Poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Bečiću, poštovani ministre pravde gospodine Selakoviću sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zorane Babiću, obraćam se i vama jer ste vi večeras jedini predsednik poslaničkih od 12 poslaničkih grupa u ovoj sali i to nije jedini put.
Drago mi je gospodine ministre pravde Selakoviću što vas vrlo često vidimo u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije, to ne govori o vašem radu i predanošću, nego i aktivnosti Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije u celini.
Siguran sam da će to građani Republike Srbije prepoznati i dobro oceniti kada dođe za to vreme. Međutim, ne mogu da verujem da danas upućuju neosnovane kritike pogotovo u prepodnevnim časovima na pravosudne organe narodni poslanici stranke bivšeg režima koji su direktno odgovorni za stanje u pravosuđu pre nego što ste vi gospodine ministre Selakoviću došli na čelo Ministarstva pravde, a ono je po oceni Evropske komisije tada bilo najgore u Evropi.
Sudstvo za vreme stranke bivšeg režima je bilo u takvim traljama da gotovo i nema pedantnog pravnika koji njegovu tragediju nije doživljavao kao tragediju profesije. Čak je i Brisel ocenio reformu pravosuđa za vreme stranke bivšeg režima od 2008. do 2012. godine, citiram – kao najgoru urađenu stvar, završen citat „Politika“ 7. jul 2012. godine.
Poštovani gospodine ministre, neke sudije su tada umrle od nepravde, a neke izvršile samoubistvo, ali desilo se nešto nezabeleženo u istoriji pravosuđa, stranka bivšeg režima izabrala je mrtvog sudiju Ljubišu Đuriću iz Osnovnog suda u Požegi za sudiju. I gle čuda, predsedavajuća VSS gospođa Nata Mesarović tvrdila je tada da su svakog kandidata proverili, samo mi nije jasno kako je proveravala mrtvog sudiju.
Evropska komisija je ocenila za vreme stranke bivšeg režima reformu sudstva kao citiram – posebnu zabrinutost, završen citati iz knjige „Reforma sudstva u Srbiji 2008. – 2012. godine“ dr Vesna Rakić Vodinelić, 2012. godine, 96 strana.
Dozvolite da kažem nešto o jednom vrlo bitnom zakonu, a to je Zakon o javnom beležništvu. Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je on podneo Narodnoj skupštini Srbije prilikom izbora Vlade RS 27. aprila Gospodnje 2014. godine u ovom Visokom domu, dame i gospodo Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, da ne zaboravimo na znanje svima kojih se to tiče, ekspoze predsednika Vlade RS gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane stranice i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovani narodni poslanici, na stranici 45. ekspozea predsednika Vlade RS stoji citiram – delovanje javno beležničke profesije povećava kako pravnu sigurnost, tako i efikasnost u obavljanju pravnih poslova. Sud treba rasteretiti svih pratećih poslova kako bi njegov prioritet postalo suđenje u kome će građani u razumnom roku doći do pravosnažne sudske odluke, završen citat. Kako napisano tako i ostvareno, evo već godinu dana zakon je u primeni.
Upravo danas gospodo narodni poslanici raspravljamo o jednoj veoma važnoj službi, rekli bi mi profesori studentima, notarskoj ili javnobeležničkoj koja je veoma važna za pravni poredak države i nacije. Kolika je važna notarska služba govori podatak da je još u rimskom pravu, a ima veoma dugu tradiciju i značajnu ulogu u pravnom sistemu mnogih evropskih država i ne samo njih, nego i čitavog sveta. U poslednje vreme veliki broj tranzicionih država oživeo je ovaj institut pa tako i naša otadžbina.
Sam pojam „notar“ izveden je od latinske reči „notarijus“ što znači pisar. Reč „notarijus“ prvi put je upotrebio Cinceronov sekretar Marko Tulijus Tiro, inače borac tirolskih nota, skraćenica u latinskoj pareografiji. Ovo je radi znanja i ravnanja da se vidi tradicija ove delatnosti. Još od antičkih vremena notari su stavljali potpis i pečat na dokumente dajući im pravnu snagu i jačanje verodostojnosti dokumenta. U prošlosti su notari bili državni službenici, a notarijat pitanje državne uprave, jer je država osnivala službu notara kao organa uprave.
