Hvala, vreme ste potrošili. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvek uživam u žaru rasprave u koju pojedini poslanici nekada uđu i to je prava skupštinska rasprava i volim kada tako i izgleda.
Rečeno je nekoliko stvari na koje ću se osvrnuti i visoko uvažavajući i ceneći pravničko iskustvo i pravničko obrazovanje uvažene prethodnice, mislim da se vredi osvrnuti na to.
Naravno da je reč, kada govorimo i o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, da eventualno usvajanje ovih predloga zakona podrazumeva za sobom obavezu donošenja izmenjenog Poslovnika, odnosno izmena ili dopuna Poslovnika o radu. Svakako da je to nešto što se podrazumeva, kao što čusmo da se podrazumeva zaštita podataka o ličnosti, a imamo niz državnih organa koji to ne podrazumevaju, pa ako ne piše izričito u zakonu, tu obavezu ne poštuju.
Ukoliko mislite da je preširoka odredba u kojoj se može isključiti javnost, ja očekujem da vidim amandman gde će biti taksativno nabrojani slučajevi u kojima javnost može da se isključi. Pa, imamo još uvek mogućnost i delovanja preko odbora. Što se mene tiče, apsolutno nemam nikakav problem s tim, imajući u vidu i strategiju prema kojoj ministar pravde, ko god to bio, nakon promena Ustava više neće biti član ni Visokog saveta sudstva, a da li će biti DVT-a, to ćemo videti s obzirom da tužilaštvo ne uživa nezavisnost kao sudstvo, pa prema tome i treba da bude drugačije tretirano i u drugačijem položaju.
Gde će biti održavane sednice DVT ili VSS? Odmah da vam kažem nešto što mislim da je mnogo dobro. Naime, DVT, a uveren sam i VSS, će od polovine sledeće godine dobiti smeštaj u možda najboljoj zgradi pravosudnih organa u Beogradu, u Katanićevoj ulici, tik uz Hram Svetoga Save. U takvoj zgradi nalaziće se i prostorije koje mogu da prime i više desetina, pa i do stotinu ljudi. Tako da, neće biti nikakav problem održavati sednice kojim želi i stotinu ljudi ili 150 ljudi da prisustvuje u toj zgradi, za razliku od sadašnje zgrade u kojoj, u dobroj meri takvi uslovi za rad ne postoje. Mada, vrlo dobro znate da su i do sada čitavom nizu puta održavane javne sednice, pa nije postojao ovaj problem nikada do sada. Dakle, kao što sam rekao, biće menjan Poslovnik o radu i DVT i VSS.
Kada su slučajevi u kojima javnost treba da bude izuzeta? Naravno, kada je u pitanju većanje i glasanje uvek, naravno kada je u pitanju odlučivanje u disciplinskim postupcima.
Kada je reč o primedbi da svaka odluka DVT ili VSS treba da sadrži pouku o pravnom leku, možda sam vas pogrešno čuo, ali tako sam čuo, u redu, dakle, pravni akti koje donose Visoki savet i Državno veće jesu po svojoj prirodi odluke. Mnogi od njih ne sadrže pouku o pravnom leku zato što je posebnim zakonima jasno predviđeno kada na odluku VSS ili DVT postoji pravo na pokretanje upravnog spora. Niti su sve odluke po svojoj prirodi takve da one treba da sadrže i mogućnost izricanja pravnog leka, pa i pouku o samom pravnom leku.
Zanimljiv mi je deo rasprave koji se ticao usklađujućih izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu, pretpostavljam i Zakona o sudijama, jer otprilike i jedno i drugo je saobrazno. Ja pokraj sebe ovde imam dva dopisa. Jedno je uputilo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, drugo je uputila Asocijacija pravosudnih savetnika Srbije. Nakon dobrih i plodotvornih sastanaka koje smo imali sa rukovodstvima ova dva strukovna udruženja, postoji potpuna saglasnost kada je u pitanju predloženi tekst zakona i spremnost, kako VSS, tako i DVT, da u najtešnjoj saradnji sa predstavnicima ovih udruženja budu izrađeni podzakonski akti koji će definisati način polaganja ispita i sadržinu toga ispita.
Daću vam samo jednu stvar kao primer. Ako se sudijskim i tužilačkim pomoćnicima omogućava da polažu identičan ispit kao što su ga polagali i polaznici početne obuke Pravosudne akademije, ne vidim zašto bi to bio problem. Uostalom, programski savet u potpunosti, a upravni odbor u ubedljivoj većini Pravosudne akademije imenuju VSS i DVT.
