Zahvaljujem, ministre.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li neko želi da iskoristi svoje pravo po članu 96. Poslovnika? (Ne)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Zahvaljujem se ministru i njegovim saradnicima, odnosno saradnicima ministra Dačića.
Prelazimo na sledeće dve tačke dnevnog reda, a to je zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2015. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2015. godinu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2015. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2015. godinu.
Predstavnik predlagača nije tu.
Predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege poslanici, moram da priznam da sam, kada sam video ove dve tačke dnevnog reda, bio malo zbunjen. Znači, sednica koja je sazvana za 1. decembar 2015. godine ima na dnevnom redu tačke – davanje saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku za 2015. godinu. Godina 2015. je skoro prošla, evo, manje od mesec dana, a mi sada dajemo saglasnost za finansijski plan.
Želeo sam da vidim zašto je do toga došlo. Zašto mi praktično danas treba da imamo jednu potpunu besmislenu raspravu? Raspravljamo o finansijskom planu na kraju godine. Znači, mi tu ne možemo da kažemo, da uradimo, da izmenimo bilo šta. Onda sam našao nekoliko zanimljivih stvari, pa vam skrećem pažnju.
Prava stvar je Finansijski plan Agencije za energetiku. Zakonski osnov zbog čega mi danas imao ovu raspravu je član 61. Zakona o energetici, stav 1. koji kaže – Finansijski plan se podnosi najkasnije do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Kada pogledamo kada je Agencija za energetiku usvojila finansijski plan, videćemo da je to urađeno 21. novembra 2014. godine, tada je i dostavljena. Znači, sama agencija je prekršila zakon - za tri nedelje. Tri nedelje kasnije su poslali finansijski plan. Jedino obrazloženje ili razlog koji sam mogao da nađem za ovo kršenje zakona od strane Agencije je to što su možda čekali da se usvoji odluka o privremenom utvrđivanju osnovica za utvrđivanje plata, koje je bilo krajem oktobra meseca prošle godine ovde u Skupštini na dnevnom redu, pa su verovatno čekali da vidi kakva će rešenja biti usvojena da bi oni mogli da naprave svoje rashode i podnesu nam finansijski plan. I to je dobro. Ako su to čekali, tako jedino mogu da razumem to što su prekršili zakon. Znači, zakon kaže - do kraja oktobra. Oni su prekršili zakon, ali neko razumevanje ima.
Potpuno je drugačija i zanimljivija situacija sa ovim drugim finansijskim planom. To je finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije. Naime, oni su poštovali zakon i njima zakon kaže da do kraja oktobra moraju da dostave, najkasnije, finansijski plan za narednu godinu i oni su to uradili. Prvog novembra su usvojili plan i dostavili Skupštini, ali taj plan, naravno, nije predviđao ono smanjenje plata, odnosno nije računao sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata. Samim tim, Vlada je na sednici 8. januara ove godine dala mišljenje i rekla da mora da se uskladi sa ovim zakonom. Onda je Regulatorno telo usvojilo novi finansijski plan 5. marta, dostavilo ga Skupštini i Odbor za finansije je 12. marta dao predlog da Skupština usvoji taj finansijski plan. Znači, ta odluka stoji u proceduri ovde od 12. marta.
Možda bi tu bio kraj priče da ja, gledajući dokumentaciju, nisam našao mišljenje Vlade od 1. juna 2015. godine, koje je dato na ovaj plan koji je naknadno, znači ponovo, usvojen, revidiran 4. marta 2015. godine, koje je opet negativno. Znači, mišljenje Vlade govori o tome da moraju da se izmene neke stvari u ovom finansijskom planu da bi on mogao da bude usvojen. Na ovo mišljenje Vlade od 1. juna 2015. godine niko nije reagovao, ni Upravni odbor Regulatornog tela, ni Odbor za finansije.
