Hvala.
Reč ima ministar Tasovac. Izvolite.

Ja pretpostavljam da ste se samo zbunili, gospodine Đurišiću, kada ste rekli da je budžet za kulturu smanjen 50%. Verovatno ste želeli da pohvalite što su subvencije smanjene za 50% zato što je prošle godine izdvojeno za RTS i RTV, Tanjug i Radio Jugoslaviju preko osam miliona, tačnije 8 milijardi 983 miliona, a ove godine četiri milijarde, tako da je to ušteda od skoro pet milijardi i verovatno je bio samo u pitanju lapsus. Ovo govorim čisto zbog javnosti, jer svako ko je video budžet zna da to nije tačno.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Ja znam da je nekim pripadnicima bivšeg režima dosta komplikovano. Ne vole da se podsećaju na vreme kada su vodili državu, ali mi moramo da znamo odakle smo krenuli, da bi znali gde smo sada i da bi znali kuda idemo i gde koračamo.
Neću uopšte ni pokušati, evo zanemarićemo potpuno statistiku koja je važila u vreme bivšeg režima i koja važi i danas jer to nisu pravila koja smo izmislili mi, to su pravila koja su uspostavljena u EU i koja se odnose i na nas, kada je u pitanju anketa o radnoj snazi. Tako je važilo u vreme bivšeg režima, tako važi i danas, tako je bilo da je 25,5 nezaposlenosti 2012. godine, a da je danas stopa nezaposlenosti 16,7 ista pravila tada, ista pravila sada. Ali, potpuno ćemo to zanemariti, kao da nije važno, kao da ne postoji.
Ajde da govorimo jezikom brojeva koji se ne mogu falsifikovati novcem. Kolko novca ima u kasi i ko je doneo taj novac u kasu? To valjda svi razumemo. Eto, ipak da kažemo da su prihodi od doprinosa koji su uplaćuju u PIO fond 2012. godine iznosili 287,3 milijarde dinara.
To je tada činilo 51,1% od ukupnih prihoda Fonda. Danas, 2015. godine prihodi fonda na 8. decembar su 334 milijarde dinara, što je 12,4 milijarde dinara više nego što smo planirali.
Dakle, ovo se ne može falsifikovati. Ili su se pojavili nekakvi vanzemaljci koji ne postoje, a za koje neka čudna sila uplaćuje novac kradom, ili su se pojavili kao što jesu ljudi na evidenciji PIO fonda koji uplaćuju svoje doprinose.
Morate znati još jednu stvar. Plate su smanjene u javnom sektoru koji je najuredniji platiša doprinosa. Dakle, tu je još smanjen nivo doprinosa i bilo bi za očekivati da državne dotacije budu veće.
Bilo bi za očekivati da više novca treba da uplaćujemo kao dotaciju da se penzije redovno isplaćuju, a mi smo ove godine povukli 12,6 milijardi dinara manje dotacija zato što smo imali povećanje prihoda u PIO fond. Dakle, ovo se ne da falsifikovati.
Ovo je novac, količina novca koja se nalazi u državnoj kasi je značajno veća, čak i nego što smo je planirali a jedino moguće je da su se neki ljudi sa imenom i prezimenom zaposlili.
Nema koga drugog. Dakle, manite se statistike, evo pogledajte čistu matematiku koja se ne da falsifikovati.
Ne mogu da razumem da je samo loša vest dobra vest. Podsetiću vas da ovde, iz ovog parlamenta krenulo strašno oduševljenje kada je stigao izveštaj Evropske komisije u kome je rečeno da je Zakon o radu neevropski, da je loš, da je neusklađen, da je antidemokratski itd. ovde su se radovali, slala su se saopštenja, ali onda su okrenuli drugu stranu papira u kome je pisalo, ali zakon koji je donet u vreme vlasti bivšeg režima.

Reč ima potpredsednica Vlade Kori Udovički. Izvolite.

Poslanik Đurišić je spomenuo da se na Zakon o platama čeka već godinu dana. Ja bih da ga ispravim, na Zakon o platama se čeka bar, već šest godina.
Reč je o tome da kada je ova Vlada formirana i kada se jesmo, ja to prva priznajem obavezali da bude jedan zakon o platama uređen, otprilike pre godinu dana, bilo do kraja 2014. godine, polazili smo od toga da je nacrt koji je rađen u prethodnoj Vladi doveo taj zadatak skoro do kraja i da ćemo moći samo uz političku volju i da ga završimo.
Tek pošto smo tom poslu pristupili onako ozbiljno kako on to zaslužuje, sagledali smo činjenicu da je za ozbiljan zakon o platama i sistem plata koji će da postojano i trajno vodi Srbiju ka pravednijem odnosu zarada u celom javnom sektoru, potrebna jedna infrastruktura, da tako kažem, i znanja i institucija koje će to moći da iznesu, tako da smo se posvetili da tu infrastrukturu izgradimo.
Privodi se kraju sastavljanje kataloga radnih mesta koje je, da tako kažem, u srži te infrastrukture, radi se i na jačanju registra zaposlenih i kapaciteta da beležimo i da pratimo kako se tačno plate i svi drugi doprinosi i dodaci koji idu uz njih isplaćuju.
Kao što sam nedavno objašnjavala i važno je da građani to razumeju, promenili smo strategiju da se sada ta reforma plata donosi fazno, tako što ćemo prvo da uredimo Zakon o sistemu plata, a zatim da donosimo podsektorske zakone koji će biti uradivi, ali koji će biti i zasnovani na institucionalnim osnovama, koje će nam omogućiti da to bude trajno, kvalitetno urađen posao i da Vlada ne bude više toliko podložna, ni ova ni bilo koja druga trgovini i pritiscima već da se zarade mogu isplaćivati u skladu sa nekakvim merilima za koje se svi možemo složiti da su pravedni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.
(Marko Đurišić, s mesta: Kada ću ja dobiti pravo na reč, repliku? Tri ministra su me spomenula. Ja sam pogrešno protumačen. Mislite da nemam pravo na repliku, a toliko puta sam pomenut?)
Kada ispunite uslove za repliku. Ne piše u Poslovniku koliko ministar govori, pa onda vi da dobijete repliku, nego samo ako pežurativno govori o vama ili vas neko nije razumeo a svi su vas razumeli. Nemojte vikati. Dozvolite kolegama …
Imate, 23. ste na listi pa ćete nastaviti vašu diskusiju. Ovo su bili samo odgovori. Ubedite me, ali posle Dragana Markovića.

Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, nisam zadovoljan predsedniče Vlade kako ministri objašnjavaju budžet, ne da želim da kažem da oni ne znaju, nego jednostavno neke kolege koje žele da demantuju cifre koje su danas ministri plasirali nisu u pravu.
Znači, kako su ministri danas trebali da objasne budžet? Kažu – postoji prilivna i odlivna strana.
Sada je kraj godine i vidimo koliko smo para potrošili ako sa pojedinih pozicija postoji da ogromna cifra para nije potrošena, ta pozicija se smanjuje za tu cifru povećanu od 3 do 5%, a građani Srbije kada slušaju, oni misle vi ste sad smanjili za kulturu, ne znam toliko milijardi, za ovo toliko milijardi, znači, morate malo bolje da objasnite.
