Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Igor Bečić, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. člana 170. i člana 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
Prvi zajednički jedinstveni pretres o Listi kandidata za izbor tužioca za organizovani kriminal i Listi kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, predlozima odluke o izboru javnih tužilaca u višim javnim tužilaštvima i predlozima odluka o izboru javnih tužilaca u osnovnim javnim tužilaštvima, iz tačaka od 1. do 53. predloženog dnevnog reda;
Drugi zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o preuzimanju obaveza JP „Srbijagas“ Novi Sad prema privrednom društvu NIS a.d. Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist „Societe Generale“ Srbija a.d. Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagasa“ Novi Sad po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksadrovac – Brusa – Kopaonik – Raška – Novi Sad – Tutin, Predlogu zakona o zadrugama, Predlogu zakona o privrednim komorama, Predlogu zakona o Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, Predlogu zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, Predlogu zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti;
Treći zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlogu zakona o zaštiti zemljišta.
Da li predlagač želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Ne ide tako. Znate da vas uvek opominjem. Moram prvo da utvrdim ove predloge.
(Marko Đurišić, s mesta: Ide.)
Ne ide, samo polako.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 140, protiv – osam, uzdržanih – nema, nije glasalo 14 od ukupno prisutnih 162 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 142, protiv – 13, uzdržanih – nema, nije glasalo sedam od ukupno prisutnih 162 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Lista kandidata za izbor Tužioca za organizovani kriminal i Lista kandidata za izbor Tužioca za ratne zločine;
2. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu;
3. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu;
4. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru;
5. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Negotinu;
6. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Čačku;
7. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Prokuplju;
8. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Vranju;
9. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu;
10. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Valjevu;
11. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu;
12. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici;
13. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Subotici;
14. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Somboru;
15. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu;
16. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu;
17. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu;
18. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu;
19. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu;
20. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Jagodini;
21. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu;
22. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu;
23. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu;
24. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu;
25. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požegi;
26. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu;
27. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu;
28. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Raški;
29. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu;
30. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lazarevcu;
31. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu;
32. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikom Gradištu;
33. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu;
34. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu;
35. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Ubu;
36. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu;
37. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu;
38. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici;
39. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu;
40. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu;
41. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici;
42. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bačkoj Palanci;
43. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti;
44. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju;
45. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu;
46. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi;
47. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu;
48. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Jagodini;
49. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Trsteniku;
50. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu;
51. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku;
52. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu;
53. Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu;
54. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara;
55. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
56. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala;
57. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
58. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
59. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
60. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama;
61. Predlog zakona o preuzimanju obaveza Javnog Preduzeća ''Srbijagas'' Novi Sad prema privrednom društvu ''Naftna industrija Srbije a.d. Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije;
62. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
63. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća ''Srbijagas'' Novi Sad po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar - Tutin;
64. Predlog zakona o zadrugama;
65. Predlog zakona o privrednim komorama;
66. Predlog zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre;
67. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji;
68. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije;
69. Predlog zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode;
70. Predlog zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis;
71. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti;
72. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu;
73. Predlog zakona o zaštiti zemljišta;
74. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Izvolite sada.

Poštovana predsednice, član 103. Poslovnika govori da se poslanik javlja o povredi Poslovnika odmah nakon što je ona učinjena i ja sam to uradio. Vi mi niste dali reč nego ste nastavili da čitate i da stavljate predloge na dnevni red sve kako bi obesmislili rad ovog parlamenta dodatno i onemogućili me u ostvarivanju prava.
Hteo sam da ukažem na povredu vašu, povredu člana 157. Poslovnika koji govori o tome da se može spojiti rasprava zakona čija su rešenja međusobno uslovljena i povezana i hteo sam da postavim pitanje predlagaču objedinjavanje rasprave, gospodinu Bečiću, na koji način su međusobno povezana i uslovljena rešenja iz Zakona o porezu na dohodak građana, o preuzimanju duga „Srbijagasa“, Zakona o zadrugama, Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i recimo Zakona o privremenom utvrđivanju načina naplate taksi za javni medijski servis?
To je pet zakona od 17 ili 18 koliko je objedinjeno u jednu tačku dnevnog reda koji nemaju apsolutno nikakve veze. Rešenja u njima nisu međusobno povezana, niti uslovljena.
Prihvatam ukoliko mi se objasni na koji način su ta rešenja povezana i uslovljena da se do kraja mandata više nikad ne javim za reč u ovoj Skupštini, ako može predlagač ili bilo ko od poslanika koji su glasali za objedinjenje da mi objasni to. Hvala.

