Dame i gospodo ministri, poštovani članovi Vlade, gospodine predsedniče Vlade, nismo se mi nešto ovde u Skupštini nečega novog naslušali u prepodnevnom delu zasedanja, pogotovo od narodnih poslanika, predstavnika bivšeg režima i mogli smo da čujemo da je ovo najgori budžet Republike Srbije, možda najgori u poslednjih 20 godina, da su prihodi budžeta nerealni, da su transferi fondovima smanjeni, da su rashodi politizovani.
Ja bih to sveo na dve vrste poslanika. Prve koji čitaju cifre a ne znaju šta znače i druge koji su postavljali pitanja a ne žele da čuju odgovore i to po onoj njihovoj matrici koju već imaju nekoliko godina otkad su izgubili njima tako značajnu vlast.
Da se podsetimo samo kada je bio Zakon o Narodnoj banci, pričali su kako ćemo da štampamo dinare, kako ćemo da izazivamo nezaposlenost, kako će sve u Srbiji da propadne ako se jedan zakon promeni. To su njihova dostignuća bila.
E sada, ja bih razumeo da neke stvari kaže neki narodni poslanik kome je ovo prvi mandat, hajde neka bude i drugi, ali ne mogu da razumem poslanike koji su poslanici više od jedne decenije, a neki su bili čak i ministri u Vladi Republike Srbije, da ne znaju da se recimo fondovi pune na dva načina.
Jedan je iz doprinosa na fond zarada, a drugi iz budžeta Republike Srbije. Ako imate manje transfere iz budžeta Republike Srbije a masa koja se isplaćuje iz tih fondova je ista ili veća, znači šta? Da se ti fondovi bolje pune iz zarada, iz javnog sektora sumnjam zato što smo ograničili i smanjili plate. Izgleda mi da je to iz realnog sektora i to po dva osnova. Po osnovu povećanja broja zaposlenih i po osnovu povećanja zarada u realnom sektoru i to bi jedan poslanik koji je to već 10 godina i jedan bivši ministar u Vladi Republike Srbije, trebao da zna. Njima je lakše tako da nastupe.
Ja ću da pokušam građanima da objasnim zašto. Recimo, stalno spominju investicije iz budžeta Republike Srbije kako se sprovodi. Navode razne cifre. Toliko je bilo 2008, 2009, 2010, 2011. godine. Kako su oni super savršeni?
Recimo, niko neće da kaže da u budžetu po konsolidovanom računu treba investicije na teritoriji Republike Srbije da budu u 2016. godini 136 milijardi dinara, to neće da kažu. Ali će zato da pričaju kako su pravili neke puteve koji su meni ličili na Skadar na Bojani. Pare su potrošili, puteva nema, a izvođači javnih radova otišli u stečaj.
Valjda zbog toga nama pričaju kako je ovaj budžet nerealan i loš. Navešću još jedan primer kako to izgleda kada neko uhvati vlast pa ili ne zna da vlada ili neće da zna da vlada, zato što kada je novac u pitanju, ja u slučajnosti ne verujem.
Mnogo je priče bilo oko toga koliki je naš spoljno-trgovinski deficit, ne pričam o javnom dugu, nego o spoljno-trgovinskom deficitu. Navode se razni primeri kako su investicije male, strane pogotovo, direktne, indirektne, itd.
Ja sam izvadio neke podatke. Godine 2008. platni deficit sa inostranstvom je bio 21% bruto dohotka, odnosno šest milijardi i 300 miliona evra.
Ili, recimo, 2011. godina, tada su bili nešto malo uspešniji, spoljnotrgovinski deficit je bio 12% BDP, odnosno tri milijarde i 600 miliona evra. Ovo pričam da bismo došli do toga kakva je struktura budžeta, ovoga danas o kome raspravljamo.
Znači, za samo dve godine deset milijardi evra je naš deficit u platnom prometu s inostranstvom za vreme vlasti Borisa Tadića i DS. Kako su nadoknađivali taj spoljnotrgovinski deficit? Postoji više načina. Jedan od načina su strane investicije. Nije ih bilo, nije ih bilo ni približno da pokriju ovaj iznos. Drugi način su krediti. Bogami, bilo ih je, sada ih vraćamo. Treći način je prodaja deviznih rezervi, i toga je bilo. Četvrti, najgori, koji ste takođe koristili dok ste bili na vlasti, je štampanje novca.
Sada se vi kao brinete za građane Srbije. Šta ima kao posledica štampanje novca? Inflacija, a onda date navodno povišice penzionerima i javnom sektoru od 2-3%, imate inflaciju 14-15%, pa ste vi kao nešto nekome povećali, samo ne znam kome.