Dalje, neki od kolega, gospodine predsedniče Vlade, ne prihvataju da je sada manja stopa nezaposlenih u Srbiji. Bilo je 2012. godine kažu 25%, danas je 16 koma nešto. Kako ministar treba da objasni, kada je govorio gospodin Vulin, trebao je da kaže – evo danas u PIO fond više je ušlo para 12 milijardi, toliko i toliko, a te pare nisu od zemalja, ne znam, neke humanitarne akcije nego od broja zaposlenih.
Znači, broj zaposlenih je povećan, i odmah demantujete one koji kažu – nije tačno da su to statistički podaci dobijeni od ovoga ili onoga. Šta je još važno?
Kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači. Ne mislim da kažem da ne znate, ali jednostavno za one koji slušaju, za obične ljude nije dovoljno jasno. Kada je u pitanju poljoprivreda, isto tako treba objasniti poljoprivrednim proizvođačima, konkretno u Vojvodini.
Postoje neki koji su za predlog zakona i neki koji ne. Da vidimo ko su ti koji su za Predlog zakona koji je Vlada predložila a ko su oni ko su protiv Predloga zakona. Mislim da nije dovoljno transparentno urađeno da shvate oni koji su protiv, da u stvari to nije na njihovu štetu i treba razgovarati sa poljoprivrednim proizvođačima što više.
Dalje, neću reći da vi zloupotrebljavate, čak i predsednik Vlade i ministri, vi ste uopšte zaboravili, predsedniče Vlade, šta se desilo u Rusiji i Kini. To je bila tema u Srbiji samo jedan dan. U Rusiji su primljeni privrednici, preko 200 privrednika na najvišem nivou. Od tih 200 privrednika, 100 i nešto su napravili poslove, sklopili ugovore, a da to ranijih godina tako nije bilo. Isto tako, evo, došli ste iz Kine, imali ste konferenciju za štampu posle samita i na konferenciji za štampu uopšte nisu bila pitanja koja su od vitalnog značaja za građane Srbije.
Naravno, mora da postoji sloboda medija, ali, isto tako, nijedno od pitanja nije bilo – šta vam je rekao nemački ministar inostranih poslova, što je veoma važno mišljenje, a čuli smo šta je Bundestag rekao u Nemačkoj, šta su vam rekli drugi predstavnici drugih velikih zemalja, gospodin Keri iz Amerike, da li ćemo mi povećati izvoz u te države, da li će oni dovesti investitore, nego smo se bavili nekom temom koja je možda za neke interesantna.
Onda kažu kako Vlada spinuje neke teme. Siguran sam da Vlada i predsednik Vučić se ne bave spinovanjem, jer sam bio lični posmatrač i na jednoj i na drugoj konferenciji, a u Moskvi sam bio učesnik u radu. Tamo sam video na kom nivou smo mi imali sve te sastanke i šta je sve obećano.
Kad sam kod Rusije, gospodine predsedniče Vlade, ne možete vi svakog dana da zovete Putina i Medvedeva da se napravi neki posao, nego privrednici i političari, kako pozicija tako i opozicija, valjda i opozicija ima nekog u Rusiji, i da mi iskoristimo, evo sad, konkretno, nismo iskoristili gde su bile sankcije uvedene od strane Evrope Rusiji, Rusija Evropi, evo sada, sa Turskom problem, da mi budemo prvi koji ćemo da uvozimo u Rusiju ono što su oni uvozili iz Turske. To svako od nas treba da radi. Uopšte se time niko danas nije bavio. Evo, sednica je počela u 10 sati, ministri se trude da se nešto pravdaju, nemoj da se pravdate, nego dajte izveštaj na način kako će građani da vas razumeju.
Zakon o lokalnim samoupravama, mora da se smanji ovoliki i ovoliki broj radnika, tu mora da se napravi kriterijum. Ako postoje javna preduzeća u lokalnim samoupravama koji sami zarađuju pare, ako su oni izvođači radova, ako nemaju subvenciju, ako su izvođači radova i vrše usluge lokalnoj samoupravi, da ne postoji kriterijum broj stanovnika u gradu i za sve isto da bude, nego jednostavno da nemaju štetu oni koji nešto rade i da budu u grupi sa onima koji ništa ne rade i samo gledaju da im Beograd nešto pomogne.
Nadam se da je ovo moja poruka. Nije kritika, već da sagledate, a siguran sam da će i gospođa Kori Udovički da sagleda, pošto je to u njenom resoru. Tako da mi, gospodine predsedniče Vlade, uopšte ne koristimo srpsku međunarodnu popularnost. Svako od nas, gde god se nađe, mora da priča da je, evo, Kina vas primila na najvišem nivou. Zašto se nije predsednik Kine vozio sa nekim drugim predsednikom vlade, iz neke druge države? Kako baš izabra malu Srbiju? Šta mi možemo da pomognemo Kini? Ništa. Ali, meni je ta vaša poseta pomogla, sam sam se najavio kineskoj ambasadi i juče sam imao sastanak sa kineskim ekonomskim savetnikom, gde smo dogovorili da sam ja nešto završim za nekoliko gradova u Srbiji, zahvaljujući vama, jer ste vi stvorili dobre uslove. Svi kineski mediji su stavili to da je predsednik Vlade Aleksandar Vučić bio na najvišem nivou primljen od svih predsednika vlada koji su tamo bili. Mi možemo da kukamo, da se žalimo, ali, dosta je u Srbiji da se samo žalimo. Hajmo da mi nešto sami uradimo, da konkretno kažemo šta smo sami uradili.
Ko može da puni budžet? Ovaj budžet je sličan sa pozicijama kao i svi budžeti koji su godinama pravljeni. Znači, budžet jedino mogu da pune nova radna mesta i povećanje proizvodnje odnosno proizvoda koji se proizvode u Srbiji. Kako mi da dođemo do tih novih radnih mesta? Moramo svakoga dana da sve što ima, kada su u pitanju industrijske zone po gradovima Srbije, da sami pošaljemo u svaki grad po neki dopis da ode. Ja svakoga dana pišem najmanje 20 dopisa. Evo sad sam tražio da me primi Berluskoni. Nema veze, on nije predsednik Vlade, ali, primiće me, da znate. Ja tamo neću predstavljati Jagodinu, nego ću predstavljati Srbiju, da je hvalim kako je Srbija ispoštovala sve svoje međunarodne obaveze, kako Srbija očekuje mnogo veću saradnju, kako očekuje podršku za Briselski sporazum, a ne da Srbija sve svoje sporazume i potpise sprovodi, a da kosovski Albanci baš ih briga, i da niko ne kaže juče u Goraždevcu i prekjuče šta je bilo, osim jednog međunarodnog političara. Da li je to terorizam?
Znate šta, meni je žao francuskih civila koji su poginuli, ali me duša boli za Srbe u Goraždevcu koji svakoga dana, kad legnu uveče u krevet da spavaju, razmišljaju da li će ujutru da budu budni ili živi. O tome niko ne priča. Svi mi koji se bavimo politikom, nema veze da li smo pozicija ili opozicija, treba o tome da pričamo, to je zaštita srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Neću reći da smo pasivni, ali, jednostavno, da li smo nezainteresovani ili sve čekamo da nam neko drugi pomogne, ne znam.