Pitanja nisu predviđena u ovom delu sednice. Možete sutra eventualno da postavite pitanje meni i ne vidim kako je prekršen Poslovnik. Vi ste ga prekršili sada, postavljali ste pitanja u sklopu povrede Poslovnika.
Nije mi jasno, ali ako želite da glasamo? (Da)
(Marko Đurišić dobacuje.)
Odlično. Zadovoljna sam, vrlo sam zadovoljna i trpim vaše uvrede sa zadovoljstvom.
Mislim da će ipak pristojnost pobediti.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 201. stav 2. članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Listi kandidata za izbor Tužioca za organizovani kriminal i Listi kandidata za izbor Tužioca za ratne zločine iz tačke 1. dnevnog reda i predlozima odluka o izboru javnih tužilaca iz tačaka od 2. do 53. dnevnog reda.
Da li želi ministar Nikola Selaković kao predstavnik predlagača reč?
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas se na dnevnom redu Narodne skupštine, a pred vama nalaze predlozi za izbore nosilaca javnotužilačke funkcije, odnosno javnih tužilaštava javnih tužilaca u tužilaštvima, višim tužilaštvima u Republici Srbiji i to njih ukupno 19, u osnovnim javnim tužilaštvima njih ukupno 33, kao i liste kandidata koji su predloženi za obavljanje funkcije, za izbor za obavljanje funkcije Javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal i u Tužilaštvu za ratne zličine.
Ustav Republike Srbije u svom 159. članu st. 2. i 3. propisuje da javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade, a da mandat javnog tužioca traje šest godina i da isto lice može ponovo biti birano na tu funkciju.
Na osnovu člana 74. stava 1. Zakona o javnom tužilaštvu javnog tužioca na predlog Vlade bira Narodna skupština na period od šest godina i ponavlja ovu odredbu Ustava Republike Srbije.
Upravo postupajući u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca oglasilo je izbor za tužioca za organizovani kriminal, tužioca za ratne zločine, za viša javna tužilaštva i osnovna javna tužilaštva u Republici Srbiji.
U „Službenom glasniku“ Republike Srbije, ovaj oglas je izašao 9. septembra, a u dnevnom listu „Politika“ istog dana, dakle 9. septembra 2015. godine. Svi kandidati koji su uzeli učešća na ovom konkursu, ispunjavaju zakonom propisane opšte i posebne uslove za obavljanje funkcije javnog tužioca, saglasno članovima 76. i 77. Zakona o javnom tužilaštvu.
Saglasno članu 28. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, Državno veće tužilaca obrazovalo je komisiju koja je utvrdila blagovremenost i potpunost podnetih prijava. Potpune i blagovremene prijave komisija je dostavila Veću na dalji postupak. Komisiju su činili troje predstavnika Javnog tužilaštva i dvoje stručnih lica van Javnog tužilaštva.
Kada su u pitanju predstavnici Javnog tužilaštva, na čelu komisije nalazila se zamenik republičkog javnog tužioca, Gordana Janićijević, apelacioni tužilac odnosno javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Milan Kalac i javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, Milijana Dončić.
Iz reda stručnih lica, komisiji su činili sudija Apelacionog suda u Beogradu, Aleksandar Vujičić, upućen u posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu i direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić.
Kao što možete videti, za razliku od viših i osnovnih javnih tužilaštava, kada su u pitanju Tužilaštvu za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, Vlada je listu predloga prosledila Narodnoj skupštini na odlučivanje. Vlada je jedini ovlašćeni predlagač, Narodna skupština ona koja donosi odluku o izboru. Ono što je važno jeste da svi predloženi kandidati ispunjavaju, kao što rekoh, opšte i posebne zakonom propisane uslove za obavljanje ove funkcije.
Isto je i sa kandidatima za Tužilaštvo za ratne zločine. Na listi kandidata za izbor tužioca za organizovani kriminal, nalaze se Miljko Radisavljević, trenutno tužilac za organizovani kriminal, Mladen Nenadić, advokat, član Advokatske komore Čačka, Tomislav Kilibarda, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu i Sonja Milićević, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.
Što se tiče Tužilaštva za ratne zločine, na listi kandidata nalaze se Stanojković Snežana, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, zatim Terzić Dejan, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, upućen u posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, Đorđe Ostojić, zamenik republičkog javnog tužioca, Milan Petrović, zamenik tužioca za ratne zločine i Miroljub Vitorović, zamenik tužioca za ratne zločine.
