Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite gospodine Đurišiću, po Poslovniku.

Hvala predsedavajući.
Smatram da ste povredili član Poslovnika 96. stav 1. alineja 4. govori o tome kome se daje reč na sednici, kada se vodi diskusija u načelu, pa kaže – narodni poslanici naizmenično prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navodi u prijavi za reč.
Znači, vi ste poslednja četiri govornika kojima ste dali reč su bili sve govornici koji podržavaju predloge zakona. Imamo ovaj predlog koji očigledno ne važi, redosled i on je napravljen u skladu sa Poslovnikom gde jedan je za, sledeći je protiv i tako naizmenično.
Vi ste sada potpuno ovaj redosled promenili, ali ne poštujete član 96. koji govori da mora naizmenično neko ko je za i neko ko je protiv, dokle god ima onih koji su protiv, odnosno onih koji su za.
Verujem da je vaša strategija da vi nas koji smo protiv, pustite da govorimo negde posle ponoći, ali to je suprotno Poslovniku. Ja vas molim predsedavajući da ovaj Poslovnik poštujete uključujući član 96. da kažete lepo ko je sledeći govornik, on bi naravno morao da bude iz redove onih poslaničkih grupa koje ne podržavaju predlog ili makar da se ispravi tako što će naredna četiri govornika biti iz redova poslaničkih grupa koje ne podržavaju predloge zakona koji su danas na dnevnom redu.

Gospodine Đurišiću, nalazite negde u nekoj teoriji zavere nešto što ne postoji. Ima poslanika koji nemaju više vremena ili poslanici koji su odustali, tako da se tu malo gubi redosled, ali ako želite, ja ću vrlo rado preko reda da vam dam tih vaših minut i 30 sekundi, tako da reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
(Marko Đurišić, s mesta: Neću da govorim.)
Nećete da govorite? Onda ne znam zbog čega ste …
(Marko Đurišić, s mesta: Gospodin Bradić.)
Gospodin Bradić vrlo lako i vešto to može i sam da, ako smatra da mu je neko pravo uskraćeno da to i kaže.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.
Posle toga narodni poslanik Balša Božović, zatim Aleksandar Martinović, onda narodna poslanica Aleksandra Jerkov, narodna poslanica Vesna Rakonjac i narodni poslanik Blagoje Bradić.
Sada reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, da bi se govorilo o budžetu za 2016. godinu potrebno je upoznati se da tako kažem, fiskalnom predistorijom, odnosno onim što se događalo u poslednjih desetak godina, naročito u kontekstu rezultata koji je ostvaren u 2015. godini, koja predstavlja početak jednog tro, a sada bih rekao i četvorogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije.
Parafraziraću nešto što je ministar Vujović rekao pre otprilike godinu dana, neposredno pred diskusiju o budžetu za 2015. godinu. On je tada rekao da je Srbija od 2005. – 2015. godine, tačnije do kraja 2014. godine na trajektoriji postojanog povećanja rashoda, smanjenja prihoda, povećanja budžetskog deficita i rasta javnog duga.
Posle visokog deficita u 2014. godini, koji je doduše nastao dobrim delom iz opravdanih razloga, odnosno zbog katastrofalnih poplava koji su nas pogodile, mi smo za samo godinu dana u potpunosti preokrenuli fiskalni rezultat i zahvaljujući tome je imao pravo da u 2016. godinu uđemo sa optimizmom, ali ipak smo optimizmom da očekujemo da možemo da u određenoj meri relaksiramo fiskalnu politiku, da možemo da se nadamo da ćemo ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda veći nego ove godine i da možemo čak da očekujemo i blagi rast životnog standarda stanovništva što nismo imali, rekao bih, priličan broj godina.
Pre nego što pređem na diskusiju o budžetu za 2016. godinu, hteo bih da kažem nešto o budžetu za 2015. godinu, jer ne možemo posmatrati budžet za 2016. godinu u nekom vakumu kao poseban dokument, s obzirom da je ovo jedan program trogodišnje fiskalne konsolidacije i definitivno ono što radimo ove godine jeste direktno povezano sa onim što je urađeno u 2015. godini.
I prvo pitanje koje se nameće kada se govori o budžetu za 2015. godinu jeste zašto je uopšte moralo da se ide na ovako teške mere, i rekao bih, za građane bolne, zar nije moglo da se nastavi sa politikom fiskalnom kako je vođeno u ranijem periodu ili da se primene neke malo manje bolne mere za građane?