Da li Pravosudna akademija treba da radi bolje? Apsolutno sam saglasan sa vama. Da li smo mogli nekada da vodimo polemiku o tome da li ona treba da postoji ili ne? Da. Danas EU i Evropska komisija, a naročito Direktorat za pravosuđe, od nas zahtevaju, dakle, zahtevaju da Pravosudna akademija postane jedini način ulaska pravosudnih funkcionera u naše pravosuđe.
Da li je to dobro ili nije? Nažalost, izgubili smo mogućnost da više polemišemo o tome. Na nama je da to poboljšamo što možemo više. Uz ovakva rešenja, mi ostavljamo mogućnost ljudima koji su ušli u naš pravosudni sistem kao sudijski ili tužilački pomoćnici pre nastajanja Pravosudne akademije da imaju ravnopravan tretman. I to će im se naročito kroz pravilnike o ispitima i omogućiti.
Postavljeno je jedno u nizu pitanja – zašto bi se više verovalo oceni koja se dobije od ispitne komisije na Pravosudnoj akademiji nego, recimo, javnom tužiocu ili zameniku? Reći ću vam zašto. Zato što nam je više od 98% sudijskih i tužilačkih pomoćnika bez argumenata ocenjeno ocenom „naročito se ističe“. Sistem ocenjivanja je u potpunosti obesmišljen. Ja sam rekao – više od 98%, a to znači sigurno i 99%. Da li je to verodostojno, da li je to smisleno, da li je to argumentovano?
Visoki savet je radio dugo na izradi Pravilnika o vrednovanju sudijskih pomoćnika. Došlo se, uz veliku pomoć i učešće i Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije i Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, došlo se do poslednjih rešenja koja uživaju podršku svih činilaca koji su učestvovali u izradi. Mislim da je to veliki, kvalitativni pomak koji predviđa jedan mnogo bolji sistem ocenjivanja.
Ali, dozvolićete, postoje u našem sistemu sudijski, tužilački pomoćnici. Tu još uvek nemamo razrađen taj sistem. Postoje sudijski pomoćnici koji nikada ne žele da postanu sudije. Postoje ljudi koji u svojstvu savetnika u Vrhovnom kasacionom sudu odlaze u penziju.
Mi moramo da jačamo karijerni sistem napredovanja među pravosudnim službenicima. U tom smislu, a na osnovu poslednjeg sastanka koji su predstavnici sindikata pravosuđa imali sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, tokom prošle nedelje, nedvosmisleno je zaključeno da ćemo u narednoj godini otpočeti rad na izradi posebnog zakona o pravosudnim službenicima, čime bi se ova kategorija zaposlenih lica u sistemu države izvukla iz državno-službeničkog sistema i formirao poseban pravosudno-službenički sistem. Takav sistem će omogućiti ovo što sam rekao, a to je da imate karijerne pravosudne službenike, karijerne sudijske i tužilačke pomoćnike, kojima nije cilj da postaju funkcioneri, odnosno da postanu nosioci pravosudnih funkcija.
To je razlog zašto smo mi u situaciji da se više oslonimo, ali samo kod nekih, i to moram da napomenem, iako ste rekli da nećete govoriti o predloženim izmenama i dopunama Zakona o Pravosudnoj akademiji, osvrćući se na izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, vi ste u dobroj meri govori i o Pravosudnoj akademiji, kao i o predloženim izmenama i dopunama.
To što je neko dobio odličnu ocenu na završnom ispitu posle završene početne obuke Pravosudne akademije ne znači da će biti predložen za sudiju osnovnog ili prekršajnog suda, niti za zamenika osnovnog javnog tužioca. To je samo jedno od merila koje se uzima u obzir. Negde će se desiti da bude predložen kandidat koji nije završio početnu obuku Pravosudne akademije. To je i razlog zašto smo i pored saglasnosti oko toga kako načelno treba regulisati, kroz pravilnike VSS-a i DVT-a, ispit, ova pitanja zajedno sa tužilačkim, odnosno zajedno sa udruženjima tužilačkih i sudijskih pomoćnika i asocijacijom pravosudnih savetnika…
To je jedan od razloga zašto oni u svojim pismima ističu potrebu da „vakacio legis“, dakle početak primene ovog zakona, bude od 1. septembra sledeće godine. Ja tu njihovu primedbu, odnosno tu njihovu sugestiju apsolutno podržavam. Potrebno je dovoljno vremena da se organizuje i da se na pravi način propiše i organizuje polaganje ovih ispita. Mislim da će to biti urađeno na način koji će apsolutno uzeti u obzir interese svih učesnika u ovom poslu i da ovde nemaju ni sudijski ni tužilački pomoćnici. Da se razumemo, i prethodna govornica i ja pripadamo generacijama koje su završavale pravni fakultet u vreme kada nije postojala Pravosudna akademija i ubedljiva većina naših vršnjaka jesu ljudi koji su sada već iskusni i dobri sudijski i tužilački pomoćnici, koji u našim pravosudnim organima rade po sedam, osam, devet, deset godina i koji nisu imali prilike da budu predloženi za sudijsku ili javno-tužilačku, odnosno funkciju zamenika javnog tužioca.
