Poštovani narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje potrebno je da utvrdimo kvorum.

Podsećam vas da je na sednici potrebna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Zaključujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 138 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.

Tačka 1. – Lista kandidata za izbor tužioca za organizovani kriminal i lista kandidata za izbor tužioca za ratne zločine.

Prelazimo na odlučivanje.

Najpre, pristupamo glasanju o kandidatima sa liste za izbor tužioca za organizovani kriminal.

Stavljam na glasanje predlog da se za tužioca za organizovani kriminal izabere Miljko Radisavljević, Tužilac za organizovani kriminal.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – jedan, uzdržan – jedan, nije glasalo 137 od ukupno prisutnih 148 narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za Tužioca za organizovani kriminal izabere Mladen Nenadić, advokat, Advokatska komora Čačak.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 139, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 15 od ukupno prisutnih 154 narodna poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za Tužioca za organizovani kriminal izabere Tomislav Kilibarda, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za Tužioca za organizovani kriminal izabere Sonja Milićević, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 155 od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.

Na osnovu rezultata glasanja, konstatujem da je Narodna skupština za Tužioca za organizovani kriminal izabrala Mladena Nenadića, advokata, Advokatska komora Čačak.

Dozvolite mi da u svoje i u vaše ime čestitam na izboru i poželim kolegi puno uspeha u radu.

Sada pristupamo glasanju o kandidatima sa liste za izbor Tužioca za ratne zločine.

Stavljam na glasanje predlog da se za Tužioca za ratne zločine izabere Snežana Stanojković, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 75, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 88 od ukupno prisutnih 163 narodna poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za Tužioca za ratne zločine izabere Dejan Terzić, sudija u Apelacionom sudu u Novom Sadu.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 109, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 52 od ukupno prisutnih 162 narodna poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za Tužioca za ratne zločine izabere Đorđe Ostojić, zamenik Republičkog javnog tužioca.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 od ukupno prisutnih 162 narodna poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za Tužioca za ratne zločine izabere Milan Petrović, zamenik Tužioca za ratne zločine.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 od ukupno prisutnih 162 narodna poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za Tužioca za ratne zločine izabere Mioljub Vitorović, zamenik Tužioca za ratne zločine.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 155 od ukupno prisutnih 162 narodna poslanika.

Na osnovu rezultata glasanja mogu da konstatujem da nismo izabrali Tužioca za ratne zločine.

Kandidat Dejan Terzić ima 109 glasova, Snežana Stanojković 75, drugi mnogo manje, Đorđe Ostojić šest, Mioljub Vitorović sedam. Videću kakva je dalja procedura. Nismo izabrali ovog puta nikoga.

Prelazimo dalje na glasanje.

Stavljam na glasanje Predlog Odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 151, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog Odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 151, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 147, protiv – dvoje, uzdržanih – nema, nije glasalo 13 od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Negotinu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 150, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 13 od ukupno prisutnih 163 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Čačku, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Prokuplju, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Vranju, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 150, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 151, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Valjevu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Subotici, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Somboru, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 151, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo osam od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo osam od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Jagodini, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo osam od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo osam od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo osam od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo osam od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požegi, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutno 162 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutno 163 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu, u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutno 163 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Raški, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lazarevcu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 155, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo osam od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 155, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo osam od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikom Gradištu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 155, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Ubu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 155, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 13 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 155, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bačkoj Palanci, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 13 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Jagodini, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Trsteniku, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 155, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 14 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 156, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 10 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu, u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 152, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 14 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Time smo glasanje za danas završili.

Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda. Molim ministre da uđu u salu, ako me slušaju, ako ne, molim Protokol da ih uvede.

Obaveštavam vas da sam danas pozvala da sednici prisustvuje prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Željko Sertić, ministar privrede, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja i dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i njihovi saradnici.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o preuzimanju obaveza Javnog Preduzeća ''Srbijagas'' Novi Sad prema privrednom društvu ''Naftna industrija Srbije a.d.“ Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća ''Srbijagas'' Novi Sad po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar - Tutin, Predlogu zakona o zadrugama, Predlogu zakona o privrednim komorama, Predlogu zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, Predlogu zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, Predlogu zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti.

Da li predstavnici predlagača žele reč?

Reč ima prvo ministar Sertić.

Poštovani poslanici, trudiću se da u ovom uvodnom izlaganju budem maksimalno kratak, a da opet u veoma jasnim rečima obrazložim zakone sa kojima se danas obraćamo vama na usvajanje.

Ministarstvo privrede, odnosno Vlada Srbije, danas predlaže pet novih zakona kojim ćemo urediti različite oblasti u ekonomskom životu Srbije. Dakle, Zakon o zadrugama, Zakon o komorama, Zakon o jedinstvenoj evidenciji i dva zakona koji tretiraju oblast privatizacije.

Dozvolite mi da vam se prvo obratim sa obrazloženjem za donošenje Zakona o zadrugama. Jedanaest godina poslednjih, nekoliko puta je zakon o zadrugama pokretana procedura njegovog donošenja i nekoliko puta je prekidana, jer nije mogla da se nađe zajednička saglasnost svih aktera i svih učesnika u tim procesima, niti zajednički jezik koji bi mogao da bude definisan kasnije kroz određene pravne akte, kako bi se pojavio pred vama.

Dakle, punih 11 godina imamo dvovlašće, dva zakona koja u svojim osnovnim odredbama jedan potire drugog i ni na koji način nam nije pomogao da revitalizujemo princip zadrugarstva u Srbiji.

Ovo je opšti zakon koji se odnosi na sve zadruge u Srbiji. Dakle, na samo zemljoradničke zadruge iako je najveći deo zadruga u Srbiji koji funkcioniše gotovo 65% upravo zemljoradničke zadruge, ali tretiraju se i omladinske, stambene i ostale zadruge. Daću vam više informacija u tom delu.

