Zahvaljujem.
Dame i gospodo, ja nisam maloletan bio 2008. godine i verujem da stranka koju predstavlja gospođa je tada aktivno učestvovala u usvajanju SSP. Ne samo u usvajanju, nego u njegovom kreiranju.
To je međunarodni sporazum sa 27 članica EU. Po pitanju međunarodnih sporazuma i sastava međunarodnih sporazuma, delova međunarodnih sporazuma, nije moguće vršiti referendum i to će gospodin Martinović najverovatnije kao pravnik obrazložiti u nastavku sednice.
Dakle, neko ko je aktivno usvajao SSP, stvarao ga, učestvovao u njegovom stvaranju, sada prikuplja potpise da obara isti taj SSP koji se može oboriti samo ako na to pristane 27, a možda sad i 28, jer u međuvremenu je Hrvatska pristupila, članica EU.
Taj SSP je naprosto zbrisao srpsku poljoprivredu, a donesen je zbog tajkuna koji nisu gazdovali samo Srbijom, već da bi zagazdili Srbijom, morali su prvo da gazduju političkim strankama koje su uglavnom pisale SSP i učestvovale u njegovom pisanju i usvajanju.
Zašto to kažem? Zato što najviše koristi ima uvozni tajkunski lobi, jer taj SSP, a takav kakav je potpisan, nije potpisala ni jedna pristupajuća članica EU. Dakle, on je prerano dozvolio preteranu liberalizaciju i pre nego što smo pristupili evropskom tržištu, osam godina ranije je odredio potpunu liberalizaciju uvoza poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. To je naprosto čistilo našu prehrambenu i poljoprivrednu proizvodnju.
Najveću korist su imali uvoznici koji su uvozili tzv. „klanični otpad, jestivi otpad“ i kako to sve zovu, Srbija postala kafilerija. Umesto farmi i klanica mi smo ljude ostavili bez posla, filozofija – bolje uvesti, nego proizvesti; je naprosto praznila klanice i farme, ali je Srbija gotov postala kafilerija.
Za uzvrat, drugi finansijeri istih tih političkih stranaka su izvozili ogromne količine kukuruza za tuđu stoku, za tuđe klaničare, da tuđi radnici primaju platu, a da naši ostanu bez posla. Takav SSP niko nije potpisao, sem Srbije koja je to uradila na način koji sam već opisao, da osam godina pre ulaska u EU potpuno skine carinu.
Drugi deo SSP koji je dozvolio prodaju nekretnina, a samim tim i zemljišta je još nečuveniji zato što ni jedna zemlja koja je pristupala EU, to nije dozvolila pre ulaska u EU. Obično to sedam, deset, 12 godina po ulasku u EU. To su takođe radili u ime vlasnika, stvarnih vlasnika svojih političkih partija koji su mislili kad su vlasnici političkih partija da su vlasnici naših sudbina, da su vlasnici sudbina naroda, da je narod obični robovi i bez ikakvih prava, da su vlasnici države, umislili su da su Bog i batina, a onda je narodu pukao film, pa umesto batina da ubiju Boga u njima, oni su uzeli glasačke listiće i rešili da oni više ne vladaju ovom zemljom.
Oni su tražili da u SSP prerano uđe prodaja nekretnina, da ono što su oteli privatizacijom za 50 miliona evra su kupili 300 hiljada hektara zemlje koja danas vredi tri milijarde, da to mogu što pre da prodaju, a bilo je nužno uneti takvu odredbu da se već 2017. godine, a moglo se desiti i ranije da nije bilo Litvanije, koja je kasno ratifikovala taj sporazum, što pre može prodavati zemljište. Konja jaše onaj ko ga ima i zemljište može da proda onaj ko ga ima, a interes gazda tih političkih partija je bio da što pre to prodaju.
Ovde imam ugovor, gde su parcele finansijskog direktora jedne stranke, ne smem ime da mu spomenem jer nisam poneo pancir, promenili 1.200 hektara zemljišta „Agro unije“ sitnih parcela od 0,1, 0,2, hektara 0,3, jaruga, žbunja, itd. su zamenili za najplodnije, najatraktivnije lokacije pored autoputa. To je radio ministar Saša Dragin i Vlada Mirka Cvetkovića.
Ovde su ti dokazi kojima se najverovatnije bave neke službe koje su daleko kvalifikovanije od mene i nadam se da će to rezultirati istim nalazima koji stoje u ovom papiru. Znači, zemljište treće, četvrte, pete, šeste i sedme klase, sitne parcele, jaruge i žbunje su menjane, davane su privatne uzimane državne pored autoputa najatraktivnije, gde su tri hektara prodata za 700 hiljada evra.
Dakle, to su radili oni, nama ne pada na pamet to da radimo i ovaj zakon pokušava da sprečava to, a gotovo je neverovatno da predlagač koji je učestvovao u stvaranju onog SSP koji u potpunosti ima filozofiju - bolje uvesti nego proizvesti; sad traži da se referendumom obara ono što su oni potpisali, ono što su oni stvorili. To je naprosto licemerje. Hvala.