Prema tome, njihovi interesi će ovde svakako i te kako biti uzeti u obzir i ovde nema razloga za brigu o njihovoj diskriminaciji. U jednom razgovoru sa njima ja sam im rekao – kolege da li biste vi nešto imali protiv ispita, gde bi se unapred objavio po pet, šest meseci, godinu dana set od 500 ili 1.000 mogućih pitanja? Kaže – ne bismo. U čemu je problem? Ko zna odgovore na ta pitanja, kod njega nije ni problem.
Druga stvar, neko ko je dobio na Pravosudnoj akademiji trojku, on može da polaže ovaj ispit. Opet kažem, ako se organizuje ispit na isti način kao što je završni ispit na Pravosudnoj akademiji, pa šta ko ima protiv toga? Dakle, neka to regulišu sa Visokim savetom i Državnim većem udruženja. Od mene imaju apsolutnu podršku u tome, a što se tiče Pravosudne akademije i njenog delovanja, mislim da ga treba unaprediti i da ga treba učiniti još boljim.
Pogledajte jednu stvar vrlo važnu i posle odluke Ustavnog suda interesovanje ljudi za upis na Pravosudnu akademiju ne opada. Taj podatak ipak nešto govori.
Okončao bih nečim što nije tema ove sednice, ali će biti tema neke od narednih sednica. Po Ustavu Republike Srbije predlagač kandidata za javnog tužioca je Vlada. Ulogu predlagača, dok se ne promeni Ustav, Vladi Republike Srbije neće promeniti niko, dok se ne promeni Ustav.
Državno veće tužilaca je imalo zadatak da utvrdi koji su to kandidati koji zadovoljavaju uslove da budu birani na tu funkciju. Ko će biti izabran odlučiće Narodna skupština. Možda će se dogoditi da Vlada identičnu listu prosledi Narodnoj skupštini, možda neće.
Podsetiću vas, malo manje od decenije i po kako je Vlada preuzela sebi nadležnost da ona bira tužioce, i to ne javne tužioce, nego i zamenike, pa je to bilo ocenjeno neustavnim. Ovakav sistem, a u skladu sa direktivama Saveta Evrope koje kažu da između, i to ne samo za javne tužioce, nego to kažu i za sudije, organa koji predlažu kandidate za pravosudne funkcionere i onoga koji bira treba da postoji stručno telo koje će utvrditi ispunjenost uslova za obavljanje te funkcije. U ovom slučaju to je apsolutno ispoštovano od strane Državnog veća tužilaca.
Dakle, nije Državno veće tužilaca to koje predlaže kandidate, odnosno kandidata. To je posao Vlade, i to u Ustavu jasno piše. Dokle god se Ustav ne promeni, to će tako da bude. Da li postoje javna tužilaštva za koja nisu predloženi kandidati od strane DVT-a Vladi? Postoje i mislim da ništa ne treba osuđivati unapred, jer Državno veće tužilaca uvek može za ta tužilaštva da pozove na dodatne razgovore one kandidate koji su već prošli kroz razgovore sa komisijom. Mislim da će to DVT i uraditi i više sam zato da to uradi.
Što se tiče izbora javnih tužilaca, isključivo nadležan da predloži je Vlada, isključivo da bira je Narodna skupština. Moje mišljenje, skromno pravničko, jeste da to ne treba menjati. Javno tužilaštvo nije nezavisno, ono je samostalno. Javni tužilac je samostalan u konkretnom predmetu kada postupa. Politiku krivičnog gonjenja donosi izvršna i zakonodavna vlast.
Znate, u Srbiji, time ću okončati, postoji jedna tendencija u dugom nizu godina, da svako sebi dodaje prefiks nezavisnog. Samo niko nije nezavisan kada iz budžeta treba da primi pare. Tu niko nije nezavisan.
