima, bez intervencije iz budžeta, omogućiti pristup istraživanjima i kupovini ili početku rada rudnika? Pitanje koje nisam posebno spominjala, a to je strategija ove Vlade. Tu se ne može bog zna šta zameriti, a to je razlog da se praktično lokalne samouprave izostave iz ovog procesa. Ostaje za dilemu, ja bih volela da čujem od ministra zašto sada ovo rešenje, s obzirom da smo na Odboru za evropske integracije prvo dobili odgovor da je bilo samo pet-šest opština, što je isto nedopustivo, znate, da vam dođe predstavnik, pa da pitate koliko i kako je sa opštinama bilo, kada je u pitanju zahtev za geološko istraživanje ili bilo šta, on kaže – bilo je pet-šest, a onda čujemo da nije bilo pet-šest, nego da ima spisak koji nam može biti dostavljen.
Ne tražim da mi se dostavi spisak, već tražim da čujem od vas argumentaciju, ako može? Šta je ključno da odlučite da lokalne samouprave budu izostavljene? Vas radi, mnogo više nego mene radi, zato što ne bih volela da ostane senka sumnje da je to zbog čuvenih sukoba lokalne samouprave i investitora, kada je u pitanju bilo geološko istraživanje nikla i sličnih poluincidentnih, bez dijaloga, procesa koji su se ticali minerala, upravljanje mineralima i dozvola za geološko istraživanje.
Volela bih, takođe, da kada bi moglo, ministri koji imaju zakone koji će se primenjivati, ako ostanu u ovom obliku na pet, sedam, deset ili 15 godina od danas, kako idu pregovori i otvaranje poglavlja i da to bude jasno rečeno, ne zato što bi time ministar rekao ovo ako ne bude primenjeno nisam ja kriv, ne to, nego zato što je potrebno da sa građanima delimo svest o tome koliki je proces, koliko dugo traje proces evropskih integracija i šta to znači za zakon koji donosimo. Predložite vi nama još zakona iz te oblasti. Šta to znači, da neki članovi stupaju na snagu tek kada se obave prethodni poslovi, pa to može biti za pet, sedam, 15, ili čak i 30 godina.
I da ponovim ne izostavljati da će obnovljivi izvori energije, da će prelazak na obnovljivi izvor energije, da će čiste energije, da će investitori koji investiraju u čiste energije, imati uvek deo ukupnog zajedničkog novca iz budžeta. Tako se radi iz zelene energije. Da li je to meni pravo ili nije, to nije tema, ali je dobro da to građani znaju, jer se radi o njihovom, o našem, o zajedničkom novcu, da znaju da ako se nešto daje kao podsticaj, da se daje sa odličnom idejom i planom da svi živimo u zdravijoj sredini i po pravilima onih u čije društvo želimo da se uključimo u punopravnim članstvom u EU. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar.

Hvala.
Zahvaljujem gospođo Čomić, na ovom setu predloga, primedbi i sugestija. Mislio sam da sam u onom, ko što bi gospodin Šutanovac rekao, ne tako kratkom uvodnom izlaganju, uspeo da istaknem, upravo sve razlike one koje su ključne, vezano za novi zakon, odnosno na prethodni. Čak, sam taksativno pročitao, ja mislim, tridesetak stavki, to je jedna stvar.
Sledeće, mi smo razmatrali vaš amandman vezano za naftnu isplaku i taj amandman ćemo prihvatiti, zahvaljujem na toj primedbi.
Kada je u pitanju lokalna samouprava, mi nismo lokalnim samoupravama ukidali nadležnosti iz domena rudarstva. Znači, povezivati to sa situacijom, lokalna samouprava i nikl potpuno ne stoji, zato što lokalna samouprava nikada nije imala bilo kakve veze i ingerencije vezano za sirovine poput nikla. Oni su mogli da učestvuju sa stanovišta, ne znam, prostornog plana, plana detaljne regulacije i sličnih pitanja, ali sa stanovišta davanja dozvola za istražni ili eksploatacione aktivnosti to nikada nije bilo u nadležnosti lokalne samouprave, već jedino i isključivo u nadležnosti Ministarstva.