Ipak pravi procvat notarijat je doživeo u srednjem veku kada je na notarskim ispravama data pravna vera, što je omogućilo recepciju ove službe širom zemlje ali i Evrope. Radi znanja i ravnanja, notari su u pravnom sistemu južno-slavenskog područja srednjeg veka kojeg karakteriše pravni partikularizam odigrali veoma značajnu ulogu, naročito u jačanju pravne sigurnosti i olakšanja pravnog prometa, što na neku ruku čine danas.
Moderno doba karakterišu razni oblici notarijata. Danas, prema obimu ovlašćenja, postoje tri glavna oblika institucije notarijata: latinski tip notarijata, državni tip i anglosaksonski tip. Funkciju notarijata, u pogledu ostvarenja osnovnog zadatka i ciljeva službe, najbolje ostvaruje latinski tip notarijata, koji i mi na neki način baštinimo. U njemu notar ima najviši obim ovlašćenja. Kod državnog tipa notarijata posao se svodi samo na postupak overe i potvrde, a kod anglosaksonskog tipa notarijat nije pravnička profesija.
Što se tiče naše otadžbine, na našim prostorima, dakle srpskim, notar se javlja u 11. veku. Nije tačno što su opozicioni poslanici iznosili 1930. godine, već čak u 11. veku. U srpskom Dubrovniku notarijat se javlja u 12. veku, a srpska notarska kancelarija formirana je u 13. veku u Dubrovniku, koja je izdavala dokumenta na ćirilskom pismu na staroslovenskom, odnosno na srpskom jeziku.
Dozvolite samo jednu rečenicu da spomenem, jednu povelju iz 1254. godine, pisanu ćirilskim pismom, kojim se dubrovačka vlastela, dubrovački knez i čitava dubrovačka komuna zaklinju na mir i prijateljstvo sa srpskim kraljem Stefanom Urošem Prvim. Isto tako, u Kotoru se spominje u 15. veku srpska notarska kancelarija.
Dobro je što je služba notara zaživela zahvaljujući vama, gospodine ministre, iako je trebala zaživeti za vreme stranke bivšeg režima, a nije. Odlično je, gospodine ministre, što je određeni broj advokata položio notarski ispit, iako su to trebali za vreme stranke bivšeg režima, a nisu. Dobro je, gospodine ministre, što je Javnobeležnička komora formirana za vreme vašeg mandata i oživela, iako je trebala za vreme stranke bivšeg režima, a nije.
Ono što je veoma važno, to je da će notarska služba povećati efikasnost pravosuđa, a pravnu sigurnost građana Republike Srbije dovesti na veći nivo. Međutim, nakon jednogodišnje primene Zakona o javnobeležničkoj delatnosti, uvidelo se da je potrebno redefinisati neke odredbe zakona sa organizaciono-tehničkog aspekta, kako ste vi naglasili u uvodnom delu, ali i nadzora nad obavljanjem notarske delatnosti i disciplinske odgovornosti i inače radi poboljšanja ukupnog kvalitete notarske službe.
Dakle, pokazale su se određene nepreciznosti, nedorečenosti, što je jako dobro i provera onog zakona u praksi. Zato večeras, odnosno danas i sutra donosimo predlog ovog zakona.
Ja moram da dematnujem nekoliko poslanika iz opozicionih klupa i voleo bih da me oni večeras demantuju, pogotovo onog narodnog poslanika, kolegu po profesiji, profesora koji se predstavlja kao Pokret za preokret, ili što bi Hrvati rekli „udruga za obrtaj“. Moja malenkost je pogledala šta to znači na srpskom jeziku „udruga“ u rečniku srpsko-hrvatskog jezika od 1976. godine, strana sedam, i to znači zadruga.
Međutim, pošto ga nema večeras ovde, nekorektno je da o tome govorim, ali znam gde je. Otišao je u Obrovac, u ulicu braće Kurjakovića 7, da iseli Udrugu za povijest i pomirenje Srba i Hrvata iz stana Milice Badže, kako bi se naša Milica profesorica nakon 20 godina uselila u svoj stan.
I na koncu, demantujem prvog govornika iz stranke bivšeg režima da Vlada nije učinila svoje stvari.
Gospodine potpredsedniče, vas pitam, preko vas njih, a volim da mi odgovore na ovih sledećih osam teza.
Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, pošto vas većine nema, ali ako gledate uz TV prenose, da je Republika Srbija otvorila prva poglavlja sa Evropskom unijom upravo juče?
Drugo, da li je tačno da je Republika Srbija u 2015. godini iz recesije ušla u pozitivni rast trenda, ili nije?
