Ako mi dozvolite, nekako mi se činilo da ovako nešto mora da se dogodi, jer kada smo govorili i dok smo govorili o budžetu jasno je bilo i gde su argumenti i šta ko može da ponudi, ko šta može da kaže.
Kada smo došli do pečuraka u tom istom „Sartidu“ nismo ni pečurke našli, samo je bio katanac i ništa više, a danas radi više od 5.000 ljudi i nadam se da će uvek uspešno da rade.
Ali, da se vratimo na budžet, na ono što je mnogo važnije za građane Srbije od jalovih političkih rasprava u kojima sve ono naše srpsko uvek dođe do izražaja da je kriv neko drugi i sve što smo sebi lako oprostili drugome nismo nikada i na koji način bili spremni da oprostimo, ali to je valjda negde naš srpski mentalitet i to je nešto što ne predstavlja veliku novost za svakog od nas.
Ono što je važno da ljudi znaju zašto sam danas u više navrata govorio o strukturi prihoda i rashoda u 2015. godini, ali i u 2016. godini. Dakle, do juče deficit budžeta je 53,4 milijarde dinara, znači, za više od tri puta manje od planiranog deficita, što je ozbiljan i veliki uspeh i to su činjenice, svidelo se to nekome ili ne.
Poreski prihodi će biti po proceni za 24,5 miliona milijardi veći nego što je iznos planiran budžetom, od toga PDV za 11,5 milijardi, akcize za 18 milijardi, a verovali ili ne imaćemo porez na dohodak, o čemu je ministar Vulin, što je veoma važno govorio, 0,7 milijardi veći uprkos smanjenju dela plata u javnom sektoru.
Zašto je to tako? To je zato što nam je u međuvremenu rastao privatni sektor i zbog direktnih stranih investicija koje smo uspeli da napravimo da budu u većem obimu nego 2013. i 2014. godini, ali i zbog toga što smo ozbiljnom kontrolom različitih privrednih subjekata uspeli preko inspekcije rada, ali i preko poreske policije da napravimo mnogo veću disciplinu i da se izborimo za mnogo niži nivo, i dalje nedovoljno, ali svakako mnogo niži nivo sive ekonomije, nego što je bio u prethodnom periodu.
Takođe, želim da kažem da su carine porasle za 3,8 milijardi, ostali poreski prihodi za 0,8 milijardi i neporeski prihodi za 18,8 milijardi. Govorim vam sve o 2015. godini.
Dakle, mi smo u skladu sa tim rezultatima napravili konzervativnu procenu i rekli da će u pojedinim od ovih oblasti da nam budu lošiji rezultati u 2016. godini, iako neće.
Ako mogu da vas zamolim za samo malo pažnje, molim vas, za samo malo pažnje. Ja znam da pristojnost ne mora uvek da bude najvažnija kategorija u politici, ali mislim da ima smisla posebno zato što ako sam kao predsednik Vlade govorio o budžetu, mislim da nikada ni jednog sekunda nisam izašao iz okvira budžeta i rasprave o Zakonu o budžetu, te vas molim za bar malo poštovanja ne prema meni kao predsedniku Vlade, već i prema Vladi i prema Narodnoj skupštini i prema narodu u Srbiji koje ove zakone koji se tiču njegovog života najviše zanimaju.
Mi smo u odnosu na planirane rashode, da biste znali, za 2015. godinu potrošili oko 80 milijardi manje. Pri tome, vrlo je interesantno da smo u robama i uslugama potrošili 7,8 milijardi manje, u subvencijama 2,6 milijardi, u transferima 36,2 milijarde zbog bolje naplate doprinosa od planirane i to je za nas ključna stvar. U tome se vidi po prvi put značajno smanjenje nezaposlenosti. Sa podacima o kojima smo govorili videćete smanjenje broja nezaposlenih u odnosu na prošli period, prošlu godinu u isto ovo vreme kada smo donosili budžet za 62.000 ljudi. Šezdeset i dve hiljade ljudi manje nezaposleno je veliki uspeh i ozbiljan uspeh. On nije dovoljan jer i dalje imamo značajnu visoku nezaposlenost, značajno visoku stopu nezaposlenosti i verujem da ćemo to u narednom periodu moći još bolje i još uspešnije da rešavamo.
Ali, da li se vide pomaci, da li se vide promene? Da, vide se i te kako. Posebno ćemo morati da vodimo računa i to je nešto što je u 2016. godini, verujem da ćemo ući ozbiljnije u tu vrstu reformi i tu očekujemo veliki rad Ministarstva prosvete oko duelnog „lokejš“ obrazovanja, jer mi danas u Srbiji, ono što je važno za ljude što moraju da znaju imamo nedovoljno varilaca, metalostrugara, bravara, niko se više ne bavi onim stvarima koje su nam potrebne za proizvodnju, koje su nam potrebne za zanatske radove. Mnogo manji broj ljudi. Imate u Beogradu značajnu potrebu za vodoinstalaterima. Dakle, govorim o nekada osnovnim zanatima koje smo imali na pretek. Danas ih imamo u velikom deficitu, jer se stvari menjaju, a oni ljudi koji ne prate savremene tokove, ne prate šta je to što se u društvu zbiva, šta je to što se u društvu dešava, oni ne mogu da idu u korak sa savremenim svetom. Mi moramo da idemo koracima od sedam milja da bismo mogli sa njima da se takmičimo.
Nedavno kada sam bio u Kini vozio sam se vozom od Sužoa do Šangaja, to je nekih 120 kilometara za 23 minuta. Taj voz ide, ljudi, 302, 305 kilometara na sat. On u stvari ne ide, on lebdi, to je to magnetno polje iznad, tako da ne možete bukvalno ništa ni da osetite. To znači da mi ne možemo da se zadovoljavamo više prugama od 100 kilometara na sat, iako i dalje prosečno idemo 30 i nekoliko kilometara na sat, bilo je i 26 kilometara na sat pre dve godine, već moramo da pokušavamo da stižemo svet i da bar deonice takve gradimo i pravimo, kojima možemo da idemo u korak sa svetom. Mislim da je to od ključnog značaja i mislim da su to stvari koje smo pokazali da možemo da uradimo.
Ono što nije dobro u budžetu ove godine, pošto su neki pogrešno govorili da je to bio razlog za manji deficit. Nije. Nije ni važna suma da je dvostruko veća gotovo da se ne bi ni primetila na uštedama i na dobrim rezultatima koje smo napravili. Ali, ono što do sada nije bilo dobro, to je da smo imali 17,3 milijarde, znači, to vam je negde oko stotinu i 30 miliona evra manje potrošeno na kapitalne investicije u onome gde je trebalo da mi kreiramo veći rast BDP.