Odgovor na to pitanje je da nije bilo moguće, osim ukoliko nismo želeli da 2018. godine imamo javni dug koji će biti otprilike oko 90% bruto domaćeg proizvoda i koji bi i dalje imao uzlaznu putanju zbog toga što bismo imali visoke fiskalne deficite negde u rangu između 6% i 7% bruto domaćeg proizvoda i zbog, naravno kumulativnih efekata koje proizvodi rast kamate kada dug raste.
Ja mislim da je i jednom prosečno informisanom građaninu potpuno jasno iz nekih naših prijateljskih zemalja iz okruženja, kako izgleda fiskalna politika kada se dovedete u takvu situaciju, odnosno kada imate tako visoke javne dugove u procentima bruto domaćeg proizvoda.
Dakle, tada više, čini mi se, prvo ne vodite samostalnu fiskalnu politiku, nego rekao bih da neko drugi vodi za vas fiskalnu politiku, dakle, on vam određuje koje ćete mere primenjivati. Pri tom, nisam siguran da su efekti tih mera potpuno jasni, jer vidimo na primeru te zemlje da primenjuju prvo daleko teže mere od onih mera koje mi primenjujemo danas, a drugo da se sve više zadužuju, što će reći, imaju, sa jedne strane, neku vrstu fiskalnih poboljšanja, sa druge strane, imaju neku vrstu fiskalnog otežanja u budućnosti.
Ono drugo pitanje koje bih hteo da postavim, a na koje mislim da treba dati odgovor, jer je vrlo važno za diskusiju o budžetu za 2016. godinu, jeste šta je od onog što je obećano pre godinu dana urađeno u međuvremenu?
Prva stvar i najvažnija jeste da smo mi u 2015. godini planirali smanjenje budžetskog deficita za 2%, a da danas govorimo o tome da smo budžetski deficit smanjili za 2,6% i to čak ne računajući ove vanredne rashode za koje smo se odlučili na kraju godine da ih uključimo u budžet zato što smo imali dobar fiskalni rezultat, a ako njih ne bismo uključili u budžet, odnosno bez uključivanja ovih fiskalnih, ovih vanrednih rashoda, odnosno isplaćivanja obaveza prema „Srbijagasa“, prema „NIS“ i starog duga prema vojnim penzionerima, mi bismo imali smanjenje fiskalnog deficita od čak 3,6% u prvoj godini trogodišnjeg fiskalnog programa koji je predviđao smanjenje fiskalnog deficita od 4%.
Dakle, pojednostavljenim jezikom govoreći, naravno to nije tačno zbog toga što to nije strukturno smanjenje od svih 3,6%, negde smo mogli reći da smo ostvarili 90% posla u prvoj godini.
Naravno to nije tačno zato što fiskalno, strukturno smanjenje negde oko 3,4% i 2,5%, ali to je i dalje jako dobar rezultat koji nam omogućuje da u naredne dve godine budžet smanjujemo otprilike strukturno za nekih 0,75% bruto domaćeg proizvoda.
Šta nije bilo previše očekivano ili šta nije bilo uopšte očekivano ostvareno u 2015. godini? Na prvom mestu, svakako najvažnije rast bruto domaćeg proizvoda od 0,8% i to u uslovima, rekao bih, u poslednjih 10-ak bar godina, ako ne i više nezapamćene suše, u uslovima usporenja prehrambenoj industriji i u uslovima negativnih trendova u automobilskoj industriji.
Dakle, govorimo o tri, rekao bih, ključne izvozne grane naše privrede. To je ostvareno na prvom mestu zahvaljujući tome što smo imali izuzetno jak rast industrijske proizvodnje i zahvaljujući tome što smo imali snažan oporavak, pa 7,9% jeste izuzetan rast. I snažan oporavak građevinske industrije što je sve ostvareno zahvaljujući strukturnim reformama koje su urađene na osnovu čega je poboljšan investicioni ambijent i na osnovu koga smo mi u stvari faktično olakšali investicije u građevinski sektor.