Treće, da li je tačno da je deficit spao na 3, odnosno kako uzmete, na 4% jedan i drugi?
Četvrto, da li je tačno da je ova Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, zaustavila navodni genocid u Srebrenici u organizaciji Ujedinjenih nacija?
Peto, da li je tačno ili nije da Republika Srbija i Vlada na čelu sa predsednikom nije uvela sankcije Rusiji, da je zaustavila uvođenje sankcija?
Šesto, da li je tačno da je pod ovom Vladom Republika Srbija predsedavala OEBS-om i pokazala svetu pravo lice Republike Srbije?
Sedmo, da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa i vaša akademska čestitosti, da je na listi Svetske banke po uslovima poslovanja za 2016. godinu Srbija zauzelo 59. mesto, umesto 199, koliko ih ima na svetu, što je čak za 32 pozicije u odnosu na prošlogodišnju listu? Podvlačim, to je najveći skok u poslednjih devet godina na Svetskoj listi.
Konačno osmo, mogli bi do sutra, ali samo ću osam, da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa koji ste kritikovali danas Vladu Republike Srbije, da je u pogledu migrantske krize Republika Srbija pokazala najbolje lice svoje, za šta su joj odali priznanje svi relevantni faktori, kako domaći tako i inostrani?
Na kraju, poštovane dame i gospodo, pozivam vas da glasate za ovaj set zakona u Danu za glasanje. Pozivam posebno vas iz slabašnih opozicionih klupa da i vi date svoj glas za ove zakone, jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način, dati doprinos modernizaciji Republike Srbije, naše otadžbine za koju se tako zdušno zalaže, i ne samo zalaže, nego i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik države Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana, skoro plebiscitarno, Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem se, profesore Atlagiću.
Nažalost, moraćete ponovo da ponoviti ta pitanja neki drugi put, jer sa nama je samo uvaženi doktor Pavićević i gospodin Petrić.
Reč ima narodna poslanica Branka Janković, a neka se pripremi narodni poslanik Živan Đurišić.
Izvolite, gospođo Janković.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovani građani, mi danas, kao što ste već čuli, pred sobom imamo set zakona iz oblasti pravosuđa, pa ću se i ja u svom izlaganju ukratko osvrnuti i dati svoj komentar na iste.
Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama nemeće se kao nužan u ovom momentu u pravosudnom sistemu države Srbije. Ovim zakonom na neki način praktično se vrši usklađivanje sa odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, a čije su odredbe člana 40. st. 8, 9. i 11. prestale da važe nakon odluke Ustavnog suda od 6. februara 2014. godine.
Naime, Ustavni sud je utvrdio da se zakonom ne može obavezivati Visoki savet sudstva da obavezno predlaže Narodnoj skupštini za prvi izbor za sudijsku funkciju kandidate koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji. Međutim, isto tako kaže Ustavni sud – zakonom se mogu propisati pravila na osnovu kojih bi VSS posebno vrednovao upravo tu završenu početnu obuku na Pravosudnoj akademiji.
Dakle, iz ovih razloga mi danas pred sobom imamo Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama kojim se propisuju ta posebna pravila za utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put biraju za obavljanje sudijske funkcije u prekršajnom i osnovnom sudu.
U dodatom članu 45a Predloga zakona kaže se - da stručnosti osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u osnovnom ili prekršajnom sud proverava se ta stručnost i osposobljenost proverava na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva, s tim što su kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji oslobođeni polaganja ovog posebnog ispita, a obzirom da se ispit ocenjuje, ocena sa završnog ispita na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji izjednačena je sa ocenom na tom posebnom ispitu.
Na ovaj način, mišljenja sam, odredbe Zakona o pravosudnoj akademiji i važećeg Zakona o sudijama usklađene su, a da se pri tome ispoštovala i odluka Ustavnog suda od 12. juna 2014. godine, kao i od 6. februara 2014. godine.
S tim u vezi kandidati za sudiju koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju nisu favorizovani u zavisnosti da li su ili ne završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, odnosno sam kriterijum stručnosti i osposobljenosti za sve kandidate utvrđivaće se na jednak način proverom na ispitu, pa bilo onom pred Visokim savetom sudstva bilo završnim ispitom pred Pravosudnom akademijom.