Sada to ide dobro u drugoj polovini godine, ali kao da smo se iz zimskog sna probudili negde u maju ili junu, kao da smo propustili prvi deo građevinske sezone iz našeg ugla, ne pričam o koridorima, autoputevima, i ne pričam samo o tom ministarstvu, već pričam i o drugim ministarstvima koji imaju kapitalne investicije, koji kao da su kasnili po pet ili šest meseci i to jeste jedina zamerka na budžet, jedina zamerka na naše trošenje u 2015. godini. Govorim vam to objektivno, ako hoćete i delimično stručno jer mislim da samo … Ne morate ni da mi mašete ni dobacujete. Već sam vam nekoliko puta rekao, pristojnost se malo uči u školi a malo više na jednom drugom mestu. Žao mi je što to niste razumeli.
Mi smo već … Ali, ne brinite, sve narod vidi.
Mi smo za ovu godinu planirali budžet od 121,8 milijardi. Da bi ljudi razumeli u Srbiji plan i naš program, naša ideja je bila, koju je MMF odobrio za 2015. godinu, da naš deficit bude 192 milijarde. Ovo svaki čovek u Srbiji može da razume. Taj deficit biće sa svim onim što smo preuzeli, što je bivša vlast nam ostavila dugove u amanet neće preći 85 milijardi.
Mi smo vrlo konzervativno predvideli ponovo u dogovoru sa MMF da ne bi došlo do iskakanja, da bismo držali i čuvali stabilnost sve vreme, predvideli smo da naš deficit bude 121 milijardu. To je već 71 milijardu manji deficit od onoga koji nam je bio predviđen za 2015. godinu.
Ja sada sa gotovo sigurnošću mogu da kažem uz taj najveći rizik tih 17 preduzeća, o kojima smo već govorili, za koje nemamo rešenje već decenijama, uz taj rizik mogu sa sigurnošću da vam kažem da će taj deficit da bude manji, što je ponovo veliki uspeh Srbije i da će rast BDP biti veći, što znači i rast životnog standarda, što znači odmah posle toga i povećanje plata i penzija i sve drugo.
Samo je pitanje hoćemo li mi i kako uspeti da izborimo sa ovim što je najveći zadatak za ministra Sertića.
Ono što je pred Ministarstvom finansija, to je teško, ali tu smo već više od 50% prebrodili, već više od 50% toga napravili. Predstoji im dodatna poreska reforma, predstoji im dodatna borba protiv sive ekonomije, ali tu smo najveći deo već prebrodili. Ono gde su nam najveći problemi, gde su nam najveće muke, to je u okončanju procesa privatizacije, to je u promeni duha, u promeni svesti, u pravljenju tog preduzetničkog duha. Tu će biti veliki i težak posao Ministarstva privrede, veliki i težak posao Ministarstva poljoprivrede i ja verujem da će oni taj posao dobro da obave.
Mi smo za 2016. godinu prihode predvideli, kao što sam rekao, vrlo konzervativno i unapred vam mogu reći da će prihodi biti ne malo veći od onih koje smo predvideli. Ali, kao što rekoh, uvek volim da predvidimo nešto manje, nego da uđemo u situaciju da sebe lažemo i da lažemo narod, pa da imamo po tri rebalansa, kao što su neki imali ovde, zato što nikada to nisu računali.
Znate, neki su danas ovde pokazali svoje veliko znanje, ne praveći razliku između neto PDV-a i bruto domaćeg PDV-a, i da nam još držite predavanja, da nam držite pridike i da kroz podsmeh o tome govorite, mnogo više govori o vama, nego što govori o bilo kome od nas i od ovih ljudi kojima ništa nije smešno. Ali, šta ja da radim, to je valjda slika i prilika znanja, obrazovanja, a rekao bih i rada i marljivosti svakog od nas.
Mi smo, ono što je važno, poštovani narodni poslanici, predvideli da rashodi budu 1.199 milijardi. Najveće povećanje rashoda je kod troškova kamata, zato što su nam neki stručni i veoma ozbiljni ljudi uzimali kredite i to kratkoročne na pet godina, sa kamatnom stopom od 7,5%. Toliko su bili stručni. Mi danas na finansijskom tržištu uzimamo dugoročne desetogodišnje, sa dvogodišnjim i grejs periodom, da nam ne prelaze 4,3 – 4,4%. Pa, samo pogledajte kakva je to razlika.
Naravno, ne možemo sve da zamenimo, ali verujemo da ćemo još povoljnijim kreditima i novcem koji moramo da finansiramo mali deficit, ali moramo da finansiramo i druge garancije koje smo dali i za infrastrukturne objekte i za pojedina preduzeća, uspeti da deo tih kredita zamenimo. Uspeti da ih zamenimo povoljnijim kreditima, sa dužim rokovima otplate, i da neće neka sledeća vlada da bude opterećena kao mi 2016. godine.
Godina 2016. je po pitanju otplate kamata za nas najteža godina. Mi treba da vratimo u 2016. godini milijardu i 300 miliona evra, jer su stručnjaci tako dobro i tako stručno vodili ovu zemlju da su nas doveli dotle. Onda možete da mislite koliki mi u stvari dobar rezultat imamo i koliko imamo primarni suficit svakog meseca i celu godinu, kada imate u vidu da toliku kamatu plaćamo, ali je plaćamo. Plaćamo je redovno, ne kasnimo, kao što ne kasnimo u isplatama plata, kao što ne kasnimo u isplatama penzija, kao što ne kasnimo u isplatama transfera, iako pojedine lokalne samouprave svoja davanja ne pružaju na vreme, te zato neretko kasne plate vaspitačicama u predškolskim ustanovama. Zato razumem i vaspitače i vaspitačice koji traže da se to prebaci na državni nivo, iako je to samo za nas veća muka i veći problem. Zato što znaju da je država, da je Republika po tom pitanju mnogo ozbiljnija, da je mnogo korektnija i da kod nas to ne sme da kasni ni jednog jedinog dana.
Pogledajte, u regionu imate bar dve, odnosno tri zemlje i neke teritorije koje isplaćuju penzije, a uvek kasne po novih pet ili šest dana. Onda vam u fiskalnoj godini u stvari uzmu jednu i po penziju ili tako nešto. Kod nas je to nemoguće da se dogodi. Zato sam rekao da su kod nas javne finansije i dalje ne na onom nivou kakvom moraju da budu za godinu ili dve, ali gotovo kao apoteka. Pa, ne bih to ni poredio sa brlogom u kakav smo ušli i kakav smo nasledili u javnim finansijama. Mislim da je to velika prednost i da je to velika stvar za građane Srbije i da oni to razumeju.