Sada ja pitam poslanike vladajuće većine - da li ćete vi glasati za ovaj finansijski plan Regulatornog tela za medije, suprotno mišljenju Vlade? Znači, Vlada je rekla da plan ne valja, da mora da se uskladi u nekim delovima. Znači, da li ćete vi glasati protiv? Može, naravno. Skupština ima mišljenje i Vlada ima mišljenje. Skupština može da usvoji ovako ili onako, ali će biti vrlo zanimljivo da vladajuća većina glasa protiv mišljenja Vlade i to je jedan dobar trend, ako se nastavi u budućnosti, jer nije sve što dolazi iz Vlade najbolje. Mada, mislim da su u ovom slučaju u pravu, kao što mislim i otvoreno govorim kada nisu u pravu. Mislim da je Vlada u ovom slučaju u pravu i da bi bilo loše da usvojimo ovaj finansijski plan, jer ovo što je Vlada konstatovala u svom mišljenju je u skladu sa zakonom i bez toga ovaj plan nije dovoljno dobar.
Nadam se da se ova situacija neće ponavljati. Ne znam, nisam uspeo da nađem da li su, recimo, ova dva tela dala planove za 2016. godinu, finansijske. Podsećam, zakonski rok je bio kraj oktobra. Znači, oni su morali već da naprave finansijski plan za 2016. godinu i on već da bude ovde u parlamentu. Ja nisam uspeo da ga nađem, ali to samo znači da ćemo opet kršiti zakon.
Postavljam pitanje – zašto mi uopšte donosimo zakone? Zašto u tim zakonima stoje neki rokovi, kada se ti rokovi ne poštuju? To pitanje sam postavio vezano i za budžet. Evo, danas je 2. decembar, mi predlog budžeta u Skupštini još nemamo. Nema ga ni Vlada, još nije usvojila. Morala je da ga usvoji do 1. novembra, a mi da ga usvojimo do 15. decembra, posle najmanje 15 dana, koliko treba da bude u proceduri. Ništa od toga se neće desiti. Možda ćemo ga usvojiti pre 15. decembra, ali sasvim sigurno nećemo imati 15 dana da ovde raspravljamo na odborima o njemu, da vidimo, ne mi samo, nego preko nas građani. Mi smo ovde predstavnici građana. Znači, ono što mi ovde radimo, radimo u ime nekih građana. Ovako, građani ostaju uskraćeni da utiču na budžet i na politiku koja će se sprovoditi u narednoj godini.
Kada se gleda ovaj izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije, onda neke stvari koje nam se dešavaju u dnevnom životu vezano za stanje u našim medijima tek postaju manje jasne. Naime, ovde su jasno, kao podsećanje verovatno poslanicima, nabrojane nadležnosti regulatora, to je izvedeno iz zakona, 23. neke tačke. Vrlo je zanimljivo sad čitati šta sve Regulatorno telo za elektronske medije treba da radi. Ono što svi znamo i šta očekujemo, to je da utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje, a u vezi zaštite dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštita prava maloletnika, zabranu govora mržnje i drugo.
Znači, mi imamo mesecima emisije, rijalitije, kako se to zove, na nacionalnim emiterima po ceo dan, koji direktno ugrožavaju i prava maloletnika i promovišu govor mržnje i ugrožavaju dostojanstvo ličnosti i druga lična prava. Ne samo to. Imamo i kvaziinformativne emisije pod nazivom „državni udar“, ili ne znam ni ja kako, „udar na Srbiju“, po ceo dan na emiterima, gde se krše razni zakoni – i ovaj zakon, i Zakon o zaštiti prava ličnosti, i dostojanstva pacijenata i ne znam ni ja koji sve zakoni. Niko ne reaguje na to. Odnosno, ne niko, u ovom slučaju trebalo bi da reaguje regulator, članovi Upravnog odbora, koji ovde, ako pogledate izveštaj, imaju mesečne naknade od nekih 90.000 dinara. Oni bi trebalo da reaguju. Oni se sada skrivaju iza nekih formi, normi, govore o nekim javnim raspravama, o tome da će nešto usvojiti kada prođu neki rokovi. Za to vreme mi imamo svakodnevno trovanje i uznemiravanje građana Srbije preko nacionalnih medija koji svoj posao, emitovanje programa, moraju da koriste u javnom interesu jer tako kaže zakon. Znači, ne u interesu jedne stranke, nekog pojedinca, ličnom, privatnom interesu nekoga, nego u javnom interesu.