Možete vi da se ljutite ili ne, ali ja sam nekoliko puta i kritikovao te velike sile. Kad smo mi bili u Rusiji, sutradan jedna država u kojoj se govori nemački je rekla Albancima – e, sad vi malo ohladite i Albanci bacaju suzavac, unose u skupštinu, ceo svet to gleda, to je terorizam. I nisu sproveli realizaciju sporazuma, da se formira zajednica srpskih opština, da se formira sud za ratne zločine itd. To je tema za sve nas. Nije to samo tema za Vulina, za Aleksandra Vučića i za Ivicu Dačića koji je bio jedan od najboljih predsedavajućih svih vremena koje je OEBS ikada imao, jer to su rekli predstavnici OEBS ne samo u Srbiji, nego bilo gde da se dešavalo u Evropi u svetu neki problem, zato što smo mi generacija koja je osetila tu golgotu gde je veći broj građana u Evropi oseća.
Mi smo i veliki domaćini kada su u pitanju azilanti, ali nismo mi krivi što se Nemačka preračunala u broju pa sada smo u teškoj situaciji, ne znam, da na granici ljudi tamo čekaju, a da ne mogu da prođu kroz Srbiju, itd. Dobro je što Srbija pruža takvu uslugu i dobro je što ne obećavate da ćemo da im pravimo kuće, ali isto tako to košta, to je ogromna cifra i država i Evropa, odnosno Evropa mora da pomogne Srbiji malo više.
Gospodine predsedniče Vlade, JS će glasati za ovaj budžet, ali vas molim da na jedan najobičniji način kada neko nešto kaže da je loše, to nije loše, to je dobro, ali sa nerazumevanjem jer, nemoj da se naljutimo, ali ovde 90% poslanika nikada nisu popunili virman za uplatu nečega.
` Nemojte da mi zamerite, niste bili privrednici, niste bili, sad ne možemo svi da diskutujemo. Mi možemo da diskutujemo, ali kako razumemo to što govorimo? Opozicija ima pravo da kritikuje, ali sa druge strane ministri moraju da kažu – Ne, niste u pravu.
Nije dovoljno reći samo – Uzmite statistički podatak, pogledajte; nego pokažete cifru kao što je pokazao gospodin Vulin, ali nije do kraja rekao, da se to punjenje vrši od broja novih zaposlenih.
(Marko Atlagić, s mesta: Rekao je.)
Možda nisam čuo to, ali ako ja nisam čuo, koji razume dobro, izvinjavam se ako ste to rekli, niste rekli za ovaj procenat. Nije bitno, evo i da ste rekli, sto puta ponavljajte, šta će da vam fali? Ponavljajte bre, ja sam samo u Jagodini zaposlio dve hiljade ljudi.
Aplaudirajte sada, možete slobodno. Aplaudirajte kada ja nešto kažem.
Samo u Jagodini sam zaposlio dve hiljade ljudi. Ja gledam svakog trećeg dana predsednik Vlade otvara negde neke fabrike. Kako ćemo da dođemo do suficita? Tako što ćemo da dovedemo investitore i da im damo dozvolu za jedan dan.
Evo gospođa Zorana bila u Jagodini, a mi dajemo dozvolu za jedan dan već šest godina i pre nego što je donet nov zakon. Ne treba meni zakon i da mene zakon obaveže da ja ispoštujem stranog investitora. Danas podnese zahtev, sutra dobije građevinsku dozvolu.
Možda je to i razlika nego što je u drugim gradovima, ali jednostavno mogu da se vade da je loš zakon. Sada je zakon takav kakav jeste i kada vi primite stranog investitora, ugostite ga, demantujete sve one priče sa ubeđenjem sa kojim je on došao u vašu državu, onda je završen posao 90%.
Evo, na kraju predsedniče Vlade da vam kažem da mi je drago što je ovakav budžet napravljen. Ovaj budžet je i socijalni i razvojni, što neće biti ukinuta opozicija tamo gde se tiče običnih ljudi, da oni budu sigurni,a li nije dovoljno da mi samo konstatujemo da je budžet dobar.
Treba da radimo i više i da se ovaj budžet realizuje više nego što je u planu planirano. Ako bi sada svi mi od sutra krenuli da radimo, ili još nešto, nemojte pogrešno da shvatite, poslanici koji su na stalnom radu i primaju platu u parlamentu, moraju da rade u parlamentu, a ne da u parlamentu ima 10 poslanika i sad kada ste vi došli, svi smo mi ušli unutra. Ja ne primam ovde platu. Znači, morate da ste na radnom mestu. Predlažem vam da uvedete ono… Da li može radnik u nekoj fabrici da ne ide… Marijane, ne preterujem, nego je tako. Da li on može da primi platu, predsedniče Vlade, i da kaže - svakoga dana ima sastanak sa sindikatom? Dobro, postoji sindikat, ali ne može svakoga dana jer i to nešto košta. Nemoj da mi zamere kolege poslanici. Pare u Srbiji moraju da se zarade. Svako radno mesto mora da se ispoštuje. To će biti i mnogo bolje za građane Srbije, kada oni pogledaju da je puna sala, da svi mi brinemo o njima, itd.
Izvinite, kolege poslanici, ovo nije napad na vas. Ja sam se prvi borio, ne znam da li se sećate, da dnevnice moraju da se ukinu. Ne možete da dobijete 2.000 dnevnicu ako dođete na posao, jer to ne dobija ni onaj radnik koji ide u fabriku, i hvala Bogu, to smo ukinuli. Ali, evo, napravite kriterijum i videćete da je svakog dana puna sala. Hvala vam.

Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, budžet je najvažniji zakon o kojem govorimo u toku jedne godine. Budžet je knjiga kroz koju se prelamaju sve naše političke, ekonomske, odluke o socijalnoj i svim drugim sferama. Budžet kao najvažniji zakon je i prilika da vidimo kakve smo rezultate postigli, šta je to što je bilo loše, šta je to što je bilo dobro, šta je to što moramo da uradimo da bude bolje u narednom periodu.
Danas nisam, nažalost, mogao od početka, zbog obaveza koje sam imao kao predsednik Vlade, da prisustvujem od početka ovoj raspravi. Veoma mi je žao, ali sam spremio izlaganje i pokušaću da sažmem sve ono što je najvažnije u ovom Zakonu o budžetu i šta je ono što smatram veoma važnim i pokušati da odgovorim na stručne primedbe koje je izneo Fiskalni savet, a da ne govorim mnogo o pohvalama koje su uvek dobrodošle i koje su retke od Fiskalnog saveta.
Zašto sam ovo rekao? Ovo sam rekao zato što u našoj javnosti teško je pohvatati sa koje strane dolaze kritike, jer postoje dežurni kritizeri, a ono što je rekao veliki Ruzvelt, to je da slava nikada nije na njima, već je slava na onima koji su u areni, koji se bore, koji su umiveni i blatom i znojem i krvlju, ali koji svakoga dana rešavaju probleme i koji se bore, a ne oni koji svakoga dana dobacuju kao kibiceri, a rezultat im je nikakav.