Kada je u pitanju 19 viših javnih tužilaštava i 33 osnovna javna tužilaštva, u materijalima ste dobili predloge i dati su predlozi u vidu jednog kandidata. Za sve kandidate odnosi se isto ono što sam rekao i za kandidate za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.
Za Više javno tužilaštvo u Beogradu, predložena je vršilac funkcije, višeg javnog tužioca u Beogradu, trenutno zamenik u tom istom tužilaštvu, Nataša Krivokapić, za Prvo osnovno tužilaštvo, Ljubivoje Đorđević, zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i vršilac funkcije javnog tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu.
Za Drugo osnovno tužilaštvo, Nebojša Popović, takođe zamenik višeg javnog tužioca u Beogradu, trenutno v.d. ili v.f. Drugog osnovnog tužioca u Beogradu. Za Treće osnovno tužilaštvo, zamenik javnog tužioca u tom istom tužilaštvu i trenutno vršilac funkcije, Boris Pavlović.
Kada je reč o Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu, predloženi kandidat je Danijela Sinđelić, takođe vršilac funkcije javnog tužioca u ovom javnom tužilaštvu. Za Osnovno tužilaštvo u Lazarevcu, Milorad Gajić. Za Više javno tužilaštvu u Valjevu, Dragana Marković. Za Osnovno javno tužilaštvo na Ubu Milena Miljanić. Za Više javno tužilaštvo u Smederevu, Dragan Lopušina. Za Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu, Dragana Popović. Za Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu, Tihomir Knežević, inače advokat, člana Advokatske komore Vojvodine.
Potom za Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, Dejan Rakonić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Za Osnovno javno tužilaštvo u Bačkoj Palanci, Milan Knežević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Za višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, Zoran Đuran, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, Mladen Vujin, zamenik u istom tom tužilaštvu. Za osnovnog javnog tužioca u Bečeju, Mihalj Pakai, zamenik javnog tužioca u ovom javnom tužilaštvu. Za osnovnog javnog tužioca u Kikindi Svetlana Vlajkov, inače javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu. Za višeg javnog tužioca u Somboru Zoran Divljak, zamenik u istom tom tužilaštvu. Za višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, Đorđe Mahovac inače zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici, Nada Radmanović Grozdanić, inače zamenik u istom tom javnom tužilaštvu. Za višeg javnog tužioca u Subotici, Miroslav Krkelić, inače javni tužilaca u Višem javnom tužilaštvu u Somboru. Za osnovnog javnog tužioca u Subotici, Lidija Panić Miletić, inače zamenik javnog tužioca u istom tom javnom tužilaštvu. Za osnovnog tužioca u Senti, Mirko Gašović, javni tužilaca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi. Za višeg javnog tužioca u Šapcu, Zoran Obradović, inače javni tužilaca u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu. Za višeg javnog tužioca u Kragujevcu, Dejan Veljković, javni tužilaca u Višem javnom tužilaštvu u Čačku. Za osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu, Slobodanka Raković, zamenik u istom tom tužilaštvu i trenutno vršilaca funkcije javnog tužioca. Za osnovnog javnog tužioca u Aranđelovcu, Zoran Ivanović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu i vršilac funkcije javnog tužioca. Za višeg javnog tužioca u Jagodini, Radoslav Vučković, inače javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Jagodini, a za osnovnog javnog tužioca u Jagodini, Aleksandar Cvetković, inače javni tužilaca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Jagodini.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu, predložena je gospođa Marina Makarijev, inače zamenik u tom istom tužilaštvu. Za višeg javnog tužioca u Kruševcu, Bratislav Z. Petrović, inače zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu. Za osnovnog javnog tužioca u Kruševcu, Dragan Jovanović, inače zamenik u istom tom tužilaštvu. Za osnovnog javnog tužioca u Trsteniku, Violeta Vukmirović, takođe zamenik u istom tom tužilaštvu. Za višeg javnog tužioca u Kraljevu, Avram Antonijević, zamenik u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu i vršilaca funkcije javnog tužioca u Kraljevu. Za osnovnog javnog tužioca u Kraljevu, Snežana Džamić, inače zamenik javnog tužioca u Osnovnom javno tužilaštva u Kraljevu.