Identična je priča i sa predloženim Zakonom o dopunama Zakona o javnom tužilaštvu gde je predložena dopuna u delu utvrđivanja stručnosti osposobljenosti kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u Osnovnom javnom tužilaštvu. Obzirom da je odredba člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu, odlukom Ustavnog suda prestala da važi 12. juna 2014. godine, a kojom je bila propisana obaveza Državnog veća tužilaca da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji bude obavezujuća. Ovom odlukom Ustavnog suda od 6. februara 2014. godine upućeno je Državnom veću tužilaca da se zakonom mogu propisati ta posebna pravila na osnovu kojih bi ovo telo posebno vrednovalo tu završenu početnu obuku na Pravosudnoj akademiji u postupku predlaganja zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju. To je isto učinjeno upravo ovim Predlogom zakona o dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu pokazalo se bitan je radi redefinisanje organizaciono-tehničkog aspekta javnobeležničke službe, nadzora nad obavljanjem ove delatnosti, disciplinske odgovornosti i uopšte radi poboljšavanja kvaliteta rada nosilaca ove nove pravosudne profesije.
Zakon o javnom beležništvu u svojoj primeni pokazao je izvesne nedostatke i nedorečenosti, kao i pravne praznine, pa je bilo potrebno doraditi ih, otkloniti te protivrečnosti, popuniti praznine sve u cilju bržeg i efikasnijeg ostvarivanja prava stranaka.
Takođe, vidimo da u važećem zakonu ima odredaba koje nisu oživotvorene u praksi, pa se postavlja pitanje njihove svrsishodnosti, jer nema ni izgleda da će se uopšte u budućnosti primenjivati.
Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, nalaže dalje unapređenje normativnog okvira za održivi javno beležnički sistem.
Čitanjem ovog predloženog zakona vidimo da se izmene i dopune važećeg Zakona o javnom beležništvu odnose na organizaciju javnog beležništva, na subjekte javno beležničke funkcije, na javno beležničku delatnost, na javno beležničke knjige i spise, na odredbe o komori i njenim organima, na nagrade za rad i naknadu troškova, na odredbe kojima je regulisano organizovanje javno beležničkog ispita, odredbe kojima se reguliše stavljanjem predmeta u depozit, odredbe koje regulišu čuvanje i izdavanje tih predmeta i sl.
Praktično ovim izmenama i dopunama definisano je na jasan način i precizan način, pitanje i jezika i pisma, naročito onog koji je u službenoj upotrebi na području konkretne lokacije jedinice gde se nalazi javno beležnička kancelarija.
Nadalje precizno je utvrđena sadržina pečata i sadržina štambilja javnog beležnika, uvođenje množine pečata, tačnije tri vrste pečata, potom uređeno je da li i pod kojim uslovima se javno beležnička funkcija može obavljati izvan javnog beležničke kancelarije. Bitno je, naravno i to da su preciznije utvrđeni subjekti koji nisu dostojni javnog poverenja, ali posebno važno je i uspostavljanje imenika javnih beležnika i pitanje javno beležničkih pripravnika. Nove su i odredbe o udaljenju javnih beležnika, odnosno utvrđivanju uslova pod kojima ministar pravde može doneti rešenje o privremenom udaljenju javnog beležnika.
Jasno su precizirani uslovi kada javni beležnik mora da odbije obavljanje službene radnje, a nove su odredbe i o javno beležničkim saradnicima i uslovima njihovog rada u javno beležničkoj kancelariji. Praksa je pokazala da je nužno urediti i uslove i način ispravljanja javno beležničke isprave nakon njenog izdavanja. Zatim, posebno su bitne odredbe o nadzoru nada radom javnih beležnika i to tako kako od strane Ministarstva pravde tako i od strane Komore.
Preciziran su i odredbe od disciplinske odgovornosti javnih beležnika. Dakle, pred nama imamo jedan jasan, koncizan predlog zakona koji u sebi sadrži izmene i dopune važećeg Zakona o javnom beležništvu, a koje su rezultat praćenja primene važećeg zakona i njegovog usklađivanja sa zahtevima te praktične primene.
Možda sam sklona mišljenju da su Vlada i resorno ministarstvo trebalo doneti i predložiti potpuno nov Zakon o javnom beležništvu, jer ovaj se generalno nije pokazao dobrim u praktičnoj primeni, o čemu smo danas slušali u izlaganjima svih narodnih poslanika, vrlo je liberalna i gotovo da ne predviđa kontrolu nad radom javnih beležnika. Međutim, sasvim sam sigurna da će ova Vlada kao odgovorna Vlada pratiti primenu i ovih danas predloženih izmena i dopuna važećeg zakona i reagovati nekim novim ukoliko se to ukaže za potrebno.
Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 u oblasti pravosuđa predviđen je ceo niz aktivnosti koje treba sprovesti kao reformu pravosuđa kako bi država Srbija kao kandidat pokazala da je izgradila pravosuđe koje je nezavisno, nepristrasno, efikasno, profesionalno i odgovorno. Ovakvo pravosuđe temelj je svakog demokratskog društva koje obezbeđuje adekvatnu primenu zakonodavstva i zaštitu prava građana. Narodna skupština Republike Srbije je 1. jula 2013. godine usvojila nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period 2013. do 2018. godine kojom su definisani prioriteti, strateški ciljevi i smernice reformskih mera. Vlada Republike Srbije je 31. avgusta 2013. godine usvojila Akcioni plan za sprovođenje ove nacionalne strategije reforme pravosuđa kojim su predviđene posebne mere i aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva. Definisani su rokovi, nadležni subjekti i izvori finansiranja.
Upravo tim Akcionim planom propisane su mere za realizaciju preporuke određene pod brojem 114 a koja glasi – potrebno je obezbediti dovoljno administrativnih kapaciteta kao i budžetskih ovlašćenja Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca nad sopstvenim budžetom. Nadalje njihov rad mora da bude transparentan i da podleže institucionalnoj odgovornosti.
Upravo s tim u vezi danas mi pred nama imamo predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca kojima se propisuje da se sednice ovih tela budu javne, da odluke budu obrazložene i da se i odluke i izveštaji o radu ovih tela objavljuju na njihovim internet stranicama. Preporukom 114 predviđa se usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i o Državno veću tužilaca kojim bi se u granicama odredba važećeg Ustava, a u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije uveo princip najšire transparentnosti rada ovih tela, da se unapređuje procedura izbora članova ovih tela, a u svetlu jačanja sudske nezavisnosti i u granicama rekla sam važećeg Ustava.
Ima tu još dosta rada koji je predstoji u narednom periodu, ali ja lično verujem da će ova Vlada Republike Srbije kao odgovorna Vlada i u buduće uspešno nositi se sa ovim obavezama.
U danu za glasanje, naravno, podržaću sve predložene zakone iz ovog seta.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Živan Đurišić, a neka se pripremi gospodin Vučeta Tošković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, samo da podsetim da je reforma pravosuđa započela donošenjem Nacionalne strategije pravosuđa 2006. godine, Ustavom novembra 2006. godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008. godine. Ovo je prilika i ja osećam obavezu i potrebu da podsetim kako je bivši režim, odnosno DS koja je tada bila na vlasti sprovodila reformu pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine.
Tom reformom, barem je tako proklamovano, trebalo je dosledno regulisati vladavinu prava i nezavisnost sudske vlasti kroz doslednu podelu vlasti na tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
U više odredaba Ustav je predviđao da je sudska vlast nezavisna od druge dve grane vlasti. Ciljevi reforme su bili nezavisnost pravosuđa, nova mreža sudova, smanjenje troškova pravosuđa, izmena procesnih zakona u cilju efikasnosti.
Nezavisnost pravosuđa je trebalo ostvariti tako kako je to i Ustav garantovao kroz nezavisnost sudske vlasti, stalnost sudske funkcije i zaštitom položaja nosioca pravosudnih funkcija sudija i tužioca.
Nezavisnost sudske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama, u kojem je u prelaznim i završnim odredbama predviđen opšti reizbor i izbor sudija, što je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i načelom stalnosti sudijske funkcije.
Dosta je o tome govoreno i napisano od strane najeminentnijih pravnih stručnjaka, pre svega za ustavno pravo.
Osnovno ustavno načelo koje garantuje nezavisnost sudija, kroz načelo stalnosti sudije funkcije je pogaženo i svako tumačenje koje je tada davano, pre svega, od političara stranke koja je bila na vlasti, nije u skladu sa ovim ustavnim načelom.
Izvršna vlast je suprotno mišljenje u slučaju javnosti i bez učešća pravosuđa donela odluku o opštem reizboru u izboru sudija, od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koga nije biralo pravosuđe već Skupština.
Izbor tog prvog saziva Visokog saveta sudstva, pratilo je niz nepravilnosti i nezakonitosti. Izbor iz redova profesora nije prihvaćen, kako je predloženo od strane nadležnih fakulteta a iz redova advokature je taj predlog prihvaćen.
