Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Stojadinović.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, po ko zna koji put moraću da vas podsetim na glavne poruke iz ekspozea premijera prilikom konstituisanja ove Vlade, a koje se odnose na reforme, tačnije na obrazovanje i nauku, kao i na sam naziv tog poglavlja – reforme u obrazovanju i nauci. Ovom prilikom ću navesti samo one najvažnije, naravno, one koje se odnose na predmet zakona o kome ću ja ovde govoriti. S obzirom na veoma oskudno vreme kojim raspolaže naša poslanička grupa, dogovorili smo se da ja govorim samo o zakonu o izmenama Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti.

Prva poruka premijera, jedan od prioriteta ove Vlade biće nauka i tehnološki razvoj. Sledeća važna, pored planiranog povećanja ulaganja u nauku, Vlada će nizom mera, kao izmenama i dopunama Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti, uspostaviti nov model finansiranja nauke po ugledu na praksu ostalih razvijenih zemalja u svetu. Samo da podsetim, ovaj model podrazumeva formiranje fonda koga imaju i Slovenija i Hrvatska, čak i sve zemlje u okruženju, a da ne govorim o zemljama u EU, a koji definiše projekte i raspisuje konkurs i pravi strategije. Znači, sasvim se razdvaja uloga ministarstva od uloge fonda.

I poslednja važna poruka, pošto je reč o izuzetno važnom razvojnom resoru, regulisanje ovih zakona dobiće prioritet kako bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju naučno istraživačkih projekata, čiji se tekući ciklus završava krajem 2015. godine. Ovo poslednje je u redu, s tim što godina nije tačna. Prethodnim strategijama i svim odlukama, ovaj projektni ciklus trebalo je da se završi 2014. godine, a da se konkurs za novi projektni ciklus raspiše tačno pre 18 meseci, imajući u vidu dan kada ćemo usvojiti ovaj zakon.

Sada malo da vidimo šta je Vlada, tačnije Ministarstvo realizovalo od ovih poruka koje, iskreno govoreći, teško da bilo ko dobronameran ne može prihvatiti i pohvaliti. Nažalost, učinak Ministarstva, uopšte, na planu obrazovanja osnovnog, srednjeg, visokog, a i na planu nauke i tehnološkog razvoja, bio je, moram to da kažem, mada ne volim tu reč, katastrofalan.

Hajdemo od prvog obećanja, od prve poruke premijera. Rečeno je da će biti povećanje. Planirano povećanje ulaganje u nauku nije ostvareno i ono je i dalje dramatično nisko, nešto iznad 0,3% BDP. Ovo nije sve, kako vole da kažu u nekim reklamnim emisijama. Ako se ima u vidu da 10% ovog budžeta ide na našu kotizaciju za program EU - Horizont 20-20, situacija je mnogo lošija nego u trenutku kada je ekspoze prezentovan i usvajan.

Sledeća stvar. Sećamo se svi Zakona o smanjenju plata, merama štednje u javnim delatnostima. Bilo je tu podeljenih mišljenja. Mi smo uvek zagovarali stav da nije trebalo smanjivati plate, ali smo podržavali delimično vraćanje plata, zarada u odnosu na onaj nivo smanjenja i šta sada reći? Ako je nauka prioritet, ako je ovaj resor prioritet, zašto nisu delimično vraćene i plate, odnosno zarade zaposlenih u nauci, pre svega u institutima? U jednom momentu se govori da je onaj nedostatak sredstava, veliki broj istraživača, isti budžet, doveo do nemogućnosti realizacije projekata, pa je došlo do organizovanih protesta naučnih radnika. Mi smo to imali ponovo i zbog ovog smanjenja, i zbog činjenice da im nije korigovana plata.