Dalje sam gledao nadležnosti Regulatornog tela – podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture jezika nacionalnih manjina; podstiče unapređenje dostupnosti medijskih usluga osoba sa invaliditetom; podstiče razvoj stvaralaštva u oblasti radio-televizije i drugih audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji; podstiče razvoj profesionalizma i visokog stepena obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima u Republici Srbiji, kao i unapređenje uređivačke nezavisnosti i autonomije pružalaca medijskih usluga.
Vrlo lepo sve to zvuči. Ali, pročitajte ovaj finansijski plan. Da bi se ostvarile sve ove uloge, mora Regulatorno telo nešto da radi. Za taj rad su potrebna i neka sredstva.
Nigde nećete videti na koji način je regulatorno telo u 2015. godini planiralo da uradi nešto od ovih stvari za šta je nadležno po zakonu. Nigde toga nema. I, onda se čudimo zašto nam je izveštaj Evropske komisije o stanju u medijima negativno. Kaže se tamo, dobri su zakoni ali se ne primenjuju. Pa, evo primera, govorim o tome već 12 minuta. Znači, gde se primenjuju ove stavke zakona vezano za nadležnosti regulatornog tela? Kako se primenjuju? Sa kojim novcem? Nikako. Ništa se na tome ne radi i zato je slika u medijima takva kakva jeste.
Ovo čime se u ovom izveštaju, odnosno u ovom finansijskom planu hvali regulatorno telo, to je kako će u 2015. godini uplatiti u budžet Republike Srbije kao suficit 64 miliona dinara, i kaže, to je povećanje od 344%, s obzirom da je u 2014. godini, uplaćeno 18,2 miliona dinara. Ali je zanimljivo kada gledate kako je to bilo nekad.
Uplata u budžet Srbije 2007. godine - 298 miliona dinara. Uplata 2008. godine – 236 miliona, uplata 2009. godine – 139 miliona, 2010. godine – 82 miliona, 2011. – 52 miliona, 2013. – 27 miliona i 2014. godine – 18,2 miliona. Znači, svake godine sve manje, manje i manje se uplaćuje u budžet.
Regulatorno telo raste, broj zaposlenih raste, ulogu koju imaju po zakonu ne ostvaruju, troše pare, one pare koje bi možda mogle da završe u budžetu. Ako već oni ne rade ono što bi trebali da rade po ovom zakonu, možda bi iz budžeta, kroz neki program, ako bi ministar kulture umeo da ga napiše, moglo i da se radi nešto na poboljšanju medijske slike u Srbiji.
Sve se to ne dešava, sve to prolazi. Verujem da ste vi mislili da danas o ovome nećemo praktično ni voditi raspravu. Kakvu raspravu da vodimo 2. decembra 2015. godine o finansijskom planu za 2015. godinu. Koliko to ima bilo kakvog smisla. Ali, jednostavno nisam mogao da ne kažem ovih nekoliko stvari vezano za ovu tačku dnevnog reda, da izrazim nezadovoljstvo što se krši zakon, što se ne poštuju rokovi zakona, što vodimo, pokušavamo na neki način da ispunimo formu, a potpuno promašujemo suštinu i ne razgovaramo o suštini.
