Ovo je jedan od amandmana, ja mislim, kako kaže ministarka, nije lepo to što se rekli malopre, nije problem u prodaji poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednim proizvođačima. Problem je u tome što tog zemljišta nema koje bi oni trebalo da kupe zato što od tih 450 hiljada hektara jedna trećina će otići pravnim licima u onom postupku koji smo toliko već kritikovali da više ne vredi o tome ni da govorimo, jedna trećina je predmet restitucije i ona jedna trećina koja će ostati poljoprivredno zemljište koje oni i ne žele da kupe.
O tome se radi što nema poljoprivrednog zemljišta koje bi oni mogli da kupe.
Druga stvar, vi ste ovde sada, gospođo Bogosavljević Bošković, čitali i dali ste gospodinu Bogoroškom spisak zahteva poljoprivrednih proizvođača gde kažete da oni insistiraju na tome da se dopusti da kupuju poljoprivredno zemljište. To je pod tačkom dva. Šta je zahtev broj jedan? Da li imate hrabrosti da pročitate šta je zahtev broj jedan tih poljoprivrednika na koje se ovde sada pozivate jer zbog tog broja jedan, a oni kažu nemojte davati 30% u zakup na 30 godina, zahtev broj dva – dajte nam da kupimo pada u vodu jer nemaju šta da kupe, jer ćete vi jednu trećinu i to najbolju trećinu, ne verujem da ćete vi taj „Tenis“ i ne znam ko sve da će uzimati neko poljoprivredno zemljište koje treba privoditi nameni ili ne znam kakve ste vi sve izraze upotrebili. Neće oni uzeti močvaru, nego će uzeti poljoprivredno zemljište prve, druge i treće klase. Jedan deo će biti, veliki deo će biti predmet restitucije, a onda poljoprivrednim proizvođačima šta ostane, pa neka kupuju ako žele.
Druga stvar, odakle tim ljudima uopšte pare da kupe to poljoprivredno zemljište? Produžili ste rok sa pet godina na deset godina. To znači da neko, da bi to otplatio, treba da zaradi 20.000 evra godišnje. Šta on da gaji da zaradi 20.000 evra godišnje, recite molim vas? Ja mislim da će oni svi istog sekunda početi to da gaje, pod uslovom da ih ne oterate u zatvor ako počnu to da gaje, jer ja verujem da na nekim stvarima verovatno i može da se zaradi 20.000 evra za godinu dana. Ako vi znate šta može da se gaji da se zaradi 20.000 evra za godinu dana, dajte recite im, ja mislim da će svi početi da se ponašaju tako. Tako da, prvo, poljoprivrednog zemljišta nema koje oni mogu da kupe. Drugo, oni za to nemaju para.
Gospođo Bogosavljević Bošković, u onom vašem krugu što ste pokazivali, gde je jedna polovina zelena, jedna siva, a zelena predstavlja poljoprivredno zemljište koje se koristi, a siva koja se ne koristi, koliko je od tog zemljišta u toj sivoj polovini predmet restitucije? Koliko je tog zemljišta neplodno zemljište? Da li možete to da nam kažete, pa nam onda recite koje vi zemljište zamišljate da ti ljudi kupe, ako jednu trećinu date svojim poslovnim partnerima, i to oni prvi biraju koje će zemljište uzeti, jedna trećina je predmet restitucije, a jedna trećina je poljoprivredno zemljište koje nije plodno, nije obradivo itd?
Tako da, kažem, ovo je jedan od primera gde vi imate možda čak i dobru nameru. Ne mislim zapravo da je dobra namera, mislim da je dobra mera, a da je loša namera, zato što je vaša namera da date onih 30% na 30 godina, a uzgred, evo, daćemo im da kupe. Onda kada oni pomisle – evo, moći ćemo da kupimo, onda se ispostavi da nema šta da se kupi, zato što sve ono što je valjalo vi ste već prethodno podelili kome je trebalo da se podeli.
Tako da, kada čitate zahteve poljoprivrednika, pročitajte zahtev broj 1, koji kaže – nemojte davati 30% zemljišta na 30 godina. Jer, zbog tog zahteva 1, zahtev 2, koji glasi – dajte nam da kupimo, nema smisla. Jer, vi kada podelite tih 30%, oni neće imati šta da kupe, jer zemljišta više neće biti, ili bar neće biti onog dobro zemljišta. Ostaće zemljište koje niko ne želi da kupi. Što ne ponudite prvo poljoprivrednicima da kupe, pa šta ostane vi onda delite „Tenisu“, pa onda delite drugim poslovnim partnerima? To bi možda bio pošten sistem. Mada, i to ne bi bio pošten sistem, zato što i dalje delite, po nama, nepoznatim kriterijumima. Ali, sve i da jeste tako, oni neće imati šta da kupe.
Tako da, niti vam je namera dobra, a mera je, eto tako, da se prikazuje kako će oni moći neku zemlju da kupe, a sve u okviru lošeg zakona koji služi isključivo tome da 30% najboljeg zemljišta date svojim poslovnim partnerima na 30 godina.