Raspisivanje konkursa za novi projektni ciklus, ponoviću, kasni 18 meseci. Ja sam rukovodilac jednog od projekata i zato znam kakav je ugovor na projektu, znam šta je obećavano. To je sve period Vlade čiji je stožer SNS. Nažalost, ni u jednoj od ove dve vlade ministar nije bio iz ove stranke, tako da ne mogu bilo šta reći u vezi SNS, po ovom pitanju, ali tek konkurs nije raspisan, a za raspisivanje je uslov da usvojimo ove izmene zakona, kao i da Vlada usvoji strategije.

Ilustracija, koliki je prioritet Vlade nauka i tehnološki razvoj je činjenica da se ovaj zakon razmatra danas u okviru seta od 18 zakona, i to kao poslednji u nizu, što će dramatično i smanjiti mogućnost da diskutujemo o amandmanima koje smo veoma pažljivo i sa idejom da poprave zakon pripremili.

Ako čujemo da ima preko 1.000 amandmana, imajući u vidu ograničenje vremena, definitivno, pošto je ovo poslednji zakon, naši amandmani neće moći da se prezentuju, zbog čega nam je veoma žao.

Doduše, ovde istine radi, treba reći da nije Vlada kriva za ovo kašnjenje, jer je zakon tek u novembru mesecu ušao u proceduru. Ne vidim razlog za to. Zašto je šest meseci trebalo za to ili gotovo šest meseci kada je javna diskusija okončana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 25. maja, krajem maja ove godine?

Najzad, strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike za period 2016-2020. godina, koje su takođe uslov za raspisivanje konkursa za sledeći projektni ciklus, treba da budu na Vladi usvojene, a nacrt je pripremljen, nadam se pripremljen, i treba istaći da je javna diskusija završena tek 1. decembra, takođe, raspravom u SANU.

Sada nešto o zakonu u ovo malo vremena što je ostalo. Poslednji zakon je donet 2005. godine, a 2010. godine su donete izmene i predlagač ovih izmena, najnovijih, iz ove godine, kaže da su se tokom primene javili problemi, što je sasvim razumljivo zbog nepreciznosti nekih odredbi i morale su biti rešene na drugi način.

U kratkoj analizi ovog predloga treba priznati da se preciznije definišu neka rešenja, kao što su period donošenja Strategije naučnog i tehnološkog razvoja, a radi funkcionisanja tela i komisija, kao što su nacionalni saveti, matični odbori, ali ima tu i problema. Jeste da se preciznije definiše, ali oko broja mandata se omogućava da neki ljudi budu večiti, da tako kažem, članovi nacionalnog saveta i matičnog odbora, jer se resetuje sistem na 2010. godinu.

Osnivanje instituta od nacionalnog značaja, što je takođe bolje rešenje, nego u prethodnom zakonu, je podrazumevao objedinjavanje više instituta, ukrupnjavanje da bi se formirao jedan. Ovog puta to nije uslov, ali je drugi uslov znatno ublažen. Umesto 100 istraživača u odgovarajućeg zvanju, sada se traži 50 istraživanja.

Takođe, preciznije su rešeni izbor direktora i članova upravnih odbora instituta i izbori u naučna zvanja. Međutim, kada se radi o izborima u naučna zvanja za početna zvanja su neke stvari eliminisane, neki problemi, ali su neverovatno ublaženi uslovi za najviša naučna zvanja. To su viši naučni saveti i naučni savetnik.

Neverovatno je da se pored rukovođenja, da se umesto rukovođenja magistarskih radova, doktorskih disertacija, sada nešto drugo stavlja. Znači, izbacuje se potpuno za jedno zvanje i da se takođe izbacuje umesto rukovođenja projektima sada dodaje i rukovođenje podprojektima što ima nekog smisla za drugo po redu najviše zvanje. Ali, projektnim zadacima, a to je smešno, ako se uvede pojam projektnih zadataka, pa ima li nekog učesnika na realizaciji projekata da ne radi na projektnom zadatku? Da nema svoj projektni zadatak? Znači, neverovatno su ublaženi uslovi za izbore.