U skladu sa tim, imam jednu dobru vest za vas. Konačno, noćas, dobili smo iz Vašingtona potvrdu za „Koč Er“ i za mogućnost da našim avionima, dakle, našim avionom i naša posada, da lete za SAD, i to će biti … (Aplauz.) Ja ovde držim taj papir. Noćas je izdat i to je prvi put da ćemo našim avionom i da će naša posada moći da leti za SAD posle gotovo 30 godina.
Mislim da to dovoljno govori, a morate da znate, da u ovakvim uslovima, gde terorizam ozbiljno nagriza sistem savremenog sveta, nije lako dobiti te dozvole i da je to ozbiljno priznanje za našu državu i po pitanju bezbednosti i sigurnosti, ali i po pitanju profesionalizma najbolje kompanije u regionu, govorim o avio prevoznicima kao što je „Er Srbija“ i najboljeg i najbrže rastućeg aerodroma u regionu i malo šire od ovog regiona, čak rekao bih u centralnoj i istočnoj Evropi, a to je Beogradski Aerodrom Nikola Tesla.
Šta je važno sa Zakonom o budžetu? Mnogi govore da li je restriktivan, da li je razvojni. Svaki budžet mora da bude razvojni, ali mora da drži fiskalni deficit pod kontrolom. Ovaj budžet, ja bih da definisao kao dobar, kao dobro odmeren, kao dobro pripremljen i kao pomalo konzervativan.
Šta to znači kada kažem pomalo konzervativan? To znači upravo ono što je naglasio Fiskalni savet, gde sam saglasan sa njima i hvala im na toj veoma dobroj oceni, a to je da su prihodi dobro izračunati, a ja ću pred vama da kažem da nisu konzervativno svi izračunati. Oni su rekli da nije bilo ni poliranja, ni ekstra poliranja, da se tako radi budžet, da se tako rade prihodi, a ja ću vam reći da smo mi pokazali nešto što je veća ozbiljnost i bolja pripremljenost i drugačiji odnos nego što je postojao ikada ranije, što se vidi i po rezultatima, u krajnjoj liniji, postignutim u 2015. godini, na koje ću se nešto kasnije vratiti.
Naime, izneli su oni neke sumnje na rashodnoj strani, doći ćemo do toga, i pročitaću vam sve, svaki dinar kako će da se potroši po garancijama, plaćanja po garancijama budžeta i to gde i kakve subvencije ćemo pojedinim firmama da damo, u dinar, da ne bi bilo bilo šta što je netransparentno ili nešto što ostaje kao tajna.
Ali, ono što je veoma bitno kod prihoda, želim da vam kažem da smo mi u oktobru zahvaljujući našim dobrim odlukama i digitalizaciji koju smo na vreme krenuli da provodimo i uvođenju i 4G mreža itd, uspeli da naplatimo 13 milijardi dinara, odnosno 105 miliona evra od najvažnijih telekomunikacionih kompanija u Srbiji. Mi taj novac nismo uzeli. Mi smo ih iznenadili time što smo ih zamolili, Rasim ih je zamolio, da nam ne uplate taj novac i da nam taj novac uplate tek u 2016. godini.
Ljudi nisu mogli da veruju. Ljudi i sa protestantskom etikom iz Norveške su pozvali moj kabinet i pitali da li gospodin Vučić zna o čemu se radi, zašto nećete novac odmah, to je vaš novac? Ja sam se javio i rekao sam – zato što hoćemo ne da prikazujemo idealne bilanse ili ne znam kakve i hoćemo da uštedimo i taj novac kasnije da trošimo. Ljudi su me tri puta pitali, ne verujući da je to moguće.
Tako da, mi te prihode u budžetu uopšte nismo prikazali. Nemojte samo opet da nam pričate kao cele prošle godine o one-off pejmentima ili jednokratnim plaćanjima koje smo imali u budžet, a mi smo ih za ovu godinu predvideli 28 milijardi manje, ako ste primetili. Ja vam kažem da neće biti ni pet milijardi manje. Dakle, imaćemo više od 20 milijardi samo po tom osnovu više na prihodnoj strani nego što smo predvideli. Ali, ja volim kada predvidimo uvek manje. Ja uvek volim da predvidimo lošiji rezultat, a da on bude bolji. Vratićemo se na to.
Dakle, mi ćemo u januaru imati 13 milijardi koje možemo svakog dana da dobijemo jer smo tako zamolili ljude iz telekomunikacionih kompanija da nam uplate. A, kao što vidite u Predlogu zakona o budžetu, tih 13 milijardi nema nigde, ne postoje. Tih 13 milijardi nama će da služe kao dodatni prihod i kao obezbeđenje od onih rashoda, od onih bojazni o kojima ću kasnije da govorim, jer postoje dve važne stvari zbog kojih, naravno, imamo određene strahove i čini mi se da svako u Srbiji zbog te dve stvari ima strahove. Te dve stvari, evo, da odmah kažem, jesu racionalizacija javnog sektora, hoćemo li biti sposobni da sve provedemo u delo, i tu je potpuno u pravu Fiskalni savet oko te vrste straha. Druga vrsta straha jeste 17 preduzeća, posebno 11 preduzeća koja smo uspeli da uništimo u prethodnih 30 godina, razorili i sada moramo da ih rešavamo.
Ja ću vam navesti samo primer jednog preduzeća da nam neko ne bi pametovao, pošto vole ljudi koji se bave javnim poslom, posebno u politici, da sole pamet, a da ne ponude nikakvo rešenje, nađite nam, ko Boga vas molim, za RTB Bor. Sve genije molim da nam pomognu da nađemo rešenje za RTB Bor. Kada je cena bakra 4,5 hiljada umesto sedam hiljada, koliko smo imali, kada sve cene commodity u svetu padaju, kada je brent nafta 39,02, kada nam iron-ore takođe dramatično ponovo pada.
Samo molim ljude da nam pomognu oko toga, jer ja vam sada kažem, imaćemo ozbiljne probleme, jer mi ne možemo da ugasimo RTB Bor, ne možemo da zatvorimo RTB Bor, to se od nas traži ili se očekuje od nas. Ja vam sada kažem – ne možemo da zatvorimo jer time zatvaramo celu istočnu Srbiju i ceo jedan grad.
Dakle, to su dva rizika koja postoje. Upravo zato smo se mi obezbedili ovim dodatnim prihodima koje vi ovde uopšte ne vidite. Zato smo to radili na ne uporedivo ozbiljniji način i zato smo se uvek spremali, zato sam više puta govorio da sam veći MMF od MMF-a i zato ja volim Fiskalni savet, jer je Fiskalni savet, citiraću ih, prošle godine saopštio da će deficit, kada smo predvideli da će deficit da bude 192 milijarde dinara, oni su izašli i rekli da je bojazan da će deficit da bude 230 milijardi.
Naš deficit sa svim ovim što preuzimamo, dugove bivšeg režima, koji su nam ostavljeni, od dugova prema NIS-u, od dugova prema „Gasporomu“ iz „Petrohemije“, od dugova koje nam je bivši režim napravio prema vojnim penzionerima, sve ćemo to da preuzmemo ove godine, dobar deo tih dugova da platimo i sa svim tim deficit, ne da neće biti 192 milijarde, već sasvim sigurno neće preći 80 milijardi, ako se ne varam, i to sa svim ovim plaćanjima.
