Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, visoko ceneći dr Vladimira Pavićevića, ja ne mogu, a da ne primetim da je on, iako ovako fizički daleko, ali politički sve bliži Srpskoj naprednoj stranci. Nešto mi govori kao da se neki izbori bliže, a on zaista sve više shvata da je politika Srpske napredne stranke, kojoj imam čast da pripadam i koja me je predložila na odgovornu državnu funkciju, mesto ministra u Vladi Republike Srbije, politika koja donosi rezultate, jer je upravo politika Srpske napredne stranke, kao okosnice ove Vlade, zajedno sa njenim koalicionim partnerima, a pod predsedništvom Aleksandra Vučića, dovela do otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji.
U jednoj stvari ćemo se, između ostalog, nije samo u jednoj, pošto ste sve bliži, kao što rekoh, i to je dobro, ali složićemo se u nekim stvarima. U potpunosti ste u pravu da nije dobro da se zakon često menja i da je jedan od osnovnih elemenata vladavine prava, ne česta promena zakona. Ako imate čestu promenu zakona, jedna od stvari koja to može da znači jeste da je zakon loš. Ja to kažem otvoreno i pred vama. Taj zakon koji se treći put u 13 meseci menja, menja se zato što je nepotpun i zato što je loš.
Glavni motiv Ministarstva za ulazak u ovu izmenu zakona, i ja sam ovde uveren da će me gospodin Pavićević podržati u potpunosti, jeste ono što je bilo zaista inicijalno: izmena odredaba o nadzoru nad radom javnih beležnika.
Kada je u pitanju pozitivno zakonodavstvo Republike Srbije u poređenju sa svim zakonodavstvima država regiona, zakon koji je donet 2011. godine, ako se ne varam, maja meseca, po svojim odredbama, i to sam u razgovoru sa uvaženim profesorom Dragorom Hiberom i rekao, je donet kao zakon za zemlju u kojoj u kontinuitetu javnobeležnička služba postoji jedno dvesta godina. Nažalost, to nije tako.
Suočeni sa poslom, odgovornim poslom, naročito u sektoru za pravosuđe, ne umanjujući značaj drugih sektora u Ministarstvu pravde, mi smo započeli da na osnovu postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zaista sprovodimo disciplinske postupke tamo gde su postojale osnovane sumnje da su izvršitelji delovali protivzakonito.
Dobijali smo prijave, te prijave su pred disciplinskom komisijom procesuirane, izricane su određene kazne i kada su izvršitelji u pitanju, ja ću vam dati jedan kraći pregled, a on kaže ovako. Do danas je disciplinskoj komisiji, sada pričamo o izvršiteljima, a vratiću se posle na beležnike, ukupno podneto 23 rešenja, odnosno donela je 23 rešenja o disciplinskoj odgovornosti izvršitelja. Sedam disciplinskih postupaka pokrenuto je na predlog Ministarstva pravde, dok je ostalih 16 pokrenula Komora izvršitelja. Komora je pokrenula postupke uglavnom zbog ne dostavljanja izveštaja o radu i neplaćanja članarine Komori, a jedan disciplinski postupak je obustavljen usled zastarelosti.
Odluke koje su donete su sledeće, pa vas molim da ispratite ovo, znam da ste vi čovek koji prati do detalja ovakve podatke.
Izrečena je jedna disciplinska mera trajne zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja i nakon toga ministar pravde je doneo odluku o razrešenju izvršitelja.
Dakle, lice, da vas podsetim ako pogledate i odredbe zakona koje jednom razrešeno kao izvršitelj nedostojna je za obavljanje profesije izvršitelja, javnog beležnika, sudije, zamenika javnog tužioca, pa čak i advokata. To je dakle, jedna izuzetno teška disciplinska mera.
Doneta je jedna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca. Jedna javna opomena 15 mera opomena i četiri disciplinske mere u vidu novčane kazne i to dve kazne od po 500.000 dinara, jedna od 100.000 dinara, jedna od 50.000 hiljada dinara.
Kada smo krenuli, dakle, savesno, odgovorno i zakonito postupajući da na sličan način postupamo u slučaju javnih beležnika nije bilo potrebno ni mnogo vremena, šta više minuti su u pitanju, a ne ni sati ni dani, da dođete do zaključka da Ministarstvo pravde postojeće odredbe Zakona o javnom beležništvu u potpunosti vezuje ruke kada je u pitanju nadzor nad radom, naročito tehničkim aspektom rada javnih beležnika.