Dakle, uveren sam da sam makar na neka pitanja koja ste postavili dao odgovore. Da li ste zadovoljni ili ne, vi ćete to pokazati kroz nastavak rasprave i kroz vaše pravo poslaničko da glasate, a u svakom slučaju zahvaljujem i na onome što ste rekli, kada je u pitanju Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ne umanjujući značaj ovih predloga zakona, mislim da je to najveći i najznačajniji zakonodavni projekat sa kojim smo izašli pred poslanike u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.  
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić, replika.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Ja ovde moram da kažem, ja i ministar se očigledno nismo ovde razumeli, pošto je izneto mnogo stavi koje ja uopšte nisam spominjala, a bila sam pak prilično konkretna kada sam postavljala pitanje, izlagala svoje nedoumice.
Krenuću od ovog postavljenog, uopšte nisam govorila o načinu predlaganja javnih tužilaca, da li to predlaže Vlada, da li ih bira Narodna skupština. Ako već govorimo danas u smislu svih ovih seta zakona gde je zajednički imenitelj transparentnost, ja sam vas onda samo pitala – zašto su liste otišle u Vladu Republike Srbije bez bodova, a otišli su bez bodova. To je bilo moje eksplicitno pitanje, niste mi odgovorili na to pitanje. Nije takva praksa, ali dobro.
Što se tiče vašeg pitanja, što je amandmanom, nisam navela taksativne slučajeve, pa eto, ja sam smatrala da će predlagač da ih navede, a ne da se poziva na interese javnog reda. Nije moje ovde da predlažem, mogu naravno, ali mogli ste već i vi ukoliko ste već došli sa ovim predlozima zakona.
Što se tiče udruženja za koje kažete sudijskih i tužilačkih pomoćnika i ostalih strukovnih udruženja da oni zapravo nemaju ništa protiv. Ja nemam ništa protiv što oni nemaju protiv. Ja jesam advokat po profesiji, ali nisam njihov zastupnik u Narodnoj skupštini, već iznosim svoj lični stav. Ja sam protiv ovakvog načina. Znate. Ja nisam ovde glasnogovornik nikakvih udruženja. Moj stav da iznesem ono što mislim, a u pravosudnoj akademiji ja ne mogu da kažem ništa dobro kad ne mislim ništa dobro i treba da…jednostavno.
Dalje, vi govorite, na tehničko pitanje, kažete od polovine sledeće godine.

Vreme. Zahvaljujem, gospođo Batić.

…izvinjavam se, a šta ćemo do polovine sledeće godine? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Nikola Selaković. Izvolite.

Vrlo kratko.
Što se tiče razloga zašto su liste u Vladu otišle bez bodova, zato što Državno veće tužilaca ne šalje Vladi rang liste. Imate u zakonu jasnu razliku između liste kandidata, sa jedne strane, koje Državno veće tužilaca utvrđuje i prosleđuje Vladi i sa druge strane imate rang listu. Na rang listi se navode bodovi.
U svakom slučaju nije reč o ni o čemu što je tajna. Kada odete na internet stranicu Državnog veća tužilaca naći ćete jedne i druge liste sa podacima koje, koja lista treba i gde se drži. I ne vidim zašto je ovo neki problem i u čemu bi ovde bio veliki problem.
Što se tiče stručnosti i osposobljenosti svi kandidati čija su imena poslata su ocenjeni najvećim brojem bodova. Ja znam da ste verovatno, ako ste to gledali, to mogli da uočite. Dakle, potpuno javno, potpuno transparentno, bez ikakvih primedbi na to, nije to ništa što se krije, to može da se vidi.
Sa druge strane, poštujem vaše pravo, ovo što ste rekli, ne bune se udruženja, ja sam rekao postignut je dobar, načelan dogovor oko toga, normalno niko ne može da vam oduzme pravo da se vi sa tim ne slažete i hvala bogu da je tako.
Treća stvar o kojoj ste govorili je vezana za – šta će biti sa izborom do polovine sledeće godine? To ste poslednje rekli. Ne od polovine, ja sam rekao od septembra.
(Olgica Batić, s mesta: Gde će se održavati sednice?)
Gde će se održavati sednice? Ma nije sporno, Savet može da odluči da održi sednicu na drugom mestu. Znate, u zgradi u kojoj se nalazi sedište Ministarstva U Nemanjinoj 22, odnosio u onom delu 26, gde je nekad bio Ustavni sud, imate salu koja može da primi preko 100 ljudi. Jel može tu da se održi? Može. Državno veće za razliku od Visokog saveta i održava u toj zgradi svoje sednice.