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Raški, predviđena je gospođa Dragica Rosić, inače zamenik tužioca u istom ovom tužilaštvu, dok je za višeg javnog tužioca u Čačku, predložen Ivan Zarić, zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Čačku. Za Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, predložen je Danilo Vujičić, zamenik javnog tužioca u ovom tužilaštvu a za osnovnog tužioca u Gornjem Milanovcu, Milena Veljović, inače zamenik u istom ovom tužilaštvu. Za višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, predloženi kandidat je Milena Mrvić, inače sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru. Kada je reč o Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu, predloženi kandidat je Marko Dimitrijević, zamenik osnovnog javnog tužioca u Požegi. Za osnovnog javnog tužioca u Požegi, predložena je Jelena Ćurčić, inače javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požegi. Za osnovnog javnog tužioca u Požarevcu, predložena je Snežana Dubajić, inače zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, a gospodin Saša Milojković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, predložen je za osnovnog javnog tužioca u Velikom Gradištu. Za Više javno tužilaštvo u Nišu, predložena je gospođa Borica Mitić, inače zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Za Više javno tužilaštvo u Vranju, gospođa Danijela Trajković, inače zamenik tužioca u istom ovom tužilaštvu. Za osnovnog tužioca u Vladičinom Hanu, Dragan Nikolić, zamenik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu. Za višeg javnog tužioca uLeskovcu, predložena je gospođa Ljiljana Zlatanović Janković, inače zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, a za Osnovno tužilaštvo u Leskovcu, gospođa Renata Cvetanović, zamenik osnovnog javnog tužioca u Leskovcu. Za osnovnog javnog tužioca u Lebanu, predložen je gospodin Stanislav Stanković, zamenik u istom tom javnom tužilaštvu, a za višeg tužioca u Negotinu, gospođa Ksenija Branković, zamenik višeg tužioca u Negotinu. Poslednji u nizu predloženih kandidata je Mikica Milenković, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Prokuplju, kao kandidat za višeg javnog tužioca u Prokuplju.
Vlada je predložila, kao što možete videti ukupno, popunu ukupno 54 javno-tužilačka mesta u Srbiji, od ukupno 85. Nedostajućih pet viših javnih tužilaštava i 25 osnovnih, jesu tužilaštva za koja je Državno veće tužilaca preuzelo obavezu da obavi dodatne krugove razgovora sa kandidatima koji su prošli već jednu vrstu razgovora, odnosno selekcije i uveren sam da će Državno veće tužilaca, u najskorijem periodu, izaći sa predlozima kandidata za tužilaštva koja nisu navedena.
Takođe, koristim priliku da kažem da je prvi put procedura kandidovanja, ali i predlaganja, sprovedena na jedan veoma složen način, da odam priznanje članovima Komisije Državnog veća tužilaca i samom Državnom veću tužilaca, na jednom velikom i složenom obavljenom poslu. Taj posao je trajao gotovo dva meseca. Bilo je neophodno obaviti razgovore sa svim kandidatima, ceniti ne samo njihove rezultate rada, koji su cenjeni na osnovu pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu rezultata rada zamenika javnih tužilaca, već i saslušati njihovu viziju o budućem unapređenju i organizaciji rada tužilaštva.
Toliko o ovome. Zaista ne bih čitao pojedinačno biografije kandidata koje ste imali prilike da dobijete. Uveren sam da ćemo posle ovog velikog i dobrog posla koji je urađen, dobiti dodatni kvalitet u radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji i sa punim ponosom ističem nešto po čemu se stranka kojoj pripadam i koja me je kandidovala na ovo mesto, na ovu odgovornu funkciju ministra pravde u Vladi Republike Srbije, razlikuje od svih prethodnih stranaka, a to je da u poslednjih 25 godina javno tužilaštvo, odnosno javni tužioci u Srbiji su bili apsolutno promenjiva kategorija prilikom svake promene vlasti i novog formiranja parlamentarne većine.
Prvi put u našoj modernoj istoriji višestranačkog parlamentarizma, promena Vlade nije bila praćena promenom nosilaca javno-tužilačke funkcije. Kolege tužioci koji su krajem novembra, početkom decembra 2009. godine izabrani na funkcije javnog tužioca, odslužili su svoj mandat u potpunosti i ovo je nešto što ovu Vladu, što ovo Ministarstvo razlikuje od svih prethodnika.
Smatram lično da je ovo veliki napredak i veliki faktor stabilnosti u okviru javno tužilačke organizacije i uveren sam da će predložena rešenja, ukoliko ih budete podržali u Danu za glasanje, doprineti što kvalitetnijem radu javnih tužilaštava i što efikasnijoj i kvalitetnijoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije koja predstavlja jedan od apsolutnih prioriteta ove Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem se gospodine Selakoviću.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora, želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče Skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj direktan prenos Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici održanoj u petak, razmatrao predloge liste kandidata za izbor nosilaca javno-tužilačke funkcije u Tužilaštvu za organizovani kriminal i u Tužilaštvu za ratne zločine, kao i predloge kandidata za nosioce javno-tužilačkih funkcija u višim tužilaštvima u Republici Srbiji, kao i predloge kandidata za nosioce javno-tužilačkih funkcija u osnovnim tužilaštvima u Republici Srbiji.