Mi smo planirali otpremnine veće u iznosu od oko 14 milijardi, ali tu mi imamo druge probleme i tu, uz napor gospođe Udovički i uz napor svih ministara, nisam zadovoljan energijom koju smo svi pružili po tom pitanju da pronađemo rešenja koja bi bila precizna, jer smo se uvek bavili nečim drugim i svako od nas je pronalazio da je nešto drugo važnije od onoga što je bolno, od onoga što je teško, a što znači zdravlje za našu ekonomiju. Tako da, to jeste jedna od stvari kojom nisam najsrećniji kako smo obavili u dosadašnjem periodu rada Vlade, ali sam uveren da ćemo u narednom periodu sa mnogo više odlučnosti i konkretnog pristupa te probleme uspeti da rešimo.
Subvencije su za oko 5,5 milijardi veće, ali uz značajne izmene i strukture povećali smo subvencije javnom preduzeću „Železnica“, zato što je to učešće u ruskom kreditu. Vi znate da mi moramo da platimo 15% učešća u ruskom kreditu, ali time svakako i značajno utičemo na promenu naše železničke infrastrukture koja je, kao što ste i sami mogli da vidite, do pre godinu dana bila bukvalno na nivou iz 1884. godine kraja 19. veka, kada je Kralj Milan uspeo da provuče kao kroz iglene uši železnicu kroz Srbiju.
Transferi i fondovi obaveznog socijalnog osiguranja su 14 milijardi manji od budžeta za 2015. godinu, uprkos linearnom povećanju penzija od 1,25% i vanrednom usaglašavanju vojnih penzija. To nam je, inače, efekat od oko 1,5 milijarde godišnje. I tu smo plaćali vaše greške, i to vaše katastrofalne greške. Posle koliko je to, Aleksandre, sedam ili osam godina? Dakle, posle sedam ili osam godina mi danas moramo da platimo cenu nečijeg neodgovornog, neozbiljnog ponašanja. Ali, šta da radite? Danas, kao što vidite, ovako ili onako, ne razbacujući se, ne možemo mi da plaćamo kamate, ne možemo da plaćamo ne znam šta, ali možemo da platimo ono što nismo isplatili u međuvremenu. To pokazuje koliko je država zdravija i koliko je bolje stanje u javnim finansijama nego što je bilo nekada.
Ono što je za nas važno i što nisam završio u odgovoru za gospodina Krkobabića, mi imamo nekoliko bitnih stavki za podršku privredi u narednom periodu. Trebalo bi uskoro da potpišemo novi ugovor sa EBRD, koji je to delimično radio na malom broju privrednika, srpskih malih privrednika pre svega, gde su oni pružali podršku od pet hiljada evra na nivou od negde 1000 do 1500 ljudi. Mi smo se dogovorili da mi povećamo tu podršku na 10.000 evra, da mi učestvujemo sa ostalim delom novca, ali da to pokušamo da povećamo na pet ili deset hiljada, ali da oni budu ti, da to ne radi Vlada, da to radi EBRD, da tu ne bude nikakvih partijskih linija, da oni budu ti koji će da izaberu projekte da se taj novac uloži, a mi ćemo da ga damo.
Unapred da vam kažem, znam da će pola toga da propadne i to se dešava u svim zapadnim zemljama. Ali, ako iz toga izvučemo, ako od deset hiljada izvučemo pet hiljada novih preduzetnika, novih malih privrednika, čiji su projekti i ideje upalili, a imali su podršku države, imali su tih početnih deset hiljada, onda smo nešto uspeli da napravimo i mislim da je to veliki, ozbiljan i važan rezultat.
Takođe, mi ćemo, da biste vi razumeli, pošto smo slušali o transparentnosti i veoma mi je važno bilo da sam danas mogao da vam pročitam sve od A do Š u dinar, da nema ništa netransparentno i da Fiskalni savet tu pokaže da baš ništa nismo krili, ne znam sad to formalno, pravno i tehnički kako da provedemo, to možemo i u obrazloženje da ubacimo ili u sam Zakon o budžetu kroz amandmane, kako god želite, mi smo spremni na to pošto je kod nas sve jasno i transparentno i baš ništa ne krijemo, ali da vi znate samo, mi se zbog toga suočavamo sa problemima. Kontrola mora da postoji, ali mora da postoji i neka vrsta poverenja u državu, jer ćemo mi 2016. godine jedan deo investitora da izgubimo i to morate unapred da znate. Zato što neke druge države ponude više novca, veće subvencije, a kod njih je moguće da to urade samo na ličnu inicijativu ministra. Nemaju nikakva ograničenja. Mi smo na taj način izgubili u prethodne dve godine bar deset kompanija koje bi uvek došle u Srbiju, ali nismo mogli da se merimo sa uslovima koje su neke druge zemlje ponudile, jer one ponude veći novac.
Druga je stvar što posle toga deo toga ne ispune i zato jedan deo tih fabrika posle dođe u Srbiju. Ali, mi zbog opšteg nepoverenja, opšte klime tobožnje zaštite od korupcije, a uglavnom na tome insistiraju oni koji valjda polaze od sebe, jer kako reče pokojni Tijanić – svako se kreće u granicama i limitima sopstvene pokvarenosti, zna šta bi on radio, pa zamišlja da to radi i neko drugi u Vladi, upravo zbog toga nismo imali dovoljno mogućnosti.
U tekućoj budžetskoj rezervi smo ostavili milijardu i po, ako se ne varam, 1,2 milijarde, pogrešio sam, mislio sam da je 1,5. To je 1,2 zato što smo Tasovcu odvojili 300 miliona više za kulturu. Zato nam je od TBR ostalo 1,2 milijarde. Dakle, to je takođe značajan novac. Ali, mi tu 1,2 milijarde potrošimo i na to što nam na kraju godine dođu iz 70 ili 80 opština po Srbiji zahtevi jer su opštine u katastrofalnom stanju, sa ogromnim fiskalnim deficitom, da mi moramo da im pomažemo jednokratnim isplatama. Negde ne možete da optužite sadašnju vlast, negde možete da je optužite više nego prethodnu. Kako god okrenete, problema bezbroj. Ali, uspeli smo i to da sačuvamo, da bismo imali tu vrstu mogućnosti da za ove, recimo, fabrike u Novom Sadu, za koje smo se žestoko borili sa dve susedne zemlje, žestoko smo se borili sa dvema susednim zemljama. Strašna je konkurencija. Zato smo morali da ostavimo mogućnost da to pomognemo dodatno jer želimo 3.500 ljudi da radi. Time niste pokrili samo Novi Sad, time ste pomogli i deo vrbaske opštine, tamo prema Zmajevu, time ste pomogli i deo temerinske opštine, prema Jarku, time ste pomogli i deo bačko-palanačke opštine, tamo od Begeča ka Čelarevu, time ste pomogli i deo s ove strane sremske - Beočina, Kamenice itd. Dakle, hoću da vam kažem da sve to morate da imate u vidu. Zato molim vas, narodne poslanike, za razumevanje u svemu tome.