Što se tiče javnosti rada ovih organa, ako se dobro sećate od početka obavljanja ove funkcije na kojoj se nalazim, ja na tome insistiram. Onog trenutka kada sam postao ministar pravde u državne uprave i po poziciji i po položaju član DLT i VSS, ja sam zahtevao da počnu da se snimaju sednice. Upravo iz tog razloga izbegavanja onoga što je propratilo prethodnu aktivnost ta dva organa. Dakle, nemam nikakav problem sa tim.
Setite se toga da sam uvek govorio da smatram da je bilo bolje birati sudije u Skupštini zato što se to vršilo pred očima javnosti, što je svako to moga da vidi, da čuje, da ima TV prenos. Ako smatrate da trebaju i TV prenosi sednica VSS i DLT, prvi ću da glasam za to.
Dakle, nemam apsolutno ni jedan jedini razlog da tamo bilo šta krijem. Hvala vam što podržavate tu moju inicijativu, mislim da smo u tome na istoj poziciji. Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Petar Petrović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi saradnici Ministarstva pravde, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poslaničke grupe JS, ja ću odmah na početku reći da ćemo mi u danu za glasanje podržati predloge svih zakona koja su danas pred nama.
Neću dužiti mnogo i ponavljati sve ono što je ministar govorio o svim zakonima, naročito o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, kao novom zakonskom projektu, kojim ćemo zameniti isti zakon iz 2011. godine, za koga je ministarstvo na osnovu analiza, smernica radnih grupa, stručnih savetovanja na više mesta došlo do ovih rešenja koja su danas ponuđena ovde nama, narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini. Sigurno je da to na jedan bolji i kvalitetniji način rešava ova oblast, jer je poznato, ne znam da li je ministar rekao, koliko ima predmeta i tzv. izvršenja u našim sudovima, mislim da se to meri na stotinama hiljada predmeta. Mislim da će se na ovaj način poboljšati rešavanje i brzina rešavanja svih predmeta koji se nalazi pred budućim javnim izvršiteljima.
Kada govorim o ovom zakonu, mislim da svi treba da budemo svesni da je nažalost do sada bila praksa u Srbiji da je dužnik bio više zaštićen nego poverilac. Na ovaj način bi trebalo ipak da se izjednači položaj i poverioca i dužnika, da onaj koji je dužan mora da izvrši svoju obavezu, a onaj ko traži izvršenje obaveze, da može da očekuje da će na jedan adekvatan i zakonom propisan način doći do ostvarenja svojih potraživanja.
Kada je u pitanju drugi zakon, Zakon o javnom beležništvu kao novi institut u pravu Republike Srbije i njegova primena unazad par godina je pokazala da je neophodno izvršiti određene izmene i dopune, normalno kroz usvajanje novih zakonskih rešenja. Upravo je to Ministarstvo uvidelo i kroz ove izmene i dopune koje su i rezultat praktičnih primena postojećeg zakona jednostavno nedorečenosti koje su se pokazale u vremenu primene, za nas je rezultiralo i nateralo Ministarstvo pravde da izađe sa Predlogom izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu.
Ono što posebno želim ispred poslaničke grupe JS da pozdravim jesu izmene i dopune Zakona o sudskim taksama. Dobro je da je Ministarstvo uočilo određene nepravilnosti. Ne bih rekao nepravilnosti, ali propuste i kada je izašlo sa predlogom da se 5000 hiljada dinara mogu sudske takse plaćati kroz sudske taksene marke, jer je to upravo bio najveći problem za niže takse, kada neko ode da završi neki posao, da je morao da se vraća u poštu da plati, ili u banci, onu taksu koja je propisana zakonom.
Na ovaj način ćemo moći kod određenih prodavaca da kupimo taksene marke. Mislim da će to naročito pomoći i advokatima da mogu na brži i lakši način nekad da plate ove predviđene sudske takse.
Ono na šta bi se u svom izlaganju osvrnuo sa par minuta jeste da se u poslednje vreme mnogo govori o tome šta je zadatak Pravosudne akademije i ove promene u Zakonu o sudijama, javnom tužilaštvu, o Državnom veću tužilaca, o Visokom savetu sudstva su i rezultat svega toga.