Ono što je važno za nas je da zadrugarstvo inače u razvijenom svetu je jedan od motora razvoja svih ekonomskih odnosa. Kod nas je, s obzirom da je na izuzetno loš u prethodnom periodu, a taj prethodni period je unazad 30-40-50 godina, praktično zadrugarstvo nikada nije zaživelo na tržišnim osnovama i nikada nije dalo prave efekte onoga što zadrugarstvo u razvijenom svetu znači. To pre svega znači ako govorimo o poljoprivredi kao, ponovo ponavljam najdominantnijem obliku zadruga upravo znači njihovu pomoć malim poljoprivrednim proizvođačima, zastupanje zajedničkih interesa, olakšavanje proboja na tržište i domaće, ali i inostrano, regulisanje svih onih drugih obaveza koje smo imali.

Ovim zakonom ćemo posle 11 godina uspeti da rešimo jednu od ključnih stvari a to je pitanje imovinsko pravnih odnosa. Danas imamo oko 50.000 hektara u zadružnoj svojini i ta zadružna svojina je u jedom velikom delu gotovo 80% definisana kao društveno vlasništvo. Kakva je istorija svega ovoga i kako je to došlo? Praktično zadruge koje su postojale u periodu nakon Drugog svetskog rada su ukrupnjavane u različite privrednih organizacija OUR, SOUR kombinate i praktično na taj način je zemlja nacionalizovana od seljaka.

Neke zadruge su pokušale u nekim naknadnim vremenima da vrate deo svoje imovine i da je definišu. Određeni zakoni kojima smo se mi bavili pokušavajući da rešimo ovaj problem imovine su uspeli u prethodnom periodu da definišu šta je to društvena imovina, a šta je državna imovina. Osnovno pitanje je bilo da li će biti ponovo revizija svih tih pravnih akata ili neće. Mi smo se odlučili da vam predložimo model u kome će se prihvatiti sve ono što je Republički katastar uradio, da se zadrugama omogući da sve ono što su teretno pravnim poslom stekle u prethodnih iks godina, da bude definisano kao zadružna imovina.

Ako damo zadrugama zadružnu imovinu na koje mogu da budu upisane zvanično u Katastru, one će moći da podignu i kredite, moći će zadrugarstvo da bude tretirano u budućnosti na potpuno drugačiji način i moći će mnogo dobrih tržišnih potencijala koje zadrugarstvo svuda u svetu nosi sa sobom, da bude i kod nas rešeno.

Sa druge strane , ovim zakonom ćemo uspeti da rešimo i mnogo jednostavniji način organizovanja zadruga. Danas je predviđeno da samo pet lica je potrebno za osnivanje nove zadruge, da ti udeli ne moraju da budu jednaki, da se definiše kapital zadruge u najmanjem mogućem iznosu i druga rešenja koja će omogućiti daleko lakše i glasanje, ali i upravljanje zadrugama.

Tako da bih mogao na samom zaključku da kažem da je ovo tek prvi korak u revitalizaciji zadrugarstva u Srbiji i da ovim zakonom otvaramo široke mogućnosti da svi oni koji žele da se slobodno udruže u svoje novoosnovane zadruge, ali i oni koji su već udruženi, da mnogo bolje i kvalitetnije obavljaju svoje poslove.

Želeo bih da kažem da je vođena široka i dugačka rasprava na ovu temu i da su ovakva rešenja podržali i Zadružni savez Srbije i Zadružni savez Vojvodine.

Drugi zakon koji ćemo danas tretirati i za koji tražimo od vas da podržite je Zakon o privrednim komorama, o jedinstvenom komorskom sistemu koji treba da omogući da posle mnogo godina rastakanja komorskog sistema u Srbiji koji ima izuzetno dugu tradiciju, od 1856. godine kada su beogradski trgovci osnovali svoje prvo udruženje i praktično od tada kada su podneli svoj zahtev pred Kneza Aleksandra Karađorđevića da se osnuje udruženje koje će definisati njihove interese i zastupati ih pred tadašnjom državom, na taj način je komora u svojim začecima bila osnovana.

Kasnije, kroz niz godina različite transformacije doživela. Najteži udar na komorski sistem Srbije koji treba da bude originalni zastupnik interesa privrede je doživela 2009. godine kada je tadašnji jedinstveni komorski sistem potpuno razbijen na 16 regionalnih komora, dve pokrajinske i jednu gradsku komoru, odnosno komoru grada Beograda.

Nakon toga su komore postale gotovo „feudi“ u svojim interesima bez jasnih ciljeva, bez organizovanog učešća u ekonomskom životu i zastupanju interesa privrednika i sa sobom je donelo niz problema sa kojima smo se suočili u prethodnom periodu. Imaćemo prilike sigurno da kroz raspravu mnogo više govorimo o svim elementima i prednostima ovakvog organizovanja, ali mi dozvolite da samo nekoliko veoma važnih stvari iskažem kako će ovaj zakon da promeni trenutnu situaciju, trenutni način i da dam možda unapred par odgovora na pitanja vaša koja će biti usleđena u ovom narednom periodu.

Današnja situacija kada govorimo o naplati članarine koja je veoma često pitanje i sporenja unutar komorskog sistema, ona izgleda ovako – komora npr. u Novom Sadu, odnosno privrednik koji funkcioniše u Novom Sadu plaća tri članarine i tri doprinosa komorama. Plaća posebno članarinu Privrednoj komori Novog Sada, plaća posebnu članarinu Privrednoj komori Vojvodine i na kraju plaća posebnu članarinu Privrednoj komori Srbije. Ovim zakonom se takav način funkcionisanja potpuno briše. Privrednici će plaćati samo jednu članarinu u skladu sa svojim ekonomskim interesima i odluku o visini članarine će donositi privreda. Dakle, niti Vlada niti bilo ko drugi nego sami privrednici i u tom smislu će biti jedan ceo niz različitih podsticaja, odnosno elemenata koji će uticati na to kakav će taj odnos da bude, ali je jako važna stvar da će prvo biti daleko manji iznos za sve kompanije koje plaćaju danas članarinu, a drugo, na vrlo jednostavan i transparentan način će to biti raspoređeno među članicama komorskog sistema.