Čekajte, umesto da bude 230 milijardi, a imamo ovde govore svih poslanika od prošle godine, interesantno, videćete neverovatnu pravilnost da su sve promašili šta su govorili. Sve što su im bile bojazni ništa se nije ostvarilo i gotovo sve ono što sam rekao ostvarilo se bolje i u većem obimu od onoga kako sam najavljivao. Dakle, sa 230 milijardi, nije 230 milijardi, već je sa svim ovim preuzimanjem, bez preuzimanja duga prema Rusima, bez plaćanja duga prema Rusima i bez plaćanja tog duga prema vojnim penzionerima, naš deficit ne bi bio ni 61, 62 milijarde, dakle više nego trostruko manje od onoga što bi bilo dobro, od onoga što je MMF odobrio.
Dakle, to su vam precizni podaci, tu nema igre, tu nema laži, tu nema prevare. To su podaci koje čitate, to su podaci koje konstatuje Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, EBRD, EIB i svi ostali. Zato je Srbija tako hvaljena. Zato što ima javne finansije, po prvi put, još neka apoteka, ali blizu su da budu kao apoteka. To su stvari koje smo uspeli da postignemo.
Šta su rezultati koje smo napravili i šta je ono za šta mislim da je sledeća godina od ključnog značaja? Mi smo uspeli da postignemo posle tri od šest prethodnih godina, od toga je najgora bila 2009. godina sa 3,4% padom društvenog proizvoda, dakle negativnim rastom od 3,4%, što je dramatično… Kada imate veći minus od 1% je dramatično, a kada imate minus 3,4, to je katastrofa za zemlju. To se dogodilo 2009. godine i još dve godine smo imali pad, 2013. godine smo imali rast, ali smo imali lošu, zbog poplava i zbog naših problema sa minus 1,8%, 2014. godinu. Tada smo krenuli u smanjenje fiskalnog deficita. Dolazimo do prvog rezultata velikog. Zemlju izvlačimo iz recesije i stalnog pada društvenog proizvoda. Zemlja će na kraju godine imati plus 0,9, plus 1%. O čemu se radi?
Podsetiću vas, prognoza MMF-a, prognoza svih poslanika i svih ljudi iz bivšeg režima bila je da će biti minus jedan, minus 1,5 i Fiskalni savet je to govorio. Rekli su biće vam 2015. godina minus jedan, minus 1,5, maksimalno dobro minus 0,5. Mi smo uspeli da dođemo do plus jedan. Zašto je ovo za građane Srbije dobra vest? Zato što u naredne četiri godine garantujem građanima Srbije da nijednom nećemo imati manje od plus dva, što znači dinamičan rast, veliki rast, brže zapošljavanje, i to znači dalje smanjenje nezaposlenosti, znači veće plate i veće penzije.
Mi smo potpisali Sporazum sa MMF-om da tri godine ne menjamo plate i penzije. Mi smo posle samo godinu dana uspeli da krenemo u povećavanje penzija za 60% penzionera, a za 40% penzionera u malo i delimično vraćanje onoga što smo morali da oduzmemo da bismo sačuvali fiskalni deficit pod kontrolom. Isto smo to uradili sa platama u javnom sektoru. To je redak uspeh. Uspeli smo da izvedemo zemlju iz recesije, da je uvedemo u godine dinamičnog rasta.
Očekujem da 2016. godine bude preko 2%, 2017. godine da ide preko 3% i ako bismo uspeli 2018. i 2019. godinu da držimo na istom nivou, onda bismo velikom brzinom i značajno ubrzanje bismo postigli na pristizanju zemalja Evropske unije koje su razvijenije od nas i koje ne mogu da imaju takav rast. Rumunija je imala najveći rast od 3,8%. Ne mogu da imaju i zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Švajcarske, jer oni kad imaju plus 0,5, to je ogroman rast. Male zemlje mogu da imaju sa malim brojem stanovnika veći rast. Mi nismo mala zemlja, mi smo srednja zemlja po veličini, po teritoriji i po broju stanovnika. U poređenju sa drugim zemljama EU taj rast je ogroman od preko 3%. Ako ga budemo držali više godina, Srbija je na izvanrednom putu i dugo, dugo, dugo se neće suočavati sa problemima ekonomske krize. Mi krizu ne možemo da vidimo, ali rizik i dalje vidimo u racionalizaciji javnog sektora i rizike vidim u okviru ovih najvećih preduzeća koji zapošljavaju 21.000 ljudi, ali ne samo zbog zapošljavanja 21.000 ljudi, već i zbog toga što ta preduzeća tretiraju neke naše najveće resurse, predstavljaju neke od naših najvećih aseta, poput RTB Bora. Dakle, to su stvari oko kojih ćemo morati da vodimo računa u narednom periodu.
U ovoj godini uspeli smo da popravimo poslovni ambijent, sa 91. mesta naša Srbija pomerila je poziciju na 59. mesto. Podsetiću vas da sam o tome govorio u Narodnoj skupštini i da sam vam to obećao. Neki su mi se smejali. Mnogi su mi se u javnosti smejali, govorili da je to nemoguće, da to nije istina, ali dobar tim koji su vodili, po tom pitanju, ja sam se borio i kontrolisao, Zorana i Vujović uspeli smo da napravimo neki pomak. Kažem vam, u sledećoj godini pokušaćemo da uđemo u prvih 40 zemalja u svetu.
Uspeli smo u mnogim oblastima da napravimo napredak. Da li ste primetili da smo svaki dan slušali o tome kako nam nedostaju direktne investicije, posebno strane direktne investicije? Uprkos činjenici da je ovo godina fiskalne konsolidacije, kada ne možete da očekujete veliki priliv stranih direktnih investicija, ovo je bolja godina nego prošla, bolja nego pretprošla, biće nam investicije na nivou milijardu i 500 do milijardu i 600 miliona. Imali smo zaključno sa desetim mesecom milijardu i 372 miliona.
Dakle, govorim vam sve, kao što vidite, veoma, veoma precizne cifre oko kojih nema bilo kakvih laži, prevara ili drugačijeg viđenja stvari.
Postigli smo velike napretke u razvoju infrastrukture, saobraćajne mreže i mislim da je tu napredak daleko očigledan za ljude po mnogim selima, zaseocima, ali ono što je važno za naše pozicioniranje u Evropi i svetu jesu glavne putne mreže, koridori, auto-putevi, železničke pruge.
Da krenemo od vazdušnog saobraćaja. Aerodrom „Beograd“ koji je pre samo dve godine vredeo za koncesiju od 30 godina mogli smo da dobijemo od 100 do 120 miliona evra. Danas sasvim izvesno možemo da dobijemo 500 miliona evra, upetostručio je svoju vrednost. Imali smo nacionalnu kompaniju koja je bila šala, ne od uvek, ali u poslednjih dvadeset godina šala za region i za celu Evropu, a danas je ubedljivo najsnažniji nacionalni erlajner u celom regionu, a i šire od toga.
Da bi naši građani mogli da budu dodatno ponosni, letove za Ameriku imaće Srbija i samo još jedna zemlja u regionu. Više niko u regionu nema let za Ameriku. Kad kažem u regionu, ne pričam o zemljama bivše Jugoslavije. Tu niko ne leti za Ameriku, nego pričam o zemljama članicama Evropske unije. Jedna Grčka nema letove za Ameriku, ni iz Atine ne možete da letite za Ameriku, ali ćete moći da letite iz Beograda i moći ćete da letite širokotrupnim srpskim avionima i moći će srpska posada da bude. Ja mislim da je to nešto što jeste za ponos građanima Srbije.