Visoki savet je iz tih razloga radio u nepotpunom sastavu. Izvršna i zakonodavna vlast je dala posebne privilegije članovima prvog saziva Visokog saveta sudstva, jer su izuzeti iz opšteg reizbora i obezbeđeno im je obavezno napredovanje po isteku mandata, ove svojevrsne koruptivne radnje, su dovele do protivusluge prema izvršnoj vlasti, jer je izvršen izbor sudija bez ikakvih merila i procedure. Prema meri izvršne vlasti što više uopšte nije sporno i za šta postoji mnogo dokaza.
Odluka o reizboru i izboru sudija koji je doneo Visoki savet sudstva u prvom sazivu, nije obrazložena.
Visoki savet sudstva je uporno odbijao da obrazloži svoje odluke koje su donete netransparentno, bez jasno definisane procedure, bez standarda u vezi ocene rezultata rada svakog sudije, oduzeto je pravo sudijama da prisustvuju raspravi o svojim prijavama i nisu mogli, vi znate i koji su to dokazi i činjenice koje se odnose na ispunjenost uslova za reizbor.
Pre ovog reizbora nije utvrđena procedura i kriterijumi na osnovu kojih bi se ocenjivala stručnost, osposobljenost i dostojnost na osnovu kojih kriterijuma je navodno i izvršen reizbor odnosno izbor sudija.
Sve ove greške konstatovala je domaća stručna javnost kao i međunarodna stručna javnost, međunarodna zajednica. Proklamovani ciljevi nisu postignuti a u nekim segmentima reforme došlo je do potpuno suprotnih efekata.
Ovakvo postupanje Visokog saveta sudstva, pre svega njegovih članova po funkciji iz izvršne i zakonodavne vlasti i navedeni navodni razlozi za neizbor su doveli do povrede časti i ugleda neizabranih sudija zbog čega je podneto više stotina tužbi za naknadu, pored materijalne i nematerijalne štete.
Ti sporovi se upravo vode. Jedan veliki broj je već završen i država Srbija plaća milionske iznose za štetu koju je neko naneo. Gospodine ministre, da li će neko uopšte odgovarati za to?
Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravke grešaka koje su učinjene i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi što su građani Srbije prepoznali i što ova stranka sada na delu čini.
Doneta je nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godina, kao i akcioni plan za sprovođenje ove reforme.
U skladu sa ovim strateškim dokumentima donet je niz zakona iz oblasti pravosuđa i ja ne bih da ih nabrajam, jer je jedan veliki broj razmatran i donet od strane Narodne skupštine u ovom sazivu 2014. i ove 2015. godine.
Analizom ovih predloženih izmena i dopuna zakona koji su danas na dnevnom redu, nesumnjivo se potvrđuje da su razlozi za donošenje ovih izmena i dopuna unapređenje, transparentnost rada Visokog saveta sudstva i obavezu obrazloženja odluka koje Visoki savet sudstva donosi, utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudije koji se prvi put biraju, program i način polaganja ispita na kojima se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudijsku funkciju, a isto se odnosi i na izbor tužioca.
Što se tiče izmene i dopune Zakona o javnom beležništu, da ponovim ono što je već rečeno da, uspostavljanje javno-beležničkog sistema, doprinosi pravnoj sigurnosti građana i subjekata privrednog poslovanja.
Nakon jednogodišnje primene Zakona o javnom beležništvu uočene su određene nepreciznosti i protivurečnosti u njegovim odredbama kao i pravne praznine koje ne ostavljaju prostora za iznalaženje bilo kakvog rešenja u određenim situacijama.
Potrebu ovih izmena, ovog zakona, nužno nameće i akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godina, prema kojem je dalje unapređenje normativnog okvira, neophodno radi uspostavljanja efikasnog i održivog javno-beležničkog sistema.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju, da podsetim da je važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen 2011. godine i menjan tri puta, uveo bitnu novinu, osim sudskih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, postali su nadležni i izvršitelji, kao lica od javnog poverenja i imaoci javnih ovlašćenja koje imenuje i razrešava ministar pravde.
Na taj način, važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju, pokušao je da ubrza postupak izvršenja i obezbeđenja uvođenjem ove nove pravosudne profesije u pravni sistem Republike Srbije.
Metodologija ubrzavanja postupka je međutim sporna. Niz opštih instituta uklonjeno iz zakona kao npr. žalba, odlaganje izvršnog postupka, veštačenje itd.