Želim da kažem da u Ministarstvu rudarstva i energetike mi imamo nekoliko važnih stvari. Zaista, prvi put posle mnogo godina, iako i dalje nismo zadovoljni, dogodio se onaj incident oko isplata 13. plate, ili ne znam kako bih to nazvao, i svaki put se to tobož slučajno dogodi. Šta da radimo? Sada ćemo to nekako da nadoknadimo. Time su i radnici dovedeni u tešku situaciju „Srbijagasa“ nepotrebno, zato što ljudi obično misle da što isplate više da su time bolji direktori, da su time uspešniji ministri ako imaju veći budžet. To je stara samoupravna svest. A najbolji su ministri koji troše najmanje i dobro je Dačić o tim troškovima i rezultatima govorio. Hoćete li da vidite naše spiskove koliko manje ljudi ide u inostranstvo? Ne pričam o ministrima, ministri su tu disciplinovani i obično to ne rade, ali o ljudima iz ministarstava, agencija, preduzeća. Od kada su dnevnice smanjene, odjednom nema više tolike potrebe da se ide u inostranstvo, zato što su zarađivali na tome. To je bio izvor zarade, a izvor naših problema fiskalnih. Zato ste mogli da imate pre nekoliko godina 100 miliona budžet za Ministarstvo spoljnih poslova, a sada možete iste te i veći obim poslova da obavljate sa 53 miliona. Ljudi, jedna Belgija je zatvorila svoje predstavništvo, koja je mnogostruko bogatija od nas, u zemlji EU kakva je Slovenija.
Dakle, želim samo da vam kažem da smo mi navikli na privilegije i navikli na isto stanje a da ništa ne želimo da menjamo, da ne pratimo ono što se u svetu dešava i da ne pristupamo svemu tome na dovoljno ozbiljan i odgovoran način.
Što se rudarstva i energetike tiče, mi tu krećemo u izgradnju novog skladišta kod Banatskog Dvora od milijardu kubnih metara, to je ogromna stvar za našu zemlju. To je više od polovine naše godišnje potrošnje. Ako budemo išli na Itebej, moći ćemo da imamo celokupnu godišnju potrošnju u Srbiji. Ako to završimo sa našim ruskim partnerima, celokupnu godišnju potrošnju sačuvanu u našim skladištima i time ćemo manje da zavisimo od političkih promena - da li se ukida Turski tok u jednom danu, Bugarski tok u drugom danu, odnosno Južni tok, da li preko Ukrajine gas dolazi ili ne dolazi. Mi gasa nemamo prirodnog za nas.
Neko je loše upravljao i loše stvari donosio tamo 2007. i 2008. godine, ali uopšte neću na to da se vraćam, oko eksploatacije našeg gasa, pa danas naš MSK u Kikindi ne može da dobije naš gas sa proizvodnom cenom 30 do 40 dolara, već mi moramo sada da molimo naše ruske partnere da nam učine veliku uslugu da dobijemo za 155 dolara. Dakle, hoću da vam kažem, mnogo nelogičnosti ima, ali šta da radite. I sa 155 dolara i MSK biće na zelenoj grani, kako se to u našem narodu kaže, kao i Azotara, i uvećavaće svoju proizvodnju.
Ono što je važno, to je da je u toku izgradnja na Termoelektrani „Kostolac B3“, što je, rekao bih, prvi veliki energetski objekat posle 30 godina. Uspeli smo u ovoj godini da završimo „Beograd 2020“ sa kojim su se neki, mi smo se toliko radovali, kao dečaci smo se radovali Antić i ja i svi kada smo to otvarali, a onda sam video, ljudi kažu u Beogradu – pa, to je trafo stanica. Pa, jeste, samo je 35 godina nismo izgradili. Trideset i pet godina je nismo izgradili, a posle 35 godina jesmo i više u Beogradu, sem incidentnih situacija, na po minut-dva, struja ne može da nestane. Nemoguće je da se to dogodi. To smo uspeli da uradimo. To su ti veliki projekti. To su te velike stvari koje smo uspeli da napravimo.
Takođe smatram da je veoma važno da u narednoj godini konačno znamo šta radimo sa Resavicom, šta radimo sa Štavljem i treba da krenemo u izgradnju interkonektora sa Bugarskom. Dakle, borićemo se za to i već sam se borio i borićemo se dodatno za to da obezbedimo što veće finansiranje iz fondova EU. Dakle, to bi s naše strane, ako se ne varam, trebalo da košta do 68 miliona evra. Ja sam već onako na silu, u razgovoru sa Marošom Šefčovičem rekao da mi prihvatamo to da oni plate 52 miliona. Nisam siguran da su baš srećni zbog toga što sam ja to javno rekao, ali mi ćemo da se borimo da oni plate 52 miliona, a mi ćemo ostalih 16 da platimo.
Mi smo, što je veoma važno za vas da navedem, postigli ozbiljne rezultate i na tome sam takođe zahvalan i ministru Ljajiću u Ministarstvu trgovine i turizma. Mnogi su mi se smejali kada sam se pojavio na Trgu Republike i kada smo promovisali ideju „Moja Srbija“, kada smo govorili o tome koliko nam je zemlja lepa i da imamo mnogo toga da ponudimo našim turistima i kada smo napravili politiku vaučera. Do sada smo izdali gotovo 15.000 vaučera. Od toga nije bilo samo po pet noćenja, već mnogo više, ukupno 120.000 noćenja. Sa 120.000 noćenja, zahvaljujući toj ideji koju smo malo platili, malo, gotovo ništa nas nije koštalo, mi smo obezbedili 120.000 noćenja i za Prolom banju, pre svega, i za Vrnjačku banju, kao drugu najveću, i za Kopaonik i za još jedan hotel, mislim da je to u Kuršumliji, da li je Lukovska banja ili Kuršumlijska, ne mogu tačno da znam, i peta je Sokobanja. Mi smo za 120.000 noćenja to uspeli da povećamo. Tu politiku ćemo da nastavimo i napravićemo još bolje predloge za sledeću godinu, još bolje predloge.
