Hvala.
Dobro pitanje. Mislim da bi pravi razgovor na ovu temu zahtevao najmanje sat, sat i po sa slajdovima i prezentacijama. Ja ću to vrlo rado da uradim, čim završim ovaj posao oko budžeta.
Sada ću samo da vam pokažem dva grafikona. Jedan je u dinarskom zaduživanju u poslednjih pet godina. Prva godina je najviša. Znači, svaka ročnost, svaka godina je sve jeftinija i jeftinija. Može bolje, ali smo spustili. Evo, samo primer jedan. Mi smo 2012. godine 14,75% plaćali petogodišnje kredite, a 15,21% kredite od tri godine. Danas to plaćamo 8% i 6,5%, duplo manje. To vam je očigledan dokaz.
Drugi dokaz vam je – krediti u evrima, čak neću da navodim ovaj kredit Arapskih Emirata, koji je 2%, koji je ubedljivo najniži od ovoga, krediti u evrima, krediti denominirani ovde u evrima, pa ovako, 2015. godine su bili 5,22% petogodišnje ročnosti, oni su sada od 4,07 do 4,50. Znači, sve se spušta. Manje se spušta neki dinarski.
(Goran Ćirić: A otkud 10 milijardi više za ovu godinu?)
Postoji tabela, koju ću vam ostaviti ovde sada posle ovoga, koja prati tri stvari.
Mi imamo tri osnovna tipa duga: u dolarima, u evrima i u dinarima. Kada se promenio kurs dolara prema evru, strašno su se poremetila sabiranja, bilo kakva sabiranja. Znači, vama je kurs toliko to poremetio da kada računate ovo što gledate u evrima, gde je sada poslednjih godinu dana poraslo za četiri milijarde, ista ta cifra, kada se preračuna u dolare, je pala za milijardu. I jedna i druga je pristrasna. Ne treba tako gledati, nego gledati koliko je porastao dolarski dug u dolarima, a evro dug u evrima i dinarski dug u dinarima.