Normativno uređenje nekih veoma bitnih instituta je skraćeno, pa su postali nejasni, a takav metod ubrzavanja izvršnog postupka i postupka obezbeđenja je postao jednostavniji, ali i problematičan jer se zarad brzine, žrtvuje jasan tok postupka i izaziva nesigurnost.
Iz ovih razloga pristupilo se pripremi i donošenju novog zakona u kome bi se detaljno rekonstruisali svi segmenti koji uređuju važeći zakon, procesni, materijalno-pravni, kao i deo o statusu izvršitelja.
Iz tih razloga u potpunosti podržavam osnovne ideje koje sadrži Predlog ovog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
U potpunosti se slažem sa obrazloženjem ovih zakona koje je dala Vlada i koje je danas obrazložio gospodin ministar, i ne bih da ih ponavljam. Ove izmene i dopune svih ovih pravosudnih zakona, uključujući i izmene i dopune Zakona o pravosudnoj akademiji čine jedan pravni okvir koji neće dozvoliti da se ponovi ono što je bivši režim uradio tzv. reformi pravosuđa 2009-2010. i 2011. godine.
I, najzad, samo da podsetim narodne poslanike i sve građane Srbije da je predsednik Vlade Aleksandar Vučić, u svom ekspozeu, prilikom izbora Vlade, između ostalog, naveo da je „završetak reforme pravosuđa, jedan od bitnih stubova za normalno funkcionisanje privrede, državne uprave i stvaranje sigurnog ambijenta za strana ulaganja.
Ciljevi reforme su da se ubrzaju sudski postupci, da se smanji broj nerešenih predmeta, ujednačavanje sudske prakse i predvidivog sudskog sistema.
Sve ovo treba da ima za rezultat vraćanje poverenja građana i privrede u sudski sistem. U tom smislu će biti zaokružen zakonski okvir za novi, efikasniji pravni sistem“. Kraj citata.
U danu za glasanje, poslanici SNS, glasaće za sve ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Petrić.
Izvolite, gospodine Toškoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa članovima Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre ima jedna narodna pa kaže – neću ja ono što i hoću. To se odnosi na opoziciju koja negira ove zakone koje su oni doneli, bar kada je u pitanju Zakon o Pravosudnoj akademiji, što ću ja nešto kratko reći.
Dakle, mi smo zatekli ove zakone, pogotovo ovaj Zakon o Pravosudnoj akademiji. Mi ćemo je njihati i izmenama i dopunama tog zakona ćemo staviti taj zakon na noge i on će biti funkcionalan. Da apsurd bude veći, ima pojedinih poslanika koji bi sklonili ovaj zakon a i tačku drugu u tom zakonu koja kaže, citiram - Cilj osnivanja akademije jeste da doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obnavljanju sudske i tužilačke funkcije i funkcije stručnom obavljanju poslova sudskog i tužilačkog osoblja. Dakle, sve bi oni to da ponište, a ovde su ga napisali.
Ja ću se bazirati na članu 43. stav 2. koji kaže da se menja, dakle, o izmenama i dopunama govorim. Citiram taj stav - Stalna obuka je obavezna kada je to potvrđeno zakonom ili odlukom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u slučaju promene specijalizacije, bitne promene propisa, uvođenje novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostatka u radu sudija i zamenika javnih tužilaca uočenih prilikom vrednovanja njihovog rada.
Ovim izmenama i dopunama zakona Pravosudna akademija, uređuje se njen status, delatnost, organi upravljanja i finansiranja, kao i početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuka sudskog i tužilačkog osoblja.
Obuka sudskih tužilaca, pripravnika i pomoćnika, zatim i kandidata, pa sudije i javnih tužioca i na kraju sudsko i tužilačko osoblje, treba reći da je cilj akademije da organizuje i sprovodi što profesionalniju obuku kandidata za sudije tužioce i kao i za obuku sudija i tužilaca.
U članu 43. govori se o stalnoj obuci koja može biti dobrovoljna i obavezna, gde se između ostalog navodi da je ona obavezna za sudije i tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju a nisu pohađali početnu obuku, a u članovima 45. i 44. se i dalje govori o opštoj i posebnoj stalnoj obuci pa u okviru posebne se razrađuje stalna obuka koja ke obavezna za sudije, tužioce, koji se prvi put biraju na tu funkciju.
Treba jasno naglasiti da su u okviru posebnih obuka stvari razrađuju, obavezna obuka za sudije tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju, a nisu završili početnu obuku.