Dalje, da vidimo šta smo uradili oko puteva, da analiziramo, jer kada se otvaraju putevi, ljudi se obično slikaju, ali nikada ih nema na završetku izgradlje tih puteva. Nedavno smo otvorili 27 kilometara auto-puta od Vladičinog Hana do Donjeg Neradovca. U maju mesecu otvaramo 5,8 kilometara Grabovnica-Grdelica. Otvaramo u maju mesecu Ljig-Preljina 40 kilometara, od Ljiga do Čačka. Tu imamo problem, uspeli smo da završimo Ub-Lajkovac 12,5 kilometara, ali nemamo završenu deonicu Lajkovac-Ljig i to ćemo završiti do kraja 2016. i početak 2017. godine.
Sada potpisujemo ugovor za Surčin-Obrenovac da se ne bi išlo iz njive u njivu, jer tu mora da se izgradi i novi most preko Save, to košta oko dve stotine devet miliona evra 17,8 kilometara, dakle, upravo zbog mosta je nešto skuplje. Uspeli smo da se cenkamo i da napravimo da to bude mnogo bolja, mnogo povoljnija cena od one koja je ponuđena na početku i ako to uspemo da završimo, a završićemo prosek Crvena reka-Staničenje-Pirot-Dimitrovgrad, dakle, istočni krak do marta 2017. godine, imaćemo po prvi put značajno više kilometara autoputa nego Republika Hrvatska, koja je podsetiću vas bila čudo. Imaćemo negde oko dve stotine kilometara autoputa više nego Hrvatska. Moći ćete da idete do granice sa Bugarskom, do granice sa Makedonijom, moći ćete do Čačka iz Beograda da idete autoputem, do granice sa Hrvatskom i do granice sa Mađarskom.
Ostaje nam još da produžimo autoput do Požege. To ćemo da završimo do kraja 2018. godine jer je to najteži deo Ovčarsko-Kablarska klisura, ako se ne varam Zorana, to je na nivou oko tri stotine trideset, tri stotine četrdeset miliona evra. Dakle, nije to mnogo kilometara, ali je najteži put, 30 kilometara, ali je najteži mogući put koji mora da se prođe kroz centralnu i zapadnu Srbiju. Izlazimo dakle, s jedne strane produžavamo dole ostatak 107 kilometara prema Boljarima, prema crnogorskoj granici i sa druge strane nastavljamo prema Užicu i prema Višegradu i prema Užicu, Zlatiboru, Novoj Varoši i Prijepolju.
Dakle, to su stvari koje uspevamo da uradimo i veći su nam rezultati i do kraja 2016. godine, dakle, za dve i po godine rada ove Vlade nego u prethodnih 45 godina, za dve i po godine više je urađeno i završeno, nego u prethodnih 45 godina, svidelo se to nekome ili ne.
Što se „Železnice“ tiče, mi nismo napredovali još od 1884. godine kada je kralj Milan kojeg smo naravno, zajedno i sa njegovim sinom uspeli da nateramo da abdicira pošto nismo bili zadovoljni jer je prvi stvorio stajaću vojsku, profesionalnu vojsku, prvi je stvorio i napravio železnicu u Srbiji koja je do pre godinu dana išla istom brzinom kao i železnica u Republici Srbiji 120, 130 godina kasnije, pa smo uspeli da ga nateramo da abdicira. Onda smo mu sina ubili i bacili preko terase na junački način sa sve suprugom njegovom, seme im zatrli, valjda nam nisu dovoljno dobra uradili, nisu nam sačuvali ni Hilandar koji smo već preprodali Bugarima i bugarskom manastiru Zograf, pa smo i tako pokazivali svoju zahvalnost. Ali, ja volim da se dičim ovakvim rezultatima za koje ne možete da pričate da su makete.
Molim sve građane Srbije, otiđite da vidite ovu pistu od 27 kilometara koje smo otvorili između Vladičinog Hana i Donjeg Neradovci. Proverite ove datume o kojima sam govorio zato što nikad nije bio problem u našim stručnjacima, nikad nije bio problem u izvođačima radova, uvek je bio problem u nedostatku finansija, uvek je bio problem u ogromnom fiskalnom deficitu, u tom što smo hteli da varamo izvođače, u tome što smo hteli da varamo javnost. Sada nikoga ne varamo, sve što kažemo u određenom vremenskom periodu uspevamo da završimo.
Radimo prugu Mala Krsna-Palanka 35 kilometara, više na tom delu nećete ići 30 i 20 kilometara na sat već 120 kilometara na sat. Takođe, Ćuprija-Paraćin, takođe otvaramo kroz ruski kredit Stara Pazova-Novi Sad, idemo u izgradnju Budimpešta-Beograd. Pre kraja godine ćemo kamen temeljac, a radićemo druge stvari kada krene prava građevinska sezona. Ulazimo o ozbiljne radove, to je ako se ne varam početkom marta i to su stvari koje po tom pitanju radimo.
To su ozbiljni i to su dobri rezultati, ali ja sam se kako ovim velikim stvarima koje su od ogromnog značaja za našu zemlju, koje nas stavljaju na putnu, infrastrukturnu mapu Evrope i sveta, veoma srećan kada napravimo i sagradimo most u Družetićima, kada izgradimo put u Ljepojevićima posle 70 godina i kada vidite u opštini Nova Varoš srpske seljake i domaćine koji su posle 70 godina, a neki imaju i 85 danas dočekali da vide taj put i kažu da je granulo sunce, onda je to velika sreća i veliko zadovoljstvo.
Nastavićemo, izdvajaćemo još više novca. Manje smo potrošili u kapitalnim izdvajanjima od onoga što smo očekivali, ali ne onoliko manje koliko je to izgledalo, popravile su se stvari u drugoj polovini godine i očekujem da ta izdvajanja budu još mnogo veća u narednom periodu.
Ono što smatram da je veoma važno i gde treba da budemo zahvalni, razume se Ministarstvo finansija, ali i Narodnoj banci Srbije da smo imali inflaciju na nivou od 1,4% u odnosu na 2012. godinu ili 2011. godinu gde je prelazila 12%, što je garantovalo sigurnost i stabilnost za svakog građanina ove zemlje, za svakoga koji je već u Srbiji na priču, na te navike koje smo imali da kukamo svakog dana kako nam se neke cene povećavaju, a onda pogledate i vidite da to nije baš tako.
Kada vidite da na godišnjem nivou, a što nije uvek dobro za nas, mi bismo u Vladi voleli da je inflacija bila četiri do 5%, za nas bi bila bolja u smislu javnog duga, u smislu BDP i u smislu mnogih drugih stvari, ali nismo uspeli da postignemo da ta inflacija bude veća. Za sigurnost i stabilnost uvek je dobro da ta inflacija bude najniža i to smo uspeli da obezbedimo.