Šta je jedino čega se ne pridržavamo iz našeg programa prve godine primene trogodišnjeg fiskalnog programa? Jedino čega se ne pridržavamo jesu fiskalna pravila. Fiskalna pravila vrlo jasno kažu da se plate i penzije ne mogu povećavati, plate dok ne padnu ispod 7% bruto domaćeg proizvoda i penzija dok ne padnu ispod 10% bruto domaćeg proizvoda.
Dakle, zašto je ovo jedina stvar od koje smo odstupili nakon godinu dana? Zato što su primenjene kao što već rekoh vrlo teške, a za građane rekao bih i bolne reforme koje su u prvoj godini davale toliko dobre rezultate da mi možemo sebi da dozvolimo, da tako kažem, taj luksuz da bez obzira na to što nismo mogli da pretpostavimo na početku primene ovog programa, da povećamo plate i penzije, jer u krajnjem slučaju najveći teret fiskalne konsolidacije jesu podneli upravo građani i oni zaslužuju da vam kažem pod znacima navoda za to budu nagrađeni.
Nije ta nagrada velika i naravno oni koji kritikuju ovaj budžet će reći da su ta povećanja mala. Ona jesu između dva i 4% kada govorimo o plata u javnom sektoru i 1,25% kada govorimo o penzijama, ali to predstavlja 0,3% BDP. Dakle, mi povećavamo deficit u sledećoj godini za 0.3% BDP.
Ako znamo da nam je cilj u 2016. godini da strukturno prilagodimo budžet za 0,75% BDP sa ovih 0,3% mi već povećavamo ono što moramo da uradimo na 1,05. Dakle, gotovo za 50% povećavamo našu obavezu strukturnog prilagođavanja našeg budžeta za 2016. godinu.
Koje su to mere koje se primenjuju u 2016. godini? Svakako najvažnija mera jeste smanjenje mase plata za 3% što će se postići nečim što nije mnogo popularno, a to je racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru i već u januaru moramo da smanjimo broj zaposlenih za nekih 14,5 hiljada. Ja mislim, a ispraviće me ministar ako grešim da je baš ministarka Udovički rekla da već negde oko 12 hiljada ljudi ispunjava uslove za penzionisanje od tih zaposlenih. Dakle, hajde da kažemo recimo da u januaru će taj posao biti nešto lakši. Do kraja godine moramo da otpustimo, odnosno da kroz neke socijalne programe smanjimo broj zaposlenih za 20 hiljada u javnom sektoru. To će ići sigurno mnogo teže i mislim da tu moramo da prihvatimo one sugestije Fiskalnog saveta koji je rekao da u to moramo ući jako dobro pripremljeni sa jako dobrim planovima jer ne sme da nam se desi da šaljemo u penziju ili da pravimo programe za ljude na radnim mestima koja su nam potrebna nego da racionalizaciju moramo raditi tako što ćemo u najvećem broju slučajeva, da ne kažem u ogromnom broju slučajeva oslobađati radna mesta koja u nekoj budućnosti nisu u prevelikoj meri potrebna.
Nadalje, naravno nastavlja da se primenjuje pravilo da se na pet oslobođenih mesta u javnom sektoru može zaposliti samo jedno lice i naravno nastavlja se sa praksom daljeg smanjenja troškova i povećanje efikasnosti na svim nivoima.
U tom smislu, ostaje zabrana zapošljavanja u 2016. godini, ostaje nabrana isplate netransparentnih bonusa, nagrada i sličnih naknada. Ide se i dalje u toj racionalizaciji jer postoji preporuka da se preispitaju naknade za učešće u različitim komisijama i radnim telima u javnom sektoru.
Ono što mislim da je takođe vrlo važno kada je reč o budžetu za 2016. godinu jeste da ni ove godine kao ni 2015. godine nemamo značajnih promena u poreskoj politici, odnosno da nastavljamo da imamo stabilnu poresku politiku i predvidivu poresku politiku, a to je pokazalo se vrlo važna stvar kada se radi o naplati poreza i obuhvatu poreza, ali i o budućem prilivu investicija.
Mi bez obzira na to očekujemo dalji rast prihoda od poreza, naročito od akciza i to prevashodno od akciza na naftne derivate i akciza na struju.
Sa MMF je dogovoreno da se povećaju akcize na naftne derivate u ovom budžetu za 2016. godinu i to je učinjeno iz dva razloga. Prvi razlog je taj što čini mi se da ne postoji ili bar nije postojao bolji trenutak za povećanje akciza na naftne derivate, s obzirom na istorijski minimum cene nafte barem u poslednjih 20 ili 30 godina i verovatno je u ovom trenutku najmanje bolno da se te akcize povećaju.
