Uvažena predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kratko kao nastavak prethodne priče kada je bio amandman na član 10. o amandmanu na član 11. koje smo kolega Đorđe Milićević i ja podneli, Vlada prihvatila i ja želim da se zahvalim Vladi što je prihvatila taj amandman, ali želim i zbog javnosti da kažem – a šta je taj amandman tražio pa je Vlada prihvatila.
Naime, član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu govori, uvodi pet novih članova 72. a) b) v) g) d), govori o prodaji, delimičnoj prodaji državnog zemljišta malim poljoprivrednicima ili kako bi mi to možda i smeli da kažemo, zemlja seljacima. Dakle, sa ciljem da pomogne malim gazdinstvima da povećaju svoj posed, da povećaju prihod, da povećaju konkurenciju.
Tačnije, radi se o porodičnim, da tako kažem, gazdinstvima i ja mislim, ja ne razumem, svako naravno ima pravo, ali ne razumem kako neko može biti protiv toga, što država želi da pomogne malim poljoprivrednim proizvođačima?
U okviru člana 11. ima čitav niz uslova koji treba da budu ispunjeni da bi se to poljoprivredno zemljište moglo prodati. Prvi i glavni uslov je da bude fizičko lice, da bude državljanin Srbije, dakle ponovo da nije stranac, da ima aktivno poljoprivredno gazdinstvo tri godine, registrovano, da je stanovnik, kako sam video jedan amandman SVM, pet godina, govori ko ne može da bude taj koji može da kupi zemljište, itd.
Ono što je konkretno predmet ovog amandmana, zakon tu govori i kako mora da se odnosi onaj koji kupuje to zemljište, dakle, da se izbegnu bilo kakve špekulacije. I onda kaže da onaj ko kupuje zemljište, govori se o malom poljoprivrednom proizvođaču, fizičkom licu, ne može da ga otuđi, da u zakup najmanje 10 godina. Čak ja mislim da je bio neki amandman gde se traži i 15, sa čime sam potpuno saglasan. Ali, prošireno je kroz amandman da se to odnosi i na naslednike, dakle ne samo onaj koji je kupac.
Drugi deo amandmana govori o sledećoj stvari. Predlog zakona je predvideo da kupac može u pet, u ratama do pet godina da otplaćuje to kupljeno zemljište. Naš predlog je bio da se poveća na 10 godina i Vlada je to prihvatila i mislim da je pokazala sluha, to su i poljoprivredni proizvođači tražili takođe da se poveća taj rok, sve s ciljem da se omogući u što većem broju malih poljoprivrednika da mogu da kupuju poljoprivredno zemljište.
Treća suština kod ovog amandmana koji je usvojen je, taj je upravo o čemu je malo pre bilo govora, ako se on, to zemljište ne koristi na način, ako se ne izvršava ugovor od strane kupca, da se ugovor može raskinuti i mora raskinuti, vrate se ona sredstva koja je uplatio, ali se odbije ono vreme, smatra se kao da je bio zakup za to vreme koje je kupac držao zemljište u svojoj svojini.
Dakle, ponavljam, suština, glavna je stvar da reguliše precizno da može na olakšan način, dakle na 10 godina da kupi to zemljište, ali istovremeno mu se veoma precizno određuje da ne može da otuđi to zemljište najmanje 10 godina. Potpuno se slažem ako bude bilo i 15 godina. To je suština ovog amandmana.
U stvari, i kroz ovaj amandman i kroz amandmane koji takođe govore o članu 11. ovog zakona koji su imale kolege iz SVM i kroz nekoliko amandmana koji su govorili o zakupu, Vlada je u stvari pokazala da joj je interes da dođe do najboljeg rešenja, kada je u pitanju ovaj zakon, rešenja koja će biti sprovodiva, rešenja koja će tačno pokrivati sve ono što je bila želja Vlade, a to je istovremeno da omogući i investitorima da ulažu, jer je značajno za državu Srbiju, ali i malim poljoprivrednim proizvođačima da se podstakne njihov rad i razvoj. Hvala lepo.