Da ne govorim o mogućnosti da se zadrže tzv. večiti direktori instituta. Šta znači, počev od 2010. godine, ama, kao što je urađeno, i to sam podržao i diskutovao na odboru i na Skupštini, kao što je za rektore i dekane urađeno, dva mandata u karijeri. Ja sam ovde u amandmanu dodao - u istom institutu, pošto imam u vidu mogućnost da se i promeni institut i da su ovde u pitanju konkursi.

I na kraju, da pohvalim ovaj novi institut etički komitet. To je stvarno jedno evropsko civilizacijsko dostignuće, tu svaka pohvala predlagaču zakona. Na kraju, kažem da ćemo, mi smo oko 20, 19, nešto smo menjali u međuvremenu, 19 ili 20 amandman smo podneli i ukoliko se, stav je naše poslaničke grupe da ćemo glasati za zakon ukoliko se naši suštinski amandmani prihvate. Imajući u vidu da godinu i po dana kasni, tačnije 18 meseci, to taj period, ovaj projektni ciklus, možda ćemo na zahtev brojnih instituta, fakulteta i Srpske akademije nauka i umetnosti još jednom razmotriti naš stav.

Danas smo brojne mejlove dobili da ipak podržimo ovaj predlog zakona, jer stvarno usvajanje ovog zakona i strategija na Vladi bi omogućilo da se razreši ovaj problem i da se krene u novi projektni ciklus. Hvala.

Hvala.

Ministar Verbić. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi poslanici, kao prvo želim da izrazim zadovoljstvo zbog toga što sam tokom kratkotrajnog odsustva iz ove sale čuo pohvale na račun uvođenja etičkog odbora u zakonu od lidera opozicije. Hvala, mislim da je to jedna od stvari koja je na zadovoljstvo svih nas.

Postoje zajednički ciljevi koje svi uviđamo, profesore Stojadinoviću uvaženi poslaniče, koje se tiču većeg ulaganja u naučno istraživačku delatnost i koji se tiču stvaranje, odnosno osnivanje agencije koja bi se profesionalno bavila naučno istraživačkim projektima, njihovom evaluacijom i konkursima.

Mi od tog cilja ne odustajemo. Ono što je vrlo važno je da se suočimo sa realnošću koja nije realnost od juče već od prekjuče, rekao bih tako. Godine 2012. načinjena je jedna stvar koju je vrlo teško, napravljena šteta koju je teško vratiti nazad. Te godine je zapravo doneta odluka da se direktni materijalni troškovi za istraživanja finansiraju iz kredita i da ne idu direktno iz republičkog budžeta. To je izgledalo kao dobro rešenje da se ne vidi u samom budžetu, a da se novac uzme iz kredita. Međutim, vratiti to nazad, ubediti ministra finansije, pre svega, da je mesto tome u budžetu, a ne u onom delu za kredit je prilično teško.

Mi sada činimo sve što je u našoj moći da veći deo materijalnih troškova bude tamo gde mu je mesto, dakle, u budžetu namenjenom za naučno istraživačke projekte, a da se udeo iz kredita smanji.

Ono što je objektivna okolnost koja se tiče takođe istog tog kredita koji smo uzeli 2010. godine jeste da mnoge javne nabavke koje smo preuzeli tada da bi se nabavila nova oprema i opremile naučno istraživačke laboratorije nisu realizovane do dan danas, odnosno da upravo ovih dana raspisujemo poslednje tendere.

Posledica toga je da mi zapravo nismo imali mogućnost da objektivno uporedimo postignuća naučnika na različitim projektima. Imali smo situaciju koju su teoretičari među istraživačima ostvarivali neuporedivo bolje rezultate od onih kojima je bila potrebna laboratorijska oprema. U takvim uslovima nikakva reevaluacija projekata nije dolazila u obzir, nikakva rekategorizacija istraživača nije dolazila u obzir.

Zbog toga je bilo nužno da se projektni ciklus produži. Nadam se da ćemo sada kada realizujemo i ove poslednje tendere, barem u 2016. godini istraživače dovesti u manje više istu fer poziciju pred novim projektni ciklus. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Grozdana Banac.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministri sa svojim saradnicima i kolege poslanici, posebno želim da pozdravim gospodina Verbića i smatram da je u ove izmene i dopune zakona uložio svoj lični stav i profesionalizam kao predlagač zakona.

Ovaj set zakona će PUPS naravno podržati pa ću istaći sledeće. U članu 9. postojećeg zakona menja se odredba u stavu 3. kojom se predviđa na koje vreme se donosi strategija naučnog i tehnološkog razvoja. Umesto dosadašnje formulacije da se ona donosi za period od najmanje pet godina, izmenom se predlaže da se ona donosi za period od najmanje pet, a najviše deset godina.

U članu 10. predviđaju se promene vezane za programe raznovrsnih naučnih istraživanja za koje će se izmenama zakona predvideti različite dužine trajanja, njihovo izvođenje i finansiranje. Do sada su ti programi donosivani isključivo na period od pet godina.

U članu 13. predviđa se smanjivanje broja članova Nacionalnog saveta sa 17 na 14. U odnosu na sada važeća rešenja ukida se pravo predlaganja jednog člana od strane naučnih radnika iz dijaspore, a broj članova koji se biraju predlog Privredne komore Srbije smanjen je sa 5 na tri. Dodata je odredba po kojoj predlagači moraju dati najmanje trostruko veći broj predloga od broja koji se bira. Kao razlog za razrešenje dodato je neredovno prisustvovanje sednicama, što smatramo sasvim opravdano i sasvim realno.

U članu 14. dodate su nove nadležnosti Nacionalnog saveta i to da priprema i dostavlja Ministarstvu izveštaj o ostvarenim rezultatima o ukupnoj realizaciji strategije, podnosi inicijative za njenu izmenu, da predlaže listu kandidata za matične naučne odbore i da daje prethodno mišljenje na akte o izboru vrednovanja i finansiranja programa istraživanja. To dovodi do bolje primene svih ovih predloženih izmena i dopuna zakona.

U članu 27. predviđa se nova nadležnost Ministarstva prosvete i nauke da obrazuju komisiju za utvrđivanje predloga godišnje liste kategorisanih časopisa. Komisiju će imenovati ministar na predlog matičnih i naučnih odbora.

U poglavlju koje tretira rad instituta od nacionalnog značaja predviđaju se precizniji i zahtevniji uslovi pod kojima će postojeći instituti steći takav status, kao i u postavci za akreditaciju instituta od nacionalnog značaja.

U dodatnom članu 56a, preciziraju se koja ovlašćenja i dužnosti ima direktor instituta. U članu 62. dodavanjem novih nekoliko stavova, vrši se detaljno preciziranje koje svi podaci, na koji način se vode u registru u naučnoistraživačkim organizacijama.

U članu 70. izvršene su promene koje se tiču statusa istraživača, pripravnika i istraživača saradnika. Za istraživače pripravnike će se kao uslov tražiti završene master studije. Do sada je zahtev bio da lice samo bude upisano na njih, a biće moguć samo jedan izbor u to zvanje na period od tri godine, bez prava na reizbor. Za istraživače saradnike zahtevaće se da imaju prijavljenu doktorsku tezu i da imaju bar jedan objavljeni naučni rad, a takođe će biti moguć samo jedan izbor u periodu od četiri godine. U članu 88, opširnije preciziran postupak oduzimanja naučnog ili istraživačkog zvanja.

Posebno želim da istaknem, dodavanje člana 88a i 88b, kojima se predviđa formiranje odbora za etiku u nauci, koji bi se bavio praćenjem sprovođenja kodeksa ponašanja u naučnoistraživačkom radu. Smatram lično da je etika na čelu čestitosti, koju vi lično gospodine ministre, imate u svom profesionalnom radu.

Ja vam želim svaku sreću da uspete u finansijskom pogledu, da imate podršku od Vlade i od ostalih resornih ministarstava kojima treba pomoć i vašem Ministarstvu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Balša Božović, izvolite.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako ova sednica traje, a ne postoji direktan prenos na Radio-televiziji Srbije, koju naravno plaćaju građani Srbije i to je negde predodređeno ovim zakonima, mislimo da nije dobro što se poslanici vladajuće većine vrlo lako odriču da pričaju o ovim zakonima i danas prazna sala Skupštine u ovih devet časova i 22 minuta, govori o tome koliko su zapravo i oni malo zainteresovani za sve ono što će snaži građane u 2016. godini.

Mi smo se zaista trudili da u rekordnom roku slušajući ministra koji je desetak zakona obrazlagao za svaki po nekoliko rečenica, trudili smo se da čitajući tokom noći sve ono što vam je stiglo poslednjih nekoliko dana, ovih 16 zakona danas na najbolji ili najkvalitetniji način, predočimo građanima šta zapravo to znači. Iako ne znamo kada će biti ovaj prenos i kada će se snimak pojaviti na RTS, iako on, možda može da bude i u dva ujutru i u tri ujutru, mislim da je važno, da kao opozicioni poslanici uradimo sve, zbog čega su nas građani stavili na ova mesta i da do kraja dostojanstveno zaštitimo njihov interes, jer smatramo da od ovih zakona sutra zavisi njihov kvalitet života.

Veoma nas čudi žurba sa 16 zakona o kojima je potrebno voditi podrobnu i vrlo detaljnu raspravu. Nije nam jasno zbog čega neki ministri nisu ovde, zbog često ministri ne odgovaraju na naše kritike kao opozicije i čini nam sve da se ovo planirano zataškavanje odradi još večeras u nekim kasnim satima, ne bi li se skrenula pažnja na ono šta je 2016. godina i šta je ono što će građani osetiti u 2016. godini. Pored toga i nervoza među nekim poslanicima vladajuće većine.

Poslaniče, dakle, sve ste nas amnemizirali, a sada malo da kažete o tačkama dnevnog reda, ja bih vas molila, kako ste rekli zbog birača.

Ovih 16 zakona govore o mnogo čemu, samo dva zakona određuju da građani Srbije plaćaju 200 miliona evra „Srbijagasu“. Drugi zakon koji se takođe tiče „Srbijegasa“ omogućava tom propalom javnom preduzeću da se  dodatno zaduži što će opet plaćati građani Srbije.

Uporno idete ka svim onim činjenicama koje smo izrekli pre nekoliko nedelja od 13 milijardi evra zaduženja što ćete dostići do kraja sledeće godine. Nikako nam ne ide da izračunamo kako je to moguće da taj javni dug koji će ovom prilikom porasti raste zajedno i sa glavnicom i sa kamatama. Kako je moguće da tih 13 milijardi nije iskorišćeno za ono što ste govorili, vraćanje nepovoljnih kredita, a i glavnica i kamata, ponavljam rastu, a to plaćaju građani Srbije.

Prvog januara 2016. godine ste obećali bolji život. Vi, gospodo ministri, ste stali za ekspozea premijera Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Ministar Vujović možda više nego svi vi ostali zajedno, a 1. januar 2016. godine je sada za nekoliko dana. Da li će 1. januara 2016. godine biti bolji život i da li će ga građani Srbije osetiti?

Profesori koji su poniženi smanjivanjem plata, poniženi su još više kada su dobili 50 evra pomoć od Vlade Republike Srbije. E, sa tih 50 evra, pomoći će opet i oni plaćati „Srbijagas“, jer tih 200 miliona evra neko mora da plati i vi to vrlo dobro znate. Vrlo dobro znate kada profesori sa 50 evra pomoći pomažu onima koji u svom preduzeću daju 500 evra po zaposlenom za Novu godinu. Pa, srećna i vama Nova godina, poštovani ministri. Jer, građani očigledno nemaju čemu da se nadaju u ovoj novoj, za razliku od nekih koji se pripremaju za izbore, pa već sa različitim vidovima potkupljivanja računaju na neke glasove iz različitih javnih preduzeća.

Tu treba da se štedi u propalim javnim preduzećima, a ne na profesorima, na nastavnicima, na ljudima u zdravstvu, ne na penzionerima. Dve stotine miliona evra za „Srbijagas“, toliko se uštedi na platama i penzijama koje ste smanjili ove godine. Tu imamo jedan problem i to smo vam govorili zato što ste vi kao Vlada Republike Srbije odrodili od naroda. Oni ne znaju da li ujutru da kupuju hleb ili lek. Oni ne znaju da li će škola biti bezbednija ili neće biti bezbednija. Oni ne znaju da li će moći da se izleče oni ili članovi njihovih porodica ukoliko se, ne daj bože, neko razboli. Tu je tih 200 miliona evra.

Uradili ste sve da na njihovim leđima loše rezultate vaših direktora koji imaju često i po nekoliko desetina hiljada evra primanja zataškati, na njihovim leđima i to vrlo dobro znate, gospodine Vujoviću i nije ništa smešno. Verujte mi, da 2016. godina sa setom finansijskih, poreskih zakona, sa svim onim najavama i za 2017. godinu ne donose ništa dobro u Srbiji.

Radio-televizija Srbije, odnosno Javni servis, koji ne prenosi ovu sednicu, iako i sami znate da su obavezni to da rade - uvodi se taksa za Javni servis koju ste i vi, kao ministar, jedan, pa drugi, i vi svi ostali, zajedno sa predsednikom Vlade Republike Srbije obećali građanima da se neće plaćati. To je još jedan dodatni namet.

Kada pričamo samo o jednom od ovih 16 zakona, a to je Zakon o porezu na dobit pravnih lica, uvodi se porez o odbitku po stopi od 20% na sve usluge pružene u Srbiji. Da li je to istina ili nije? Jeste, istina je. Poskupljuju sve usluge u Srbiji koje se pružaju iz inostranstva. Jel to istina ili nije istina? Naravno da jeste istina.

Ovim Srbija, kao što i vi sami znate, postaje nekonkurentna država za strane pružaoce usluga. I ni tu niste uspeli da uradite ništa od tzv. vaših reformi. Jer, vaše reforme sa ovih 16 zakona znače samo jedno – zavlačenje ruke u džep kada su u pitanju porodični budžeti i pokušavanje da svoje loše rezultate opravdamo tako što ćete taj novac izvući od građana i dati tamo gde je rupa ogromna. Samo jedan od primera je „Srbijagas“.

Govorili smo o „Petrohemiji“, govorili smo i o nekim drugim preduzećima - 200 miliona ili šteta kada je u pitanju porez po odbitku po stopi od 20%, koja će nastati za srpsku privredu, za građane Srbije, za njihov budžet, jer će to oni morati da plate, ovih 20% više. To je dovoljno novca da se zaposli svaki mladi čovek u Srbiji koji je na birou, svaki mladi čovek, 56% nezaposlenih mladih ljudi je danas u Srbiji. Potrebno je manje od 100 miliona evra da bi se svako ko je završio višu, visoku, master i doktorske studije zaposlio u Srbiji, da ti mladi ljudi ne bi morali da beže iz Srbije, da ne bi morali da beže iz ovog grada, da bi te porodice ostale na okupu, da bi mogli da prežive i da bi mogli svoju budućnost da vežu za ovaj grad ili za neku od opština ili za neki od gradova u Srbiji, ali ne.

Sa druge strane, Vlada Republike Srbije se obavezuje čvrsto da će tamo gde su zaposleni, partijska vojska, da će ta preduzeća morati da dobijaju sredstva iz subvencija, da će ta preduzeća nastavljati da žive, ali samo na uštrb onih ljudi koji su radili ceo svoj život, kao što su penzioneri, na uštrb onih koji obrazuju decu, koji leče naše građane i na uštrb onih mladih ljudi koji ne mogu da dođu do posla. Vi to vrlo dobro znate.

Vi i sami znate da, kada je u pitanju ovaj porez koji sam pominjao malo pre, sa SAD Srbija nema zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Da li je tako? Jeste. Kako ćete posle ovog poreza i uvođenja ovog poreza, povećanja, stimulisati neke američke kompanije da dođu u Srbiju? Upravo tim porezom?

To, za razliku od svih poreskih stručnjaka u Srbiji jedino tvrdite vi, gospodine Vujoviću. Srbija na ovaj način može da se oprosti, na primer od „Gugla“ i od nekih drugih kompanija, i to upravo ovako.

Vlada Republike Srbije predlaže samo nova zaduživanja, zato što nema rešenje kako da izađe iz ove krize. Vlada Republike Srbije predviđa da ono što je neko mukotrpnim radom stekao proćerda i potroši tamo gde je najmanje važno.

Vlada Republike Srbije nema odgovor na pitanje da li će građani Srbije ikada uz ovakvu postavku i političku podršku vas, živeti bolje, a i vi sami znate da ste obećavali 2013. godinu, da ste govorili o 2014. godini, pa smo vas sačekali 2015. godine da vidimo šta će se desiti, a onda 1. januar 2016. godine, evo, to je za nekoliko dana, i onda će građani ući tog 1. januara u jednu novu godinu sa boljim životom, osetiće da imaju mnogo više da potroše uz sva poskupljenja i grejanja i struje i osnovnih životnih namirnica i PDV-a i sa svim onim porezima na imovinu i sa svim onim drugim dažbinama i taksama koje vi sada u ovih 16 zakona stavljate i smatrate da ćete njima učiniti tako život kvalitetnijim? Nemojte molim vas.

Građani mogu 2016. godine da očekuju samo jednu stvar, a to su izvršioci, privatni izvršioci na svojim stanovima, na pragovima svojih kuća i svojih stanova, da im se pleni imovina, za one koji nemaju da plate porez i to je jedino u 2016. godini što će mnoge ljude dočekati. Ti izvršioci, kao što znate, se nagrađuju od strane ove Vlade, oni imaju za sve i svaki posao koji odrade, a pod poslom se podrazumeva zaplena tuđe imovine, čak i nagrade, ti ljudi se nagrađuju, a ne oni koji pune budžet Republike Srbije.

Samo jedna od situacija koja je i danas bila u glavnom gradu je katastrofalna, za 530 hiljada građana, pola miliona ljudi, ukinute su pogodnosti koje su im određene opštine u Beogradu omogućavale. Na svakom koraku se kažnjavaju oni, otpuštaju oni koji nisu članovi SNS.

U Pančevu, advokatska kancelarija je danas kontaktirala mene lično, kao narodnog poslanika, sa informacijom da se ljudima daje pristupnica SNS da se potpiše, a ukoliko se ne potpiše, ne produžava se ugovor. Da li je to ta borba sa viškom zaposlenih u javnom sektoru? Da li su to ljudi zaslužili, gospodine Vujoviću, da im se na taj način lomi kičma i lomi dostojanstvo?

Ova Vlada Republike Srbije ne može da opstane više nijedan jedini dan, izgubili ste kredibilitet sa svojih 250 autobusa po Srbiji punih stranačkih aktivista, ne možete da uradite apsolutno ništa i od vaših ekonomskih reformi koje još uvek na papiru podržavaju svi vaši strani partneri, doći ćete do toga da će u Srbiji zavladati glad, a da će neki koji su vrlo bliski ovoj Vladi završiti sa mnogo para u svojim džepovima. Zahvaljujem.