Nama je važno da ovim zakonom podstaknemo sve one krucijalne ekonomske elemente koje Vlada Srbije želi da postigne i na međunarodnom planu, ali i u ekonomskom životu Srbije. Pričali smo puno puta o dualnom sistemu obrazovanja ili kako ga god na drugačiji način zovu stručnjaci, ali taj sistem je nemoguć bez jedinstvenog komorskog sistema u kome će sve privrede i članice učestvovati u njemu.

Taj sistem je nemoguć bez dobro organizovanog modela u kome će se znati ko čini vezu između privrednika i između škola. U svim razvijenim zemljama sveta, od Nemačke, Austrije, pričam o evropskim zemljama pre svega, Italije, Francuske, svuda postoji ovakav sistem organizovanja i svuda je ključni motor razvoja u tim državama upravo dobro organizovan komorski sistem.

Mi smo već najavili i mogli ste to da pročitate u medijima da ćemo u narednoj godini potpuno promeniti ekonomsku diplomatiju. Rezultati koje smo do sada imali su katastrofalni. O tome bi mogao da pričam dugo vremena, ali vas neću zamarati niti podacima, niti rezultatima svega toga jer rezultate smo imali prilike da vidimo koliko je koštalo to sve građane Srbije, a kakvi rezultati su bili u smislu dovođenja investitora ili izvoznih potencijala naše privrede.

Privredna komora Srbije i njene članice u budućnosti će moći na potpuno drugačiji način da definišu sistem javnih ovlašćenja koji je danas za sve ono što je država dala Privrednoj komori Srbije da radi. Privredna komora Srbije ne može da prenese u nadležnost drugih pravnih lica. Dakle, jedinstvenim komorskim sistemom u kome svako nešto dobija u drugoj organizacionoj formi će se omogućiti da privrednik iz Niša, Leskovca, Subotice, ne mora više da dokumenta koja su mu potrebna za obavljanje njegovog posla šalje, donosi, predaje lično u Beograd, nego će to moći da uradi u najbližoj komori koja se u njegovom gradu nalazi.

Većina vas koji su bili članovi i ranije ovog parlamenta znaju da su se i u prethodnim zakonima arbitraža i međunarodna arbitraža i sud časti i praktično tri suda do sada koja su postojala nalazila u Privrednoj komori Srbije. Međunarodna arbitraža nam je veoma važna, pogotovo sa ovog stanovišta kada gledamo na svaki način da privučemo i međunarodne investitore. Međunarodna arbitraža sa sedištem u Parizu ima dugu tradiciju i poštuju je međunarodni instituti i međunarodno pravo, ali i kompanije i vole da vide da takav jedan sistem organizovanja postoji i kod nas.

Da li treba da kažem koliko je važno da Privredna komora Srbije kroz svoj servis privrede učini dostupnost informacija i rezultata analitike i svih uzansi dobre prakse svih normi koje će u samom regulatornom okviru privreda sama donositi kao kvalitet života.

U jednom od narednih zakona u kome ću vam obrazlagati i tako ćemo pokušati da sprečimo zloupotrebu u privredi. Jedan od najboljih načina je kada to privreda sama radi, kada privrednici sami među sobom pokušavaju da reše takvu vrstu zloupotreba i načina ponašanja i ovo će svakako biti jedna od veoma važnih stvari. Takođe utvrđujemo i jedan od novih instituta, jedno od veoma važnih novih prava, a to je da na sve zakone koje donosi Vlada Srbije, odnosno pre nego što dođu kod vas ovde, na sve te zakone koji se tiču privrednog života, ekonomskog života u Srbiji Privredna komora Srbije treba da da svoje mišljenje, pozitivno ili negativno, dobro obrazloženo, ali da znamo da imamo dobrog partnera, da znamo da će na pravi način da bude analizirana svaka stavka predloga i da znamo da ono što dobijemo će biti prava mera najvećeg dela privrednika.

Sa druge strane, uvođenjem parlamenta privrednika u svaku komoru koja će biti po okruzima inače raspoređena, omogućavamo da zaista na pravi način ne samo transparentnost i javnost procesa, nego ono što danas nismo imali, danas ste imali u komorama negde čak po tri, četiri ili pet samo članica koje su bile članice neke privredne komore, pre svega na regionalnom nivou.

Da li zaista mislite da takva regionalna komora ima snagu i autoritet da pomera stvari unutar svog teritorijalnog organizovanja, da može da da pravi način i pravu funkciju u smislu ekonomskog organizovanja na određenoj teritoriji?

Treći zakon koji ću ukratko obrazložiti tiče se Predloga zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja pravnih lica registrovanih u Agenciji za privredne registre. Mnogo zloupotreba u prethodnom periodu je bilo u našem sistemu zbog nepostojanja centralne evidencije i centralnog spiska kazni koje dobijaju određena privredna društva ili ljudi koji rade u njima bez obzira da li se radi o licima koja imaju izvršne funkcije ili o osnivačima kompanija.

Ako vam neko donese upravnu meru ili sud donese kaznu u kojoj je upisano da određeno lice ne može u nekom periodu da sprovodi više poslove u okviru privrednih društava, vi do sada to niste mogli da kroz sistem u Agenciji za privredne registre sprovedete i to lice je sutradan već moglo da osnuje novu kompaniju i da nastavi sa svojim prekršajnim postupcima i da nastavi sa zloupotrebama.

Na ovaj način postojanjem centralne jedinice upravo sve ono što su sudovi kod nas u prethodnom periodu uradili i ono što budu uradili biće definisano na jednom mestu i moći će da se koristi. Od toga ćemo imati korist ne samo u poboljšanju ekonomskog ambijenta, u transparentnosti postupaka i ne samo u smislu rešavanja nagomilanih problema iz prošlosti nego će biti dobar alat i za državne odluke jer ćemo moći kroz analitiku da mnogo bolje donosimo odluke, pre svega, kaznene politike, ali će se na mnogo bolji način videti rezultati rada koje sprovode sudovi na terenu.

Svakako bih želeo da spomenem da u realizaciji ovog zakonskog rešenja, ali i u finansiranju troškova koje ovaj zakon sa sobom nosi, stvaranje centralnog registra vezano za prekršaje nam je pomogla Kraljevina Norveška potpisivanjem sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Norveške 2013. godine.

