Đorđe Milićević.

Ne mogu dve replike na jedan govor. Sada i Neđa i Đorđe na mene jednog.

Prijavite se ponovo.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Javio sam se još malopre kada ste govorili o strahu, ali je predsednica dala reč Neđi Jovanoviću. Hteo sam da kažem da se ja osećam sigurno kada su predstavnici MUP ovde blizu nas. Ne znam zašto se vi osećate nesigurno. Nemam tu nesigurnost i strah kada vidim ljude u uniformi u svojoj blizini. Naprotiv, osećam se sigurno.
Maločas ste govorili, pomenuli ste gospodina Stefanovića i rekli ste u kontekstu da neko vrši pritisak na gospodina Stefanovića, on bi podneo ostavku. Nema razloga da podnese ostavku. Znate zašto? Zato što niko iz SPS ne vrši pritisak na gospodina Stefanovića.
Gospodin Vukić je govorio o periodu od 2008. do 2012. godine i ja ne bih ponavljao ono o čemu je on govorio, da je neko vršio pritisak tada na ministra unutrašnjih poslova. Govorite o rezultatima koje potvrđuju nekakve međunarodne institucije. Koje međunarodne institucije? Dajte konačno da čujemo koje su to međunarodne institucije koje kažu da je Pokrajinska vlada ostvarila ozbiljne rezultate u interesu građana Vojvodine.
Imate potrebu da se vraćate u prošlost. Samo ću vam reći što se tiče, ponavljam, po ko zna koji put, perioda od 2008. do 2012. godine da ne bežimo od odgovornosti. Sve ono za šta smo preuzeli odgovornost uvek smo spremni da polažemo račune.
Što se tiče 90-tih, vidim da ste i 90-te uvukli u ovu priču, a danas smo u 2016. godini, mi od svoje prošlosti nikada nismo bežali, ali za razliku od vas, mi smo iz svoje prošlosti izvukli pouke. Čini mi se da vi niste te pouke izvukli na pravi način u periodu posle, nakon 2000. godine. Zahvaljujem.

Dragan Šutanovac.

Da vam odgovorim.
Evropska komisija i „Fajnenšl Tajms“ su proglasili, ako nisu kredibilni razumem, Vojvodinu kao jednu od najboljih regija u Evropi za investicije, baš kao što su i za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda pokojni Nenad Bogdanović Beograd je proglašen za grad budućnosti.
Međutim, mi sada ulazimo u jednu situaciju za koju moram da vam kažem kako će to da izgleda nakon sledećih izbora – nakon sledećih izbora će ovde kolege koje danas pričaju da su bile sprečene da obavljaju svoj posao u MUP da govore kako su bile sprečene da obavljaju svoje poslove u Ministarstvu spoljnih poslova jer postoji desetak ambasada širom sveta u kojima nisu postavljeni ambasadori. Zbog čega nisu postavljeni ambasadori? Zato što ministar spoljnih poslova ne radi svoj posao. Ko ga ometa? Ometa ga većinski partner sigurno, ne DS zato što mi trenutno nismo u toj budućnosti, ali isti izgovor ćete imati za dve godine, odnosno za dva meseca.
Ljudi, samo preuzmite odgovornost za ono što niste radili i za ono što ste uradili i nemojte pričati nešto što sam vas malopre pitao. Dokumentujte jedan pritisak da postoji i ja ću vam se svima izviniti. Ako ne postoji to, a to je sve na nivou rekla-kazala, vi ste ozbiljni ljudi valjda, poslanici smo, građani su nas birali da govorimo istinu. Molim vas da nastavimo ovu sednicu po dnevnom redu. Mislim da je Zakon o policiji mnogo važniji od naših tema i dilema, a ovome ćemo već u kampanji pričati pa ćemo videti ko je šta uradio za dobro u državi, a ko je šta loše. Hvala.

Reč ima Grozdana Banac, a neka se pripremi Nataša Vučković.

Hvala poštovana predsednice, konačno sam došla na red.