Odbor je jednoglasno zaključio da predloži Narodnoj skupštini da podrži predlog Vlade Republike Srbije kada su u pitanju i lista kandidata za izbor tužioca za organizovani kriminal i za izbor tužioca za ratne zločine, kao i predloge kandidata za izbor viših tužilaca u višim javnim tužilaštvima i izboru tužilaca u osnovnim javnim tužilaštvima.
Ni jednom rečju od strane bilo kog člana Odbora nije osporen ni jedan predlog Vlade Republike Srbije i zato u ime Odbora imam ovlašćenje i obavezu da predložim Narodnoj skupštini da prihvati predloge za izbor viših tužilaca u Republici Srbiji, kao i predloge Vlade za izbor osnovnih tužilaca u Republici Srbiji, a iznaći ćemo se u danu za glasanje da li ćemo dati podršku nekome od više kandidata koje su predložili za izbor tužioca za organizovani kriminal, kao i za izbor tužioca za ratne zločine.
Ja vas molim da prihvatimo i predlog Vlade i predlog Odbora i da ovaj složen posao, kao što je rekao ministar, privedemo kraju jer svim ovim tužiocima ističe mandat na koji su izabrani, a to je 31.12. ove godine i moramo biti spremni i oni moraju biti spremni da nastave ili da preuzmu funkcije ako su to novi ljudi u tužilaštvima u Republici Srbiji.
Ono što mogu da kažem u ime Odbora jeste da smo zaključili i veoma zadovoljni kako je sproveden ceo postupak od raspisivanja oglasa, do formiranja predloga za izbor nosilaca javno-tužilačkih funkcija u Republici Srbiji i mislim da bi to trebalo i u buduće tako da bude. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Petroviću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne)
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vidim da predstavnik Vlade nije prisutan, ali naravno moja obaveza je prema građanima i želim da vam se obratim o nekoj temi o kojoj sam mislio da ne govorim.
Načelno, kako bi to trebalo da funkcioniše, kako to zamišlja Venecijanska komisija koja, vi vrlo dobro znate, nama predlaže i promenu Ustava, a ključan razlog za promenu Ustava jesu poglavlja naravno 23, 24, odnosno usaglašavanje sa određenim opšteprihvaćenim standardima.
Veliki problem u dosadašnjim evropskim integracijama jeste i bio upravo ta dva poglavlja i bojim se da ovim današnjim činom, način na koji se ovo radi danas, ćemo ući u još komplikovaniju situaciju i da će problem biti veći kada su u pitanju evropske integracije za ove dve najvažnije oblasti.
O čemu se konkretno radi? Naš Ustav predviđa ovu proceduru koju je izložio gospodin ministar i ona je jasna. Državno veće predlaže kandidate, Vlada utvrđuje i Skupštini šalje predlog kandidata, Skupština po svom nahođenju bira i naravno i Vlada može da predloži bilo koga sa liste. I što se tiče aspekta ustavnosti, to apsolutno nije sporno. Ako pričamo sa aspekta budućih evropskih integracija, najavljenih promena Ustava, koje su najavljene više puta od strane predstavnika vladajuće koalicije, mislim da je ovo i te kako sporno.
Konkretno, šta je ovde ključan problem, da bih bio jednostavan i da bih bio jasan? Meni apsolutno nije sporna procedura o kojoj je govorio gospodin ministar, a to je procedura prijavljivanja kandidata, izbora, ocenjivanja, niti želim da se mešam u proceduru koje je radilo Državno veće tužioca. Da li je ono uradilo dobar posao ili ne, to je apsolutno njihova stvar i oni su tvrdili nešto što ja držim u ruci sada, to je Odluka o utvrđivanju liste kandidata za izbor na funkciju javnih tužioca. Znači, to je predlog Državnog veća tužioca, predlog koji je upućen Vladi Republike Srbije.
Po meni, do tog trenutka, do slanja Vladi, tu nema nikakvih problema i mislim da je tako i ostalo kako je to Državno veće predložilo, mi danas ne bi ni trebali da raspravljamo o izboru tužioca i sudija, pogotovo imajući u vidu loša iskustva iz prošlosti, veliku kritiku koju sadašnja vladajuća koalicija, apropo reforme pravosuđa, prebacivala nama kao prethodnoj vlasti, puni zamerki i često prethodnih dana smo mogli da čujemo o tome, i ako mislite da tada nismo bili u pravu, ne vidim zašto ponavljate ono što smatrate da je bila naša greška.