Kada to uporedite, recimo, sa odredbama Zakona o beležništvu u Hrvatskoj, u Crnoj Gori u Bosni i Hercegovini, u Makedoniji dolazite vrlo brzo do zaključka da su nadležnosti Ministarstva pravde u ovoj oblasti u Srbiji najmanje gotovo nepostojeće. U uslovima kada smo pre nešto više od godinu dana obnovili funkcionisanje javnobeležničke službe, a istorijsko sećanje na onu prethodnu, postojeću je gotovo izbledelo, osim u udžbenicima što se može naći, ali u pravnom mentalitetu, navikama, ponašanju našeg građanina, ono ne postoji. U početnim godinama razvoja ove službe u Srbiji potrebno je da imate jaču i veću ulogu Ministarstva.
Čak i ovim predloženim odredbama uloga Ministarstva pravde će biti manja od recimo, uloge Ministarstva pravde u Crnoj Gori kada je u pitanju nadzor. Ovo ne govorim bez ikakve primisli zaista, zato što poznajem i odredbe toga zakona, ima jedan dobar zakon i prilično dobro su kolege iz Crne Gore utemeljili ovu profesiju u Crnoj Gori.
Dakle, da li ste vi u pravu kada kažete da vladavina prava na može da se zasniva na čestoj promeni zakona? Jeste. Da li ste u pravu i da li biste bili u pravu kada biste rekli, niste rekli, ali pretpostavljam da se i oko toga slažemo da je nama potreban potpuno novi zakon o javnom beležništvu? Mislim i da ste tu u pravu.
Postavlja se pitanje zašto nemamo novi zakon, nego imamo ove izmene i dopune. Razlog je upravo taj da mi još uvek nemamo čak ni na području svih osnovnih sudova javne beležnike. Znači, ova struka je tek u povoju. Ako ćete nešto u povoju odmah promeniti, možete da napravite mnogo veću štetu, nego ako uđete u postupne izmene i dopune.
Suštinski tri su bitne stvari koje se ovim izmenama i dopunama Zakona o beležništvu uvode. Za mene možda od najveće važnosti jeste ova izmena i dopuna koja se tiče nadzora, koja jača ulogu Ministarstva. Znate kako kaže ona stara izreka „vrana, vrani oči ne vadi“, Beležnička zajednica u Srbiji, pa čak i Zajednica sudija kojih ima oko 2.600 je mala, ljudi se znaju. Jedni druge da procesuiraju, moguće, vrlo teško i vrlo retko.
Dakle, ovde je potrebno, dok jednog dana Komora beležnika ne ojača to će biti po svemu sudeći tek kroz nekoliko decenija ako se stvari budu odvijale normalno. Kao što danas imate Advokatsku komoru koja treba da bude zaista potpuno samostalna i nezavisna, ali tradicija advokature na području Srbije, na području čitave Srbije u današnjim granicama duža je od dva veka. Na području centralne Srbije 16, 17 decenija. Ovde je beležništvo mlado, treba mu udahnuti snagu i treba dobro paziti šta svaki beležnik radi. Tu je ključna uloga Ministarstva pravde i uloga sudova, komore naravno, ali ako nas iznenadi komora pozitivnim delovanjem, to je dobro, ali ne treba da se nadamo niti oslanjamo na to.
Dakle, jedan deo odredbi se tiče nadzora, kada sumiram sve šta je bitno, drugi deo po meni važno, naročito zbog mladih kolega, uvođenja javnobeležničkog saradnika, kao vrste službenika u javnobeležničkoj kancelariji. Treći korpus mera tiče se tehničkih izmena i dopuna koje su zaista bile nepredvidive. Da nismo imali ni jedan problem od početka uvođenja beležništva u Srbiji, te vrste izmena i dopuna bi svakako bile potrebne.
Sada se vraćam zašto sam pomenuo disciplinske postupke protiv izvršitelja i disciplinske postupke kada su u pitanju beležnici. Dakle, ja sam malopre pročitao rezultate odnosno izveštaj o radu disciplinske komisije kada su u pitanju izvršitelji. Kada su u pitanju javni beležništvi, Ministarstvo pravde podnelo je dva predloga za pokretanje disciplinskog postupka protiv javnog beležnika, jedan postupak okončan je u oktobru mesecu izricanjem novčane kazne, a pred disciplinskom komisijom Javnobeležničke komore u toku su još dva disciplinska postupka, jedan je podnet od strane drugih subjekata, ne od Ministarstva pravde. takođe je Ministarstvo podnelo i prekršajnu prijavu protiv jednog beležnika gde je postupak okončan izricanjem novčane kazne u iznosu od 100.000 dinara.
