Zahvaljujem.
Tri opaske koje se delimično tiču sadržaja budžeta, a delimično i onoga što smo o budžetu čuli ovde. Prva se tiče opšte atmosfere rasprave i sasvim razumljive želje Vlade da predstavi budžet najboljim što jeste, to joj je i zadatak, i boljim nego što jeste, propuštajući da se to ne radi na način kako smo danas ovde radili, nažalost.
Na moju veliku žalost, s obzirom da se ne razume da se tako o budžetu ne razgovara. Ali, biće budžeta još, boljih od ovog, nadam se, pa ćemo razumeti da ako se traži podrška za teške poslove koje bilo koja vlada treba da uradi, onda ne možete govoriti da se to ne može dogoditi tako što kukamo i istovremeno kukati ceo bogovetni dan, zbog onoga što je ostavljeno Vladi kao pretežak teret da ga reši. To je kukanje.
Neću da spominjem da imate dobar deo Vlade koji može do u detalje da vam kaže kako je do problema došlo, zato što se to ne radi, ali nam je neminovno potrebna promena perspektive, jer ako mislite da se to ne vidi, da se ne oseti problem da neko kaže – ovo je super budžet, to je legitimno za Vladu, samo što nema volje da se uradi dovoljno jer narod u Srbiji uvek kuka i da se sve vreme kuka na nekog drugog, jer je neko drugi kriv. Ne može oba.
Druga opaska. Vlada je odabrala jednu strategiju kojom hoće da konsoliduje javne finansije. To je jedna od mogućih. Ta jedna strategija je smanjenje plata i penzija i smanjenje javne potrošnje i spada u deo onoga što je odavno sada već napušteno u merama štednje u EU. To nije jedina strategija. Vlada je mogla i bez odluke o 17 preduzeća u restruktuiranju, mogla je i bez gubljenja godine dana za 90 hiljada radnika. Koja je odluka teža? Ne znam, obe su strašne, jer se radi o porodicama koje strahuju za svoj svakodnevni život. Ali je to tema o kojoj može da se razgovara. Međutim, ne može ako se odlučilo na komunikaciju – neko je drugi kriv i kukamo kako nam je teško, inače bi bili super.
Treća opaska tiče se pozicija koje se ovde predstavljaju, interpetiraju i to je potpuno legitimno da jedni interpretiraju ovako, drugi onako, a koje su vezane za javni dug i javne dugove. Kažite mi jedan dug koji ste reprogramirali, jedan. Samo jedan. E, tada možemo da počnemo zaista da govorimo o razlozima zašto, sa znanjem i razumevanjem o tome šta znači kada vam raste javni dug i kako ta linija ne može da se zaustavi, šta znači razgovor poverenju, razgovor o stvarima a ne razgovor ljudima, razgovor o temi, kao što bilo dobro da pre nego što kažemo da nešto raste geometrijskom progresijom a opada aritmetičkom, da znamo kako se izračunava geometrijska a kako aritmetička progresija. Kad to koristimo kao metaforu, to je super. Ali, pažljivo treba i sa metaforama.
Meni je za kraj u ovoj načelnoj raspravi zaista veliko zadovoljstvo što sam sa narodnim poslanicima iz svih poslaničkih grupa učestvovala u podnošenju amandmana koji se tiču jednog potpuno novog pristupa u budžetu i u Zakonu o budžetskom sistemu, a to je da vidimo kako se taj novac, kako god do njega došli, koliko god kukali kako vam je strašno teško i kako bi vi bili super da vam nije tako teško, dakle, kako se taj novac troši, da se vide potrebe i muškaraca i žena u društvu, jer se tako radi u Evropi, jer tako treba da bude i u Srbiji i bilo bi još mnogo bolje da u istoj srazmeri i muškarci i žene učestvuju i u donošenju budžeta. S obzirom da smo čuli vesti koje potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović ima o novom zakonu o ravnopravnosti, nadamo se da će i to biti.
Dakle, ja neću ponovo da molim ministre da otvore stranu 203, kao što neću moliti da se odgovori na pitanje, nije komplikovano, kao što je legitimno da ministar odgovara šta god hoće, nema veze šta ga ko pita, sve su to skupštine, ali je neproduktivno. Ono što je produktivno je da se narodni poslanici zaista ozbiljno bave budžetom, da znaju o čemu se radi u budžetu, a moja preporuka za sledeći budžet, sa rebalansom ili bez, bilo je u ovoj Skupštini i deficita i suficita budžeta, da bude tako da razgovaramo o temi a ne o ljudima.
Prvi dan kada budem čula Vladu koja je prestala da kuka kako joj je teško četvrtu godinu, onda ću početi da verujem da ste stvarno razumeli vladavinu prava i ozbiljnost posla za koji ste se kandidovali i legitimno dobili većinu. Dokle god mešamo te dve stvari, dotle ne verujem da ćemo zaista dopreti do ljudi, zajedno. Hvala.