Znači, vraćam se na temu, Državno veće tužioca je dalo određeni spisak kandidata. Vlada je utvrdila taj predlog i uputila Skupštini. Šta je konkretno Vlada uradila? Što se tiče liste kandidata za izbor tužioca za organizovani kriminal, predložila nam je četiri kandidata. Nemam ništa protiv, tako je to uradilo i Državno veće tužioca, pa isto to i kada je u pitanju izbor tužioca za ratne zločine, konkretno šest je predloženih, imamo pet, ali prvih pet je predloženo i to ne smatram da je problem.
Ja lično smatram da je Vlada trebala drukčije da uradi, da ne prihvati predlog Državnog veća od pet kandidata, nego da im traži da predlože jednoga, jer suština samostalnosti tužilačke organizacije, kako to zamišlja Venecijanska komisija, bila ona u pravu ili ne, ali je to standard koji ćemo morati da postignemo, jeste da uopšte se Vlada ne pita oko predlaganja tužioca, nego da Državno veće direktno šalje Narodnoj skupštini, a da Narodna skupština na neki način faktički samo potvrđuje, verifikuje odluku Državnog veća i da se na taj način što više smanji uticaj bilo izvršne, odnosno u ovom slučaju, našem slučaju, zakonodavne vlasti.
Pošto je takav Ustav, ja ne bih imao ništa protiv da se Vlada ponela kao protočni bojler, da je predložila sve ono što je predložilo Državno veće tužioca i da je predložilo kompletne liste kandidata, a Narodna skupština je ovlašćena da bira, a ja bih se zalagao da se uvek glasa za onog kandidata prvog kojeg je predložilo Državno veće tužioca, odnosno da faktički i ne biramo, nego da samo verifikujemo rešenja.
Ali, šta se desilo? To je ono što, nažalost, jednom jednostavnom analizom može da se utvrdi da je došlo do razlike i šta je uradila Vlada Republike Srbije? To je moje pitanje i to je razlog zašto ćemo mi kao poslanička grupa biti protiv određenog dela rešenja.
Konkretno, Vlada je dala 53 predloga za imenovanje, za izbor. Znači, sva tužilaštva koja je ministar nabrajao u Srbiji, zatim, ova dva tužilaštva za organizovani kriminal i za ratne zločine. Tu samo po sebi ništa ne bi bilo sporno da je to sve predlog DVT, ali u čak 24 slučaja, znači, u 50% se razlikuje predlog DVT od predloga Vlade. Da bih bio jasan, evo kako to izgleda. Nesporno su svi ti kandidati položili i dobili određen broj ocena. Ja ne želim da pominjem imena niti ću govoriti konkretno o ljudima, ali ovde ima samo tri primera tri tužilaštva. U jednom, umesto rednog broja jedan, osobe koja je dobila najveću ocenu, najveći broj bodova, Vlada je predložila osobu sa mesta broj pet, koja je dobila čak 19 bodova manje nego kandidat broj jedan.
Primer broj dva, predlaže se, Vlada kao kandidata koji će biti izabran, imate većinu, osoba koja je na sedmom mestu po rang listi kandidata DVT, umesto osobe koja se nalazi na prvom mestu, razlika je – prva osoba ima 70 bodova, a osoba koju predlažete, koju Vlada predlaže ima 66 bodova.
Treći slučaj, predlaže se osoba koja se nalazi na šestom mestu, umesto osobe koja je najviše dobila glasova, bodova na izboru DVT. Razlika je osam bodova, odnosno prvi kandidat ima 70, drugi ima 62,2. Tako pričam o 24 slučajeva, gde je Vlada arbitrirala u izboru tužioca. Ja mislim da ovo nije dobar put, da će ovo biti sigurno prepreka u našim evropskim integracijama. Predlažem Narodnoj skupštini da, naravno, usvojimo sve ono što je predložilo DVT, a da vratimo Vladi da Vlada utvrdi onakvu rang listu kako je to predložilo DVT ili čak i da Vlada vrati Državnom veću tužioca da nam predlože po jednog kandidata, jer ako imamo jednog kandidata, mi ga potvrđujemo. Mi nemamo mogućnost političkog uticaja na pravosudnu granu vlasti, odnosno niti mi kao Narodna skupština, kao zakonodavna vlast, niti Vlada kao izvršna vlast.