Ovo je zaista neozbiljno da se ovde otvara jedna politička tribina koja nema apsolutno ni jedne dodirne tačke sa dnevnim redom. Ako pričamo o opštim stvarima, ovde neko nekoga zastupa bez punomoćja. Mi smo ovde napravili jednu sudnicu, tužilaštvo, ne znam šta je i hvala vam u svakom slučaju.
Želim ispred poslaničke grupe PUPS da izjavim iskreno saučešće porodici, nadam se i svim ostali poslanici koji su ovde, porodici nedavno tragično preminulog policajca koji je ostavio svetlu uspomenu na nas ovde u Skupštini i da konačno pređemo na dnevni red.
Gospodine ministre, ja pre svega želim da se zahvalim za vaš izuzetan trud i rad koji ste vi inače svojim životnim stavom potvrdili dugi niz godina i kao dobar parlamentarac odnosite se profesionalno prema svom poslu. Sve ove zakonske okvire i ovaj set zakona o policiji podržaćemo, naravno, u celini. Hvala vam što ste omogućili kao dobar parlamentarac da možemo svi da se uključimo i da dajemo svoje sugestije i predloge koje ste vi na jedan zaista korektan način i usvajali.
U delu zakona koji se odnosi na organizaciju i nadležnost policije izvršene su određene izmene koje se tiču direkcije policije, čije su nadležnosti sada proširene tako da je ovaj organ, pored svojih ranijih nadležnosti, članom 24. sada dodatno ovlašćen da donosi strateške procene javne bezbednosti, da donosi strateški plan policije i učestvuje u izradi kadrovskog plana, da se bavi poslovima međunarodne operativne saradnje i da radi na rešavanju statusnih pitanja građana u izdavanju javnih isprava iz svog delokruga.
Članom 75, koji se odnosi na uslove za proveru identiteta lica, pored slučaja koji su taksativno nabrojani u do sada važećem članu 42. Zakona o policiji, dodat je još jedan slučaj kada se vrši provera identiteta lica, a to je kada ono neovlašćeno prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koji se bezbdonosno štiti. Takođe, dodat je novi stav kojim policijski službenik može uskratiti obaveštenje o proveri identiteta ako se time služi za obaveštavanje o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.
U članu 76. dodato je da se provera identiteta može učiniti bez znanja lica ako postoje osnovne sumnje da je to lice učinilac krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.
U članu 77. stav 1. u odnosu na postojeći tekst dodato je da se utvrđivanje identiteta vrši ako se na drugi način ne može proveriti identitet lica ili na osnovu posebnog zahteva nadležnog organa. Takođe, dodat je novi stav 3. kojim se određuje dalje postupanje kada se utvrdi identitet, odnosno kome se ti podaci šalju.
U članu 79, koji se odnosi na pozivanje, u odnosu na sadašnje rešenje predviđa se da ako se radi o osumnjičenom, on se u pozivu mora obavestiti i da ima pravo na branioca. U članovima 93. i 94. znatno detaljnije je utvrđeno postupanje u slučajevima privremenog oduzimanja predmeta.
Predlogom ovog zakona se po prvi put preciziraju pitanja vezana za postupak bezbednosne provere, koja su u dosadašnjem zakonu bila samo pomenute, a regulisala su se pretežno podzakonskim aktima. U članu 102. predviđeno je prema kome se vrši bezbednosna provera, a u članovima 141. do 144. sam način vršenja bezbednosnih provera koje su predviđene u tri nivoa, u zavisnosti od obima podataka.
U delu koji se odnosi na sredstva prinude i njihovu upotrebu, član 105, i pored svih ranije postojećih sredstava, sada su pridodati i raspršivači sa nadražujućim dejstvom i elektromagnetna sredstva.
U članu 108. predviđena je mogućnost da u kontroli upotrebe sredstava prinude učestvuje tročlana komisija, a ne samo jedan ovlašćeni policijski službenik.