Imamo porast broja turista od 12%, i domaćih i stranih – domaćih za 13%, a stranih za 11%. Beograd, naravno, i dalje ima rast turista. Imamo veliki porast broja turista iz Turske, što je interesantno. Značajan broj turista iz Turske dolazi. Ovde se ljudi venčavaju, ovde se ljudi provode i mi ćemo raditi na tome da taj broj turista bude još veći. Radićemo na tome da ruskih turista bude još više i sada želim upravo da vam kažem da radimo na dodatnom privlačenju ruskih turista, da radimo spotove za njihove najveće nacionalne televizije i prvi put kod njihovog nacionalnog turoperatora Beograd i Kopaonik se nalaze na destinacijama za ruske turiste.
Takođe, to radimo sa Kinezima. Zamolili smo Velimira Živojinovića, mislim da je to grad Beograd uradio, i da će on da da svoju poruku kineskim gledaocima, kao i Novak Đoković, kojeg ću lično da zamolim, da daju svoju poruku kineskim gledaocima da bismo obezbedili veći priliv kineskih turista jer njih godišnje putuje oko 150 miliona van Kine, pri tome računajte da je svega 10% možda zainteresovano za ovaj region, ali da mi uzmemo kolač od toga, to je za nas ogromna stvar.
Mi ćemo već za Novu godinu pokušati da Beograd, a za Srpsku Novu godinu Novi Sad i Niš pretvorimo u velike centre za privlačenje turista. Zato sam toliko terao Sinišu da požuri sa ovim ulepšavanjem grada jer smo mnogo novca uložili i mnogo energije u sve to jer ćemo dovesti najpoznatije i svetske i domaće zvezde u Beograd. Hoćemo da Beograd bude za ovu Novu godinu po gregorijanskom kalendaru bukvalno centar ne Balkana, već centar jugoistočne Evrope, kao što hoćemo da pomognemo Nišu i Novom Sadu za Novu godinu koja se slavi po julijanskom kalendaru, i kao država, da bismo privukli turiste. Uložićemo u to da bismo mogli da izvučemo još više novca.
Prvi put ćete za ljude koji idu, putuju po svetu, želim da kažem da ćete u junu mesecu videti ne samo džepno, već veliko izdanje eyewitness travel dk izdanje, dakle, bez kojeg ako to nemate prosto ne postojite na turističkoj mapi sveta, posle eto toliko godina koliko postojimo i kao Srbija i Crna Gora i Savezna Republika Jugoslavija i kao Republika Srbija imaćemo i to izdanje o Republici Srbiji. Mislim da to raduje svakog od vas i da je to velika, velika stvar i mislim da je to veoma dobro za našu zemlju.
Gradićemo nove hotelske kapacitete i napravićemo sa nekoliko svetskih kompanija ugovore o daljem privlačenju turista jer ćemo ovde za već dve godine imati i najlepši „Dabl ju“ hotel u Beogradu. Imaćemo, znate kako izgleda, recimo u Barseloni. Imaćemo najbolji „Sent ridžis hotel“ koji je hotel sa šest i sedam zvezdica, dakle to će biti najbolji hotel koji Srbija ima koji će biti podignut za dve godine ovde. Već sada ovi ljudi koji su uzeli, vidite to sa desne strane gazele, rade, mislim da rade sa vlasnicima „Bigza“ da uzmu i tu zgradu da se i to što danas onako iako je svojevremeno bilo veliko i značajno arhitektonsko znanje pretvori u nešto što treba da bude velelepno zdanje i najosvetljenije u Beogradu.
Dakle, da sve to polako ali sigurno pomeramo i pri svemu tome uspevamo da napravimo veliki rast naše građevinske industrije koja nam je uz prerađivačku industriju najvažnija bila u rastu industrijske proizvodnje u prethodnih šest meseci. Posle mnogo vremena uspeli smo da ponovo podižemo građevinsku industriju i da podižemo prerađivačku industriju. Ono što je veoma važno pred kraj godine, mislim 27. i 28. ili 29. nemojte me držati za reč u posetu Srbiji dolazi i turski premijer Davutoglu, oni Davutolu bez g iako mi kažemo Davutoglu. Dolazi u Beograd, dovodi kako sam čuo dva aviona puna turskih biznismena, to je naša prilika, velika prilika. Oni su zainteresovani za ulaganje u banje, u privatizacije banje, da naprave velnes hotele, spa, najbolje spa kakve imate u Turskoj itd. Onda ćemo moći još više da privučemo stranih turista nego što je to bio slučaj do danas.
Što se tiče jednog veoma važnog projekta, nađite mi ovde molim vas školu i bolnice. Imam mnogo papira, pa izvinite što ne mogu odmah da se snađem. Dakle, što se tiče zdravstva i školstva, ono što, ministri su tu da govore o programima o reformama koje su neophodne da se provedu, ali ono što mogu da vam kažem to je da smo ubrzali kupovinu i nabavku najvažnijih mašina da bismo smanjili i ukinuli tzv. liste za čekanje i mislim da u narednom periodu vrlo kratkom, Zlatibore više neće biti nikakvih lista za čekanja. Već pre kraja sledeće godine više nikakvih lista za čekanje neće biti.
Kupili smo „Gama nož“ koji je najsavremeniji u ovom regionu, u ovom delu sveta. Ono što je najvažnije krenuli smo i ja ću vam sada dati … ne, posebno imate, poseban natpis škole u beloj fascikli. Ja ću vam sada pročitati, ali u svakom slučaju već sledeće nedelje krećemo u prve radove u pojedinim domovima zdravlja i bolnicama u pojedinim školama. Mislim da je to, kod mene je i mislim da je to nešto što je od velikog značaja, dakle i socijalne ustanove ukupno ima 72 Aleksandre, socijalne ustanove, ako se ne varamo obnovićemo ih svih 72, što je važno za sve ugrožene kategorije naše, ali ćemo obnoviti svaku školu i bolnicu.
Ne mogu da garantujem da će svaka da bude obnovljena u 2016. godini, ali će većina biti obnovljena i svaku ću da obiđem. Svaku koja je obnovljena, negde će to biti manji radovi, negde će to biti mnogo veći radovi, ali ćemo u svakoj da uradimo toalete, da naša deca idu u čiste toalete, da ih imaju, da idu u okrečene zgrade, da idu u uredne i čiste zgrade. Da kad idu u školu da naši stari i naša deca kad ih vodimo u bolnice i u domove zdravlja posle mnogo godina ne brine o tome da li će da se zaraze nekom bolešću, već da znaju da idu u čisto, da idu u nešto što je dobro i da znaju da ćemo to da obnavljamo svakih nekoliko godina i da više nikada nećemo doći u ovu situaciju.