Drugi razlog je što je alternativno rešenje bilo povećanje PDV, a povećanje PDV je daleko lošija mera zato što prvo narušava stabilnost i predvidivost poreskog sistema koji smo rekli da je vrlo problematična. Drugo, zbog valitilnosti PDV povećanje stope PDV je vrlo teško predvideti kakve bi efekte imalo u prvoj godini.
Moglo bi da se desi da, bez obzira na povećanje stope PDV-a, imamo i dalje istu naplatu, pa čak i lošiju naplatu, što se događalo u prošlosti. Dakle, PDV ne bi bio dobro rešenje, a da ne govorimo o tome da povećanje PDV-a daleko više pogađa siromašne građane od povećanja akciza na naftne derivate.
Ono što je dobro, jeste da i ove godine nastavljamo sa praksom konzervativnog ili opreznog prognoziranja, odnosno projektovanja budžetskih prihoda. To je bila, u krajnjem slučaju, jedna od ključnih determinanti, zahvaljujući kojoj imamo toliku razliku između onoga što smo projektovali da će biti budžetski deficit i ono što ćemo ostvariti kao budžetski deficit.
Da ne bi građani bili u zabludi, nije loše kada imate budžetski deficit koji je mnogo manji od onog koji ste projektovali. Kada je mnogo veći, to je loše. Kada je mnogo manji, to znači da ste jako dobro i jako konzervativno projektovali. Ja verujem da zahvaljujući konzervativnom projektovanju možemo da očekujemo da ćemo i u 2016. godini imati bolji rezultat od onog koji smo projektovali, odnosno da možemo da ostvarimo i budžetski deficit manji od četiri...

Vreme. Zahvaljujem, gospodine Bauer.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite, gospodine Božović.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, upravo se vraćam sa jednog velikog skupa u Lazarevcu, gde sam u razgovoru sa građanima Lazarevca bio zamoljen sa njihove strane da ministru Vujoviću prenesem jednu molbu, da o budžetu za 2016. godinu govori na srpskom jeziku, da ne koristi ekonomske izraze koji prikrivaju istinu šta građane čeka u 2016. godini. Kada kažete – agregatna ponuda, agregatna tražnja, kriva agregatne tražnje, rivolving investiranje, kao što je rekao gradonačelnik itd, dakle, to nisu izrazi koje građani Srbije mogu da razumeju. To što razumemo možda mi ovde, ali ne i svi, građani ne znaju šta to do kraja znači.
Dakle, na srpskom jeziku šta piše u budžetu Republike Srbije? U budžetu Republike Srbije piše – građani u 2016. godini će biti još siromašniji. U budžetu piše – povećavaju se troškovi za zapošljavanje novih kadrova SNS. U budžetu za 2016. piše – biće veći uvoz čime će se povećati spoljno trgovinski deficit. U budžetu piše da nema para za zdravstvo, nema para za nova radna mesta kada su u pitanju građani, nema para za poljoprivredu, nema para kada je u pitanju sektor bezbednosti, s obzirom da policajci i vojnici nemaju dovoljno velika primanja, a rizikuju život za našu bezbednost.
U budžetu sa druge strane ima novca za javna preduzeća, pod broj jedan, koja su najveći gubitaši u Republici Srbiji, čiji direktori imaju više stotina hiljada dinara platu, a neki i više desetina hiljada evra primanja. U budžetu je izdvojeno 126 miliona za novih 30.000 stranačkih jurišnika SNS-a. U budžetu ima novca za lažne investitore, počevši od „Beograda na vodi“ pa na dalje. Evo, imamo informaciju da se u Novom Sadu otvara ne znam tačno koliko radnih mesta. Sve u svemu, više desetina hiljada evra po zaposlenom koji će stajati osam sati za 15.000 dinara i nešto šrafiti. To nisu investicije koje mogu da razvijaju privredu Srbije.
