Ovde imamo vrlo neobičnu paradoksalnu situaciju da predsednik Vlade ne dolazi na sednice na kojima se razmatra budžet siguran sam da bi se ovde postavilo pitanje – gde je Aleksandar Vučić, zar je moguće da budžet nije važan, neće da dođe pred poslanike, neće da odgovara na pitanja.
Onda kada čovek dođe, izvinite a što je govorio, što se usudio da uopšte nešto kaže. Valjda kada predsednik Vlade dođe normalno je i prirodno da se obrati Narodnoj skupštini, da objasni šta je budžet, šta su planovi Vlade za naredni period, šta država hoće da uradi. To je valjda prirodno i normalna stvar. Izgleda samo ne za neke narodne poslanike koji prosto ne razumeju.
Naravno, moram da kažem iako nije moj resor, ali prosto osećam potrebu pošto sam to čuo toliko puta danas da prosto ne mogu da ne reagujem, kao što sam malopre to rekao za zdravstvo, subvencije za poljoprivredu, a čuli smo to od gospođe ministarke i od gospodina Vujovića su potpuno iste za ovu i prethodnu godinu, potpuno iste za 0,15% različiti, ali potpuno iste zaokružene, potpuno iste subvencije za poljoprivredu i mogu ovde ljudi da se upinju od jutra od mraka, da pričaju da su manji kad nisu. Naprosto je tako.
Ono što sam isto potpuno siguran sada a to je da ovde postoji apsolutna fascinacija poligrafom. Apsolutna fascinacija. Dođe mi da dovedem jednog poligrafistu da pokažem ljudima kako izgledaju uređaji i čovek koji radi. Ovde se uopšte ne radi o tome ko saopštava rezultate, nego mi se čini da lažovi i dalje beže od poligrafa kao đavo od krsta i ne bi njima smetalo ko saopštava rezultate da imaju šta da kažu istinito, ali kad nemaju šta istinito, ti koji su pozvani na poligraf svi listom odbijaju, pogotovo oni koji nešto ozbiljno kriju.
Ne znam samo kako i šta reći onim ljudima koji su 2008. do 2012. godine izgubili posao. Tih ljudi je bilo 450 hiljada, gde su oni kupovali svojoj deci patike, gde su oni svojoj deci kupovali doručak, ručak i večeru, ko je njih pitao od čega preživljavaju, ko je njih pitao kada su im smanjivali socijalne doprinose, a ne smanjuju im se ni ovim budžetom, moram da kažem i ono što je ministar Vulin rekao više desetina puta danas i on će to reći, ni za dinar im se to ne smanjuje ovim budžetom? Gde su ti ljudi koji su svojoj deci kupovali bilo šta? Kako su ih gledali ovi koji danas drže lekcije, kako su njih mogli da pogledaju u oči kada su bili silna vlast u zemlji na svim funkcijama i svim nivoima i danas vrše vlast na mnogim mestima? Kako pogledaju te ljude i kažu – izvinite, upropastili smo vam fabrike, otišle su u stečaj, prodavali smo nekim sumnjivim tipovima i oni to posle prodavali bud zašto, a vi imali isti rezultat, ostali ste bez posla i išli kući da pogledate tu svoju decu u oči i kažete – tata danas nema ni za hleb, ni za mleko, ni za patike, ni za bilo šta.
Kako su tu decu gledali, ja to ne znam. Ono što znam je da se ova Vlada potrudila da bar jedan deo tih ljudi bude ponovo zaposlen, da se zapošljavaju u privatnom sektoru, u realnom sektoru, onaj koji hrani sve nas i izdržava sve nas i to poštovanje koje pokazujemo prema ljudima koji investiraju u ovoj zemlji, bilo da su domaći ili stranci, je nešto za respekt ove Vlade. Hvala puno.