Ono što su otvorena gradilišta za škole, to su Osnovna škola „Svetozar Marković“ Vračar, „Dušan Popović“ Rekovac, „Jovan Jovanović Zmaj“ Aleksinac, „Mitropolit Mihailo“ Soko banja, „Sveti Sava“ Vladičin Han, u Zaječaru tri škole, Ivanjička gimnazija, Knić, Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Valjevo, gimnazija i osnovna škola „Milovan Glišić“ Petrovac na Mlavi Šabac, „Laza Lazarević“ Krupanj, tri objekta ima škola Osnovna škola „Petar Vragolić“ Ljubovija, srednja škola Doljevac, Bela Palanka, Žabalj.
To su slike ljudi i ja sam vam prošli put pokazao neke od tih slika, u međuvremenu smo našli i neke gore slike. Ovo je Osnovna škola „ Kralj Petar Drugi“ u Užicu, ako vi sad to, dragi narodni poslanici možete da vidite, ovo nisam tražio u Bosilegradu ili Trgovištu ovo smo našli u Užicu. Dakle, u sedištu, u centru Zlatiborskog okruga u kojem bi zaista zastrašujuće bilo i pomislite da je moguće da ovakvi uslovi budu u školi.
Što se tiče domova zdravlja, prve zdravstvene ustanove u kojima će se izvršiti sanacija mokrih čvorova i krečenje unutrašnjih zidova. Videćemo šta još možemo po tom pitanju da uradimo da još neke radove napravimo. Biće Dom zdravlja Trgovište, upravo tamo gde smo najsiromašniji, Dom zdravlja Vračar, Dom zdravlja Niš, Dom zdravlja Smederevo, Dom zdravlja Zemun, Klinički Centar Srbije, Kliničko-bolnički centar Zvezdara, Opšta bolnica Kraljevo, Zdravstveni centar Knjaževac, Opšta bolnica Ćuprija, Dom zdravlja Bajina Bašta, Dom zdravlja Bosilegrad, Opšta bolnica Petrovac na Mlavi, Opšta bolnica Loznica, Opšta bolnica Priboj.
Evo, ovo vam je slika iz Kliničkog centra Srbije danas. Iz Kliničkog centra Srbije koji u svakom trenutku imate 8.000 zaposlenih i računajte uvek još toliko pacijenata. Dakle, u svakom trenutku 15.000 ljudi Klinički centar Beograd je jedan mali grad, čak i ne tako mali grad, pa pogledajte u kakvom stanju smo ga držali i čuvali. To su stvari koje će Vlada da uradi sve i to najvećim delom iz svojih sredstava. Očekujemo deo donacije i deo podrške od EU. Zahvalni smo im na tome.
Želim da kažem zašto smo po tom pitanju zahvalni, jer ja to ponekad ne umem da iskažem na najbolji način i možda je to moja krivica. Ako pogledate šta smo uradili posle poplava gde je ta kancelarija ogroman posao napravila i danas idete po Srbiji i mi i dalje gradimo nasipe, ono što se ne primećuje, ono što ljudi i ne žele da kažu, jer to neko radi i gradi, ali smo više uradili objekata u poslednjih godinu dana nego u poslednjih 30 godina. U poslednjih godinu dana od brana, nasipa, mostova, ukupno smo za godinu dana da znate, što mostova ili ti ćuprija kako god da ih nazovete, izgradili 316 po Srbiji.
Mislim da je to velika i važna stvar i da to ljudi treba da znaju. Mislimo da to treba i da to možemo da uradimo i klizišta štitimo. Uskoro ćemo da završimo i problem Umke kojim se gospodin Ilić bavio toliko godina i mnoge druge probleme smo rešavali. Mislim i da Lebane rešavamo. Mislim da pored Lebana imamo još nekoliko gradova u istočnoj Srbiji gde te probleme treba da rešimo. Dakle, to je naša želja da sve to stignemo i da sve to završimo.
Ali, ako stignemo hiljadu škola i domova zdravlja i bolnica, a ne stignemo sve, mislim da je to ogroman napredak u odnosu na sve ono što smo radili u prethodnom periodu, ali je naša namera da bukvalno sve to pokušamo da stignemo jer imamo veliki broj građevinskih kompanija koji u tim radovima žele da učestvuju, koje mogu da učestvuju i koje brzo mogu da završavaju te radove. Dakle, to je što se škola i bolnica tiče.
Što se tiče kulture, za nas je od ključnog značaja nekoliko stvari. Tasovac će da insistira uvek na Godini filma i razumem zašto. Ono na čemu mi insistiramo su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ali pre svega da se pomognu manja mesta po Srbiji zato što aktivnosti iz oblasti kulture i sfere kulture ne smeju da budu rezervisane samo za Beograd gde ćemo pokušati da napravimo tu vrstu disperzije. Narodni muzej je nacionalna stvar. Narodni muzej služi za to da vidimo Miroslavljevo jevanđelje i tu je veliku stvar uradilo Ministarstvo kulture, što očekujem da taj istrgnuti list nam stigne iz Petrograda, što ćemo konačno imati potpun, jedinstven akt Miroslavljevog jevanđelja.
To je onaj akt koji je dobio kralj Aleksandar, ako se ne varam Marko, 1896. godine, kada je po povratku iz Atine otkupio sve dugove manastira Hilandar od bugarskog Zografa, i u stvari sačuvao Hilandar srpskim manastirom, pa smo mu mi, pa smo mu mi Srbi, u znak zahvalnosti to vratili sedam godina kasnije tako što smo ga bacili preko terase, prethodno ga izbovši više od 26 puta. Pa jesmo mi Srbi.
Niste baš mogli da živite u tom periodu, nisam razumeo tu duhovitost i tu šalu, ako vam je to bila šala. Izgleda imamo drugačiji smisao za humor. Da.
Ono što je veliki i težak zadatak pred nama, to jeste žestoka borba protiv korupcije i to jesu reforme u našem pravosuđu. To neće ići lako, to neće ići lako zbog bezbroj problema sa kojima se suočavamo, zbog navika i naviknutosti na neefikasnost.
Ali, slušajte, ja sam rekao i najvećim svetskim zvaničnicima da se mi našeg rada ne plašimo, da se našeg truda ne plašimo i našeg angažmana ni na koji način, da sve što zavisi od nas da ćemo mi da uradimo, ali samo da bude sačuvana stabilnost u regionu i da niko ne ugrozi mir u našoj zemlji i u našem okruženju.
Zato, tu nam predstoji mnogo, mnogo muka, mnogo problema. Verujem da ćemo to uspeti da napravimo.