U članu 137, gde se govori o uslovima za zasnivanje radnog odnosa u policiji, precizirano je da kandidat mora imati prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije najmanje pet godina neprekidno pre dana podnošenja prijave. U članu 138. izmenjeni su uslovi koji predstavljaju smetnje za zasnivanje radnog odnosa, pa je predviđeno da se ne mogu primati kandidati koji su bili osuđivani na kazne zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Sadašnja zabrana se odnosi na one koji su bili kažnjivani na duže od tri meseca, a dodato je da se ne mogu zaposliti ni oni koji su bili prekršajno kažnjavani za prekršaj iz oblasti nasilja ili ako se utvrdi da postoje bezbedonosne smetnje.
U članu 166. predviđaju se izmene o načinu sistematizacije položaja zaposlenih, i to da se umesto dosadašnjih zvanja - policajac, inspektor, policijski savetnik, uvodi manji broj vojničkih činova, od mlađeg vodnika do generala policije, što će naravno inovirati i jako poboljšati rad u policiji, da bi svako mogao da stekne uslove i znanja koja su potrebna u ovom sektoru i Ministarstvu.
Predlog zakona o javnom okupljanju. Ovde bih rekla par reči u odnosu na ranije važeći zakon. U članu 3. definisano je da se pod okupljanjem smatra okupljanje više od 20 lica radi promocije sopstvenih stavova. U članu 7. definisano je da se javna okupljanja po pravilu održavaju između šest i 24 časa, ali je u prethodnom zakonu bilo više preciznijih odredbi kojima su se precizirali skupovi na javnim saobraćajnicama.
Vi ste inače jako lepo objasnili na javnim raspravama i danas ste lepo objasnili ovo okupljanje više od 20 lica radi promocija sopstvenih stavova. Znači, neće biti organizator, okupiće se ljudi koji žele da iznesu svoje stavove i to je sasvim u redu. Vi ste to savršeno i u duhu 21. veka i uradili, što mi je jako drago, što ste uskladili sve sa evropskim standardima koji su neophodni da bi mogli civilizacijski, naravno, dalje da napredujemo.
U članu 12. rok za prijavu okupljanja je znatno pomeren sa ranijih 48 sati pre početka na pet dana pre vremena određenog za početak okupljanja. U članovima 15. i 16. promenjena je pravna zaštita prava na okupljanje u slučajevima odbijanja izdavanja odobrenja. Po ranijem zakonu o odbijanju su hitno odlučivali najpre mesno nadležni viši sud, a postojalo je pravo žalbe vrhovnom sudu, a u oba slučaja bili su propisani kratki rokovi sudovima za donošenje odluka. Sada se predviđa da se žalbeno rešenje podnosi direktno ministru unutrašnjih poslova, a da se protiv njegovog rešenja može voditi upravni spor.
Poštovani gospodine ministre, vi ste dali jedan veliki doprinos i prepoznali ste, to je meni drago, jer je to vaš životni stav, što se tiče nasilništva u porodici. Meni je jako drago da ste vi to prepoznali i da ste dali podršku. Međutim, vi tu morate da imate i podršku Ministarstva pravde. Ja se iskreno nadam da ćete vi naći jedan dogovor gde bi se napravio zaista jedan zakonski okvir sa Zakonom o policiji, da biste imali veću podršku, veće nadležnosti što se tiče svih ostalih pravnih okvira koje može policija da primenjuje što se toga tiče.
Nasilništvo u porodici je već jedan veliki problem koji ste vi, naravno, prepoznali i vidim da ste uklopili koliko ste mogli kao resorno ministarstvo u Zakon o policiji. Međutim, Ministarstvo pravde, već u Krivičnom zakonu postoji donošenje mera po hitnom postupku i udaljavanje iz porodične kuće ili porodičnog stana gde živi taj nasilnik, ali nasilje se vrši u više vrsta. Nije samo pitanje fizičkog nasilja, pitanje je i mentalnog i ostalih nasilja koja se vrše u porodici nad decom i nad majkama te dece. Tako da, pravosuđe takođe mora i tužilaštvo da ima više razumevanja, to je sve vezano za Ministarstvo pravde.