Ono što je, zaista oduzeta nadležnost lokalnim samoupravama su nadležnosti vezane za istraživanje, pre svega građevinskih materijala, iz razloga što: pod jedan, nismo imali pregled nad tim, pod dva, nisu sve lokalne samouprave to ni radile i pod tri, inspekcijski nadzor nad time apsolutno nije postojao. Tako da, de fakto mi mislimo da ćemo ovom odredbom i stavljanje toga u nadležnost Ministarstva i građevinske inspekcije i rudarske inspekcije našeg Ministarstva uspostaviti jednu novu kontrolu nad time. Jer, čini mi se da u sistemu eksploatacije građevinskog materijala ima mnogo zloupotreba, mislim da ima mnogo potpuno nelegalnih i ne prijavljenih eksploatacija koji se odvijaju u ovom trenutku dok mi o tome pričamo i da u ovakvom postojećem sistemu tome niko ne pridaje adekvatan značaj i da se time niko ne bavi.
Verujem da će sada kada to preuzme, pre svega, naša inspekcija, će se tu uvesti jedna dodatna i nova kontrola. Pri čemu, samo podsećam, da mi o svakom istražnom pravu ili eksploatacionoj dozvoli obaveštavamo lokalnu samoupravu i lokalna samouprava od strane Ministarstva ima jedan puni pregled svih onih aktivnosti koje se vrše na njihovoj teritoriji, a da je ministarstvo za to dalo adekvatnu dozvolu i adekvatno odobrenje.
Kada je Rudarsko geološki zavod u pitanju, pre svega su te nadležnosti povećanje u segmentu geološkog hazarda gde će oni biti institucija koja pravi, da kažem, neku kartu, mapu pre svega tih lokaliteta na kojima ima geološkog hazarda.
Sve su mi napisali ali nije tako čitko, tako da ću možda malo duže ili u nekom narednom odgovoru.
Kada je u pitanju štrajk, u principu tu su prenete odredbe iz prethodnog zakona i pre svega se te odredbe odnose na one prostorije sa jamama, sa metanom, drugim zapaljivim gasovima, opasnom ugljenom prašinom, objekte u naftnom i gasnom polju, znači one segmente u kojima može održavanje bilo kakvog štrajka, bilo kakve obustave rada da se ugrozi zdravlje ljudi.
Ono što gospođo Čomić mogu da vam obećam, daćemo do sutrašnje sednice Vlade na kojoj će biti razmatrani amandmani da još jednom prođemo detaljno svaki od ovih članova i da potpuno odgovorno razmotrimo taj amandman, kao i sve ostale, ali ovaj sa posebnom pažnjom.
Da li ste pogledali članove 177. i 178. – dobro, pogledaćemo to još jednom pa ćemo u danu kada budemo o amandmanima dodatno razgovarati.

Hvala.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Antić, kolege poslanici, ovim zakonskim rešenjima danas kada govorimo o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima praktično prekidamo jedan zakonski vakum, koji je Vlada od 2011 godine, prvo rešenje za oblast rudarstva je bilo 1994. godine, a drugo smo imali 2011. godine. Očito je da posle 2012. godine kada je SNS činila Vladu zajedno sa SPS bilo pokušaja da se kroz određene zakonske akte nastavi, odnosno realizuje zakon u potpunosti.
Međutim, evropskim putem odnosno određivanjem strategije uopšte i politike Vlade Republike Srbije ka evropskim integracijama, očito je potreba da se napravi jedan moderan nov zakon koji će biti u skladu i sa energetskom politikom EU, ali i sa evropskim integracijama i svim poglavljima koje treba da otvorimo. Tako i Zakon o rudarstvu očito je doživeo svoje novo odelo, jer očito da određenim izmenama i dopunama ne bi mogao da zadovolji sve ono što su sada standardi kojima mi moramo da se prilagođavamo i svoje zakonodavstvo.
Stoga je potpuno s razlogom što danas imamo nov Predlog zakona o rudarstvu i ja ću vam se zahvaliti uopšte gospodine Antiću i ministarstvu što učestvujete zaista aktivno u radu parlamentarnog foruma za energetsku politiku, odnosno neformalne poslaničke grupe u kojoj su predstavnici mnogih odbora koji nalažu uopšte na energetsku politiku. Tako smo i jedan forum posvetili uopšte ovom zakonu, gde su bili predstavnici NIS-a i EPS-a i vašeg ministarstva, ali i određenih kompanija koje su upravo imale određene zahteve po pitanju rudarstva.
To smo pretočili u određene amandmane, nas nekoliko poslanika koji smo bili prisutni do kraja i ostali u ovoj debati. Vidim da ti predlozi amandmana će biti prihvaćeni, pogotovo u onom kada su prethodnici govorili po pitanju širina eksploatacionog polja. Predložili smo mnogo manju tu širinu, zatim deo koji se odnosi na rudarske radove, pogotovo kada su u pitanju bušotine i oni koji se odnose na naftu i gas i deo koji se odnosi na olovo i cink. Mislim da je verovatno bila tehnička omaška da je zaboravljen da bude uvršćen u strateške sirovine Republike Srbije.
