Izvolite ministre.

Vrlo rado, mada već nekoliko puta odgovaram na ova pitanja.
Dakle, krivo mi je što uvažena koleginica ima običaj da izađe iz sale Narodne skupštine kada ja govorim o tome. Ako pričamo o političkoj nepodobnosti, vrlo jasno sam odgovorio, više od 90% ovih kandidata koji su predloženi su izabrani na javno tužilačku funkciju u vreme kada je stranka uvažene prethodnice bila na vlasti. Prema tome, ako je reč, da je reč o političkoj podobnosti ne verujem da sam toliki mazohista ni ja, ni onaj ko je na vlasti da bi predlagao nekoga ko mu politički nije podoban da je to kriterijum, ali na žalost mnogih to nije bio kriterijum. Ovde je kriterijum isključivo stručnost i već sam rekao da 97% ili 98% kandidata koji su na listama DVT ocenjeno po svojoj stručnosti i osposobljenosti sa 50 bodova. To su jedini kriterijumi koji se pominju u zakonu i koji su u skladu sa zakonom.
Imalo se u vidu i na koji način su predstavljali svoje programe, ali o tome smo već dosta čuli u Narodnoj skupštini tokom rasprave tako da ne vidim što bi to predstavljalo problem. Iz mnogih diskusija i po svemu onome što je rečeno stiče se utisak da će ubedljiva većina narodnih poslanika bez obzira na stranku iz koje dolazi podržati ove predloge. Neko možda ne sve, ali kome nije jasno kako se vrši predlog od strane Vlade, on može da pročita član 74. Zakona o javnom tužilaštvu i sve će mu biti jasno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, nećemo još dugo, ovo je moj poslednji pokušaj u skladu sa Poslovnikom, poslednji, da dobijemo odgovor od vas, koji je kriterijum bio Vlade da izabere određene kandidate sa liste koje je ponudilo Državno veće tužilaca, između kandidata koje kažete vi, 97% njih da su imali maksimalan broj poena na osnovu stručnosti i osposobljenosti, što znači da u svakom izboru je postojalo dva, tri ili više kandidata koji su imali maksimalan broj poena na osnovu stručnosti i osposobljenosti. Šta je to opredelilo Vladu da da prednost određenim kandidatima, odnosno onim kandidatima koji su danas ovde dostavljeni kao predlog jednog kandidata da biramo, ne kao listu? Znači, šta je to Vladu opredelilo ako nije politička podobnost, što mi sumnjamo da jeste.
Vi, sve vreme govorite da je po zakonu i ja sam vam rekao, pa vi stavljate meni, izvrćete moje reči da sam ja rekao da je sve po zakonu. Bilo je sve po zakonu i što je radilo Državno veće tužilaca i jeste po zakonu što je radila Vlada, ali tu je manjkavost zakona, jer zakon ne kaže koji je to kriterijum koji Vladu opredeljuje. Znači, kaže sastavlja listu Državno veće tužilaca uzimajući u obzir stručnost, osposobljenost, dostojanstvo, ne uzimajući u obzir plan rada na organizacija rada tužilaštva u budućnosti ili spisak lepih želja kako je ovde bilo diskusije.
Sve se tu slažem, ali onda Vlada na sednici 17. ili ne znam kog decembra je sela i nije uvažavala rang listu, odnosno listu po broju bodova kako je to dostavilo Državno veće tužilaca jer je to ne obavezuje zakon. Tu se isto slažem, na osnovu kog kriterijuma je onda Vlada donela odluku? To mene zanima.
Onda me isto tako zanima, zašto taj kriterijum nije korišćen kod donošenja predloga za izbor Tužilaštva za ratne zločine i Tužilaštva za organizovani kriminal? Zašto se tu odustalo od toga da Vlada dođe ovde sa predlogom kandidata za to tužilaštvo nego se pribeglo da se dostavi lista kandidata? Znači, zašto postoje različiti aršini? To je ono što vi ovde satima odgovarajući na naša pitanja pokušavate da izbegnete da odgovorite. Koji je bio kriterijum na Vladi da se sa liste kandidata izaberu određena imena? Ja to od vas nisam čuo, bio u sali tokom dana ili ne, verujte, slušao sam vas svaki put kada ste govorili.
Da odgovorim još na jednu tezu kako ovde nije bilo osporavanja i ružnih reči o kandidatima koji su danas pred Narodnom skupštinom. Znate, tu je ta velika razlika između nas i poslanika određenih vladajuće većine koji misle da je dozvoljeno ovde napadati ljude, govoriti o stvarima, suditi im, presuđivati ovde u Skupštini. Mi smo imali dva, tri dana vremena da se upoznamo sa imenima, prezimenima, biografijama kandidata ovih 57, 58 koliko je predloženo kao i svih onih koji su se našli na listama Državnog veća tužilaca. Ja, za ta tri dana nisam uspeo da dobijem dovoljno podataka da bi ovde izneo optužbe na bilo čiji račun, što ne znači da ih nemam nego samo znači da sam dovoljno odgovoran da neću da izađem i da mašem ovde i optužujem neke ljude kao što smo danas slušali ovde od strane drugih poslanika koji su uzimali za sebe pravo da optužuju, presuđuju, osuđuju druge ljude koji nisu tu i ne mogu da se brane.
To je neprimereno i mi se tako ovde ne ponašamo. Ja ne mogu da garantujem da nema niko sa ove liste ko bi možda bio sporan, ali da bih to uradio ja moram da budem sto posto siguran u ono što govorim, ja nisam imao dovoljno vremena za to i to između ostalog zameram Vladi. To ne doprinosi evropskim integracijama o kojima govorite. Citirao sam jutros ovde komesara Hana koji je govorio o hitnosti postupka i šta on treba da znači i kako treba da se koristi, a mi danas celo zasedanje imamo u hitnom postupku sa željom da se nešto sakrije.
Ja nisam uspeo da nađem u ovom predlogu šta želite da sakrijete, iskreno da vam kažem, ali ne znači da nema toga. Kao što i u ovom Predlogu zakona o kojem ćemo raspravljati kasnije večeras ima puno stvari koje Vlada hoće da sakrije i zato ih je spojila sve u jednu raspravu da nam onemogući da govorimo o svemu onome štetnom što ova Vlada radi protiv građana Republike Srbije.
Molim vas, da probate u nekoliko minuta da date odgovor na to pitanje, koji je bio kriterijum Vlade, na Vladi, da vi sa liste kandidata koje vam je dostavilo Državno veće tužilaca odaberete one koje ste nam ovde predložili? Ako je 97% njih dobilo maksimalan broj poena na osnovu stručnosti i osposobljenosti koji je to bio vaš kriterijum? Hvala vam.