Tužilaštvo odbacuje mnoge stvari, i mnoge stvari ne rešava koje policija dostavlja. Mi nemamo, jednostavno primenu onog postojećeg Krivičnog zakona koji imamo, jer i Krivični zakon koji već postoji, predviđeno je i društveno koristan rad, i za sve ostale stvari koje se uklapaju u ovo nasilništvo. Nasilništvo je i to što mnogi roditelji, samohrane majke, ne plaćaju za decu izdržavanje i sve ostalo, to ćemo još u okviru zakona koji će, ja se iskreno nadam set zakona iz Ministarstva pravde, koji će gospodin Selaković pripremiti.
Ja vam se ministre zahvaljujem na vašem trudu i radu, koji je opšte poznat u ovom gradu i u ovoj državi, i nadam se da ćete uspeti da nastavite i dalje da regulišete ceo taj rad policije, da bi mogli građani da zaista imaju jedan red i mir. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković. Izvolite, gospođo Vučković.

Zahvaljujem se, i želim da se nadovežem na nešto što je jedan od prethodnih poslanika rekao da je cilj ovih zakona, pre svega Zakona o policiji da se uspostavi efikasnost policije, integritet policije. Ja bih se sa tim složila, ali to jedan od ciljeva ovih zakona, za nas u DS, od ključne važnosti je pitanje na koji način se ovi zakoni reflektuju na stepen demokratije u našem društvu, na ostvarivanje prava i sloboda građana, i da li u njima ima potencijala za ugrožavanje sloboda i osnovnih prava građana.
Ova tri zakona o kojima danas razgovaramo oni spadaju u domen poglavlja 23. i 24. i svi koji se bave evropskim integracijama ili prate postupak pregovora sa EU, znaju da nas tu očekuje i najviše prepreka.
Ono što je tu važno reći, mi smo mnoge zakone doneli u raznim oblastima koji su, možda bili dobri, dobili su pozitivna mišljenja Evropske komisije, ali u oblastima brojnim u kojima smo nove zakone doneli, situacija se zapravo pogoršala. Uzmimo za primer medijske sfere i Zakon o medijima. Svi smo hvalili medijske zakone kada su donošeni, vrlo ih je hvalila i Evropska komisija, ali u primeni, u onome što je svakodnevna politička praksa, vidimo stalno ugrožavanje slobode medija, i prava na objektivno informisanje.
To me navodi na pitanje, šta ovoj Vladi zapravo znači zakon? Da li je donet novi zakon garancija da će se zaista unaprediti stanje sloboda i prava, da će se zaista unaprediti pravna država u Srbiji?
Vidite, spomenuli smo malopre izbore koji slede. Godinu dana je prošlo od lokalnih izbora u Mionici. Godinu dana nema odgovora na pitanje ko je pretukao Milana Gavrilovića iz Mionice, političkog aktiviste DS? Više od godinu dana je proteklo od izbora u Vrbasu, nemamo odgovor na pitanje, istrage, tužilaštvo, policija, šta se desilo u Vrbasu, zašto je neovlašćeno zadržan, gotovo kidnapovan jedan aktivista DS? To su ključna pitanja, zato što su to načini na koji ostvarujemo, mi svoja prava, građani Srbije, na izborima, na ulici, u svakodnevnom životu i radu.
Da li je naša policija, naše tužilaštvo nesposobno da sprovede te istrage i da dovede do rezultata? Ja u to ne verujem. Naša policija je sprovodila ozbiljne istrage, otkrivala ozbiljna međunarodna udruženja za vršenje krivičnih dela itd, nego je pre reč o tome da postoji neki volšeban, tajni, neformalni način na koji se vrši neka vrsta pritiska, ucena na policiju i da se onda do počinilaca krivičnih dela ne može doći, da se počinioci ne privode pravdi, i da imamo jedno nepravno stanje u državi, koje proizvodi vrlo velike posledice za uznemirenje građana, i za njihovo osećanje da u ovoj zemlji nema garancije da će oni svoja prava moći da ostvare.