Ono što sam htela da kažem je da ovim zakonom, malo da uvedemo živosti da ne bi bilo suvoparno, se jednostavno definiše cela ova oblast koja do sada na određeni način nije bila definisana. Kada određenim podzakonskim aktima sa lokalnom samoupravom investitora gurate između lokalne samouprave i ministarstva da se šeta nekoliko puta vi jednostavno dolazite u situaciju da kao država šaljete jednu poruku da investitori imaju velike probleme ako žele uopšte da se bave tom delatnošću.
Tako da strani i domaći investitori iz ove oblasti su zaista pozdravili ovakva zakonska rešenja i to je ono što je jako bitno, pogotovo kada se govori o tome da ministarstvo donosi odluku i odobrenja za istraživačka prava, a naravno da ministarstvo neće moći da donese odluku ukoliko ne postoje urbanistički planovi u lokalnoj samoupravi i ukoliko ne postoje procene uticaja na životnu sredinu koje će jednostavno odreagovati na svaki elaborat investitora koji želi da dobije dozvolu.
Tek u trećem stepenu odlučivanja ministarstvo može da da odobrenje. Ono što je dobro je što fizička lica sada po prvi put se javljaju kao titulari zahteva kada su u pitanju dobijanja određenih dozvola. Primera radi postoje fizička lica koja žele da na određeni način istražuju zlato koje postoji u određenim vodotokovima u manjim količinama. Možda žele da istražuju nešto što se odnosi na određene delove manje proizvodnje, koja bi eksploatacija bila u domenu manjih preduzeća, odnosno radnji koje se bave ovakvim poslom.
Prema tome, vi sada šaljete jednu poruku ovim zakonom, da i fizička lica koja su se zaista nekada možda bavila, neke porodice koje se nalaze u istočnom delu Srbije, za koje je poznato da postoje određena nalazišta zlata, možda će danas-sutra moći zaista da se jave lokalnim samoupravama i na određeni način da dobiju odobrenja za ovakav posao. Neće biti u prekršaju bilo ko ko bude hteo da se bavi ovom delatnošću.
Tako da sada prvi put imate i to pitanje rešavanja dugovanja. Znači, niko ovde ne želi da priča o tome da rudnici duguju silne milijarde budžetu Srbije. Te silne milijarde na određeni način, ukoliko ih vi ne pomenete u zakonu, neće moći biti naplaćene i ne postoji način suštinski da vi uđete u reprogram tih dugovanja. Znači, ovim vi vezujete suštinski da finansijska dugovanja neće zastariti, pa čak i ako je u pitanju „Farmakom“ i „Bor“, tako da je to nešto što je za pohvalu, pogotovo je za pohvalu u odnosu na druge investitore koji moraju da plaćaju i koji su recimo plaćali svoje naknade, odnosno tzv. rudne rente.
Šta je vrlo interesantno? Interesantno je da određena istraživanja ne možete lako da predvidite. Primera radi, postoje kompanije, mi smo to čuli na forumu, koje su sedam godina ulagale u istraživanja i potrošile 65 miliona dolara za istraživanja, a tek u osmoj godini su došle u situaciju da su otkrile određena nalazišta i da biste vi sada ušli u eksploataciju treba da imate jako dobru dokumentaciju i treba da spremite bankovne garancije gde ulagački kapital za otvaranje rudnika nije ispod 500 miliona dolara, pa čak ide i do milijardu ukoliko su veća ležišta u pitanju.
Prema tome, to su investicije od strateškog značaja za RS i mislim da zaista ovim zakonom otvarate mogućnost da istraživačka prava date onim kompanijama koje će biti u situaciji da pribave svu ovu dokumentaciju, da plate, pune budžet Srbije i da kroz ta istraživačka prava uvedete mnoge investitore i uspostavite sistem konkurencije na tržištu.
Čim vi imate sistem konkurencije pojavljuje se više kompanija. Samim tim vi otvarate nova radna mesta. Neki je proračun da na jedno otvoreno radno mesto za rudara dolazi sedam do deset otvorenih novih radnih mesta u uslužnim delatnostima.
Prema tome, mislim da uopšte ova delatnost i pokretanje inicijative na ovakvim zakonskim rešenjima otvaramo novi investicioni ambijent, da otvaranje novih radnih mesta ići će sigurno u cilju razvoja Srbije.