Poslednja dva zakona koja ću objedinjeno da obrazložim, dakle, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, koji građani ostvaruju u postupku privatizacije, odnosi se na postupak gašenja Agencije za privatizaciju.

Dakle, mi smo predvideli u našem predlogu nakon puno razmišljanja, nakon mnogo vremena provedenog sa stručnjacima, u kom pravcu bi trebali da dalji postupak privatizacije vodimo za ona preduzeća koja imaju potencijal za privatizaciju, šta ćemo da radimo sa Agencijom i sa velikim brojem zaposlenih, šta nakon 31. decembra, dakle, gotovo za nedelju dana, kada društveni kapital i formalno ne bude postojao u Srbiji, šta da radimo sa svim ostalim obavezama koje je Agencija za privatizaciju nosila u sebi i predložili smo da Ministarstvo privrede preuzme nadležnosti i poslove Agencije za privatizaciju.

Jedan član Odbora je komentarisao kada smo imali na Odboru za privredu razgovor o ovome da time, praktično Ministarstvo na sebe preuzima jedan ozbiljan posao i odgovornost. Ja želim to da potvrdim, da, upravo u cilju realizacije, efikasnog posla završetka privatizacije, u smislu sprečavanja zloupotreba, u smislu boljeg i transparentnijeg ponašanja, mi smo svesni šta preuzimamo i ja danas kao ministar, svestan sam šta preuzimam na sebe, ali je to jedini način da procese dovedemo do kraja, da ispunimo ono što smo dogovarali i sa Međunarodnim monetarnim fondom i sa Svetskom bankom, ali i da realizujemo nove poslove koji nam mogu omogućiti u narednom periodu mnogo bolji rad.

Što se tiče zakona koji definiše besplatne akcije, on je samo upodobljavanje sa Zakonom, odnosno izmenama Zakona o privatizacija, jer je i u njemu spomenuta Agencija za privatizaciju, nadležnosti i sve ostale potrebne aktivnosti koje je neophodno sprovesti u procesu realizacije ovih poslova.

Nadam se poštovani poslanici da ćete uz naše obrazložene predloge i u raspravi koju ćemo voditi danas, a verovatno i sutra, da ćemo imati priliku da razgovaramo na ove predloge, da ćemo moći da vam obrazložimo svaki član naših zakona i da ćemo vam dati takve odgovore da u danu za glasanje dobijemo vašu podršku. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine ministre Sertiću.

Reč ima dr Srđan Verbić. Izvolite gospodine Verbiću.

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, ja ću vam obrazložiti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti.

Ovaj zakon se razvijao, odnosno na ovom zakonu se radilo istovremeno sa radom na novoj strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Cilj i jednog i drugog dokumenta jeste raspisivanje novog projektnog ciklusa za narednih pet godina. Međutim, motivacija i za jedan i za drugi je mnogo dublja od raspisivanja konkursa za istraživačke projekte. Motivacija je pre svega, očuvanje ljudskog kapaciteta za koji smatramo da je vrlo koncentrisan u istraživačkoj zajednici, bez obzira što je naša istraživačka zajednica relativno mala, nešto manja od 13.000 ljudi učestvuje u naučnoistraživačkim projektima. Ipak, naša istraživačka zajednica postiže vrlo zapažene rezultate i ako i čim možemo da se pohvalimo u prethodnom projektnom ciklusu, to je da je broj radova koji je objavljen u prestižnim međunarodnim časopisima drastično porastao i da sada možemo da se pohvalim da je jedan od ciljeva prethodne strategije naučnog i tehnološkog razvoja, za prethodnih pet godina, ostvaren, odnosno da je izvrsnost na onom nivou koji smo očekivali.

Ono čime ne možemo da budemo zadovoljni jeste opremljenost naših laboratorija, opremljenost naučno-istraživačkih organizacija, za koji smo očekivali da će iz sredstava koja su obezbeđena iz kredita Evropske investicione banke, biti mnogo bolje iskorišćena i da će već u toku ovog projektnog ciklusa koji se sada završava, biti neuporedivo bolje opremljene laboratorije i da će biti na toj opremi, da ćemo imati mnogo važnih naučnih radova i na nacionalnom i na regionalnom nivou.

Međutim, javne nabavke nisu realizovane onim tempom kojim smo očekivali, tako da je i ceo projektni ciklus produžen i ovim Predlogom zakona, zapravo, predlažemo produžavanje ovog projektnog ciklusa do 30. juna 2016. godine, kako bi se tenderi koji su raspisani, kako bi bili raspisani i kako bi svi istraživači koji su naručili opremu iz sredstava obezbeđenih kreditom Evropske investicione banke, stigli u naše laboratorije i kako bi svi sa podjednakim uslovima krenuli u novi istraživački projektni ciklus.

Ovaj zakon bi trebalo da reši na bitno bolji način i korišćenje materijalnih sredstava koja su nam na raspolaganju. Mi ne možemo da se pohvalimo količinom sredstava koja imamo za direktne materijalne troškove, kako u prethodnom ciklusu, tako i onom pre toga. Naš je cilj da što efikasnije u narednih pet godina koristimo direktne materijalne troškove koji su nam na raspolaganju.

U tom cilju ovaj Predlog zakona predlaže nekoliko novih programa koji će nam omogućiti efikasnije korišćenje sredstava koja su nam na raspolaganju. Omogućava uvođenje dugoročnih istraživačkih projekata koji su od nacionalnog i strateškog interesa za Republiku Srbiju, da bismo u dogledno vreme, nadamo se u naredne dve godine bili u stanju da raspišemo i konkurse za institucionalno finansiranje naših naučnoistraživačkih organizacija i time rešili radno-pravni status naših istraživača, drugim rečima, da bismo obezbedili njihove plate za koje bi naši istraživači radili projekte koji su od nacionalnog interesa u svojim naučno-istraživačkim organizacijama.