Čoše je ako se parlament ovde pretvori u takvo telo koje neće raspravljati o problemima u ovom društvu, ako se javna rasprava ne vodi nigde ili se vodi van ovog tela. Parlament je to mesto po Ustavu, tradiciji, po demokratskoj praksi mesto gde se vodi najvažnija rasprava o najvažnijim temama. Mi to ovde, na žalost, nemamo prilike, a evo i ova dva predloga ovih odluka koje danas treba da usvojimo, pokazuju na koji način se doživljava parlament i još jedna potvrda obesmišljavanja parlamentarizma u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani kolege poslanici, pa da krenemo prvo od odgovora i negde nedoumica koje postoje, što se tiče finansijskog plana Agencije za energetiku, zato što imamo izveštaj Agencije za energetiku koje praktično ova institucija, kao regulatorno telo koja je vrlo bitna, pogotovo kada su u pitanju evropske integracije, treći paket direktiva EU, sprovođenje novog Zakona o energetici, koji smo usvojili 29. decembra prošle godine i koja polaže jednostavno, izveštaje svoje i podnosi Odboru za privredu i energetiku Skupštine Srbije, ali finansijski plan je u domenu onoga što radi Odbor za finansije i budžetsku potrošnju. Pre toga ima obavezu, na osnovu Poslovnika o radu i zakona na koje je formirana, da Vlada da svoje mišljenje.
Ono zbog čega je Agencija kasnila u tom formalnom smislu je, ako se sećate, da smo doneli zakone koji se odnose na smanjenje plata svih državnih službenika. Ono što je još interesantnije, to je da su uopšte plate vezane bile za institucije koje se odnose na pravosudni sistem. Tako da su oni tražili jedno pravno tumačenje, da li uopšte njihove plate spadaju pod udar ovog zakona ili ne. Tek na osnovu takvih tumačenja, oni su morali da urade plan. Kada su uradili plan, onda su ga i usvojili, taj datum je 21. novembar, a setićete se da je inače od 1. novembra bila primena onog zakona o kome se odnosilo na smanjenje plata i dovođenje u red uopšte i konsolidaciju javnih finansija.
Zbog toga je došlo do te činjenice da se pošalje tek onda Vladi na razmatranje. Tada Vlada podnosi praktično Narodnoj skupštini Republike Srbije, 9. aprila 2015. godine svoje mišljenje. Vlada daje mišljenje na osnovu pribavljenih svih mišljenja ministarstava nadležnih sa kojima sarađuje Agencija za energetiku. Znači, to nisu samo finansije, već i Ministarstvo energetike, i zbog toga, tek onda u maju mesecu, praktično odbor nadležan za finansije usvaja ovakav plan, odnosno daje mišljenje da se Skupština Srbije u plenumu izjasni o tome.
Ono što je interesantno, a treba reći i treba i građani Srbije da znaju, Agencija za energetiku je dobila velika ovlašćenja po pitanju sprovođenja zakona o energetici, pogotovo što je usvojila taj treći paket direktiva EU, a EU kaže da ni Vlada, ni Skupština, ni uopšte državne institucije ne smeju da imaju toliki uticaj uopšte na vođenje politike. Zbog toga kao rezultat toga dobijamo da Agencija za energetiku direktno učestvuje u postupku regulacije cene električne energije, učestvuje na licenciranju uopšte privrednih subjekata koji treba da se bave i prodajom i distribucijom i električne energije i gasa. Znači, ne može više samo recimo „Srbijagas“ da bude ta institucija koja će prodavati gas i distribuirati. Ne može samo EPS da bude, to jedno otvaranje tržišta i stvaranje jedne konkurentske prednosti na tržištu, da se pojave veliki broj kompanija koje će se baviti ovim poslom.
Agencija je zaista tim svojim poslom došla do toga da je 16 licenci pod veoma visokim kriterijumima mogla da izda te licence za bavljenje ovim poslom, ali na kraju krajeva to su naše evropske obaveze koje nisu ni malo lake, pogotovo za privredne subjekte koji žele da se bave ovim poslom.
Na kraju, za to su potrebni određeni kapaciteti u smislu kadrova koji rade u toj agenciji s obzirom da imamo mali broj zaposlenih u ovim agencijama jer one su relativno mlade u svom postojanju. Zbog toga je potrebna dodatna i edukacija i rad sa tim ljudima da bi mogli zaista da iznesu sav ovaj posao. To jačanje kapaciteta jednostavno nije moguće i to znanje koje treba, na kraju krajeva, ljudi koji se bave ovim poslom unutar agencije, ne mogu da steknu na fakultetima, nego jednostavno moraju u saradnji sa evropskim svojim kolegama da steknu.