Što se tiče Ministarstva odbrane, mi tu imamo zaista dobrih rezultata, ali hoću da vi znate, sada 25, 26-og. konačno u TOC stiže kompletna dokumentacija za Noru. Što znači, posle njihovog pregleda od tri meseca mi idemo u serijsku proizvodnju Nore i za domaće tržište, odnosno idemo u serijsku proizvodnju Nore za našu vojsku. Time mi imamo ubitačan i snažan odgovor. To je ono što mogu da govorim.
Ima stvari o kojima neću da govorim, jer ne mogu pred domaćom javnošću. Imamo snažan i ubitačan odgovor na sve one koji su mislili da kupovinom pancer haubica mogu da dovedu Srbiju u tešku situaciju.
Dakle, imaćemo razornije i moćnije oružje sopstvene proizvodnje, u koje je ruski kamion sa nezavisnim vešanjem, jer mi još nismo u situaciji da proizvedemo kamion koji može da nosi 35 tona, da ima nezavisno vešanje, ali verujem da ćemo i to uspeti u narednom periodu. Dakle, da se što više, imamo francusku cev, da se što više oslonimo na domaću proizvodnju, to pravimo i sklapamo u Velikoj Plani, u novoj fabrici i verujem da ćemo sa time nastaviti.
Već krajem marta krećemo u serijsku proizvodnju i za domaće i za inostrana tržišta Lazara 2, koji je neuporedivo bolji od Lazara 1. Time ćemo pružiti odgovor na one u regionu. To su sve odbrambeni odgovori. Mi time samo pokazujemo da smo u stanju da zaštitimo svoju zemlju. Mi ne planiramo nikoga nikada da diramo. Mi želimo mir, ali uvek moramo da znamo da smo u situaciji u poziciji da svoju zemlju možemo da zaštitimo. Taj Lazar 2 je neuporedivo bolji, neuporedivo i skuplji i neuporedivo bolji od Patrije koje su proizvedene u Đuri Đakoviću uz licencu koja je dobijena.
Dakle, razgovarali smo sa nekim drugim našim zapadnim prijateljima oko balističkih raketa, u nadi da se te balističke rakete neće pojaviti u regionu. Ali, želim da vas obavestim da ukoliko neko bude mislio da treba da nabavlja balističke rakete da ćemo mi naći dovoljno snage da odbranimo svoju zemlju i od toga.
Ono što je naša želja, ono što je naša želja i namera, zašto sam ovo govorio i to uz veliku posvećenost i ministra Gašića i celog tima i mnogih ljudi iz SDPR, ali i iz drugih kompanija naše namenske, i iz Lučana, iz Čačka, iz Užica. Uskoro sledi nova fabrika u Uzićima, gde ćemo da pravimo municiju od 5,65 do 12,7 milimetara.
Mi smo hteli saradnju sa jednom drugom fabrikom sa prostora bivše Jugoslavije, nisu hteli da nam daju tehnološki know-how. Mi smo sada kupujemo novi proizvodni pogon od 30 miliona evra iz Belgije i onda ćemo moći kod nas i protivavionsku municiju da proizvodimo od 12,7 milimetara.
Dakle, svuda su ugovori postignuti, za najmanje godinu i dve unapred obezbeđeni poslovi. Uložili smo sada 10 miliona evra novih, pre svega u „Crvenu zastavu“. Uložili smo u Teleoptikove žiroskope.
Dakle, naša je namera, imali smo nekih problema sa cevima i hoćemo sada to da rešimo novom tehnologijom da više tih problema nema. Mislim da će srpska vojna industrija nalaziti sve šire prisustvo na međunarodnom tržištu. Ovo vam govorim, ne zbog tog odbrambenog aspekta, koliko vam govorim zbog ekonomskog aspekta.
Naše je opredeljenje da mi to proizvodimo i da zapošljavamo ljude i da budemo uvek u stanju i u svakom trenutku da proizvedemo ono što nam je potrebno, i mislim da smo sve sposobniji iz godine u godinu da to napravimo.
Takođe, mislim da i MUP i Ministarstvo odbrane, MUP-u sam veoma zahvalan, i svim policajcima, naravno i ministarstva su prihvatili značajne uštede, razumeli potrebe države, nisu se tukli da uzimaju od svoje države, a da država polako ali sigurno propada, kao što je to bio slučaj u ranijim periodima. Ne zaboravite da se ne kaže slučajno da je najgori novac, novac koji je lak.
Imali ste slučaj velike Španije koja je bankrotirala 1557. godine, zato što su imali mnogo novca i mnogo bogatstva koje je uzimano sa svih strana sveta, ali ga nisu odgovorno trošili.
Nisu ga ulagali u proizvodnju i u razvoj, nego je bilo samo s kolca i konopca, uzmite pa potrošite. Pa je Španija tako moćna sila 1557. godine u modernom smislu reči bankrotirala. To su stvari koje nama ne smeju da se dese.
Bolje taj ozbiljni, lagani rast, ali da bude čvrst, na sigurnim nogama i da polako stvari popravljamo.
Takođe, uniforme, mislim da imaju, Nebojša, posle mnogo godina nove, dobre, da ćemo da uložimo još više u opremu, da ćemo da uložimo još više u zgrade i objekte, policija koja ima još lošije objekte nego vojska.
Verujem da ćemo uspeti da to napravimo da ti ljudi budu zadovoljni. Polako ali sigurno to će osećati i na svojim ličnim primanjima, da mogu da žive bolje i da mogu, kao što su i do sada, još možda i više, sa ponosom svoj posao da obavljaju.
Takođe ćemo raditi na oruđu i na opremi za MUP. Uskoro ćete moći da vidite naše proizvodnje oružje, ili dobrim delom, najvećim delom, naše proizvodnje, pušku, u kojoj ne morate da se pojavite sa puškom, možete iza ugla da pucate tom puškom, zbog kamera i računara koji imamo. Mi ćemo to da proizvodimo.
Dakle, želimo da naša oružane snage izložimo najnižem i mogućem riziku. Uskoro ćemo mi to da promovišemo ovde u Srbiji i da pokažemo.
Dakle, stojite iza kuće, samo iza zida isturite pušku i pucate u određenom smeru i vidite precizno na kamerama, gde, kako i na koji način pucate, zajedno sa kompjuterskim navođenjem.
Sve ono što je do skora izgledalo samo da je moguće u američkim filmovima, a to će biti moguće i ovde u Srbiji da postane deo naoružanja naše policije i naše vojske.
Što se tiče zapošljavanja što je jedna od ključnih veoma važnih stvari za sve nas, moram da kažem da sam zadovoljan rezultatima u 2015. godini.