Ono što je cilj ovog zakona možemo sažeti u nekoliko kratkih teza, pre svega, unapređenje kvaliteta naučnoistraživačkog rada, bolju primenu rezultata, efikasniji i delotvorniji rad tela koja upravljaju ili donose odluke u vezi sa naučno-istraživačkim radom, kao što su Nacionalni savet za nauku, matični odbori, da imamo efikasniju lokaciju resursa kojima raspolažemo i da obezbedimo potrebne elemente za izgradnju inovacionog društva.

Ono što je posebno važno za ovaj Predlog zakona jeste uvođenje Odbora za etiku u nauci. Dakle, to je institut koji ranije nismo imali u Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti i koji bi trebalo da funkcioniše na osnovu kodeksa naučno-istraživačkog rada koji donosi prema ovom predlogu Nacionalni savet za nauku.

Taj odbor za etiku ima širok spektar delatnosti i široku skalu ovlašćenja i metoda rada, pa ih odbor za etiku u nauci, je ovlašćen da izriče javne opomene kao najblažu meru, pa sve do predlaganja da neko izgubi naučno zvanje ili da se isključi iz finansiranja na pet godina.

Uvođenjem odbora za etiku u nauci se jasno definiše šta su čije nadležnosti kada je u pitanju neetično ponašanje u nauci.

Dakle, sada tačno znamo šta bi trebalo da bude posao Nacionalnog saveta za nauku, šta je posao odbora za etiku koji bi trebalo da broji 13 eminentnih članova, a šta je posao Ministarstva koje na kraju ima obavezu da reaguje na osnovu predloga koje donosi odbor za nauku.

Još jedna izuzetno važna stvar za ovaj predlog zakona je promena člana 98. Zakona u kome se utvrđuje minimalni iznos kojim se finansiraju direktni materijalni troškovi za naučno istraživačke projekte.

Ono što je trenutna praksa i trenutno stanje gde se najveći resursi namenjeni naučno-istraživačkim projektima koriste samo za platu i da nema novca za direktne materijalne troškove, pre svega nema novca za rad mladih istraživača.

Ovim izmenama i dopunama zakona, bi trebalo da omogućimo lakše uključivanje mladih istraživača, jednostavnije i transparentnije trošenje novca iz republičkog budžeta, i nadamo se brže i lakše uključivanje naših istraživača iz dijaspore. Nadam se da će Narodna skupština u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem se gospodine ministre.

Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.

Već ste čuli komentare na zakone. Ja ću kratko, prvo ću pročitati 10 zakona koji do sada nisu pomenuti i koje dodajemo ovom impresionom spisku.

Prvo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, drugo je, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, treće je, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, četvrto je, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, peto je, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porez na dohodak građana, šesto je, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, sedmo je, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičko-administrativnim taksama, osmo je, Predlog zakona o preuzimanju obaveze javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad prema Privrednom društvu Naftna industrija Srbije A.D. Novi Sad i pretvaranje tih obaveza u javni dug Republike Srbije, deveto je, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, projekat za unapređenje konkurentnosti zapošljavanje između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i, poslednje deseto je, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe generale bank Srbije A.D. Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac, Brus, Kopaonik, Raška, Novi Pazar, Tutin.

Kao i obično ovde je reč o velikom broju zakona o relativno malom broju promena u svim tim zakonima. Dozvolite da krenem redom.

Znači, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.

Tu je cilj, osnovni razlozi i cilj izmene ovih dopuna ovih zakona se usaglašavanje ovih odredbi zakona u odnosu na Zakon o oružju i municiji koji su u primeni od 5. marta 2016. godine i drugo to je izmena i preciziranje oslobođenja poreza za upotrebu motornih vozila, kao i preciziranje nekih drugih odredaba ovog zakona.

O čemu se radi? Prvo, dozvolite mi da govorim nešto o porezu za upotrebu motornih vozila. Predlaže se da se, sem roditelja, da usvojioci višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno koja neposredno brinu i imaju pravo na oslobođenje za jedno putničko vozilo pod uslovima, kao i roditelji.

Znači, samo se proširuje isto pravo koje je već definisano zakonom na one koji su zakonski usvojioci, odnosno brinu o toj deci.

Drugo, to je poresko oslobođenje za ambulanta vozila koja se smatraju putničkim, znači, oslobođenje za ambulanta vozila koja nisu putnička, koja su čisto ambulantna vozila koje već postoji.

Poresko oslobođenje za ambulanta vozila koja se smatraju putničkim i na koja su obveznici zdravstvene ustanove ograničava se na slučajeve kad je osnivač ili većinski vlasnik tih ustanova Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, drugim rečima, ako neko od ovih osnivača kupi vozilo koje se korist za ambulantne potrebe, a nije inače striktno ambulantno vozilo može da se oslobodi poreza i poslednji izmene u ovom domenu jeste prestanak važenja, odnosno prestanak oslobođenja zbog promene statusa.

Znači, kad obveznik u toku važenja registracije vozila kojim upravlja npr. auto taksi prevoz ili obuku vozača.

Ako je ostvario pravo za umanjenje poreza u toku tog perioda, ako prestane taj status, drugim rečima ako prestane obavlja delatnost koja ga oslobađa onda mora da se vrati u prethodno stanje, odnosno mora da se plati porez u srazmernom delu sa ostatkom godine u kojoj je oslobođenje bilo dato.

Porez na upotrebu plovila, odnosno vazduhoplova, preciziraju se odredbe zakona da će plaćeni porez na upotrebu plovila, odnosno vazduhoplova koji u nadležnom organu nisu pruženi dokazi o ispunjenju uslova za poresko oslobođenje ne smatra se više ili pogrešno plaćenim porezom.

Znači, kad je obveznik ostvario pravo na poresko oslobođenje u toku godine za koju je plovilo ili vazduhoplov upisano, a upisnik prestane osnov za oslobođenje onda se plaća porez srazmerno iznosu počev od dana prestanka osnova za poresko oslobođenje u toj godini, i slično kao i u prethodnom članu.

I konačno, možda najvažniji deo ovog zakona, to je usaglašavanje, predmet oporezivanja sa Zakonom o oružju i municiji.