Na kraju krajeva Agencija za energetiku ima obaveze i u saradnji je i postala je članica evropske asocijacije Agencije za energetiku. Ona će imati obaveze da postupa direktno prema njihovim direktivama sada, u 2016. godini. To je ono zbog čega sigurno, da kada se pravi plan, uopšte finansijski, nije tako jednostavno. Pri tome, vi vidite da se mnoge stvari na tržištu uopšte menjaju, da se mnogi zakonski predlozi menjaju, da je Ministarstvo energetike poslalo akcioni plan za poglavlje 15 koje se odnosi na energetiku Evropskoj komisiji. Tako da je uopšte Agencija kroz svoje izveštavanje odboru, nama prezentovala taj finansijski plan, u smislu kao sastavni deo uopšte izveštaja o poslovanju za prethodnu godinu.
Finansijski planovi, znači za ovu godinu se prave na osnovu prethodnih. Tako da je, uopšte ono što kažemo eto da je prekoračenje roka manje od mesec dana bilo uslovljeno donošenjem drugih zakonskih rešenja. Tako da mislim da ovaj finansijski plan što se tiče agencije uopšte nije sporan.
Ono što treba reći, to je da je on obima od 198 miliona 793 hiljade 180 dinara. Odnosi se na prihode koje ubira agencija na osnovu licenci, naknada i donacija.
Postoje mnogi međunarodni projekti koje agencija vrši baš zbog podizanja kapaciteta, ali i određenog podizanja nivoa svesti privrednih subjekata sa kojima radi da na određeni način budu što bolje upoznati sa time šta treba da urade da bi stekli određene statuse i bili licencirani.
Ali rashodi na koje ova agencija treba da utroši sredstva su pre svega plata i zarade koje iznose oko 25%, zakup koji iznosi oko 19%, troškovi tzv. nematerijalni troškovi koji iznose 21% i onaj ostatak praktično je projektovan za rizike od naplata potraživanja koje obuhvata tu neku obaveznu rezervu od oko 3,5 miliona dinara.
Mislim da ovaj finansijski plan zaista treba podržati jer on će pomoći agenciji da za 2016. godinu, jednostavno su oni uradili u tom nekom svom nacrtu, ali bez usvojenog od ove godine oni ne mogu jednostavno da se pojave ni sa planom za 2016. godinu.
Ono što je još važno da kažemo što se tiče ovog finansijskog plana regulatornih tela. Kao što vidite za elektronske medije, kao što vidite ta institucija jednostavno je postupila po zakonu i zbog toga je došlo upravo zbog vraćanja na ponovno predlaganje i zbog toga je i došlo do toga da se opet čeka i opet se prolongiraju rokovi.
Ali ono što je važno da se kaže da je ona revidirala svoje stavke, pogotovo kada su u pitanju prihodi i rashodi i treba reći da postoji taj suficit o kome pričamo između prihoda i rashoda, ali treba reći da postoje naplate iz prethodnih perioda.
Zbog toga jednostavno ne postoji ovakav plan, ali sam ja sigurna i imam zaista obrazloženje Odbora za finansije da su oni uzeli sve ove faktore u obzir kada su slali ovaj plan i zaista dali Skupštini na usvajanje, jer bez ovoga plana oni neće moći da funkcionišu ni sledeće godine.
Tako da mislim da ste možda u pravu da oni dovoljno nisu vidljivi u javnosti po svom radu, ali mislim što se tiče finansija da sigurno Odbor za finansije gde sede naše kolege, na kraju krajeva i predstavnici vaše stranke i stranaka, jednostavno mogu da daju svoja mišljenja kada dolaze kao tačka dnevnog reda.
