Vreme. Zahvaljujem.

… deset sekundi pre oduzima reč.

Zahvaljujem, gospodine Šutanovac. Vreme je isteklo.
Veoma sam dobro čuo zbog čega je pomenut predsednik vojvođanske vlade, zbog pljačke dece sa posebnim potrebama, ali ne smatram da vi treba da se javljate zbog toga i da branite gospodina Pajtića. Zbog toga sam smatrao da nemate uslova za repliku, jer to što je urađeno toj deci je za svaku osudu, tako da mislim da to nije u redu da se po tom osnovu javljate.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Podsetiću ljude na jednu situaciju koju mi u Beogradu dobro znamo. Radilo se, naime, o TV Studio B. U periodu od 2008. do 2012. godine, ja sam i tada, kao i danas, obavljao funkciju predsednika Beogradskog odbora SNS i gle čuda, osim u obaveznim terminima predstavljanja za izbore 2012. godine, od 2008. do 2012. godine nisam mogao da dam izjavu o lepom vremenu na Studiju B, ne da gostujem, da me pozovu da dam izjavu, u televiziji koju su plaćali svi građani Beograda preko Skupštine grada, ni jedan jedini sekund, ni jedan jedini.
Jesmo sedeli sa predstavnicima tadašnje vlasti u izbornoj kampanji. Pa znate, bilo bi malo neprirodno da organizujete okrugle stolove bez bilo koga iz opozicije. Danas, predstavnici opozicije imaju mnogo više prostora u određenim medijima.
Ja sam uzeo analizu da pogledam kakva je zastupljenost dve najveće stranke, jedne najveće opozicione i jedne najveće vladajuće, u periodu od 2012. do 2015. godine. Uradite, nemojte da vam ja to saopštavam, posle ćete reći ovako ili onako. Pogledajte kakva je zastupljenost u pojedinim medijima, uopšte u celokupnoj slici, i kako se to predstavlja. To ne može da se meri sa 2008. do 2012. godine, ali ne može da se meri. Mi tada nismo mogli da priđemo ozbiljnijim medijima, ni da priđemo. To što smo imali više snage da idemo od kuće do kuće, to što smo imali više snage da ubeđujemo ljude, to je sad stvar naše političke snage i veštine, ali u medijima nismo mogli da se čujemo. I užasno smo se uplašili, i onda i sada. Evo drhtimo, ne spavamo noćima. I zato jedva čekamo izbore da vidimo ko je bio u pravu.

Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

U prilog vašim tvrdnjama, gospodine Stefanoviću, dodaću još nekoliko stvari. Naime, ti što se sada kite perjem da su veliki borci protiv korupcije, znate, od 2010. godine nisu ni usvojili Strategiju o borbi protiv korupcije. Toliko im je borba protiv korupcije bila primarna. Nije im bila primarna, već su bili generatori te iste korupcije.
S druge strane, kada je sloboda medija u pitanju, neko nam kaže i poziva se na nekog od narodnih poslanika ovde. Ja se pozivam na vreme kada su oni zbog kritičkih tekstova o bivšoj vlasti hapsili vlasnike medija. Hapsili su vlasnike medija. Šta je bilo tada? Kakav je tada bio odnos prema medijima i prema slobodi medija? Da li je neko sada u Srbiji zbog kritičkog teksta, zbog odvratnog teksta o Aleksandru Vučiću i SNS, da li je mrk pogled ka njemu pokazan? Ne, nije. Ne, nije.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Jeste, kako nije?)
Vi ste hapsili vlasnike medija u Srbiji, a sada kažete…

Molim vas, gospodine Šutanovac, nemojte da dobacujete.

… a sada govorite o nekim stvarima i o lošem odnosu prema medijima, gde mogu da napišu šta god hoće i šta god žele.
Ali, sa druge strane, ja ovde imam i neka dokumenta koja se odnose na firmu „Goraprom internacional“ u vlasništvu gospodina Gorana Šutanovca, bliskog rođaka ovde prisutnog narodnog poslanika, pa imam papire kako je Fond za razvoj Republike Srbije opredelio sredstva, zamislite, 120 miliona dinara i to po nekoj kamati od 2,5% godišnje, i to sve u onom periodu kada se država zaduživala po 7%, 8%, davala je bliskim rođacima ministra, tadašnjih ministara, davala je kredite po 2,5%.
Pitanje je da li je to završilo u hladnjačama i tamo gde je bilo namenjeno za izgradnju hladnjača ili je to završilo za izmirenje nekih drugih obaveza.

Zahvaljujem.

Dobro smo živi kakvo je vreme bilo do 2012. godine.