Ono što mislim da je veoma važno jeste da otklonimo svaku sumnju po pitanju transparentnosti trošenja novca i to je stvar koja me je zabolela kod Fiskalnog saveta. Pročitaću danas od A do Š svaki dinar kako će da se potroši, da možete to da vidite, da mogu to da vide ljudi iz Fiskalnog saveta, jer niko odavde ne samo da ne krade novac, već se zna svaki dinar u skladu sa ugovorima koji su potpisani, kako se troši.
Dakle, plaćanje po garancijama budžeta 2016. godine reč je ukupno o 32 milijarde 33 miliona. To je tih, o kojima su pričali, gotovo 300 miliona, to nam je deficit da znate, koji je uključen u deficit o kojem smo pričali. Najveća uključenja u deficit je „Srbijagas“, ukupan iznos na kontu 613 i 27 milijardi 15 miliona 692 hiljade, ali je uključen u deficit 17 milijardi i 878 miliona 944 hiljade, „Železnice Srbije“ šest milijardi 957 miliona 756, tu nam je isti iznos koliki je uključen i u deficit, JAT po ugovoru milijardu i 242 miliona i „Galenika“ što za nas predstavlja ozbiljan problem je dve milijarde i 82 miliona. To je ukupno 28 milijardi 162 miliona. Ono što imamo za rezervu je 150 miliona i „Železara Smederevo“ tri milijarde 721 milion. Sve apsolutno precizno, kao što ste videli, ukupno 32 milijarde 33 miliona.
To je ono što su neki rekli da je sakriveno. Da li ovde ima ičega što je trebalo da se skriva ili ne, mi ovo možemo i obrazloženjem, možemo i kroz neki amandman da ubacimo, na bilo koji način možemo to da napravimo, jer se ničega ne stidimo, sve radimo transparentno, radimo dobro za narod, imamo dobre rezultate i svaki dinar hoćemo narodu da pokažemo kako se troši.
I druga stavka, pošto ste rekli da ima nešto netransparentno, želim građanima Srbije da pročitam, da znaju kako se njihovi novci troše. Mi imamo velike ugovore razume se i subvencije prema preduzećima koja su nekada delimično državna, nekada su potpuno privatna, mislim da po tom pitanju gradimo dobru poziciju za Srbiju. Po ovome ćete videti i neke nove fabrike koje dolaze, za neke nove smo odvojili novac u Ministarstvu privrede, gde ih vidite u posebnom razdelu, još o imenima ne možemo da govorimo, ali Šabac dobija jednu veliku fabriku, jel tako Dušane, od 1700 ljudi iz velike i važne zemlje. Vlada Srbije to plaća i plaćamo ozbiljne subvencije za to.
Dobija Novi Sad, što se podrazumeva, desetostruko manje, ali to se valjda podrazumeva, plaća i Novi Sad samo dvostruko manje, ali i Vlada Srbije, Novi Sad za dve fabrike koje treba da zaposle tri i po hiljade ljudi i da to građani Novog Sada znaju i okolnih mesta od Kaća, Futoga, Veternika, Begeča, Rumenke, Kisača i svih ostalih mesta. Dakle, te firme dolaze u Novi Sad. Mi izdvajamo za osam milijardi i 133 miliona.
Dolazi „Teklas“ u Vladičin Han sa 400 plus 400 zaposlenih. Zamislite, pošto smo uspeli sve da uništimo u Vladičinom Hanu prethodnih 30 godina, već od februara meseca radi fabrika u Vladičinom Hanu odmah sa 400 zaposlenih. Mislim da je to veliki pomak, mislim da je to velika stvar. Da vam to pročitam u novcu, za kompaniju „Hadčinson“ u Rumi ako se ne varam 60 miliona, „Mita Jurop“ 437 miliona 500 hiljada, „Teklas“ automobilska industrija koja dolazi u Vladičin Han, upravo ovo o čemu sam vam govorio, za to izdvajamo 106 miliona 832 hiljade. Kao što vidite, sve u dinar se zna i nema tu priče da li ide ovamo ili onamo. „In konekt“ 98 miliona 750 hiljada, „En Si Ar“, to je američka IT kompanija koja ovde zapošljava veliki broj ljudi, već imaju zaposleni 1300 ljudi, 250 miliona.
„Strejt nova“ 175 miliona, to je veliki broj ljudi, hiljadu i 400 zaposlenih, ako se ne varam, ukupno za Obrenovčane, za ljude koji su bili pogođeni onim katastrofalnim poplavama, a već smo u Krupnju našli turskog investitora koji je zaposlio, bio je plan 100 ljudi, već 200 ljudi zapošljava i verujem da smo time najveći problem Krupnja uspeli da rešimo uz sve ono što smo uspeli da izgradimo i napravimo. „Karina moda“ 82.500 hiljada, „Masterplast“ 87.500, „Mitros Flajšvaren“ 245 miliona, „Tigar tajers“ Pirot 937 miliona, „Trak lajt“, koji mislim da bi trebalo da ide u Ćupriju, ako se ne varam 125 miliona, „Peka cevaring sistem Smederevo“ koji je već zaposlio preko 1000 ljudi, očekujemo da ide na preko 2000 ljudi, dakle to nam je bila neka „bek ap“ varijanta za Železaru, pa smo to srećom uspeli, „Fijat“ 650 miliona, ukupno osam milijardi 413 miliona 325 hiljada.
Ja mislim da smo sada sve nedoumice razjasnili, sve ono što neko nije razumeo ili nije moglo da se pročita, da je danas svima sve oko toga jasno.
Ja sam spremio i neke druge delove i mnoge druge stvari, pošto sam video kritiku da neće biti gotov Narodni muzej. Narodni muzej u 2016. godini u Beogradu mora da bude gotov, a sa izvođačem se dogovara da se samo jedan mali deo novca isplati početkom 2017. godine, a milijardu je već izdvojeno za 2016. godinu.
Dakle, samo hoću da vam kažem da sve ono što nismo uspeli da postignemo u deceniji ranije, u svemu onome u čemu kaskamo, u svemu onome u čemu kasnimo, da smo to uspeli da napravimo. Zato mi je ponekad čudno da pored ovakvih dobrih rezultata, a poslednje vesti govore, ekonomija Srbija - veći optimizam u očekivanjima privrednika za 2016. godinu, da više od 60% malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbiji imaju pozitivna očekivanja poslovanja u 2016. i šef Evropske komisije u Beogradu, a sutra vam ovde dolazi Johanes Han, komesar za proširenje EU, pa ćete i od njega to moći da čujete. Majkl Devenport danas kaže - Srbija je mnogo uradila, čestitam joj, mnogo je postigla u procesu evropskih integracija, čestitam joj na tome. Srbija mora da nastavi sa reformama kako bi se još brže otvarala poglavlja u budućnosti.
Želim da čestitam građanima Srbije koji su verovali u politiku Vlade Srbije. Želim da se zahvalim mnogim ljudima u Vladi koji su vredno radili, da se zahvalim svim koji su podržavali, jer 2015. godina ostaće zapamćena kao godina u kojoj smo zemlju uspeli da sprečimo od bankrotstva i da napravimo fiskalni deficit, dramatično smanjenje, godina u kojoj smo uspeli da iz recesije napravimo veliki preokret i zemlju uvedemo u dinamičan privredni rast i predstoje nam godine još većeg i mnogo dinamičnijeg rasta od 2015. godine.
