Zahvaljujem predsednice.
Poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, predstavnici pokrajinskog parlamenta, mi u potpunosti prihvatamo ono što je maločas gospodin Pastor rekao.
Dakle, prihvatamo da ovo jeste naš zajednički amandman, tačno, inicijativu je pokrenuo pokrajinski parlament. Mi smo samo na jedan određen način dodatno precizirali ono što se želelo postići inicijativom pokrajinskog parlamenta, a tiče se usklađivanja obaveza Ministarstva poljoprivrede prema Ministarstvu finansija. Dakle, amandman o kojem govorimo i koji jeste prihvaćen, dodatno precizira onaj cilj koji se želeo postići, omogućiće bolju primenu zakona i omogućiće ono što je takođe veoma važno i ozbiljnost i odgovornost u radu lokalnih samouprava.
Mi se, naravno, zahvaljujemo predstavnicima ministarstva Vlade Republike Srbije, što su prihvatili ovaj amandman, kao i što su prihvatili određeni broj drugih amandmana o kojima ćemo danas takođe govoriti, a je podnela poslanička grupa SPS, ali sama činjenica da su resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije prihvatili određeni broj amandmana, ne samo pozicije, već i opozicije, potvrđuje i pokazuje jasnu nameru i resornog ministarstva i Vlade da kroz raspravu, da kroz dijalog u republičkom parlamentu, dođemo do što kvalitetnijeg zakonskog okvira koji će biti u interesu naših građana, ali pre svega u interesu poljoprivrednika.
Dakle, nakon jedne kvalitetne rasprave, javne rasprave, nakon kvalitetnih razgovora, koji su vođeni sa predstavnicima, sa poljoprivrednicima, sa udruženjima, sa asocijacijama, ta rasprava se prethodnih dana i danas nastavlja u republičkom parlamentu i nije sve kako je rečeno na početku rasprave u načelu, da je sve završeno i da je sve loše, niti je sve završeno, niti je sve loše, naprotiv imaćemo kvalitetan zakonski okvir i uz amandmane koji će biti prihvaćeni tokom današnje rasprave, uspećemo još detaljnije da preciziramo određene odredbe i da poboljšamo ovaj zakonski okvir.
Dakle, mi se u potpunosti slažemo. Treba postići kompromis, treba postići što širi konsenzus svih zainteresovanih strana, kada govorimo konkretno o ovom sistemskom zakonu i dobro je da ste uvažili većinu sugestija i predloga koji su se mogli čuti tokom javne rasprave. Ukoliko postoje otvorena pitanja, mi jesmo za to da se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, kroz razgovor. Ako to nije moglo tokom javne rasprave, može ovde u republičkom parlamentu, evo danas, tokom rasprave po amandmanima, a ne na nekakvim uličnim protestima. To nije način da se dođe do kvalitetnijeg zakonskog okvira i na taj način se ne zastupaju interesi poljoprivrednika, već, čini mi se, neki drugi interesi, ali ne bih o tome.
Veoma je važno da ste sagledali sve sugestije i predloge, da je najveći deo tih sugestija i predloga prihvaćen, da je prihvaćeno sve ono što je moglo biti prihvaćeno a da ne znači svrstavanje na jednu stranu, na stranu jedne od grana poljoprivrede. Ne mogu se sve želje ispuniti, to nije realno nije logično, ali ponavljam, najveći deo sugestija i predloga jeste uvažen i jeste prihvaćen.
Danas tokom rasprave u pojedinostima provlači se teza da zakon neće odgovarati i neće biti dobar za Vojvodinu, neće biti dobar za centralnu Srbiju. Da se razumemo mi usvajamo kvalitetan zakonski okvir i usvojićemo kvalitetan zakon koji će se primenjivati i u severnom delu Srbije, odnosno Vojvodini i u centralnoj Srbiji.
Provlači se teza da neko želi i da će neko poljoprivrednicima oduzeti zemljište, odnosno da će mali poljoprivrednici ostati bez zemljišta i zemlje za obrađivanje. Nažalost, činjenice govore da u najvećoj meri oni tu zemlju i danas nemaju, upravo zbog loše prakse iz prethodnog vremenskog perioda, o kojem ste i vi, gospođo ministar, govorili u uvodnom izlaganju, rasprave u načelu, gde smo imali jednu praksu da lokalne samouprave određeni deo najkvalitetnijeg zemljišta ostajao je neizlicitiran, a onda se nekako prećutnom saglasnosti, uvek pojavljuju ista lica koja obrađuju zemlju bez naknade i ubiraju prihod samo iz njima znanih razloga.
Ovaj zakon upravo treba da uvede red i zemljišnu politiku i treba da nam da odgovor na ono ključno pitanje, a ključno pitanje za nas je - ko uzurpira, a ko legalno koristi poljoprivredno zemljište? Kada dobijemo odgovor na to pitanje, dobićemo odgovor i na ono drugo pitanje, a to je – kome i zašto smeta usvajanje ovog zakonskog predloga?
Na samom kraju, dakle, ovaj zakon se ne bavi prodajom poljoprivrednog zamljišta stranim fizičkim i pravnim licima, ovaj zakon se isključivo bavi prodajom poljoprivrednog zemljišta malim poljoprivrednim proizvođačima, ali to je nešto što je dogovoreno sa udruženjima, sa asocijacijama, sa poljoprivrednicima, što je bilo precizno i jasno definisano. Naše je zadovoljstvo što je u tom kontekstu usvojen još jedan amandman, mislim kolege Rističevića i poslaničkog kluba SPS, da rok za otplatu ne bude pet već deset godina.
Mi želimo da usvojimo zakon koji će biti u interesu srpskih poljoprivrednika, koji će ojačati i osnažiti male poljoprivredne proizvođače. Hvala.