Tako da u svakom slučaju ova dva finansijska plana treba usvojiti jer jednostavno ne možemo blokirati rad ovih institucija od kojih zaista mnogi faktoru u društvu zavise i mnoge poslovne aktivnosti zavise u društvu.
Ja sam zato da SNS u svakom slučaju treba da pokaže i pokazaće svojim glasanjem da prihvata ovakve planove, a nadam se i da će druge stranke koje su u opoziciji prihvatiti ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Imamo listu prijavljenih. Od prisutnih tu je samo Marijan Rističević.
Hoćete da govorite?
Ne, nije, Aleksandra Jerkov nije tu, Vladimir Pavićević nije tu, Janko Veselinović nije tu. Znači, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se mogu složiti sa kritikom regulatornog tela za elektronske medije. Mogu da se složim oko toga da su im primanja velika, ono što je opozicija tvrdila. Mogu da se složim i da su loši, ali mi nije jasno zašto su ih tako loše birali.
Koliko se ja sećam, a tu su kolege, svaka koleginica to mislim da zna bolje od mene. Ja se ne sećam da smo mi iz tog regulatornog tela bilo koga izabrali. Ja mislim da smo to zatekli izabrano od stranke bivšeg režima. Da smo ih smenili, bilo bi da smo izvršili politički revanšizam.
Sada kada to nismo učinili oni su lošiji, a mi treba sada da budemo loši zato što su oni izabrali loše kadrove za to regulatorno telo. Ja koliko vidim oni neće nama oprostiti ni sve svoje greške, pa čak ni pojedine.
Što se tiče Agencije za energetiku, tu je rečeno – nećete valjda glasati zato što Vlada nije nešto glasala, pa nećete valjda vi glasati suprotno mišljenju Vlade.
Evo, ja, koliko ja znam, ja sam glasao za sigurno jedno 30 amandmana opozicije. Jedno 20 puta sam glasao protiv nekih delova zakona ili nečega što je predložila Vlada i čim glasaš protiv, automatski kao razlaz sistema, raspad u poslaničkoj grupi itd, a ako glasaš za, onda kažu – to su istomišljenici, svi su navijeni itd. Tako da ja ne znam njihove primedbe kada nam prilože takvu vrstu primedbe na šta misle.
Da li nekad pomisle da smo mi pripadnici jednog demokratskog društva i da se politička istina utvrđuje u ovom parlamentu brojanjem glasova, bez obzira da li je to predložila Vlada, narodni poslanici, grupa narodnih poslanika, da li je to zakon, da li je to sporazum, da li je to odluka, da li su to delovi zakona, ispravke zakona, predlozi za ispravku tzv. amandmani.
Da li znači ukoliko glasamo onako kao što glasa Vlada, onda smo istomišljenici, ali ako smo slučajno glasali ili sa namerom glasali protiv toga, onda je to raspad sistema, Vlada izgubila podršku itd.
Niko od njih da shvati da ovo društvo krenulo, ja ne tvrdim da je uistinu u potpunosti demokratsko, zato što je to mlada demokratija, zato što smo mi to krenuli od devedesetih godina, zato što se demokratija stvara, za nju je to jedan proces, to je proces zrenja itd, i mislim da bi trebalo da razmisle da se demokratija ipak utvrđuje brojanjem glasova i da, bez obzira, na koju stranu to prevagne, ta politička istina utvrđena, sve do momenta dok neka ne bude formirano neko drugo većinsko mišljenje i formira neku svoju političku istinu. I s toga sam ja našao za shodno da se obratim povodom ova dva predloga, s tim što Agencija za energetiku nam je veoma bitna.
U narednom periodu, ako usvojimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu biće nam veoma bitna zbog zapuštenog zemljišta i davanja licenci energetskih dozvola za proizvodnju energije od biomase i kroz stočarstvo i sve preko jednog megavata, a to koleginica Tomić zna, će biti podložno davanju dozvola odgovarajućih od Agencije za energetiku i ona nam je veoma bitna.