Druga posledica jeste rast skoka evra. Dobro, da kažemo da to ima veze samo sa kreditima, ali ko sve te kredite ima? Građani - gube na životnom standardu, privreda – ona je realni sektor, gubi kapital i zatvara se. Zato smo imali za vreme vaše vlasti 200.000 novo nezaposlenih, odnosno ljudi koji su imali posao, pa su ga izgubili zbog toga što ste se igrali s državom. Igrate se i sad kad iznosite podatke.
Ovo su sve tačni podaci, vaši zvanični, nismo ih uopšte promenili. Ili, da pokažemo kako to radi sada Vlada Republike Srbije. Očekivani spoljnotrgovinski deficit za 2015. godinu je negde oko milijardu i 500 miliona evra, što je u odnosu na bruto proizvod 4,7%, a zaključno sa 10. mesecom 2015. godine, tačno u dinar strane investicije, milijardu 231 milion i 400 hiljada evra, skoro potpuno ispeglan u ovom trenutku platni deficit sa inostranstvom, znači da je nula. Nema primarne emisije, nema novih kredita i vidite da može sve da se uradi kada se hoće, samo je problem što to niste hteli.
Sada imamo jednu drugu situaciju, to je da neko kaže – zašto mi podižemo kredit za izgradnju termoelektrane u Kostolcu? Pa, dobro, kaže - Elektroprivreda ima para, ali nije rekao da pravimo sami tu termoelektranu, koštalo bi nas negde oko dva miliona evra jedan megavat, a sa ovim kreditom nas košta milion i 440 hiljada. Ušteda je preko 200 miliona. Da li je problem taj što ste navikli da uvek imate neke provizije? Sa ovim namenskim kreditima, to je nemoguće. Zato postavljate i takva pitanja.
Ili, recimo, kažu – rast bruto proizvoda u Srbiji skoro nikakav. Navedite mi zemlju u okruženju, navedite mi zemlju na svetu koja je imala mere štednje, odnosno stabilizacije javnog duga da je imala porast bruto dohotka. Nema je.
Sada mi objasnite i jednu drugu stvar – kako to kada nisu bile mere štednje, imate pad bruto proizvoda u 2008. godini za 4%? Šta vam je tada smetalo? Šta vam je smetalo da napravite rezultat kojim možete da se ponosite? Šta, svetska ekonomska kriza? Pa, još uvek traje. Samo, vama je bilo lakše, imali ste 200.000 više radnih mesta nego mi sada. Imali ste šta da prodajete, da rasprodajete i čega god ste se uhvatili, to ste upropastili.
Što niko nije rekao, kad se brine za penzionere, pa prete ovde podnošenjem ocena ustavnosti zakona, šta je sa 60.000 vojnih penzionera? Pa, Vlada Borisa Tadića i Mirka Cvetković, pljačkali su ih četiri godine. Što se tada niste brinuli za njih. I te dugove koje ste napravili, čija to Vlada vraća? Vaša svakako ne.
Šta je u pitanju to što će, recimo, da se vrati iz budžeta i garancija, odnosno kredit JAT-a? Pazite, JAT ne postoji već više od dve godine, 26 meseci tačno. Ne možete nikako da kažete da je to naš dug. Ja sam u ovoj istoj sali pitao i uvek pitam, kada su bile te garancije, nije problem, imate većinu, izglasaćete, samo vas pitam – ko će te dugove da vraća? Sad znam odgovor, vraća Vlada Aleksandra Vučića, ali vi koji ste napravili dugove, posipate se pepelom i mislite da nemate nikakvih obaveza i nikakvih krivica za jedno ovakvo stanje i kako vi kažete, za najgori budžet u istoriji Srbije.
Sve ove mere koje je Vlada predvidela Zakonom o budžetu za 2015. godinu su ispunjene i planovi prebačeni, čak su i mnogo bolji nego što smo to očekivali ovde u raspravama. Budžet za 2016. godinu neće nimalo biti lakši od budžeta za 2015. godinu, pogotovo za Vladu koja mora da vrati 139 milijardi kamata vaših kredita, ili da pretvorimo u evre, ako vam je lakše.
Još jedno pitanje da postavim pre nego što završim, a to je, neko reče da su mala povećanja zaposlenima u prosveti, zdravstvu, MUP. Što ne kažete koliko to košta državu? Što ne kažete da je to 10 milijardi i više dinara? Što ne kažete da je to više od 100 miliona evra? Koliko su to za vas velike pare kada vam je 100 miliona evra malo? Na šta ste to bre navikli?
Mi ćemo svakako iz SNS podržati ovaj budžet, jer je budžet koji obećava da ćemo Srbiju da izvučemo iz svega onoga u šta ste je vi uvalili, a sad se pravite nevešti.