Ono što treba reći kada govorimo o rudarstvu u budućnosti će biti potreba da se donese strategija razvoja rudarstva. To smo danas imali praktično razlučeno zbog čega mnogi amandmani koji su podneti na Strategiju razvoja energetike nisu prihvaćeni, zato što je potreba da strategija rudarstva bude posebno donesena u odnosu na Strategiju razvoja energetike.
Što se tiče Strategije razvoja energetike, ona je započela da se piše još 2010. godine definisanjem Odbora za upravljanje projektima kada je u pitanju energetika jer ranija strategija koja je praktično definisana do 2015. godine donošenjem nove strategije prestaje da važi. Znači, potreba je bila da se otvore svi zainteresovani subjekti po pitanju energetike i da se otvore vrata i da na određeni način kažu šta imaju.
Ono što se pokazalo to je da postoji pet prioriteta, pet tema koje je forum razmatrao za energetsku politiku Srbije ovde u Skupštini 2. septembra jer je Strategija došla i objavljena je na sajtu još 2. juna ove godine. U septembru je održano pet paralelnih okruglih stolova po različitim pitanjima i kao delovi ove Strategije, to je onaj koji se odnosi na poglavlja 15, 21 – zaštita potrošača, na električnu energiju, treći koji se odnosio na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, treći koji se odnosio na ugalj, naftu i prirodni gas i peti je bio na zaštitu životne sredine i klimatske promene.
Ono sa čime se izašlo nakon tri sata debate to su određene vrste preporuka koje su trebale da idu na ovu Strategiju jer se shvatilo da mnoge stvari ne mogu da budu ubačene kroz amandmane, ali da nacionalni akcionalni planovi će morati uzmu u obzir ovakve preporuke. Mnogi su dali i neka nova rešenja, odnosno neke nove predloge koje će u budućnosti sigurno zaživeti, a to je da se shvatilo da pre svega inženjerstvo u Srbiji mora da se objedini na određeni način, a to se pokazalo i na Zakonu o rudarstvu. Ne postoji institucija u ovom trenutku, niti udruženje koje ima uopšte mogućnost da izda bilo kakve licence rudarskim inženjerima iz prostog razloga što negde ni zakon iz 2011. godine, koji je bio toliko bajan i sjajan, nije davao mogućnost da rudarski inženjeri mogu da rade i uskratio je prava na rad.
Samim tim oni su i dan danas postali kao udruženja članovi nekih međunarodnih organizacija, a nemaju mogućnosti uopšte da dobiju te licence i zbog toga ovim Zakonom o rudarstvu prvi put se javlja mogućnost da neka institucija ili neko udruženje daje tu mogućnost. U ovom trenutku će biti Ministarstvo energetike, ali smatramo da u budućnosti mora da postoji objedinjeni sistem funkcionisanja uopšte inženjerstva u Srbiji, objedinjeni sistem izdavanja licenci, jer kada govorimo o inženjerstvu očito je velika potreba da se objedine sve tehničke struke koje će u budućnosti dati veliki doprinos pogotovo na razvoju svih strateških projekata. Mi sada imamo te projekte o kojima govorimo kada je u pitanju građevinarstvo, kao što je „Beograd na vodi“, govorimo o izgradnji železničke pruge Budimpešta-Beograd-Podgorica-Bar i govorimo o tome da je potreba da inženjeri, a sada kada govorimo o geološkim istraživanjima i otvaranju rudnika, biće potrebe da inženjeri imaju usaglašen integrisan sistem izdavanja licenci.
Ono što je kao zaključak, takođe i kao preporuka jedna kada su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost dali, to su jedna nova rešenja koja se odnose na modele finansiranja i mi ćemo u četvrtak takođe održati jednu sednicu foruma koja će dati finansijske modele za finansiranje energetske efikasnosti u Srbiji i mislim da je dobro da se Ministarstvo finansija uključi, kao što se uključilo za pitanje rudne rente, tako i za pitanje finansiranja energetske efikasnosti. Tačno je da određene subvencije će morati da idu iz budžeta, ali je isto tako tačno da za sada sa ovom Strategijom za 2017. godinu one mogu jedino da budu kroz određeni deo projektnog finansiranja određenih banaka, određenih kreditnih linija koje će budžet Srbije morati na određeni način da plasira ili kroz poslovne banke ili kroz određeni fond koji je definisan Zakonom o racionalnom korišćenju električne energije.