Uveren sam da će ovi rezultati biti značajno sadržajniji kada se Ministarstvu dodele nadležnosti koje ono zaista treba da ima, jer smo pokazali na primeru izvršitelja da ovaj posao u okviru Ministarstva zaista radimo strogo profesionalno. Svaku anomaliju nezakonitosti ili nepravilnost u radu neke nove profesije mnogo je lakše, efikasnije i delotvornije sankcionisati na samom početku, kako se to ne bi ponavljalo. Ja tu nemam apsolutno nikakav lični odnos, koji god da je u pitanju nosilac odnosno pripadnik pravosudne profesije, ako je to u nadležnosti Ministarstva pravde, ni po babu, ni po stričevima, prema svima jednako.
Ako je to od 139 sadašnjih beležnika, njih 30 nadam se da nije, to će pokazati kontrola rada, svih 30 treba procesuirati. To su stvari koje treba da se rade u samom startu i mi od toga nećemo odstupati.
Kada je reč o promenama Ustava, vi ste učen čovek, predajete na jednoj eminentnoj visokoškolskoj ustanovi i vrlo dobro znate da kada se lišimo onog svakodnevnog političkog govora koji je nama kao političarima svojstven, da kada god je Srbija na brzinu donosila novi Ustav ili menjala postojeći to nije bilo dobro.
Citiraću i predsednika Vlade sa njegovog predavanja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, početkom oktobra meseca ove godine kada je rekao, parafraziraću – svaka promena Ustava ili donošenje potpuno novog Ustava u Srbiji mora da bude propraćena najširim mogućim političkim konsenzusom. Ne verujem da u ovom trenutku taj konsenzus postoji, kada pređete u našu SNS znam da će postojati u većoj meri, ali šalu na stranu.
Dakle, mislim da je to nešto što je počelo, osnova svega, najširi mogući politički konsenzus. Pričati o onim stvarima u kojima se politički razlikujemo mnogo, ali pričati i praviti odnosno formulisati takva rešenja koja nas neće dovesti u situaciju da kroz narednih pet, šest ili devet godina razmišljamo o promeni tog Ustav ili o donošenju nekog potpuno novog.
Dakle, to je nešto što nam nedostaje. Mislim da je zato potreban mnogo viši stepen kulture političkog dijaloga, a ono što znam, jeste da taj stepen danas postoji mnogo više nego što je postojao pre dve godine, neuporedivo više nego što je postojao pre četiri godine, što je zaista dokaz napretka ovog društva i nije bez razloga što smo dobili otvaranje prvih poglavlja. To zaista ukazuje na neke ključne, vitalne promene. Nisu te promene onoliko brze koliko bismo i vi i ja, verujem, želeli, ali ne mogu da budu brže ako želimo da budu zaista kvalitetne.
Ova ozbiljna Vlada jeste ozbiljna. Vi ste postavili jedno pitanje, citiraću vas – kako to jedna ozbiljna Vlada nije inicirala promenu Ustava? Podsetiću vas na sledeće, da smo doneli Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Kada je ona donošena u ovoj Skupštini, ljudi koji su neka vrsta vaših političkih saveznika napadali su nas zašto smo u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa naveli nužnost promena Ustava u oblasti organizacije, odnosno u delu organizacije vlasti, odeljku o sudovima, odnosno o VSS i javnom tužilaštvu, u onim delovima koji se tiču Državnog veća tužilaca, zašto smo uneli u Strategiju nužnost promena Ustava. Čak su nas i prozivali da je Strategija u tom delu neustavna. Ne, mi smo izneli u jednom dokumentu o strateškom razvoju jedne grane vlasti u Srbiji svest o tome da su ustavne promene neophodne.
Ovo nije stvar koja traje od juče. Znate, kada je Ustav 2006. godine donet, mi smo imali tada kao država prethodno mišljenje Venecijanske komisije koja je ukazala na problematičnost ovih odredbi, ali mislim da ovde treba hladne glave, vrlo racionalno svi dobro da razmislimo. Dakle, što se tiče mene kao funkcionera koji je u ovom trenutku ministar pravde, pa po funkciji član i Državnog veća i VSS, ja nemam nikakav problem apsolutno da kažem da ministar pravde po položaju ne treba da bude član tih organa.
Ali, pazite, malo pre sam pominjao Crnu Goru, oni su imali ustavne promene, i to ustavne promene upravo vezane za Poglavlje 23 i Poglavlje 24. Da li znate da u njihovom Visokom sudskom vijeću, ili savetu, ne znam kako je tačno formulisan naziv, većinu ne čine sudije? Većinu čine pravnici laici, ne sudije. Jedan od razloga zašto je to tako, jeste što po broju stanovnika u malenoj Crnoj Gori kad biste imali samo sudije, za pet-šest godina imali biste tri-četiri porodice u sudstvu i nikoga više.
Dakle, veliko je pitanje i ja vas molim, sad zaista ozbiljno, kao odgovorni ljudi na odgovornim funkcijama želim da razgovaramo. Oprostićete što ovo izgleda kao direktno obraćanje, znam da to nije dopušteno, ali na vašu inicijativu i vaš govor gledam potpuno partnerski i prijateljski. Razmislite o tome da li i kod nas u Visokom savetu treba posle izmena Ustava da sede samo sudije ili u ubedljivoj većini sudije.
Znate iz kog razloga? Vi ćete me ovde potpuno razumeti. Svaka vlast proističe, odnosno svaki suverenitet u modernim demokratijama izvire i potiče od građana. Građani su vrhovni nosioci suvereniteta svake države. Oni taj suverenitet prenose na svoje na slobodnim demokratskim izborima izabrane narodne predstavnike. Ti narodni predstavnici onda, birajući sve druge nosioce i funkcionere javne vlasti, deo suvereniteta prenose na njih. Ako se izbriše svaka veza, dobro me pratite, svaka veza vas kao na slobodnim izborima izabranih narodnih predstavnika sa nosiocima sudske vlasti, ja vas pitam šta će to biti izvor vlasti kod sudija i kako će oni da sude u ime naroda kada takav narod nema apsolutno nikakve veze sa njihovim imenovanjem?
Ovo zvuči kao pravno-teorijsko pitanje, pravno-teorijska rasprava. Podsetiću vas, u kolevci moderne demokratije, u Americi, u SAD najveći broj sudija se bira na slobodnim izborima. Dakle, građani izlaze na izbore i biraju sudije. To je potvrda da su oni nosioci funkcija javne vlasti. Razmislite o tome, voleo bih jednom da čujem i vaše mišljenje na tu temu. A da li smo se kao država obavezali da se Ustav u ovom delu izmeni? Tako je. U Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23 predviđeno je da se te ustavne promene izvrše do kraja 2017. godine i to je uradila ova Vlada. Dakle, mi smo prvi put smogli snage da kažemo – ući ćemo u ustavne promene i sprovešćemo ih tad i tad.
Onog trenutka kada se otvori Poglavlje 23, to je naša obaveza. Sve što smo napisali u Akcionom planu moramo da ispunimo, u rokovima koje smo sami predvideli i da uložimo sredstva koja smo predvideli za finansiranje toga. Zbog toga otvaranje poglavlja jeste teži posao za nas kao organe javne vlasti, jer podrazumeva mnogo veću i mnogo težu aktivnost i mnogo više rada nas kao predstavnika odgovornih državnih organa za svako poglavlje, ali je to za nas mnogo izvesniji proces, jer se politički kriterijumi, koji su neretko opterećivali Srbiju u prethodnih 15 godina, svode na minimum.
Ostaju i dalje pitanja razgovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. To je nešto što je jedan težak proces, ali proces u kome smo pokazali da možemo čak i ono što je najteže, čak i ono što je do juče izgledalo nezamislivo, za šta bi se mnogi zakleli da se nikada neće ni dogoditi. Dakle, pokazali smo da i to možemo. Mislim da možemo i ovo, a do tada videti u ovim okvirima koje sada imamo, a koji su suženiji u poslednje tri godine, gde smo suzbijali taj uticaj druge dve grane vlasti na recimo izbor sudija ili zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju ovde u Narodnoj skupštini, sveli smo zaista na minimum.
Recimo, kolega Petar Petrović je govorio o tome, kada na 12 sudijskih mesta u jednom velikom beogradskom sudu konkuriše 430 ljudi i Visoki savet predloži 12 kandidata koje ovde izabere Skupština, a da ni za jednog od njih 12 od onih 420-ak ne čujete prigovor i svi kažu – ovo je odlično urađen izbor. Onda shvatite jednu stvar, i time završavam, da nije ovde ključno ko bira, već kriterijumi na osnovu kojih bira. Kada su jasni kriterijumi, u Austriji ministar pravde bira sudije sa liste koju mu dostave, a u Finskoj predsednik države. Dakle, različiti su organi, ali se zna kako može da bira.
Prema tome, budite bez brige, mi ćemo taj posao, kao što smo ga započeli, završiti, lišiti sudstvo svake zloupotrebe političkog uticaja i stvoriti takve uslove da ne može da nam se prigovori da imamo nedozvoljeni uticaj na sudstvo, kao što se prigovara zaista, i to je istina, sve manje i manje, a o tome svedoče konkretni podaci. Ali, onda onaj ko bude nadležan za taj posao, da li je to VSS ili neki drugi organ, preuzima jednu mnogo, mnogo veću odgovornost za sve ono što će se u okviru te grane vlasti činiti. Zahvaljujem.