Precizira se da su gasni sprejevi, uređaji za izazivanje elektrošokova kao vrsta oružja za ličnu bezbednost izuzimaju iz predmeta oporezivanja i drugo predmet oporezivanja uvodi se, odnosno potvrđuje se da je oružje za ličnu bezbednost za koju je izdata ili kolekcionarska dozvola, a ne samo oružani list i dozvola za nošenje, da se na to plaća porez po svakom komadu registrovanog oružja pribavljenog na osnovu te dozvole.

Kad poreska obaveza nastane ili prestane u toku kalendarske godine porez se ponovo plaća srazmerno periodu na koji se obaveza odnosila.

Drugi zakon o izmenama i dopunama Zakona odnosi se na poreski postupak i poresku administraciju.

U ovom zakonu preciziraju se odredbe zakona koje imaju za cilj stvaranje uslova za adekvatnu primenu propisa i utvrđivanje navedenih rokova za podnošenje elektronskih prijava, odnosno podnošenja poreskih prijava elektronskim putem, čime se bitno smanjuju troškovi administriranja, povećava poreska disciplina i povećava poreska osnovica.

Cilj nam je svima da to pređemo što pre. Vi ste videli ove godine da su Duing biznis izveštaju prelazak na deo poreza na elektronsko prijavljivanje dela poreza je jedan od važnih doprinosa poboljšanju rejtinga Srbije.

U ovoj izmeni i dopuni zakona, izmene u postupku poreske kontrole i povećanje kontrole, pre svega, povećanje efikasnosti kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa i drugih kontrola koje se vrše u skladu sa odredbama člana 118. stav 3. i člana 124. stav 3. Zakona o poreskom postupku.

Drugo, menja se i čini mi se unapređuje značajno rešenje koje se odnosi na neregistrovanu delatnost. Znači, kada poreski organi u postupku provere konstatuju neregistrovanu aktivnost, onda oni dostavljaju nalog da se u roku od 15 dana plati utvrđena poreska obaveza, koja očigledno zbog neregistracije nije bila plaćena i u dodatnom roku od 30 dana obavezuju neregistrovanog nosioca delatnosti da izvrši pravilnu registraciju toga.

Prema tome, ovim se pruža jedan, da kažemo, jasno definisan put legalizacije, odnosno registracije neregistrovanog korisnika i nadamo se da će to imati pozitivne efekte, zato što svim šalje signal da ne može da se obavlja neregistrovana aktivnost i izbegava poreska obaveza.

Isto tako, ovim zakonom sa izmenama i dopunama se preciziraju nadležnost poreskog inspektora. Jako je važno da to definišemo zakonom da bi se u predstojećim dokumentima, odnosno izmenama koje su predviđene strategijom reforme poreske administracije i akcionim planom transformacije poreske administracije, koji je Vlada donela u leto ove godine, da ne ulazim tačno u datum, čini mi se 1. avgusta, da se jasno definišu i postupci i obaveze poreskih inspektora, jer očekujemo od njih da efikasno operišu u novom, bolje uređenom okruženju.

Pored toga, predlaže se da se pod obračunskim periodom za obračun kamate podrazumeva period od prvog dana docnje, odnosno promene iznosa duga, ili promene stope, ili isteka svake kalendarske godine. Ove bi se odredbe primenjivale od 1. januara sledeće godine, znači 2016. godine.

Takođe, predlaže se preciziranje zastarelosti, odnosno predlaže se da se od Zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje naplatu i povraćaj, ne primenjuju na doprinose za obavezno socijalno osiguranje, znači i na doprinose za PIO, za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Prema tome, ovde neće biti izuzetka.

I konačno, precizira se šta praktično znači zastoj zastarelosti u procesu, kroz koji često prolaze privredni subjekti, to su stečajni postupci koji traju više godina i to su različiti upravni postupci koji mogu u okviru tih postupaka da se dešavaju. Predlaže se izmenama Zakona, da se trajanje zastoja zastarelosti prava poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza iz sporednih poreskih pitanja ne računa u apsolutni rok zastarelosti. Prema tome, da one zadrške u tom procesu koje nisu prouzrokovane akcijama, odnosno delovanje poreske uprave, ne ulaze u apsolutni rok zastarelosti.

Inače, dolazimo u situaciju da poreska uprava zbog drugih procesa čeka jako dugo i onda im ostane ili neprimereno kratak rok da obave ono što se od njih očekuje ili taj rok potpuno istekne. Znači, to se, čini mi se da se ovim bitno koriguje jedna situacija koja se u praksi pokazala i koja ima netrivijalne efekte na poreske prihode.

Precizira se nova dinamika prelaska podnošenja na elektronsko podnošenje poreskih prijava. Ona je definisana u Zakonu, ja ću vam samo kratko reći da se očekuje da do kraja 2017. godine, praktično do 1. januara 2018. godine svi porezi budu u formi elektronskog prijavljivanja. Bitno je da će po o odbitku pomeranje biti samo do 1. marta 2016. godine, ostali porezi će svi biti u toku, ili 2016. kao što su akcize, ili tokom 2017. godine kao što su paušal, apsolutna prava, porez na nasleđe itd.

Razlog za uvođenje inoviranih rokova je, pre svega, tehničke ograničene mogućnosti poreske uprave, potrebe da se bitno proširi i hardverski kapacitet i da se obezbedi kvalitetnije, efikasnije onlajn poreske kontrole, tim pre što će poreska uprava verovatno uzeti u programu fiskalizacije čitav niz drugih informacija u direktnoj komunikaciji sa centralnim informacionim sistemom.

Takođe, predviđa se da za one naše građane koji neće moći direktno, ili smatraju da neće moći direktno da koriste blagodeti elektronskog prijavljivanja da se ostave mogućnosti da mogu prijavu da podnesu ili ne samo u elektronskom obliku, nego i neposredno, znači fizički dolazeći u kancelarije poreske uprave, ili putem pošte, kao što je i do sada bio slučaj.

