Ono što mogu da vam kažem je da će i ovaj zakon, ali i rad policije obeležiti naporan rad, unapređenje, proceduru i borbu protiv kriminala i korupcije. To je sigurna stvar koja možda u nekom prethodnom periodu nije bila toliko istaknuta, ali će u ovom mandatu kada sam ja ministar, dok god budem ministar to biti prioriteti rada policije.
Što se tiče ovog zakona, zakon se u najvećoj meri bavi radom policije. Da li se sa vremena na vreme pominju i neki drugi termini koji bliže objašnjavaju kako se regulišu određene procedure, a vezane za rad policije, kao što je nagrađivanje i finansiranje itd, naravno da će se naći u zakonu.
Ovde imate na sto mesta pomenut Zakonik o krivičnom postupku. Zamislite da smo ga nazvali zakon o policiji i zakonik o krivičnom postupku. To bi bilo nakaradno.
Mi ovde pominjemo i one veze sa drugim zakonima i veze sa drugim terminima koji postoje, ali smo imali dilemu da li da ga nazovemo zakonom o policiji ili zakon o unutrašnjim poslovima i to je bila prva dilema.
Pošto bi time mogli da dođemo da propisujemo na poseban način položaj državnih službenika i nameštenika i na takav način dezavuišemo zakon koji već postoji i uređuje ovu oblast, odlučili smo se da zakon nosi naziv – zakon o policiji jer on suštinski definiše ulogu i položaj policije i mi sada prvi put imamo definisano šta je to policija. Do sada kada pogledate sva zakonska rešenja, uopšte niste imali definiciju šta je policija. Mi to danas imamo.
Ono što je ovde važno, recimo, direktora policije postavlja Vlada na pet godina na predlog ministra po sprovedenom javnom konkursu n način predviđen propisima o radnim odnosima koje važe za ministarstvo. Dakle, popisi koji važe za ministarstvo a koji nisu sadržani samo u ovom zakonu, već i u zakonu, direktor je državni službenik na položaju, zato gospodin Rebić danas može da bude vršilac dužnosti a da to čak nije predviđeno „leks specijalisom“ jer je predviđeno Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima i vi imate propis koji se shodno primenjuje.
Dakle, što se tiče ovog zakona, svakako na kraju dvostepeni mehanizam, imate čak u ovom slučaju i trostepeni, imate komisiju koja bira kandidate i predlaže sve one tri najbolje ili već koliko, pet najboljih kandidata, ministru, ministar ima pravo da izabere najboljeg kandidata, da ga predloži Vladi, ali Vlada nema obavezu da to usvoji. Vlada može da odbije. Vlada ne mora da ga izabere.
Imamo sistem koji garantuje kontrolu. Policija nije u pravom smislu nezavistan organ. Ona je deo izvršne vlasti i pripada MUP koje je deo Vlade.
Dakle, zbog toga, hajde da izaberemo direktora policije iz reda, ne znam, Eskima, ili ne znam ni ja čega, pa neka upravlja policijom kako misli da treba da upravlja. Ali, kako onda da garantujemo sprovođenje volje građana koji su na izborima izašli i podržali nekoga i rekli - hoćemo da se sprovodi ta politika? Direktor jeste profesionalac, ali on mora da sprovodi viziju ministra, znači, ne operativne komande, ali viziju ministra u smislu reformi unutar policije. Zamislite ministra i direktora koji se ne bi slagali i imali otpor jedan prema drugom u sprovođenju funkcije. Šta bi ministar onda mogao da uradi? Date nalog i kažete - hoćemo da se spusti broj vozila koja se koriste u Ministarstvu, da se smanji broj pređenih kilometara za te lične potrebe, tj. po ličnom zaduženju, utrošak goriva, da se povećaju rashodi tamo gde je potrebno više za uniforme, opreme itd, i direktor koji to ne želi da sprovede ili to svesno opstruiše. U tom slučaju nema nikakve saradnje i do besmisla bi se doveo sistem.
Onda, hajde da napravimo sistem u kome nema ministra, dakle, da direktor bude direktno podređen Vladi i to je to. Nema ministra iznad sebe. Ali, na kraju se i to svodi na isto, zato što ćete i dalje imati politički faktor koji mora da mu da smernice za rad, što je normalno. To je civilna kontrola. To je sistem koji smo želeli. Nekada su vojni generali bili ministri odbrane. Ministar odbrane je bio general koji upravlja vojskom. Kada smo uveli civilni sistem kontrole, onda je civilno lice postalo ministar, načelnik Generalštaba je vojno lice koje komanduje vojskom, ministar komanduje celokupnim Ministarstvom odbrane i isto tako je i u policiji. Direktor upravlja policijom, odnosno upravlja Direkcijom policije, a ministar daje smernice za rad koje su u skladu sa ovim.