U budžetu stoji na svakom mestu reforme, reforme, reforme i vama su puna usta reformi. A šta znače reforme za građane? Njima je više muka od te reči. Reforme za vas znače, pod broj jedan, otpuštanje lekara. Ne znam ko će imati da leči ljude u Srbiji. Ponižavanje prosvetnih radnika, smanjivanje i otimanje penzija, loš standard za policiju i vojsku, nova poskupljenja, struja, cigarete, alkohol, gorivo i ko zna šta još. Budžet iz tog razloga ne obećava bolji život u 2016. godini. Samo okruženje vrha vlasti živi bolje, dok svi ostali građani u Srbiji žive sve gore i gore. Toga, ministre, morate da budete svesni kada objašnjavate građanima šta piše u budžetu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima dr Nebojša Stefanović.
Izvolite, gospodine ministre.

Nekoliko je razloga zbog kojih sam se javio.
Prvo, sektor bezbednosti. Nekako mi je uvek dirljivo kada se ljudi koji su bili godinama u vlasti sete kada odu u opoziciju da govore o sektoru bezbednosti. Naročito kada godinama niti su imali jednu jedinu izjavu npr. zašto policija osam, devet, deset godina nema uniformu. To im nije smetalo. Tada im nije smetalo. Znate, vlast je slatka, ne treba to tada pominjati.
Ne treba pominjati stanje u kakvom su se nalazila, recimo, oklopna sredstva od 2000. pa na ovamo, oklopna vozila policije. Ni to nije važno. Da li se ti ljudi žrtvuju i rizikuju svoje živote u kopnenoj zoni bezbednosti? Od 2004. godine postoji Žandarmerija. U kakvim uslovima oni rade? Šta smo učinili za te ljude? Nije važno. Tada nije bilo važno, pošto, znate, vlast je slatka, ne treba to pominjati, možemo da rizikujemo svoju vlast.
E onda, kad se ode u opoziciju, onda prvo što se pominje - male su plate policajcima. Moram da vam kažem da su lošim odredbama, koje su tada doneli, policajci imali do juna 2014. tada zakonima i naravno sporazumima sa MMF-om od juna 2014. godine, koje je postigla i prethodna vlast, da se ukida onih 10.000 dinara koje su policajci imali kao neku vrstu dodatka. Taj dodatak im se nije uračunavao u staž, nije uračunavao u penziono i socijalno osiguranje, oni su ga dobijali samo kao neku vrstu jednokratne nadoknade, bez ikakvog uticaja na njihovu osnovnu platu. Mi smo uspeli da se dogovorimo da to uđe u platu, da im se time poveća osnovica plate, da im se za toliko povećaju i penziona i socijalna davanja i da oni suštinski imaju nešto manja primanja, to je tačno, ali izgubili bi sve to da to nismo uradili, a sada imaju na osnovu toga veću platu.
Ja ne govorim da policajci žive dobro, uvek mislim da treba da imaju i više i bolje i zato se trudimo i zato smo im obezbedili i trudimo se da obezbedimo i naredne godine i danas smo sa premijerom imali sastanak sa najvećim sindikatom policije, ali premijer i ljudi iz MUP-a, mi radimo vredno na tome da obezbedimo da ovi ljudi imaju naredne godine i jednokratnu pomoć, da imaju i nove investicije u objekte. Dakle, da obezbedimo objekte i u Nišu i u Beogradu za smeštaj naših ljudi, da obezbedimo nova patrolna vozila, da obezbedimo i nove uniforme.
Obezbedilo smo u saradnji sa SDPR-om i veći broj oklopnih vozila koja će biti korišćena u kopnenoj zoni bezbednosti. Povećavamo njihovu sigurnost modernizacijom svih vozila koja policija koristi, čamaca, svega onoga što možemo da unapredimo sopstvenim sredstvima i pri tome vraćamo dugove Ministarstva, vraćamo dugove države koje su nam ostavili u amanet i trudimo se da pokažemo da time upravljamo dobro. Dakle, da kada budemo povećali plate policajcima, to radimo iz realnih izvora i na način da ti ljudi budu zaštićeni.