Jer, ako se tako ponašamo prema pripadnicima političke opozicije, kako onda obični građani koji nemaju podršku političkih partija, u pravnom smislu, savetodavnom, itd, kako će oni zaštiti svoja prava. Kako se zove taj politički uticaj na policiju, to je politička zloupotreba policije u partijske, odnosno parcijalne, partikularne svrhe.
Uzmimo na primer curenje informacija. To je već treću, ako ne i četvrtu godinu za redom jedna od najozbiljnih primedbi u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napredovanju Srbije, i ne spominje se da postoji bilo kakav napredak.
Ovde kaže ministar malopre, da će to sada biti predviđeno kao posebna disciplinska odgovornost. Mi to ne čitamo u zakonu. Postoji, naravno, da neće biti teža povreda radne dužnosti odavanje podataka koje nose oznaku „tajnosti“. To je valjda i do sada bilo predviđeno. Zašto do sada nismo primenili tu odredbu, ministre, zašto nismo otkrili ni jedan slučaj curenja informacija u tabloide kojima se narušava, pretpostavka nevinosti, ugrožavaju ljudska prava, itd? Dakle, nema garancije da će ovim zakonom o policiji biti više urađeno u toj sferi.
Nedavno su, početkom ove jeseni, građani Srbije bili zaplašivani pričom o državnom udaru. I, to je bila još jedna od zloupotreba policije. Na konferenciji za štampu ministar se pojavio, tako što su iza njega bili poređani policijski rukovodiocu u uniformama. Da li mislimo kao narodni poslanici i predstavnici građana, da je to normalna slika u jednoj demokratiji? Da li je to taj švedski model, za koga se danas zalažemo kada predlažemo ovaj zakon?
Podsetila bih vas, da posle 13. novembra u Parizu, u Francuskoj, nije palo na pamet ni jednom predstavniku francuske vlade da iza sebe poređa policijske funkcionere, zato što se zna šta je njihov posao i šta su njihove nadležnosti. Te nadležnosti nisu da se pojavljuju u performansima izvršne vlasti, koji imaju za cilj da građane zaplašuju i da prave kampanju za jednu političku stranku na vlasti. Dakle, to je jedan od vrlo velikih primera na koji način se ta zloupotreba vlasti vršila.
Pogledajmo onda sledeću stvar, a to je prednovogodišnje hapšenje. Svi smo imali priliku da vidimo da je, kada pogledamo opise dela za koje su tih 80 ljudi uhapšeno, jasno se vidi da su to dela koja između sebe nemaju nikakvu vezu, i pretpostavlja se da u zapravo istrage vršene potpuno nezavisno jedna od druge, jer su to dela po vremenu, po vrsti, po mestu, u svakom slučaju potpuno odvojena jedna od drugih. Znači, nije postojao ni jedan razlog da se njihovi akteri hapse kolektivno. Svi u jednom danu. Šta je zapravo bio cilj? Cilj je bio da se napravi opet, jedna medijska predstava, i da se postigne jedan veliki efekat, eto uhapšeno je 80 ljudi, i da se građani navedu na zaključak da se vodi jedna ozbiljna borba za pravnu državu.
Mi se kao DS zalažemo za to, naravno, da svako ko je nešto uradio protivno zakonu bude priveden pravdi, i tu nema spora, radi se samo o tome da li mi zloupotrebljavamo kao izvršna vlast, kao ministar, kao Vlada, policiju za neke druge efekte, a ne za one uloge i one funkcije koje oni u jednom demokratskom društvu moraju da imaju. To je za nas glavno pitanje. Jer, onda se postavlja pitanje – gde su, kolege poslanici, granice ovakvog ponašanja? Ako je u jednom trenutku bilo potrebno da se uhapsi 80 ljudi da bi se napravio medijski efekat, možda će u nekom drugom trenutku biti potrebno 500.