Imajući, opet, da ponovim iskustva iz prošlosti, mišljenja i Venecijanske komisije i mišljenja Evropske komisije, mislim da ovo neće proći nezapaženo, pogotovo što ja se nadam i duboko verujem da ćemo u toku sledeće godine otvoriti ova dva najvažnija poglavlja 23 i 24. Dobro znate da su to poglavlja koja se među prvima otvaraju, među poslednjima zatvaraju, a funkcionišu na taj način što vi imate veliki broj eksperata bilo Saveta Evrope, bilo Evropske komisije, koji vam sede u Beogradu i bave se tačku po tačku pitanjima reforme, odnosno nezavisnosti i nepostojanja uticaja na pravosudnu granu vlasti.
Još jednom ću ponoviti, zbog toga mi ne možemo da podržimo sve ove predloge, podržaćemo samo one predloge gde je nesporno predložen kandidat broj jedan DVT. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovde niko, pogotovo od kolega narodnih poslanika koji je učeni pravnik ne zna da nam objasni šta je to pravosudna grana vlasti. Postoji sudska grana vlasti koja obuhvata sudstvo, koja je nezavisna i postoji javno-tužilačka organizacija koja nije deo sudske vlasti.
Postoji dosta razmimoilaženja u pravnoj teoriji šta je to javno tužilaštvo. Po istoj toj teoriji po kojoj bi neko javno tužilaštvo svrstao u „pravosudnu granu vlasti“, mogao bi da svrsta u tu nepostojeću pravosudnu granu vlasti i, recimo, javno pravobranilaštvo, pa bi mogao da svede po istom tom principu pravosudnu granu vlasti i advokaturu kao samostalnu i nezavisnu profesiju.
Postoji nešto što je apstraktni pojam pravosuđa, ali pravosudna grana vlasti ne postoji.
S druge strane, naš ustavotvorac i kako je to uvaženi prethodnik malopre dobro rekao, kaže da je javno tužilaštvo samostalno. Ali, nigde ne kaže da je ono nezavisno. Taj manjak nezavisnosti javno-tužilačke organizacije se upravo ogleda u tome što danas pred vama ne sedi predsednik DVT, niti neko od ovlašćenih članova DVT, već ovlašćeni predstavnik predlagača u liku resornog ministra člana Vlade Republike Srbije.
Postoje težnje određenih ljudi da javno tužilaštvo postane nezavisno. To je generalno jedna opšta tendencija u Srbiji da se svako malo javlja neko ko želi da bude nezavistan, nezavisan od svakoga u Srbiji, da li i od svakoga spolja, ne znam, ali ono što je ovde ključno i ja ću se na to osvrnuti.
Dakle, uvaženi prethodnik je rekao da se ovde izneti predlozi u 24 slučaja razlikuju od predloga Državnog veća tužilaca, što nije tačno. Takođe, uvaženi prethodnik, kao jedan kvalitetan pravnik, koristeći se i svojom govorničkom veštinom, je izbegao da kaže da to što je neko pod brojem jedan mu ne daje nikakvu prednost.
Takođe, nije rečeno da jedino što je zakonom propisano, kao kriterijum za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije, jesu stručnost, osposobljenost i dostojnost; da je Komisija Državnog veća tužilaca, kao povremeno radno telo koje je imalo zadatak da obavi razgovore sa svim kandidatima za funkciju javnog tužioca, dobila ocenjenu stručnost, osposobljenost i dostojnost, a da je kao jednu vrstu nečega, što je Državno veće imalo u vidu, koristila nešto što ne postoji u zakonu, već postoji u Pravilniku Državnog veća tužilaca, ali nije zakonski kriterijum, niti merilo za utvrđivanje nekog kriterijuma, a to je predstavljanje programa organizacije i rada javnog tužilaštva. Možete da mi kažete, ako mislite da to u zakonu postoji, ali ne postoji.
U obrazlaganju svojih predloga Državno veće tužilaca je vrlo jasno reklo, dakle, da su svi kandidati, kada je u pitanju njihova stručnost i osposobljenost, ja mislim u procentu koji premašuje 95%, ocenjeni maksimalnim brojem bodova od 50, a tih 20 bodova kojima se ocenjivao predstavljeni program jeste nešto što se imalo u vidu. Nije tačna činjenica, nešto što je predstavljeno kao činjenica, a ovde izneto, da se u 24 slučaja predlog Vlade razlikuje od predloga Državnog veća tužilaca. Nema predloga Državnog veća tužilaca. Jedini predlog je predlog Vlade Republike Srbije, jer je jedina ona po Ustavu i po zakonu ovlašćeni predlagač.