Ova godina će ostati upamćena po tome da smo uspeli da popravimo svoju poziciju na „duing biznis“ listi Svetske banke za 32 mesta. Ali, ova godina će ostati upamćena i po velikim uspesima i po tome što smo uspeli da odbranimo i sačuvamo i naše nacionalne, vitalne nacionalne i političke interese da danas nismo genocidni narod, da smo OEBS-om predsedavali na najozbiljniji mogući način, da smo uspeli da sačuvamo svoju poziciju, poziciju celovite i suverene Srbije i u UNESKO-u, da smo makar to se nekome ne sviđalo, ja mislim da je to bilo važno, posebno što je to pokušano političkim, delimično političkim nasiljem i bez konsultacija sa Srbijom da bude provedeno u delu, da smo uspeli da svoju zemlju sačuvamo, da očuvamo regionalnu stabilnost, da popravimo odnose sa našim komšijama i Bošnjacima i sa svima ostalima, a ovo govorim pre svega zbog 20-godišnjice Srebrenice, da smo uspeli da sačuvamo najbolje moguće odnose i da napravimo dobar ambijent za još brži, za još uspešniji, još veći razvoju u 2016. godini.
Ovaj budžet upravo zato je ozbiljan, odgovoran, upravo zato smo jedan dobar deo novca sačuvali koji nam je na prihodnoj strani sakriven, a tek nam predstoje razgovori sa javnim preduzećima da pokušamo da one milijarde koje smo ovde predvideli da nećemo da dobijemo da ih takođe imamo. Pred nama je teška odluka sutra, teška i veoma odgovorna odluka oko „Telekoma“. Imamo poslednji sastanak sa privatizacionim savetnikom. Tu bih se zahvalio samo malom broju ljudi koji su se ponašali odgovorno jer svi ostali su to koristili za političke spletke, za političke napade, a da o ekonomiji pojma nisu imali da ništa nisu želeli ni da govore.
Ali, valjda je to kada Srbiji…Sve sam razumeo kada neko nešto hoće da kaže protiv naših političkih partija, ali nikada nisam mogao da razumem kada neko nešto radi da bi napakostio Srbiji kada loše govori o „Er Srbiji“, kada loše govori o našim putevima, kada loše govori o onome čime bismo mogli da se ponosimo, o onome što smo dobro uradili i dobro napravili, kao i kada neko samo čeka da se pojavi neki lošiji rezultat da bi sa tim mogao da izađe u javnost i upravo zato me je čudilo to da se u 21. veku potpaljuju lomače taštine baš onako kako je u Firenci rađeno u 15. veku i da se i na mnoge ministre i mnoge ljude u Vladi baca svakojako kamenje i da se samo čeka kad i kako, i na koji način to sve treba da se slomi i da se sve raspadne.
Srbija je u prethodnom periodu, ne zaboravite, uspela da sačuva punu stabilnost. Ovo je jedina zemlja u regionu u kojoj nije ispaljena nijedan patrona suzavca u prethodnoj godini ni na koga, na bilo koga od nas, na bilo koga od vas, bilo koga drugog, ni na jednog migranta, ni na koga.
Srbija je sve to uspela da uradi. Apsolutni mir, potpunu stabilnost da sačuva uprkos, rekao bih, svim najavama, uprkos svim lošim i negativnim prognozama. Uveren sam da će Srbija u 2016. godinu ući sa dobrim vestima, da ćemo otvoriti poglavlja u Briselu, jer i to je važno da dovođenje investitora. Moraćemo još napornije, još bolje da radimo i živećemo u modernoj, pristojnoj i uređenoj zemlji.
Uveren sam da je lekcija koju svi crni gavrani naučili u Srbiji, politički crni gavranovi koji su ovde, a kasnije ću, spremio sam se ozbiljno za današnju raspravu, pročitati šta su nam i govorili – koliko puta ćemo da imamo rebalans. Prvi put posle 43 godine nismo imali rebalans budžeta ili da budem još precizniji, prvi put posle toliko godina nismo imali niže prihode i nismo imali veće rashode. Naprotiv, imali smo niže rashode, a imali smo veće prihode prvi put posle toliko godina i to je veliki uspeh. Ja i vama čestitam na tome. Čestitam i na poverenju koje ste imali.
Samo ne zaboravite jednu stvar. Uvek izlazimo pred građane i javnost sa konzervativnim procenama i sa slabijim procenama od onoga što će da se dogodi. Na kraju, podsetiću vas, ispostavilo se da sam bio u pravu kada sam pred vama govorio da će rast ove godine biti između plus 0,5 i 1%. Niko drugi to nije govorio.
Sada vam kažem – ići ćemo preko 2%. Budemo li imali sreću, a za to je potrebna i sreća da „H bis“ uđe u Železaru smederevsku i da krene u fabriku šavnih cevi i da pokrene proizvodnju sa 1,4 miliona tona na pet miliona tona, taj naš rast biće mnogo veći od 2%. Biće mnogo veći i od 3%, a 2017. godine i preko 4% i za to nam je potrebno… Kažem ne zavisi sve od nas. To dobrim delom zavisi i od sreće. Mi smo uradili sve što smo mogli u razgovoru sa ljudima iz „H beja“. Zamolio sam i predsednika Šija Ši Đi Pinga i predsednika Vlade Li Kećanga da nam po tom pitanju pomognu. Ako bismo to uspeli da završimo uz ovaj evropski put koji je veoma važan za taj invest, kreiranje celokupnog investicionog okvira uz dobijanje „tolings heme“ 155 dolara po hiljadu kubnim metara gasa za Azotaru i MSH, ja sam siguran da za Srbiju nema zime. Važno je da mi sačuvamo mir i stabilnost, da ne dobiju podršku oni koji su nam se pozivali ovde na različite scenarije nemira i haosa i svega drugog, gde je Srbija na vrlo dobrom putu. Ne volim da koristim bolje reči i uz vašu podršku i uz vašu pomoć siguran sam da i sledeće godine možemo da se nadamo još boljim rezultatima i ako vam neću obećati da sa sigurnošću rebalansa neće biti, ali čćemo gledati da ga ne bude. Gledaćemo da ga ne bude i da pokažemo da smo dobro isplanirali, a moraćemo da molimo i da radimo mnogo više u narednoj godini i sa lokalnim samoupravama jer one moraju da smanjuju svoje deficite i lokalne samouprave moraju da se ponašaju mnogo odgovornije.
Još jedanput želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima na dobrim, konkretnim i iscrpnim diskusijama. Da se zahvalim i gospodinu Markoviću na tome što je primetio, ono što bi u svim drugim zemljama bili veliki događaji, kod nas to traje jedan dan, a onda nekako kao gavranovi treba da govorimo samo o lošim stvarima. Svejedno, ne možete zaustaviti one koji rade. Jer, znate, koliko god da vas ometa onaj koji gleda sa tribina, može da vas gađa novčićem, može ponekad i da pljune, može da uzme i busen trave, šta god da uzme, kako god da uzme, ako ste vi odlučni da idete napred, ako ste odlučni da se borite i ako ste odlučni da radite vredno, u tome ne može da vas zaustavi. Srbija je odlučila da ide napred i Srbija će biti pristojna, moderna i uređena evropska država. Hvala vam.