Dakle, za nas je pitanje, da li ćemo kada donesemo zakon koji ima neke svoje dobre strane, ja sam to spremna da priznam, čak sam spremana da kažem da je dobro vođena javna rasprava, i da su mnogi elementi u toj javnoj raspravi koji su izneti usvojeni kao predlozi, ali je pitanje da li je ova Vlada, da li je ovaj ministar, spremna da ta nova neka rešenja koja su doneta, čak i primeni. Mi mislimo da ne, i u tome leži vrlo veliki problem.
Evo ga primer, recimo, bezbednosne provere. Ta bezbednosna provera je definisana u ovom zakonu kao vrlo proizvoljan proces. Poverenik je predlagao pre dve godine da se o bezbednosnoj proveri donese poseban zakon za sve one koji podležu bezbednosnoj proveri, i to bi bilo mnogo bolje rešenje. Evo, na primer, ta mnogo obožava mašina poligraf, kojoj mnogi pridaju neka magijska dejstva, poligraf dovodi do toga da saznamo da li je bilo državnog udara, možda ćemo saznati da li je bilo nekih plagijata, da li je bilo ovoga ili onoga. Dakle, mi mnogo volimo tu mašinu. Ona je našla primenu u ovom zakonu, u proceduri sprovođenja bezbednosne provere.
Kaže nam ministar da to rade i američki, da li je spomenuo FBI itd, verovatno, moguće, ali u toj zemlji postoji vrlo velika, odgovorna, detaljna, parlamentarna i civilna kontrola nad radom FBI i svih drugih sličnih institucija i ono što je najvažnije, postoji ozbiljna unutrašnja kontrola.
Kod nas međutim, takva unutrašnja kontrola, tek se sada uvodi, videćemo da li će profunkcionisati ili neće, a uvodimo istovremeno razne neke nove mehanizme koji stvaraju vrlo veliku mogućnost zloupotrebe.
Zato mi smatramo da to nisu dobra rešenja. Vođena je, dakle, nismo zadovoljni time kako je postavljena služba unutrašnje kontrole, smatramo da radni odnosi nisu dobro definisani u smislu da se predviđa da policijski službenik, prestaje mu radni odnos ukoliko je pokrenuta istraga za krivično delo itd.
Što se tiče podzakonskih akata vreme koje je predviđeno za donošenje podzakonskih akata od godinu dana je ogromno, i mi očekujemo da se zapravo ovaj zakon neće ni primenjivati u dobrom delu naredne godine.
Što se tiče Zakona o javnom redu i miru, dve su glavne primedbe, jedna se odnosi na kazne koje su prevelike ako vi nekom ko prosjači, što znači da je prinuđen na to, dajete takav raspon kazne od 5.000 do 30.000 dinara.
Da li vi stvarno mislite da je to u redu? Pri tom, onaj, ko recimo, preprodaje karte na utakmicama ili verovatno nekim sličnim manifestacijama ima samo nešto malo veću kaznu, mislim 50.000 dinara je njegov maksimum.
Što se tiče Zakona o javnom okupljanju, vrlo velika greška je napravljena u tome što su ograničenja, koja se postavljaju za slobodu okupljanja, mnogo šire postavljena nego što je predviđeno Ustavom i članom 54. Ustava. Kada pogledate član 54. Ustava vi ćete videti da su ograničenja predviđena za slobodu okupljanja mnogo manja, nego što je predviđeno ovim zakonom. To je jedna stvar koja nije dopuštena, na kraju krajeva. Ograničenja koja su predviđena Ustavom su maksimalna ograničenja za pojedina prava i slobode.
Dakle, mi nećemo glasati za ove zakone. Podneli smo veliki broj amandmana i ono što je naše opšte uverenje, to je da ovaj Zakon o policiji, neće dovesti do depolitizacije, policije sa jedne strane, a sa druge strane, da će Zakon o javnom okupljanju obeshrabriti veliki broj onih koji imaju pravo na okupljanje, upravo time što su postavljena ogromna ograničenja organizatorima okupljanja. Hvala na pažnji.