Na kraju, ono što je interesantno, to je da su klimatske promene i uopšte zaštita životne sredine aktivno uključena i kada govorimo o Zakonu o rudarstvu, ali i kada govorimo o Strategiji razvoja energetike. Naravno, i Odbor za zaštitu životne sredine i predsednik biće uključeni kada je u pitanju Svetska konferencija koja govori o klimatskim promenama. Sigurno je da ćemo mi svoj sistem funkcionisanja budžeta morati tome da prilagodimo.
Ono što je jako važno, to je da baza podataka, koju će dati energetika i kroz svoju strategiju, na određeni transparentan način treba da bude dostupna javnosti. To je na određeni način bila jedna preporuka u i nevladinog sektora, ali i svih onih koji su učestvovali uopšte na ovom forumu. Pitanje uopšte funkcionisanja i implementacije ovakve strategije, koja je dala neki finansijski okvir u budućnosti do 2025. godine, odnosno 2030. godine, nekih 14,36 milijardi evra, je nešto što je možda spisak lepih želja, ali je negde cilj kojem treba težiti.
Ono što treba reći, to je da će Srbija i ova Skupština postati sastavni deo Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, koji će biti 14. decembra formirana i da će ovaj parlament morati da formira stalnu delegaciju Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, tako da je to neki posao koji nam sledi u ovom parlamentarnom delu. Zajednički ćemo sa Ministarstvom energetike sigurno raditi na razvoju energetike, onako kako ste predložili datum strategije.
Dobro je da sarađujete i sa civilnim društvom i sa sektorom koji se bavi. Ono što smo danas čuli na Odboru, jeste da je predat Akcioni plan za Poglavlje 15. Evropskoj komisiji. To znači da nekako duboko gazite što se tiče otvaranja poglavlja, kada je u pitanju energetika.
U Danu za glasanje sigurno će Srpska napredna stranka podržati i ovaj predlog zakona kada su u pitanju rudarstvo, geološka istraživanja i Strategija razvoja energetike. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, imamo dva važna dokumenta danas na dnevnom redu republičkog parlamenta: Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine.
Kada je reč o zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, mišljenje poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije je da ovo zapravo jeste potvrda jasnog i čvrstog opredeljenja Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da ova izuzetno važna i značajna oblast u Srbiji, oblast rudarstva bude osnovni nosilac privrednog rasta, razvoja i napretka u Srbiju u narednom vremenskom periodu.
Vi ste, gospodine Antiću, govorili da su velike šanse i ako te šanse i ti resursi budu iskorišćena na pravi način, moguće je u relativno kratkom vremenskom periodu ostvariti ubrzan i dinamičan napredak, ne samo u oblasti rudarstva, već ubrzan i dinamičan privredni ekonomski rast. Potencijali su veliki u oblasti rudarstva i mogućnost da se ti potencijali iskoriste jesu izvesni. Upravo toj izvesnosti, kada govorimo o korišćenju potencijala u narednom vremenskom periodu, hoće doprineti ovaj zakonski predlog o kojem danas govorimo.
Novi otvoreni rudnici u Srbiji znače nova radna mesta. Maločas je koleginica Tomić ponovila da otprilike na jedno otvoreno radno mesto u oblasti rudarstva dolazi još od sedam do deset radnih mesta u drugim delatnostima i drugim oblastima. Prema nekim podacima, a vi me ispravite ako grešim, danas u Srbiji ima oko 250 eksploatacionih polja, na kojima se obavljaju rudarske aktivnosti i rudarski poslovi, i ima oko stotinu istražnih polja na kojima rade i neke od prepoznatljivih i važnih svetskih kompanija. Vi ste pomenuli neke od njih, poput „Rio Tinta“, poput „Friporta“ i nekih kanadskih veoma važnih i značajnih firmi.
Upravo strane kompanije u istražne radnje godišnje ulažu od 10 do 100 miliona dolara. Prisustvo stranih kompanija u oblasti rudarstva u Srbiji za nas je ohrabrujuće, kada govorimo o perspektivi rudarstva u narednom vremenskom periodu. Nije sporno, strane kompanije jesu zainteresovane za naše mineralne sirovine. S druge strane, postoji ono što jeste intencija Vlade, ono što jeste cilj resornog ministarstva, a to su nove investicije, investiranje u ovu izuzetno važnu i značajnu oblast. Jedan otvoreni rudnik u Srbiji može procentualno uticati na BDP, a više otvorenih novih rudnika sigurno može promeniti kompletnu privrednu sliku i privredni ambijent u Srbiji.