Interesantno je da mnogi koji sada kritikuju i rad Pravosudne akademije i ono što izlazi i proizilazi iz njenog rada nisu ni reč govorili pre par godina kada smo bili, bukvalno naterani da donesemo Zakona o Pravosudnoj akademiji i kada se na veliko govorilo da jedino Pravosudna akademija treba da daje kadrove za javno tužilačke funkcije i za sudije.
Primenom u praksi se pokazalo da to nije baš najbolje rešenje, ali sa druge strane mi moramo ipak da cenimo napor i rad svih oni polaznika Pravosudne akademije koji završe, polože i dobiju dobru ocenu na završnom ispitu u Pravosudnoj akademiji da imaju ipak neku prednost u odnosu na one kandidate za sudijske i javnotužilačke funkcije koji nisu bili polaznici, koji nisu položili završni ispit na Pravosudnoj akademiji.
Po čemu bi onda oni imali obavezu da polažu isti ispit, kao što polažu sudijski pomoćnici, sudijski saradnici i javnotužilački pomoćnici? Ja se tu možda i ne slažem sa mišljenjem ministra, ali ipak oni moraju da imaju bar toliku, da kažem, satisfakciju, prednost da taj ispit kada sutra konkurišu za sudiju ili za zamenika osnovnog tužioca budu, da kažem, oslobođeni obaveze na za polaganje tog ispita, s tim što ima se ocena sa završnog ispita upodobljava ocenama koje će dobijati ti drugi kandidati koji učestvuju na konkurs za izbor sudije koji se prvi put biraju ili zamenika osnovnih javnih tužilaca.
Kada govorimo o javnosti rada, pre nego što bi bilo šta rekao o javnosti rada i obaveze javnog održavanja sednica pred javnošću kada je u pitanju i DVT i VSS, ja bih samo da vam kažem, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, da je za jedan konkurs za jedan osnovni sud u Beogradu za 12 kandidata, koje je trebalo birati, prijavilo se 453 kandidata. I zamislite sada da svih 453 kandidata žele da prisustvuju sednici VSS na kome treba da se izaberu 12 kandidata.
Izvinite, onda bi morali da zakupimo Marakanu, pa da tamo održimo sednicu VSS, verovatno bi mi sedeli, članovi na zapadu, a oni dole na terenu, možda i na stadionu JNA ili nekom bližem stadionu gde mogu da stanu toliko kandidata, pa još tetke, ujne, strine, očevi i majke itd, koji su zainteresovani da njihova deca, ili njihove snaje, ili njihovi sinovi, zetovi itd. budu izabrani za sudiju tog suda.
Prema tome, ako neko želi da se obavesti o tome kako radi VSS i DVT može uvek kao kandidat da dođe da pogleda sve spise i da vidi da li je nešto urađeno u skladu sa propisima ili nije sa propisima.
Dakle, ja nisam protiv javnosti rada, ali moramo da budemo realni i da vidimo šta to znači ta javnost rada dostupnost informacijama koje treba da dobije svaki kandidat koji učestvovao na konkursu itd.
Uostalom, sve odluke sa imenima kandidata koji su izabrani objavljuju se na internet sajtu i DVT i VSS, tako da svako zainteresovan može da vidi gde se on nalazi i gde se ne nalazi i itd.
Što se tiče izbora kandidata, jeste jedno od merila sigurno uspeh i ocena u dosadašnjem radu, uspeh i ocena na fakultetu, ali je vrlo bitno, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, kada komisija VSS ili DVT u neposrednom kontaktu sa zainteresovanim kandidatom obavi razgovor i vidi kakva su njegova razmišljanja, jednostavno kako izgleda, jednostavno kako se obukao kada dođe da razgovara sa komisijom, a želi da bude zamenik osnovnog tužilaca, ili da bude sudija osnovnog suda. Moram da kažem, pa neka se neko i naljuti, da se tamo pojavljuju kandidati koji u najboljem slučaju ne bi bili kandidati ni za sekretara neke zemljoradničke zadruge 1948. godine. Toliko je moj komentar o tome. Prema tome, ima i takvih kandidata nažalost.
Da zaključim, da ne dužim, ovi zakoni jesu proizvod dosadašnje prakse primene postojećih zakona, uočenih slabosti i nedorečenosti i nepravilnosti itd. težnja da se poboljšaju postojeći tekstovi zakona upravo sve u želji da naše zakonodavstvo upodobimo sa zakonodavstvom EU, gde smo jednim velikim korakom od juče počeli da ulazimo i na taj način će Srbija vrlo brzo steći uslove da se otvaraju poglavlja 23 i 24 i još brže da kreće prema EU.
Da zaključim, iz svih tih razloga poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona.