Gospodin koji izlazi očigledno da nema nameru da u demokratskoj atmosferi razmeni mišljenja i da traži zajednička rešenja.
Zbog građana sam u obavezi da upozorim na elementarnu nepismenost jednog docenta, jednog predavača na Fakultetu političkih nauka. Pre svega, zabrinut za obuku tih istih studenata, kada jedan docent ili docenat, ispravno je i jedno i drugo, dva puta kaže „pod znakovima navoda“, a ispravno je, gospodine docentu iako ste izašli da se kaže „pod znacima navoda“. Znakovi su pored puta, gospodine docentu, tako kaže Andrić, ako ste ga čitali.
Takođe, gospodine docentu, u obavezi sam da vam kažem bez obzira što ste pobegli kao i vaš kolega od poligrafa, u obavezi da vam kažem, ne prave se nova kola od starih delova niti se nove političke organizacije, gospodine docentu i poštovani građani, prave od polovnih političara, posebno onih iz LDP koji zagovaraju odvajanje Crne Gore, otcepljenje Kosova i Metohije, koji su imali čudne igre i sa Raškom i sa Vojvodinom. Posebno ako imamo u vidu da su se družili i sa osnivačem logora na Golom otoku.
Veliko je pitanje, gospodine docentu, kada izrazite svoje neslaganje sa tim da ja imam pravo da komentarišem zakon isto kao i vi. Demokratija voli ravnopravnost, gospodine docentu. Demokratija voli i kada nosioci vlasti budu provereni kod naroda. Gospodine docentu, vi ste meni osporili pravo na podnošenje zakona i amandmana i na komentarisanje istih iako sam ja više puta proveren kod građana. Jedino smo kolega Drecun i ja od većinskih stranaka bili na izborima, dakle, bili na onome za čega ste se zalagali stari grčki filozofi da to mora da bude provereno da bi neko bio u centru, mora da bude proveren, zato bih voleo da njihova politička organizacija za koju kaže da ima procenata ne zna koliko, jednom izađe i proveri se kod naroda, ni na glasanju ne mogu da se provere. Od 272 glasanja raznih vrsta, akata, zakona itd. bili su prisutni na 233. U septembru, oktobru, novembru obojica i imaju nula glasanja. E, sada demokratija jeste u prebrojavanju glasova, gospodine docentu, ali očigledno da vi ne možete da trpite brojanje glasova.
Dragi moji građani po vas nisu opasni zakoni, mi menjamo zakone, po vas su opasne još uvek sudije, izvršitelji, advokati, a zakoni nisu. Zakone treba menjati, česte su promene, treba ih menjati da budu bolji za građane, za sve građane, a ne za pojedine kako je to nekada bio slučaj. Navešću slučaj osobe A koja je otišla u Timočku na završnu raspravu gde je osobi A promenjen sudija. Kome je na hodniku osobi A rekao – nemate šta da očekujete u mojoj sudnici, kao da mu je DS ostavila sudnicu ili tata. Presuda je bila da osoba A nema pravo na punu zaštitu time je sudija pokazao da ne poštuje Ustav u kome se svi građani ravnopravni.
Osoba B je dobila izvršenje na platu iako mu nisu pogodili ni ime ni prezime, pa ni pol iako je stavio primedbu, a vi to svakako znate koja nije rešena u roku od pet dana, nije rešeno u roku od pet meseci, a kada je rešena u istoj sudskoj jedinici, po istom osnovu, pola je rešeno pozitivno, pola je rešeno negativno, gotovo neverovatno.
Osoba C se u Inđiji nedavno, zašto menjamo Zakon o izvršenju, zbog izvršenja spalila u dvorištu advokata, koji je na početku procesa bio njegov advokat, a u toku procesa prešao na drugu stranu i porazio prethodnog svog oponomućenika ili kako se to kaže, i za jednu banalnu tuču 15 hiljada evra, izvršenja kuća, nema žalbe, nema ničega, Advokatska komora ćuti, došlo je do samospaljivanja klijenta advokata koji je bio na obe strane.
Ne može se, kaže „sedeti na dve stolice“. Neki advokati mogu i na dve stolice i u dve sobe ili u dve sudnice. Tako da imamo tri primera zbog čega treba menjati Zakon o izvršenju i neki drugi zakon.
Svi mi koji smo živeli devedesete, a posebno 2012. godine, znamo zašto treba menjati zakone. Gospodo iz opozicije, u pljačku se nije kretalo pištoljem i čarapom na glavi, u pljačku se kretalo sa šefom stranke i ministrom na jahti gde je on u džepu imao spisak sudija koji će biti sudije.
Ti spiskovi su bili po rođačkoj i partijskoj liniji. Gospodo iz stranaka bivšeg režima, koji ste u punom sastavu ovde, poštovani građani zbog vas ovde pričam, te sudije nisu sudili svojim rođacima, ti tužioci svoje partije, nisu sudili šefovima svoje partije, to je stanje koje smo nasledili.
Da je Al Kapone živ bio bi sitna riba pljuckavica za neke kriminalce koje su podržavali ovi iz stranke bivšeg režima. Toliko bi sitan bio, da ih u njihove glavne odbore ne bi primili.
Kad sudije, sudske jedinice, ali i neki manji sudovi postanu vlasništvo advokatskih kancelarija to se dešavalo, mislim da pojedini slučajevi još uvek traju, a onda je to problem. Onda se presude naručuju kao pice i pljeskavice. Onda sud postaje delovodna knjiga i pečat advokatske kancelarije.
Mi to moramo, bez obzira što navodno 2008, 2009, ili već koje 2010. godine reformisano deformisano pravosuđe, što izvađen na stranački rođački spisak iz džepa i na takav način napravljena sudska vlast.
Mi moramo to suzbijati. Siromašni, otpušteni, slabo plaćeni sem prava na život, slobodu i prava, to su ljudska prava koja u ovoj zemlji izgleda su posvećena samo manjinama, a pošto su siromašni otpušteni slabo plaćeni većina, oni izgleda nemaju pravo na život, slobodu, sigurnost i pravdu.
Imaju pravo da se na sudu utvrdi istina, a ne tarifa, imaju pravo da se na sudu utvrdi pravda, a ne da budu puki statisti, u farsi, zbog neke naručene i naplaćene presude. Kako to kažu unapred preuzetih obaveza.
Zakon nije zakon, ako je za pojedine zakon, a za druge zaklon. Mi moramo bez obzira, na navodno nezavisnost, ali samo od nas se truditi, da kaznimo one kojima zakon postaje zaklon, one bogate, one koji su se obogatili na nesreći miliona, one milionere koji su izbegli pravdi. Mi bez obzira na pritiske četvrte Srbije, pete Srbije, mi moramo izdržati i mi se za to moramo boriti.
Kad nepravda postane zakon, na jednom kamenu piše - otpor postaje obaveza. Ova država ima obavezu na otpor. Otpor sledeće vrste. Otpor predstavlja tačku koja država mora staviti na loše pravosuđe, ne nepravdu, na kriminal, u suprotnom će loše pravosuđe nepravdu, kriminal staviti tačku na državu. Hvala.