Kada već govorimo o BDP, rudarstvo kao oblast u BDP danas mislim da ima učešće sa oko 2%. Mi smo duboko ubeđeni da rudarstvo u narednom vremenskom periodu sigurno može biti jedna od najrazvijenijih privrednih grana i da to učešće može biti i do 5%. Vi ste govorili o potencijalima, govorili ste o kapacitetima. Samo u istočnoj Srbiji, mislim da ste to pomenuli u uvodnom izlaganju, su velika nalazišta i zlata i srebra i bakra. Ako se ta nalazišta budu narednom vremenskom periodu iskoristila na pravi način, upravo ona jesu garant ubrzanog dinamičnog razvoja rudarstva i privrede u celini, ali i jesu garant novih radnih mesta. Samo istočna Srbija jeste garant preko 1000 radnih mesta.
Dakle, važno je i moramo da povratimo pre svega poverenje i veru u ono što posedujemo, u ono što imamo. Kada sa tog aspekta i u tom kontekstu posmatramo oblast rudarstva, onda sa sigurnošću mogu reći da rudarstvo jeste jedna od najrealnijih razvojnih šansi Srbije u ovom trenutku.
Mislim da u ovom trenutku u Srbiji radi negde oko 25.000 rudara. To su neki podaci do kojih sam došao, a vi me ispravite ako grešim. Oni obavljaju jedan od najtežih poslova u Srbiji, posao koji zavređuje i poštovanje i uvažavanje, ali posao koji obavljaju u rudniku ima daleko širi kontekst. Radeći u rudniku oni zapravo jesu ti koji pokreću čitavu Srbiju.
Mi danas govorimo o sistemskom i krovnom zakonu koji predstavlja strateško opredeljenje i strateški pristup Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva o ovoj izuzetno važnoj i značajnoj oblasti, oblasti rudarstva u Srbiji. Rekao bih moderan zakon i verujemo jedan od najmodernijih u ovoj oblasti u ovom delu Evrope. Tačno je, on ispravlja one uočene nedostatke kada je reč o primeni aktuelnog Zakona o rudarstvu. Verujemo da usvajanjem ovog zakonskog predloga hoće biti otklonjene sve one prepreke koje su postojale u efikasnom poslovanju. Stimulativan i atraktivan rekao bih zakonski okvir za investitore koji sigurno hoće omogućiti veću ekonomsku efikasnost.
Dakle, šta je konkretan cilj koji se želi postići? Proširenje sadašnjih kapaciteta i privlačenje novih investicija. Zakon o kojem danas govorimo, Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jeste dodatni podsticaj razvoju rudarstva u Srbiji. Ovim zakonom Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo čini jedan ogroman iskorak, jedan ogroman korak napred u privlačenju novih investicija, a nove investicije jesu dodatni zamajac, dodatna energija i za oblast rudarstva, ali i za kompletnu privredu u celini.
Vi ste u svom iscrpnom izlaganju, ne tako kratkom, govorili o brojnim novinama koje donosi ovaj zakonski predlog i ja neću to ponavljati. Smatramo da one imaju potpunu opravdanost, ali kao ključno unapređenje želim da istaknem pojednostavljanje procedura za dobijanje dozvola za eksploataciju i istraživanje. Dakle, nema dodatnih administrativnih opterećenja kada govorimo o radu investitora i mi smatramo da to jeste ključno, ako sagledamo cilj koji želimo da postignemo, a to je da privučemo nove investicije.
Važno je, slažemo se u potpunosti sa vam gospodine ministre pružiti sigurnost kompanijama koje ulažu u Srbiju, jer one sa velikom neizvesnošću ulažu ogroman novac. Upravo ovaj zakonski okvir pruža dodatnu sigurnost u ulaganje u Srbiji u oblast rudarstva. Dakle, od trenutka kada potencijalni investitor, kada potencijalna kompanija uloži prvi novac jasno je definisan redosled poteza. Sa druge strane, stvorena je atmosfera da onaj koji ulaže novac shvati da ima svu neophodnu podršku države, Vlade, resornog ministarstva, da dođe do onog krajnjeg cilja, do finalizacije, a to je otvaranje rudnika.
Sagledavajući ovaj zakonski predlog u celini, želim da kažem da mi verujemo da ovaj posao ima budućnost u Srbiji, i da je ovo jedan realan, stabilan i siguran osnov za privlačenje novih investicija u oblasti rudarstva, a to svakako će pokrenuti, ponavljam po ko zna koji put, privrednu aktivnost u celini, to će pokrenuti privredu Srbije.
Veoma je dobro i vi ste o tome govorili, dakle iza ovog zakonskog predloga stoji veliki rad i veliki trud, veliki broj kvalitetnih javnih rasprava, na kojima su se mogle čuti sugestije i predlozi i nauke i struke, strukovnih udruženja i industrije, a kada kažem industrije, mislim i na predstavnike domaćih ali i na predstavnike stranih kompanija. Ponavljam, prisustvo stranih kompanija u oblasti rudarstva u Srbiji, za nas je veoma ohrabrujuće.