Koliko vidim u tom finansijskom planu nema nekih veliki sredstava, to je 170 miliona. Za vreme stranke bivšeg režima to je krao predsednik mesne zajednice do podne.
Dakle, nemamo se šta oko toga previše raspravljati. Mislim da je ovde sve jasno i ta agencija zaslužuje da ima podršku s obzirom da je čeka izuzetno odgovoran posao kada usvojimo ovaj zakon i zapušteno zemljište privedemo nameni, svaki hektar daje energetsku vrednost od devet hiljada litara dizela.
Dakle, svako ko bude na onom zapuštenom zemljištu, a toga ima navodno 581 hiljadu hektara, mislim da je u većini, nadam se, uzurpirano, da ima ne obrađeno maksimalno 400 hiljada.
To su ogromni energetski potencijali da od obnovljive energije biomase kroz stočarstvo proizvedemo niz energetskih farmi, zato nam je Agencija za energetiku veoma bitna i zato ću ja podržati obe ove stvari, s tim što reč ne bi ni uzeo da nije bilo neosnovane kritike koja se odnosi na ovo regulatorno telo koje su oni izabrali, a hoće da kažu da je loše i da to pripišu nama iako su ga oni izabrali. Hvala.

Hvala.
Pošto na listama nema više prijavljenih za reč, odnosno da li možda predstavnici poslaničkih grupa po članu 96. žele reč? (Da)
Marko Đurišić, izvolite. Imate četiri minuta.

Hvala predsednice.
Naravno, želim da se osvrnem na ovo malo što je rečeno oko ove rasprave. Da, jeste važno ko je koga birao u određeno telo, ali mislim da je važnije da o tome govorimo kako neko radi. To što je neko izabran u nekom trenutku znači da je dobio šansu i mi govorimo sada o tome kakvi su rezultati nečijeg rada, odnosno ja sam o tome govorio. Smatram da nisu dobri.
Naveo sam tačno delove zakona koji definišu nadležnosti regulatornog tela za elektronske medije i postavio vam pitanje - kako ostvaruje to regulatorno telo te nadležnosti? Šta radi na tom planu? Šta radi na promovisanju profesionalizma i odgovornosti u medijima? Šta radi na obučavanju novinara i urednika? Šta radi na zaštiti maloletnika? Šta radi na zaštiti povrede ugleda ličnosti? Šta radi na sprovođenju drugih zakona?
Da li se rasprava završava na tome ko je kada biran? Pa, evo za nekoliko nedelja pretpostavljam da će parlament izabrati nove članove i nije istina da nikog niste izabrali. Promenjen je jedan član REM, biran je, čini mi se, sredinom ove godine.
Ne završava se naša odgovornost za rad nekog tela onim danom kada nekog izaberem u to telo, nego treba da pratimo šta to telo radi i da govorimo ovde o tome i ako nekog treba da smenimo, promenimo zbog toga što radi loše, uvek sam za to, bez obzira da li smo nekog izabrali negde ili ne. Verujem da i vi tako razmišljate, da niste samim činom što smo negde nekog izabrali zaboravili i skinuli odgovornost sa sebe.
Govorio sam o tome da ako na ovaj način usvajamo ovaj izveštaj, kršeći zakone, mi sami podrivamo pravni poredak ove zemlje. Evropske integracije o kojima se toliko puno govori, nisu samo usvajanje nekih propisa i normi, nego sprovođenje toga u život. Naveo sam vam, tačno citirao, izveštaj Evropske komisije vezano za medije. Da, kaže, usvojeni su novi zakoni u medijima, ali se ne sprovode. Ne sprovode se. Evo ga jedna potvrda toga.
Druga potvrda je gde je registar medija? Četrnaestog avgusta istekao je rok, godinu dana je bio rok da se napravi registar medija, ni danas ga nema. Ministar neće da odgovori na to pitanje poslaničko.
Znači, da bismo mogli da idemo dalje u tim evropskim integracijama mi zakone moramo da sprovodimo, a mi smo kao vrhovno zakonodavno telo odgovorni za to kako se zakoni u ovoj zemlji i primenjuju. Kontrolišemo primenu zakona, makar bi trebalo.