Reč ima ministar Selaković.

Kako nekada žar skupštinske rasprave zna da stvori privid da je zaista došlo do nečeg strašnog mada jedna rečenica uvaženog prethodnika je zaista lajt motiv čitave diskusije gde se kaže, citiram – ja nisam uspeo da pronađem šta ste vi hteli da sakrijete, ali to ne znači da niste hteli nešto da sakrijete.
Zaista sam fasciniran ovim. Znate, postoji jedna stvar koja se u psihologiji naziva autoprojekcija, to je kada postupke drugih merite na osnovu onoga kako biste vi postupali u identičnoj situaciji. Pa, kada kažete šta je to Vladu opredelilo ako nije politička podobnost, otprilike bi moralo da znači, da Vladu može da opredeli samo politička podobnost i ništa drugo.
Ako imate, recimo za jedno više javno tužilaštvo četiri kandidata i među ta četiri kandidata imate tri kandidata koji su u različitim vremenskim periodima u vreme različitih vlada obavljali funkciju javnog tužioca i imate jednog kandidata koji nije, a ne možete da kažete da su prethodna tri kandidata bila fantastična u svojim rezultatima rada, onda je po meni sasvim racionalno da se Vlada opredeli za onoga ko nije bio tužilac, jer ono što se u svakom izveštaju Evropske komisije Srbiji spočitava jeste da mora mnogo više napora da uloži u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i protiv opšteg kriminaliteta.
Takođe, je izrečena jedna opet fantastična rečenica koja glasi – sve je po zakonu, ali zakon ne kaže koji je to kriterijum. Dakle, zakon je ostavio diskreciono pravo Vladi da izađe sa predlogom. Meni je drago što ne može ni jednom kandidatu da se spočita gotovo ništa. Znate, ono što je negde normalno u političkom životu Srbije.
Pre dva dana nazvao me je jedan kolega, stranački aktivista i pomenuo kako je na listi predloženih kandidata jedna osoba, čiji je rođeni brat funkcioner Demokratske stranke.
Ja sam ga pitao, rekao – u redu, da li možeš da mi kažeš da je ta osoba neprofesionalna, da li možeš da mi kažeš da je nestručna, da li možeš da mi kažeš da ne radi dobro svoj posao?
Kaže – ne, ali njen brat je funkcioner Demokratske stranke, ja kažem – da, ali mi ne biramo njenog brata, nego biramo tu osobu.
Opet, još jednom da kažem, dakle, zakon vrlo jasno kaže Vlada može da predloži jednog ili više kandidata, zakon ne kaže po kom kriterijumu Vlada predlaže jednog ili više kandidata, osim što se drži kriterijuma Državnog veća tužilaca.
Državno veće tužilaca je Vladi dostavilo listu kandidata na kojoj ne piše ni jedan jedini bod i, Državno veće tužilaca je u obrazloženju te liste reklo da svi kandidati podjednako ispunjavaju uslove za obavljanje javno-tužilačke funkcije. Državno veće je dakle imalo zakonsku obavezu da izvrši, da se izrazim na takav način, trijažu, profesionalnu selekciju kandidata. I to je i učinilo.
Zašto ovaj kriterijum, nije ovo kriterijum, nego zašto je Vlada, evo korigovaću možda i malo pitanje, zašto je Vlada odlučila kada su u pitanju kandidati za više i osnovne tužioce, predloži po jednog, a kandidati za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, predloži listu.
Zato što tim javnim tužilaštvima Vlada pridaje poseban značaj i zato što tu Vlada želi da kaže Narodnoj skupštini – izvolite, naš predlog je neko sa ove liste, a vi kao isključivi donosilac odluke, ko će biti novi tužilac za organizovani kriminal ili tužilac za ratne zločine, donosite tu odluku.
Mislim da je kolega Babić govorio o tome, otprilike kada date jednog kandidata, što ste dali jednog kandidata, a kada date više kandidata, a što ste dali više kandidata, otprilike da nam neko poručuje, šta god da ste uradili, treba da se kajete.
Ne treba da se kajemo, mi treba da se ponosimo na način kako vodimo ovu zemlju, mi treba da se ponosimo što prvi put nemamo politički motivisan izbor javnih tužilaca i što smo stvari pomerili u pozitivnom smeru u odnosu na prethodne izbore javnih tužilaca.
Zahvaljujem.

Gospodine Đurišiću, molim vas, ja želim nešto da vam kažem.
Da sam ja na vašem mestu, ja znam koji bih odgovor očekivao, a da sam na mestu ministra i da je tačno to što vi očekujete, ja vam nikada ne bih rekao.
Prema tome, nema potrebe za replikom.

Hvala poštovani predsedavajući.

Recite mi po kom osnovu želite repliku?

Ministar me je pogrešno protumačio.