Kada je reč o drugom dokumentu o kojem danas govorimo, dakle, Predlog startegije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine, ovo je po mišljenju poslaničkog kluba SPS jedna od najvažnijih strategija u državi. Ova Strategija, ovaj dokument zajedno sa Zakonom o energetici jesu osnov energetske politike u Srbiji, odnosno ovaj dokument i Zakon o energetici definišu jasan pravac razvoja energetske politike u Srbiji.
Veoma je važno da ovaj dokument jeste realan i ostvarljiv. Ako bi danas podvukli crtu i sagledali Strategiju koja je usvojena 2005. godine, mislim da je to konstatovano i u obrazloženju Strategije, ako bi danas podvukli crtu i sagledali šta je to urađeno iz onoga što je definisano u prethodnoj Strategiji to je nekih 20%. Zato kažemo da je važno da imamo realnu i ostvarljivu Strategiju, i verujemo da ćemo, kada se bude pravila nova projekcija, a projekcije se otprilike prave na 15 godina, i kada budemo u prilici da podvučemo crtu i sagledamo rezultate strategije o kojoj danas govorimo, procenat realizacije biti oko 90%.
Dakle, strategija predstavlja spisak onoga što treba uraditi. Ona trasira put razvoja energetske politike u Srbiji. Veoma je važno kako će se sprovoditi, odnosno veoma je važno ono o čemu su govorile kolege iz JS, plan primene. Veoma je važno na koji način i kako će se realizovati ciljevi koji su definisani strategijom. Što se nas tiče, politika je jasna, cilj je jasan, i ono što je daleko važnije, taj cilj koji je postavljen, jeste realan i jeste ostvarljiv.
Strategija je zapravo dugoročni osnov razvoja energetike i sadrži neke suštinske principe i načela na kojima je zasnovan taj razvoj. Kada kažem suštinske principe i načela, naravno mislim pre svega na energetsku bezbednost, mislim na održivi razvoj energetike, ali mislim i na razvoj nacionalnog tržišta energetike.
Mi smo ubeđeni da će realizacijom onoga što je definisano u ovom dokumentu biti omogućeno i sigurno i pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom, da će biti omogućen i razvoj biznisa i razvoj tržišta i da ćemo biti u mogućnosti da stvorimo čistiju i obnovljiviju energiju, ali i čistiju životnu sredinu.
Ono što takođe želim da kažem, i što smatram da je jako važno, jeste da je Srbija pokazala svoju opredeljenost i spremnost kada je reč o harmonizaciji naše politike u oblasti energetike sa politikom EU. Radilo se, jasno i vidljivo da se radilo u prethodnom vremenskom periodu na implementaciji energetske politike EU. Srbija je krajem prošle godine, dakle, decembra 2014. godine usvojila Predlog Zakona o energetici, i upravo u taj Zakon o energetici jeste ugrađen treći energetski paket EU.
Dakle, još jednom, sama Strategija razvoja energetike je usklađena i prilagođena sa promenama u svetu. Kao i kada je reč o prethodnom zakonu o kojem sam govorio, Predlogu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, tako i za strategije, čini mi se, od 2010. godine, stoji jedan veliki trud i rad, veliki broj kvalitetnih javnih rasprava na kojima su se takođe mogle čuti sugestije i predlozi svih relevantnih činilaca.
Na samom kraju, naravno, spremni smo na raspravu u pojedinostima, ali želim da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine. Zahvaljujem.

Pošto su ovlašćeni predstavnici iskoristili svoje pravo, prelazimo na listu narodnih poslanika po redosledu i prva je na redu narodni poslanik Branka Bošnjak. Izvolite, Branka.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima je sistemski zakon, jer on ostvaruje pretpostavke za sveukupna privredni razvoj. Takođe, obezbeđuje energetsku nezavisnost zemlje, ali i obezbeđuje održiv razvoj društva i privrede jedne zemlje i zaštitu životne sredine. Zbog toga će SDPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
U svom današnjem izlaganju osvrnuću se na one delove zakona koji se prevashodno odnose na moju profesiju, a to je arhitektura i graditeljstvo, ali osvrnuću se na temu energetske efikasnosti, obzirom da je to tema kojom se bavim skoro 20 godina. Govoriću o delu zakona koji definiše geološka istraživanja, a to su zapravo članovi od 16. do 57.