Ako na ovaj način se zakoni sprovode, pa nećemo napredovati dalje. Znači, neće moći Agencija, dobro kaže koleginica, ona ne može da usvoji izveštaj za 2016. godinu, zato što nije usvojen izveštaj za 2015. godinu. Ali, šta ćemo mi da uradimo da poboljšamo to, da se ovakve stvari više ne ponavljaju. Ako ćutimo danas i kažemo - ovo je sve u redu, možemo da usvojimo izveštaj za 2015. godinu u decembru 2015. godine. Planove, izvinjavam se, planove usvajamo. Izveštaj je pitanje kada ćemo usvajati, verovatno kada prođu tri ili četiri godine.
Tako nećemo napredovati u evrointegracijama iako nam je cilj, a trebalo bi da jeste, često ponavljamo kako su svi u parlamentu danas Srbije za evropsku budućnost Srbije, onda moramo da radimo odgovornije. To je suština moje diskusije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, ako je neko popustljiv prema regulatornim telima onda je to zaista Srpska napredna stranka i gospodin Aleksandar Vučić.
Uopšte nismo menjali ljude čak i kada su bili predloženi ponovo na reizbor, ponovo su odabrani. Baš zbog toga da nam ne bi bilo prebacivano kako vršimo politički revanšizam jer smo smatrali da ta dva tela treba da se bave strukom i da su zato izabrani na ta mesta i da svoju nezavisnost baš ogledaju po tome što se bave svojim poslom, a ne da se bave politikom, a ne da postaju neka četvrta grana i pomoć opozicije za napad na Vladu Aleksandra Vučića.
Znači, upravo zbog toga kada pričamo o izveštajima o radu, njihove izveštaje usvajaju nadležni odbori. Na odborima postoje predstavnici svih stranaka iz ovog parlamenta koji mogu da kažu nešto o tome.
Kada govorimo o finansijskom planu tih institucija, ona jednostavno su sastavni deo tih izveštaja i onda odlaze u Vladu, a Vlada daje svoje mišljenje i vraćaju se u parlament i dolaze na Odbor za finansije i za budžet i javnu potrošnju i tada dolaze u plenum.
Znači, mnogo je mesta na kojima poslanici mogu da kažu ovo što vi danas govorite i mnogo je mesta za kritiku ovakvih finansijskih izveštaja i njihovog rada, ali današnja tema je davanje saglasnosti na finansijski plan ovih institucija. Pre svega, vidim da imate najviše primedbi na REM, znači regulatorno telo koje se odnosi na elektronske medije.
Vlada gospodine Vučića ne želi uopšte da vrši bilo kakav pritisak na bilo koje nezavisno regulatorno telo ni na bilo koju instituciju, a pogotovo koja je u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, jer Skupština Srbije jednostavno radi svoj posao.
Zbog toga mislimo da ljudi koji predstavljaju ove institucije nikada nisu bile sporne i nikada nisu bile menjane. Kao što vidite i regulatorno telo nije menjalo svoj sastav. Kažete da je promenjen jedan član, a taj jedan član je promenjen verovatno zato što mu je istekao mandat, kao što su i mnoge komisije i agencije menjale svoje članove kojima je istekao mandat, ili su otišli u penziju.
Prema tome, mislim da jednostavno kritika sa te strane ne stoji po današnjoj tački dnevnog reda, jer današnja tačka treba da omogući nesmetan rad ovih institucija.
Kroz finansijski plan i usvajanje mi ćemo omogućiti tim regulatornim telima da rade svoj posao i sigurno je da je prošlo sve te instance o kojima ste govorili. Sigurno da ti izveštaji nisu bili preko noći donošeni, već imaju neki svoj istorijski sled i traju više meseci.
Prema tome, to je jedan od osnova po kojima mi sigurno treba da usvojimo ovakve predloge. Ja vam se zahvaljujem.