Po direktivama Saveta Evrope predviđeno je da između organa koji bira i organa koji predlaže postoji jedna vrsta stručnog tela, i to je ono što je naš ustavopisac predstavio kao Državno veće tužilaca u ovom slučaju, odnosno komisiju koja je jedan deo posla uradila za Državno veće tužilaca.
Izneto je mišljenje da bi Vlada trebalo da vrati ove liste, jer, kako je rečeno, Venecijanska komisija smatra da Državno veće tužilaca treba samo da prosledi Narodnoj skupštini na verifikaciju. Kao što rekoh, naša pravna praksa i teorija kažu da je javnotužilačka organizacija pravosudno upravni organ.
Kao što javni pravobranilac štiti imovinska prava i interese Republike Srbije, tako i javno tužilaštvo štiti javni poredak, ustavnost i zakonitost Republike Srbije pred njenim sudovima. Kolege advokati, a bogami i sudije često imaju običaj da kažu – šta je tužilaštvo, stranka u postupku.
Ponosan sam što predlozi koji su izneti nisu iznošeni na način na koji je to rađeno prethodnog puta u Narodnoj skupštini i ne samo prethodnog, već i pretprošlog, već i natprošlog, kada je politički kriterijum bio apsolutno prioritetni kriterijum za izbor javnih tužilaca u Srbiji.
Ponosan sam što se ovde izašlo sa predlozima koji ne treba da predstavljaju putujuće tužilaštvo u Srbiji, gde gotovo da nismo imali… Imali smo samo nekoliko gradova i opština u Srbiji u kojima su za javne tužioce izabrani ljudi iz tih gradova i opština.
Evo vam primer, recimo, za višeg tužioca u Valjevu doveden je čovek iz Požege, za višeg tužioca u Šapcu čovek iz Valjeva, za višeg tužioca u Užicu, mislim, kolega koji je došao sa Kosova i Metohije, za višeg tužioca u Negotinu čovek iz Smedereva, a iz Negotina doveden čovek u Vranje i da ne pričam još toga, za višeg tužioca u Somboru čovek iz Subotice, itd, itd. Dakle, ovoga puta nemate takav predlog. U ubedljivoj većini slučajeva, predloženi su zamenici javnog tužioca ili javni tužioci koji žive u mestu u kome treba i da rade.
Ideja je o tome da će borba protiv korupcije biti nepristrasnija i efikasnija, time što ćete dovesti tužioca iz drugog grada, nije se pokazala baš ni kao nepristrasna, ni kao efikasna.
Dakle, odgovorno tvrdim, prvo, da ne postoji nezavisna pravosudna grana vlasti. Postoji zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Sa druge strane, kome to nije jasno, može da uzme i da protumači sistemski naš Ustav, pa će videti, recimo, da Visoki savet sudstva predstavlja poseban odeljak, ali da se odredbe o Državnom veću tužilaca nalaze u okviru odredaba o javnom tužilaštvu. Znači, ne izdvaja se Državno veće od javnotužilačke organizacije.
Srbija ima neki, možemo slobodno reći, srednji model. Nisu retke zemlje u svetu, i to uređene, stabilne demokratije, u kojima funkciju državnog tužioca obavlja ministar pravde. Nisu retke ni države u kojima tužioce direktno imenuje Vlada. Dakle, imenuje ih, postavlja ih. Mi smo imali jedan pokušaj, pre nešto više od deset godina, koji je tada ocenjen za neustavan, po kojem je Vlada birala i tužioce i zamenike javnih tužilaca.
Mislim da je ovaj model dobar. Vlada je ta koja daje predloge. Narodna skupština je ta koja te predloge ili prihvata ili odbija, a uostalom Narodna skupština ima tu moć, ima taj prenet suverenitet od strane građana Srbije da predloge koje je ovde Vlada iznela prihvati ili odbije, pa i ako ih odbije, ni to nije kraj sveta, postupak će biti ponovljen i Narodna skupština će odlučivati normalno u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim nadležnostima i ovlašćenjima.
Ne znam koji je to kriterijum korišćen 2009. godine, iako je već rečeno da treba da učimo na greškama iz prošlosti. Koliko se sećam, čak ni taj izbor bez kriterijuma, izbor javnih tužioca, a ne pričam o opštem izboru zamenika javnih tužilaca, nije bio doveden pod znak pitanja, niti mu je ocenjivana ustavnost i zakonitost. Mislim da je ovo proces koji je sproveden mnogo bolje i kvalitetnije, nego što je to učinjeno 2009. godine. Zahvaljujem.