Geološka istraživanja se dele na osnovna geološka istraživanja i to su istraživanja od javnog interesa i oni se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. S druge strane postoji primenjena geološka istraživanja, koja su zapravo i predmet sa moje današnje analize u današnjem obraćanju, i ona predstavljaju prilično široku paletu istraživanja, utvrđivanje mineralnih resursa, geoloških istraživanja, hidrogeološka, geotermalna.
Cilj ovih primenjenih istraživanja može biti analiza resursa i eksploatacioni razlozi, ali može biti prostorni i urbanističko planiranje i prevencija od nepogoda, projektovanje u skladu sa geomehaničkim svojstvima nekog terena, zaštita životne sredine i naravno održivi razvoj.
Geotermalna istraživanja mogu dati i seizmičke podatke te bih nešto danas u današnjem izlaganju akcentovala na tu temu. Molim vas, gospodine ministre da date svoj lični doprinos u izradi geotermalnog atlasa koji u stvari predstavlja skup predistražnih radnji o potencijalnim geotermalnim energijama, ali ono što je bitno on daje dosta podataka o seizmičkim rizicima. Beograda je jedna od dve prestonice u Evropi koja nema ovaj seizmički atlas.
U svom izlaganju, gospodine ministre, vi ste istakli značaj energetske nezavisnosti. Mislim da sam na tu temu dosta pričala i kada smo govorili o prethodnom zakonu, ali mislim da je danas vrlo bitno da naglasimo koliki su energetski geotermalni potencijali Beograda. Beograda prosto leži na geotermalnim izvorima i mislim da je cela Srbija sa Mađarskom zapravo najbogatija ovim potencijalima u Evropi. Ovo su kvalitetni energetski izvori. Oni su prevshodno obnovljivi, oni su Srbiji vrlo dostupni i oni su ekološki idealni. Aerodrom Beograda je svojevremeno izgradio studiju o potencijalima geotermalnih izvora u slojevima ispod njihove parcele i dobili su rezultate da bi ti potencijali mogli da pokriju energetske bilanse potrebne za grejanje i hlađenje svih njihovih objekata.
Zakon o rudarstvu i o geološkim istraživanjima ukida nadležnost nad rentom za geotermalne izvore, međutim, on zadržava nadležno na proceduri. Želim da vam na veoma kompleksnu, komplikovanu proceduru koja često obeshrabrujuća. U svojoj praksi poslednjih skoro 20 godina učestvujemo u projektovanju objekata koji koriste geotermalnu energiju u bušotine na parceli kao izvor energetski za te objekte.
Dosta iskustva imam i ovo što vam kažem da ta kompleksna procedura često obeshrabruje investitore. Saglasna sam, da naravno mora postoji odgovarajuća procedura i da mora da postoji precizna evidencija, u protivnom imaoci dozvola bi možda bili hendikepirani u odnosu na one koji bez dozvola koriste iste hidrogeološke slojeve te bi se moglo doći u situaciju da zapravo oni koji plate i dobiju dozvolu budu ugroženi od ovih nesolidnih.
Na kraju, analize zakona, želim da kažem nešto u ime SDPS o trenutno veoma aktuelnoj temi.
U Parizu se održava Samit sa Temom - globalnih klimatskih promena i na kraju tog Samita, očekujemo jedan finalni dokument koji bi trebao da bude zapravo nadgradnja Kjoto protokola i trenutno se na Samitu raspravlja o globalnim rizicima.
Osnovni problem je prekomerna emisija karbondioksida. Najrazvijenije, svetu svoj doprinos smanjenju te misije ne mogu dati kroz izmene ili nekada ne mogu dati kroz izmene svojih proizvodnih procesa te se na druge načine uključuju.
Jedan od načina je trgovina karbon-kreditima i mislim da Srbija nije iskoristila svoju šansu na svetskoj berzi karbon-kreditima, te vas ministre molim da u okviru kapaciteta svog ministarstva inicirate aktivnosti koji bi mogli da dovedu do aktiviranja u tom smislu, jer mislim da korišćenje tih kredita koja su zapravo donatorska sredstva, mislim da možemo da iniciramo i finansiramo projekte koji su nam dosta važni.
Evo, kao što recimo, danas sam pomenula to su neka geotermalna istraživanja, ali i izrada seizmičkog atlasa Beograda, potpuno je izvesno da ta sredstva mogu da budu upotrebljena za to i da je to možda jedan od načina o kojem treba da razmišljate.
Sa svoje strane, SDPS u danu za glasanje će podržati ovaj zakon. Hvala.