Često se pominje „Beograd na vodi“. „Beograd na vodi“ je jedna dobra investicija koja treba da obezbedi 13.000 radnih mesta, ne samo u Beogradu, nego i širom Srbije. Nažalost, često slušamo tirade o tome i prosto ne mogu da verujem da se ljudi ne sećaju kako je taj deo Beograda izgledao ranije. Samo da je očišćeno, da je pokošena trava, da je odnet šut i smeće, da su raščišćene udžerice i odvezene olupine, samo da je to urađeno i posađena nova trava, neuporedivo je bolje nego što je bilo. Da ne kažem da će investicijama i novom izgradnjom dolaziti ljudi. Ljudi se interesuju za Beograd zato što ljudi u savremenom svetu hoće da vide nešto što je bolje i drugačije, hoće da vide nešto što je atraktivno, hoće da vide nešto što je novo. Dolaze ljudi da investiraju.
Izvinite, ko je smetao svim prethodnim vlastima u Beogradu da očiste ono, samo da odnesu onaj šut i smeće? To je bio težak posao. Morao je neko da promeni, da razreši imovinske odnose, da uradi eksproprijacije, da se dogovori sa svima. Znate, to je mučno. Mnogo je lakše baviti se nekim drugim stvarima u vlasti, da se ugodno i lagodno živi. Ko mora da se bavi time, šta ga briga da li će Beograđani imati nešto lepše i bolje, bolje neka ostane smeće. To smeće tako stoji 20 godina i nije važno i super je što je smeće. Nama nije super.
Mi nećemo smeće, nećemo olupine, nećemo nešto što unižava i potpuno poružnjuje Beograd. Hoćemo da Beograd bude ozbiljna prestonica u kojoj će ljudi živeti od svog rada, u kojoj će se otvarati radna mesta. Mi hoćemo da Beograd radi.
Dakle, što se tiče minimalne cene rada, moram da obavestim sve narodne poslanike da je minimalna cena rada u Republici 21.054 dinara. Dakle, ne mogu ljudi raditi za 15.000 dinara, to nije u skladu sa zakonom. To jednostavno nije u skladu sa zakonom. Da li je to dovoljno? Naravno da nije, ali je bolje nego što je bilo.
Kod penzionera, pošto se i to govori, 61% penzionera nije osetio nikakvo smanjenje, ni dinara. Ali, su zato sada osetili malo, ali ipak povećanje. Nisu imali to povećanje ranije na realnim osnovama. Sada imaju realno povećanje i ne moraju da se sekiraju da li će te penzije biti isplaćivane. Mi smo dočekali 2012. godine rupu od tri milijarde evra samo na penzijama i platama i potpuno je bilo upitno hoćemo li imati da se isplaćuju penzije i plate. One su sada redovne. One su sada redovne. Mi imamo situaciju da penzioneri sada koji su imali najmanja primanja, tih 61%, ima veće penzije nego što su imali ranije, veće penzije. Naravno, kada uračunate inflaciju koja je sada 2% i na te penzije koje su veće, 2% inflacije, u poređenju sa 12,2% tačno, koliko su imali 2012. godine, vidite koliko su oni u 2012. godini u stvari imali realno manje, koliko su manje mogli da kupe u prodavnici, jer su te cene bile veće za godišnje 12,2%. Samo za cenu inflacije. Takva inflacija je bila slična i 2011. i 2010. i 2009. i 2008. godine. Dakle, to su godine kada je inflacija jela te plate i penzije, neprimetno u nominalnom iznosu su bile iste, ali realna kupovna moć je bila značajno manja.
Dakle, ova Vlada se trudi da može da pokaže da ova zemlja može da napreduje, bez obzira što postoje ljudi koji ne mogu da budu srećni time što njihova zemlja ide napred. Mi ćemo se truditi da radimo još više i još bolje i bez obzira na one koji su uništavali našu budućnost, jeli naše godine i pljačkali naše građane svih tih godina, mi nećemo posustati, borićemo se i za ekonomiju, ali i da u borbi protiv korupcije i kriminala pokažemo da nema zaštićenih. Hvala vam.

Zahvaljujem se, dr Stefanoviću.
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedavajući, nas, narodne poslanike, ovde u ovu salu su poslali građani Republike Srbije, građani Republike Srbije koje ja beskrajno poštujem, koje SNS beskrajno poštuje, da li oni izašli na izbore ili ne izašli, da li glasali za SNS ili za nekoga drugog. Poštujemo čak i onih 50 građana Lazarevca koju su na tom veličanstvenom i velikom skupu dočekali u Lazarevcu gospodina Božovića. Poštujem čak i onoga ko dobacuje i u ovom trenutku, gospodine Bečiću, zbog neke nervoze.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koji član reklamirate?)