Nikada ne možete da budete presrećni dokle god imate desetine i stotine hiljada ljudi koji čekaju posao, ali jedan negativan trend koji je rastao geometrijskom progresijom uspeli smo da zaustavimo, i ne samo da ga zaustavimo, već da ga aritmetičkom progresijom smanjujemo.
Tu nam je najvažnije gde ćemo zajednički morati da radimo i sa Ministarstvom prosvete i obrazovanja, ali svi mi ćemo morati na tome da radimo, a to je kako da pojačamo i kako da promenimo preduzetnički duh u narodu.
Ali, će i NSZZ morati da ima bolje rezultate, moraćemo više inspektora i u poreskoj upravi, ali više inspektora rada. Jer, deo ljudi ovih o kojima razmišljamo da u ovom trenutku treba da dobije otpremninu, deo tih ljudi možemo da zaposlimo tamo gde su nam oni potrebni. Oni su nam uvek potrebni u poreskoj upravi, u inspekciji rada.
Nemoguće da jedan Bor ima jednog inspektora rada. Nemoguće je. Da je najpošteniji čovek na svetu, oni će mu naći neku manu i više neće moći da obavlja svoj posao na način na koji bi trebalo da se obavlja. Potrebno nam je bar sedam, osam. Uveren sam da za to imamo snage, imamo mogućnosti da rešimo u narednom periodu.
Slušao sam Snežanu da je govorila o poljoprivredi, slušao sam i Jadranku da je govorila o evropskim integracijama, te neću da govorim dodatno o tome.
Biće potrebna ogromna energija i Snežani, ali i svima nama da suštinski promenimo naš odnos prema poljoprivredi, da naše subvencije više ne budu socijalna kategorija, da ne dajemo tri, pet ili šest hiljada dinara, plus đubrimo, plus gorivo, da bi to bila socijalna kategorija da bi neko imao bolji račun za svoju proizvodnju.
Nama je potrebno da to bude ekonomska kategorija. Ako dajemo subvenciju od dinar, ne više, dinar, da taj dinar bude uložen u agrotehničke mere, da taj dinar bude uložen u opreme i mašine, da tu promenimo sebe da bismo mogli da napredujemo.
Nama nedostaju fabrike za preradu voća, povrća, mesa, svega. Fabrika za preradu nam nedostaje na hiljade i tu ćemo pokušati da dovedemo i tu razgovaramo i sa mnogim sa zapada, ali i razgovaramo i sa Turcima koji su izuzetno zainteresovani posebno zbog nemogućnosti da u ovom trenutku izlaze na Rusko tržište.
Mi tu priliku nismo umeli dovoljno da iskoristimo zato što je za to potrebno da napravite fabriku prerade, potrebno je od pet do 15 miliona, neki drugi imaju banke koje, ali i sami nisu uništavali svoja preduzeća koja to mogu da finansiraju i koji će to da urade.
Dakle, to su stvari kroz različite oblasti koje smo radili, koje možemo da uradimo. Predstojeća godina u sportu je olimpijska godina. Godina 2015. bila je jedna od najuspešnijih u istoriji srpskog sporta i kadetskog i omladinskog i rekao bih paraolimpijskog i naših seniora u različitim disciplinama.
Godine 2016. mi očekujemo i sada neko će da se čudi kada kažemo, zadatak je da imamo dvostruko više medalja nego u Londonu.
Nisu uspesi Partizana u Evropi u fudbalu i Zvezde u Evropi u košarci slučajni, da po prvi put pobeđujete nemačke, holandske i druge ekipe, na strani bez obzira na to da li pobeđujete ili ne u Srbiji, zato što dolazi do promene i drugačijeg stava, zato vam unapred kažem da ćemo u najtežoj konkurenciji imati dvostruko više medalja zato što ulažemo novac. Izdvojili smo novac za pripreme veći nego ikada, izdvojili smo za nagrade veće nego ikada.
Dakle, donećemo i tu uredbu Vlade gde ćemo dodatno da ih stimulišemo za Olimpijske igre, gde ćemo sa 35.000 najmanje da povećamo na 40.000, u pojedinačnim sportovima da povećamo na 50.000 evra. Takve nagrade daju svega tri ili četiri zemlje u svetu. Mi time želimo da promovišemo svoju zemlju, da pokažemo dobre rezultate. Nemamo probleme sa fiskalnim deficitom, to je na radost našem narodu i na radost našim sportistima, posebno onima iz sportova u kojima se ne zarađuje dovoljno.
Znate, vaterpolista kada za svetsku titulu dobije 30.000 evra, to je za njega ogroman novac. On to ne može lako da dobije, to mogu trojica njih, Filipović, Prlainović, Pijetlović, ne znam ko još, da dobiju u nekom klubu. Dakle, to je veliki novac i mi smo njima zahvalni, oni to ne rade zbog novca, ali su zadovoljni što se zna kada država kaže da će da isplati, da to isplati odmah.
Vanja je to precizno radio, to je bio slučaj sa kajakašima, kanuistima, sa veslačima, sa našim atletičarima, sa mnogima iz čijih oblasti na medalje nismo navikli. Sada sve što stigne isplaćujemo istog sekunda. Nema ono kao nekada što je bio slučaj – zovite direktora Trezora, pa da li ima para ili nema para. Čekaj, ako si sa jakom političkom funkcijom dobićeš za sedam dana, a ako nisi politički snažan, ne možeš da dobiješ 70 dana.
To je bilo i u moje vreme tamo devedeset i neke godine. Nisam mogao da dođem na red tri meseca. To je bilo 2008. godine i 2009. godine i 2010. godine, da znate. Zovi direktora Trezora da meni isplati, on nema. Keš flou loš, nema para u Trezoru pa moraju da čekaju narednih 15 dana da bi naloge ministara isplaćivali.
Sada se isplaćuje u sekundu sve. Kada stigne nalog, tada se isplaćuje. Mi ih teramo, Nenade, da plate sve da nam ne bi zaostajale bilo kakve obaveze. Mi teramo našu Poresku upravu da potpisuju. Samo potpisujte sve što treba od povraćaja, nemojte da nam ostavljate za sledeći mesec ili za sledeću godinu i sve plaćamo. To su te promene, zato se vidi i rast privrede, zato što ono što su naše obaveze, mi ih izmirujemo. Odnos države je drugačiji prema privredi, ne šta možeš da uzmeš od privrede, ne šta možeš da joj daš, ali ispuni svoje obaveze prema privredi. To je ono što se promenilo.
Ovo je bio drugi deo mog izlaganja. Još jedanput vam hvala na pažnji. Imamo dobre rezultate, imaćemo još bolje rezultate. Narednih četiri ili pet godina su godine dinamičnog rasta, a vama hvala na pažnji.