Ukoliko želimo da obezbedimo profesionalno, nezavisno, nepristrasno, efikasno obnavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno efikasno obnavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja, neophodno je mnogo ozbiljnije i sa više znanja, energije, uporedne prakse i jednim širim pogledom pristupiti ovoj oblasti i u potpunosti je u rediti, te tako dobijamo jasan i sveobuhvatan bolji zakon.
Ovo sam završio što se toga tiče, sad moram i ja da čestitam na otvaranju poglavlja, predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom timu, i svima uopšte ljudima koji su radili i doprineli da se ta poglavlja otvore na vreme i čestitam na donošenju budžeta za ovu godinu što je mnogo važno, ništa manje važnije nije od ovih poglavlja.
U Danu za glasanje, glasaću kao i SNS – za.

Zahvaljujem gospodine Toškoviću.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić, a neka se pripremi narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, današnji dnevni red obuhvata devet predloga izmena i dopuna zakona o pravosuđu, sa namerom da se napravi što bolji pravni poredak u državi. Izdvojiću dva predloga zakona za koje smatram da imaju određene nedostatke, koje ću naravno, pokušati i amandmanima da unapredim.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, prvi put se koristi pojam javnobeležničkog saradnika. Smatramo da je pozitivno definisati taj status, međutim, trebalo bi preciznije odrediti i krug lica koja će obavljati poslove javnobeležničkog saradnika.
Nepotrebno je takođe sužavati krug lica koji mogu inicirati pokretanje disciplinskog postupka protiv javnih beležnika, pogotovo ako imamo u vidu da disciplinska odgovornost protiv osnovnih nosioca pravosudnih funkcija poput sudija, tužioca, advokata, mogu podnositi gotovo sva lica koja sa istim dolaze u kontakt.
Takođe smo mišljenja da predsedniku Komore ne treba produžavati mandat, jer mislimo da se zakoni trebaju jednako primenjivati i da niko ne treba tu biti izuzetak.
U Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju smatramo da treba da se doda novi član kojim bi se naznačilo da će izvršenje sprovoditi i sud ili javni izvršitelj. To je veoma bitno jer zakonodavac sadašnjim predlogom uvodi javni izvršitelj u nadležnost da izvršavaju gotovo sve izvršne predmete. Takvim načinom sudu se ostavljaju samo izvršenja iz oblasti zajedničke prodaje stvari, izvršenje na nečinjenja, trpljenja, vraćanja zaposlenog na rad, što predstavlja trivijalan broj predmeta u izvršnim postupcima.
Mišljenja smo da i ovaj Predlog zakona mora ostaviti mogućnost izvršnom poveriocu kao podnosiocu predloga za izvršenje da bira i naznači sam ko će sprovoditi izvršenje, sud ili izvršitelj. U ovom trenutku nepotrebno je omogućiti javnim izvršiteljima zakonom, nadležnost gotovo svim mogućim predmetima izvršenja.
U članu 13. ovog Predloga zakona, smatramo da se krši načelo jednakosti stranaka u izvršnom postupku. Izvršni dužnik mora da štiti svoja prava u izvršnom postupku ukoliko smatra da su mu ista povređena nezakonitim postupanjem recimo od strane izvršitelja. Zato smatramo da zahtev za izuzeće sudskog izvršitelja može biti dozvoljen pod istim uslovima koja važe i za sve sudije.
Taksa za javni servis u aktuelnom iznosu, previsoka je za građane. Ovim stavom nameće se obaveza plaćanja takse za javni servis, ne vodeći računa o teškom ekonomskom stanju u našoj državi i stav Srpske narodne partije je da se onemogući prinudna naplata taksi za javni servis.
Smatramo da je veoma bitno da izvršitelji prilikom sprovođenja izvršenja moraju da vode računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika iz sredstava i vrednosti predmeta izvršenja. Česti su primeri da izvršitelji zloupotrebe ovo načelo i da na neki način blokiraju imovinu izvršnog dužnika koja je znatno veća od imovinske vrednosti njegovih dugovanja.
Nadamo se da ćete shvatiti suštinu podnetih amandmana i usvojiti ih, jer cilj Srpske narodne partije jeste da pomogne u donošenju boljih zakona za građane i takođe se nadam da ćete analizirati i amandmane podnete ispred ekonomskog kokusa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Petriću.
Pošto gospodin Šutanovac nije u sali, reč ima dr Boban Birmančević, a neka se pripremi narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.
Izvolite dr Birmančeviću.