Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da odgovorim na jedno postavljeno pitanje. Sada su rashodi po osnovu kamata 4% BDP i čudi me što moj kolega iz DS izlazi da mu kažem da više ne pravi te greške, a to je da od 2008. godine do danas Evropska centralna banka nije menjala kamatne stope. Od početka izbijanja svetske krize na samom početku je bila negde oko 3,5%, smanjeno je na 0,25% da bi se stvorila klima da banke više investiraju u privredu i dan danas je toliko. Znači, nema više opravdanja za ovako visok stepen zaduživanja.
Čudi me da se nije dotakao i deviznih rezervi pošto je prošle godine u ovo doba kukao kako neko rasprodaje devizne rezerve Narodne banke Srbije, a na kraju 2015. godine odnos prodatih i kupljenih deviza na tržištu je negde oko 700 miliona evra u korist naših deviznih rezervi.
Da je ostao, mogao bi da nauči da je 2,5 milijarde evra javnog duga 2012. godine sakriveno od njegove Vlade i to kroz neizmirene obaveze prema poljoprivrednicima i jedne jako pokvarene, mogu da kažem loše metodologije prikazivanja javnog duga.
Da je ostao, saznao bi da javni dug uvećao za milijardu evra zbog „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“ koje su potrošile državni novac pa su čak finansirale svoja nenaplativa potraživanja od državnih hartija od vrednosti.
Da je ostao znao bi da danas ova Vlada vraća dug JAT koji je napravila Vlada DS, Vlada Borisa Tadića u iznosu od 200 miliona evra i znao bi da danas ova Vlada vraća dugove prema vojnim penzionerima u iznosu od 200 miliona evra.
Da je ostao, znao bi da se izvoz povećava kada vam je platni bilans skoro nula, a ranijih godina je bio u minusu. Pogotovo recimo 2008. godine, za 6 milijardi i 300 miliona evra, a 2011. godine za 3 milijarde i 600 miliona evra.
Da je ostao, znao bi da ako se iz budžeta izdvaja manje za fondove zdravstvenog osiguranja i penzijskog i invalidskog osiguranja, a ukupna masa sredstava ostaje ista, da se povećava broj zaposlenih i zarade u javnom sektoru. Znate, knjigovodstveni račun mora na kraju uvek da vam da nulu.
(Blagoje Bradić, s mesta: A budžet i fond se razlikuju ko nebo i zemlja.)
Ne razlikuju se budžet ni fond ko nebo i zemlja, nego se fondovi finansiraju po dva osnova. Jedan osnov su uplate doprinosa na zarade, a drugi osnov je iz budžeta. Sa tim finansirate i zdravstvenu zaštitu i sa tim finansirate i penzije. Ako manje dajete iz budžeta, znači da imate više zaposlenih i veću platu.
Da je neko ostao ovde, znao bi da smo imali rekordne padove bruto proizvoda u periodu 2009, 2010. i 2012. godine. Da je ostao ovde, znao bi da smo se zaduživali po jako visokim kamatama, zato što je Međunarodni monetarni fond pobegao iz Srbije februara meseca 2012. godine, pa smo tada podizali te čuvene kredite po 7,5%, odnosno Vlada Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića, Demokratske stranke. Onda izađe čovek i kaže - zašto nam je manji porez na dodatu vrednost u zemlji?
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, baš zbog takvih neukih narodnih poslanika, od pre nedelju dana počeo sa radom Kancelarijom za budžet, koju finansira ministarska fondacija, baš zato da bi se poslanici obučili da čitaju budžet, da pronalaze stavke u njemu, da znaju šta budžet znači, tako da gospodin ministar neće morati da im organizuje seminare, imaju ovde sve besplatno. Pa, nadam se da ćemo sledeće godine kada raspravljamo o budžetu da imamo mnogo bolje poslanike, koji će znati šta je to platni deficit, koji će znati šta je to javni dug, poslanike koji će znati kako se finansiraju fondovi zdravstvene zaštite i penzijskog i invalidskog osiguranja, koji će to saznati, koji će znati kako funkcioniše Vlada Republike Srbije. Zato što smo bili svedoci, barem ja, a ima ovde poslanika koji su i tada bili u ovoj sali, a to je da kada se budžet usvajao Vlada nije funkcionisala po principu jedinstva, nego je svaka politička stranka u skladu sa svojim željama, svaki predsednik političke stranke u skladu sa svojim programom i svojim interesima ucenjivao Narodnu skupštinu da im se dostavi taj iznos koji je tražen…