Većina zemalja to ima. Moj predlog koji u prethodnoj analizi nije ušao u razmatranje, to je da se razmotri mogućnost da oni te usluge „kupuju“ na tržištu i da se one odbijaju od osnovice za oporezivanje, ali o tom potom. Možda će neko od poslanika poželeti takav amandman. To se u svetu često koristi. Imamo jako mnogo studenata koji bi mogli da pružaju takve usluge i time dobiju zaposlenost, a da ljudi odbijaju troškove koji nisu značajni. Zakon bi stupio na snagu osam dana posle donošenja, tj. do kraja ove godine.

Zakon o tržištu kapitala, ovo je jedan vrlo specifičan zakon. On de fakto samo prilagođava odredbe našeg zakona, standardnim zahtevima finansijskih institucija.

Kod nas već na našem tržištu kapitala mogu delatnost da obavljaju i da dužničke hartije izdaju MMF, Evropska centralna banka i Evropska investiciona banka. Međutim, najveće finansijske organizacije po svom obimu i prisustvu na tržištima kapitala koje nose stabilnost, nose „trip ej“, „rej tripl a“ rejting, najviši rejting i mogli bi da pomognu i dinarizaciji i produbljivanju našeg tržišta, a to su Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, AFC i drugi delovi sistema Svetske banke, nisu do sada mogli da sudeluju na našem tržištu zbog toga što su odredbe našeg zakona ograničavale primenu njihovih standarda u nastupu na tržištu.

Ovim izmenama zakona samo se dozvoljava da de fakto oni mogu, poštujući svoje osnivačke akte da na tržištu, finansijskom tržištu Srbije izađu, na primer, dinarskim obveznicama, dugoročnim i drugim instrumentima i tako pomognu unapređenje našeg tržišta a da pri tome ne moraju da menjaju svoje, vrlo nerealno bi bilo da menjaju svoje.

Prema tome, ovo je ono što finansijska tržišta svuda u svetu, pre svega London, Frankfurt, Njujork i ostali imaju, a to je da im dozvoljavaju da u skladu sa svojim aktima o osnivanju, mogu da izađu na ta tržišta i da praktično u nastupu koriste svoju standardnu dokumentaciju.

Praktično, o čemu se radi? Radi se o tome da oni koriste svoje reference na način na koji su one ustanovljene i ne moraju to da prilagođavaju lokalnim uslovima, nego globalnim uslovima i da je prospekt za svaku hartiju definisan po njihovim pravilima i prema tome, mislim da činimo mali ustupak da bi smo dobili nadam se blagotvorno prisustvo njihovo na našem finansijskom tržištu.

Sledeći zakon koji se delimično menja, je Zakon o porezu na dobit pravnih lica. Ovde je, cilj ovih izmena i dopuna je stvaranje uslova za adekvatniju primenu zakona, preciziraju se pojedine norme, usaglašavaju se norme sa korespondentnim rešenjima, sadržinom propisa koje uređuju računovodstvo, a koja su već u primeni, omogućava se razvoj tržišta problematičnih kredita. To je najvažniji povod da se ovo uradi. Znači, omogućava se da se standardna procedura razrešenja statusa problematičnih kredita sprovodi, kako sa strane banaka, tako i sa strane svih učesnika u tom procesu. Vrši se ujednačavanje poreskog tretmana pojedinih vrsta rashoda, na primer otpisa potraživanja poverilaca, kada je na dužniku pokrenut postupak stečaja. Znači, to pomaže i naš postupak stečaja i razrešenje problematičnih kredita.

Ovde se de fakto, reč je o tome da se omogući bankama da svoja problematična potraživanja, ne samo evidentiraju u svojim knjigama, to i danas rade, znači vrši se rezervisanje. Ako vam je neko potraživanje ocenjeno kao rizično, onda banka vrši rezervisanje, angažovanje svog kapitala da bi to pokrila, nego se omogućava da se ta potraživanja potpuno eliminišu iz knjiga, da se nekom ustupe da se prodaju, eliminišu iz knjiga, da se izvrši de fakto otpis.

Prema tome, ovaj zakon samo u skladu sa sugestijama radne grupe koja je imala domaće i međunarodne eksperte, predlaže se nivelisanje tih propisa da bi se omogućilo razrešavanje „empijelova“, koji kao što znate prevazilaze četiri milijarde u našem sistemu i blokiraju normalno funkcionisanje sistema, podižu troškove sistema, podižu kamatne marže i otežavaju finansiranje investicija, otvaranje novih radnih mesta i sve što je sa tim povezano, ali pre svega sprečavaju razrešenje problematičnih kredita.

Naredni zakon je Zakon o porezu na dohodak građana. Cilj ovog zakona je da se otklone sive zone u oblasti zapošljavanja i prevođenje sive ekonomije, odnosno ilegalnih transakcija u legalne tokove kroz podsticanje legalnog zapošljavanja.

Ovde je, kao što znate, mi smo kad je ova Vlada potvrđena u ovom parlamentu, mi smo imali set stimulativnih mera, da ne ponavljam sad u visini od 65, 70 i 75% smanjenja poreza i doprinosa na plate, zavisno od broja zaposlenih.

Ovim zakonom se kratko rečeno važenje te stimulativne mere produžava do kraja 2017. godine sa jedne strane.

S druge strane, ona se produžava, pošto su ovde ove stimulativne mere bile fokusirane na firme koje zapošljavaju veći broj ljudi, do 100 ljudi i više, ovde se ona proširuje na mala preduzeća, mikro preduzeća i već na nivou od dva zaposlena zaključno sa 31. decembrom 2017. godine mogu da računaju na 75% plaćanja poreza na osnovu zarade za novozaposleno lice do kraja 2017. godine. Znači, pružaju se stimulacije i malim i mikro preduzećima koji su značajni izvor novog zapošljavanja. Ovo će, takođe, smanjiti sive tokove u ekonomiji i povećati realno iskazivanje zaposlenosti i svih poreza i doprinosa.

Slede još dva zakona, a posle toga idemo na projektne. Zakon za obavezno socijalno osiguranje, on praktično istu ovu problematiku rešava sa stanovišta, ovo je bilo sa stanovišta poreza, ovo je sa stanovišta doprinosa. Prema tome, važi isto objašnjenje, samo što se ono sad odnosi na doprinose za socijalno osiguranje, poresko, socijalno i za zapošljavanje. Isto tako se produžavaju rokovi. Zakon počinje da važi 1. januara 2016. godine. Znači, objašnjenje je potpuno isto. Zbog celine i uravnoteženosti poreskog pristupa, mi tu moramo to da menjamo na dva mesta u dva zakona.

Konačno, od ove klasične grupe zakona koje smo večeras stavili pred vas i očekujemo i plodotvornu raspravu i njihovo usvajanje u Danu za glasanje, imamo Zakon o administrativnim taksama, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Ovim zakonom vrši se usaglašavanje predmeta taksi sa spisima i radnjama koje su u nadležnosti organa u kojima … republičke administrativne takse itd. Pre svega, ovde se menjaju takse, tako što se od taksi oslobađa, odnosno ne plaća se taksa za prijavu prebivališta novorođenog deteta i napomene u tarifnom broju 11, odeljka A, tarifa, u tom smislu se taksa ne plaća na potvrdu koja se izdaje za prijavljivanje prebivališta novorođenog deteta. To su te izmene koje de fakto proširuju i usklađuju sve zakone da bi se projekat „Bebo, dobrodošla na svet“ realizovao u celosti i ne bi nailazilo na neravnomeran tretman u pojedinim zakonima.

Poslednja tri zakona koji se pred vama nalaze, su, prvo, Predlog zakona o preuzimanju obaveza JP Srbijagas prema privrednom društvu NIS. Tu je reč o preuzimanju starih obaveza koje će biti reprogramirane, delimično plaćene u ovoj godini, a obaveze reprogramirane na pet jednakih rata, do maja 2018. godine, to će biti šestomesečne rate. Znači, ostatak će biti reprogramiran otprilike 16% ove obaveze. Ukupna obaveza je 196 miliona evra, 23 milijarde dinara. Tačan kurs i oduzimanje, odnosno plaćanje obaveza u ovoj godini biće definisano u momentu kada ovo prihvatite i stupi na snagu. Prema tome, kurs će biti tog dana ustanovljen, a ostatak duga će biti raspoređen na pet jednakih rata koje će šestomesečno dospevati do maja 2018. godine.

Ovde je reč o starim obavezama. Tu su kamate potpuno oproštene, pod znakom navoda, a ostatak duga će na ovaj način biti rešen. To je, između ostalog, preduslov normalnog rada Srbijagasa i nastavka redovnog snabdevanja gasom koji se dobija od NIS-a, tj. od Gasproma.

Pretposlednji zakon je zakon koji se odnosi na praktično ratifikaciju projekta za unapređenje konkurentnosti zapošljavanja u Srbiji. To je projekat kojim Svetska banka nastavlja svoju podršku inovacionim aktivnostima i unapređenju efikasnosti tržišta rada. Projekat će biti realizovan tako što će aktivno biti korišćena sredstva da bi se uz učešće Republike Srbije podržao razvoj inovativnih delatnosti i inovativnih firmi i podržalo bolje funkcionisanje tržišta rada. Grejs period je 10 godina, rok trajanja zajma je 25 godina, kamatna stopa je euribor plus 0,73%.

Uzgred rečeno, ovaj prethodni zajam će biti bez dopunske kamate. To će biti na pet jednakih rata bez kamate.

Konačno, poslednji kredit, to je davanje garancije Republike Srbije u korist „Sosijete ženeral banka Srbija“ ad Beograd, za izmirivanje obaveze JP Srbijagas. To je garancija na kredit koji je dat po izuzetno povoljnim uslovima. To je kamata od 2,09%, znači manje od 2,1%. To je izuzetno povoljna kamata. Time garancija države omogućava Srbijagasu da svoje obaveze isfinansira na najpovoljniji mogući način. Sami znate da ako su kamate na tržištu na nivou na kome jesu da je grant element u ovom kreditu ogroman, ali to je ono što je država obavezna da uradi, a to je da pruži mogućnost da se obaveze koje inače ne mogu da se izbegnu finansiraju na najbolji i najpovoljniji način, tako da obaveza servisiranja ovog kredita, koja je na Srbijagasu, Srbija garancija će biti moguće aktivirana, jedino ako Srbijagas bude u nemogućnosti ovo da servisira.

To je ukratko o ovih 10 zakona koje stavljamo pred vas, iako je broj veliki, broj članova koji se menjaju i, da kažem, dimenzija intervencije je ograničena, usmerena je na nivelaciju pojedinih zakona, na čišćenje teksta pojedinih zakona, na omogućavanje onih stvari koje smo predviđali i nastavak politika koje su definisane još 2014. godine i nastavak procesa fiskalne konsolidacije i efikasnijeg funkcionisanja države. Hvala.

Zahvaljujem se.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, prvo želim da tražim objašnjenje zašto ovde nisu preostala dva ministra koja su nam najavljena da će biti i da će obrazložiti još dva predloga zakona, osim ovih 16 koje smo mogli da čujemo, a to je tačka 69. dnevnog reda – Predlog zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, gde je za predstavnika Vlade određena potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, kao i Predlog zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis, i za to su određeni ministar Antić, ali i ministri gospodin Dušan Vujović, Željko Sertić i Ivan Tasovac.

Gospodine Đurišiću, vrlo dobro znate da ministri nisu određeni za pojedini zakon, nego su ministri ispred Vlade određeni za ovaj set zakona. Uostalom, kao poslanik vrlo dobro to znate.

Ne govorite istinu. Po Poslovniku se za svaku tačku dnevnog reda odredi izvestilac Vlade. Ova Vlada je ranije imala običaj da pošalje da su svi ministri ovlašćeni za sve tačke dnevnog reda. To obaveštenje nismo dobili.

Znači, za Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode nema ovlašćenog ministra ispred Vlade, pod broj jedan.

Pod brojem dva, niko od ministara nije govorio o tom zakonu, kao i o ovom načinu privremenom za naplatu takse za Javni medijski servis.

Ja sam slušao 52 minuta šta su govorila sva tri ministra, ali niko nije ni reč rekao o ova dva zakona. Mislim da treba da zastanemo dok ne dođu nadležni ministri, ili da nam neki drugi ministar nešto kaže...