Dakle, ja shvatam da postoje određene nesuglasice i različita viđenja i to je normalno, prirodno i dobro je da se debatuje. Znate, ja sam u ovim raspravama u parlamentu i kao ministar puno toga promenio u samim zakonima koje sam predlagao, jer sam smatrao da su rešenja koja su mi narodni poslanici predlagali bila bolja, ljudi iz nevladinih organizacija, iz sektora, i iz različitih, iz opcije pozicije i opozicije. Bilo je, naravno, rešenja koja su bila više zabava za narod nego što su bila zaista ozbiljna, ali je to stvar narodnog poslanika kako doživljava svoj posao i kako želi da predlaže. Možda oni vide to rešenje kao najbolje moguće.
U svakom slučaju, trudim se da sve ono što mislim da je dobro za policiju i za sistem, a vodeći računa da policija bude i efikasnija i bolje opremljena i snažnija, da to unapredimo kako bi građani Srbije imali jedan mehanizam, jer policija je zaista mehanizam građana Srbije. Kada pogledate smo činjenicu da smo imali, recimo, u 2015. godini preko 100 hiljada skupova koje je policija obezbedila bez ozbiljnijih narušavanja javnog reda i mira, to pokazuje koliko ti ljudi na dnevnom nivou imaju posla. Daću vam samo jedan podatak, u gradu Beogradu smo, recimo, 1989. godine imali nešto više od devet hiljada policajaca, a danas ih imamo sedam i po hiljada. Beograd se od 1989. godine, po broju stanovnika, po kompleksnosti situacije u njemu, po raznim izazovima od svetskog nivoa, usložio.
Dakle, mi imamo potrebu da redefinišemo i broj ljudi koji se nalaze, ja se trudim da onaj broj ljudi koji se nalaze u uniformama, koji se nalaze na operativnim zadacima, koji se nalaze u kriminalističkoj policiji raste, a da se smanjuje broj onih ljudi koji se nalaze u sistemima u kojima nema potrebe za velikim brojem zaposlenih. Ali, sve u svemu, to je nešto što sam ja često isticao, MUP ima potrebu da u određenim delovima, jer ima određenih delova Srbije gde možda ima i previše ljudi jer se tu broj stanovnika dramatično smanjio u prethodnih 20-30 godina, da imamo u tim nekim delovima prirodni odliv. Imamo potrebu da u nekim delovima Srbije povećamo broj ljudi, imamo potrebe da promenimo organizaciju i zato to i radimo.
Mislim da će ovaj zakon pomoći da dođemo do kvalitetnijih odnosa unutar Ministarstva, a što se tiče same policije, uveren sam da ko god bio direktor policije da će na ozbiljan i odgovaran način rukovoditi. Ja imam poverenja u gospodina Rebića, sarađivali smo i prvi put sam ga upoznao kada je postao načelnik Uprave saobraćajne policije i tu napravio dobre rezultate. Pokazalo se da se radi o ozbiljnom profesionalcu, da se radi o čoveku koji je 24 i po godine u policiji, ukoliko se ne varam. Dakle, on je neko ko je svoj život posvetio ovom pozivu. Svakako da takve ljude i treba da promovišemo i da se trudimo da i ovi ljudi koji su ovde danas iza mene, koji svoj posao obavljaju potpuno profesionalno i koji su učestvovali na izradi zakona, a nisam siguran ko se više, kada vide jedni druge, hvatao za glavu, pošto je ovo jedno pedeseta verzija zakona koju smo radili, ali je to pokazalo da smo imali sluha i za savete iznutra i iz spolja, i nevladin sektor, i profesionalce, i razna udruženja, a na kraju krajeva i EU kojoj mi težimo, da smo se trudili da dođemo do nečega što funkcioniše, da ne pravimo zakon koji Frankenštajn i koji je sastavljen od svih mogućih želja i volja, a da onda ovi ljudi u plavom treba da to sprovode, a mi svi kažemo – super smo doneli zakon koji oni ne mogu da sprovedu. Onda od sutra ujutru oni imaju problem. Ja sam se trudio da ih pitam i da moje prvenstveno pitanje bude kako da postignemo želju, cilj, ono što piše u Ustavu što treba da ispunimo, a da vi to možete da uradite na terenu, da je to izvodljivo. Onda smo došli do ovoga što mislim da je u ovom trenutku optimalno rešenje za nas.
Naravno da je test svega protok vremena. Videćemo, naravno, da li to donosi boljitak i veću profesionalizaciju policije u Srbiji. Ja verujem da donosi i verujem da ćemo imati efikasniji sistem nakon donošenja ovog zakona. Na kraju krajeva, imamo ograničenja u ovom zakonu, odnosno restriktivniji odnos prema politici i prema ministru. Samim tim ćemo imati i boljitak unutar redova policije. Naravno, važno je da i svi ljudi koji su u redovima policije to dožive na takav način. Što oni budu ozbiljniji u prihvatanju svog posla i svih ovih odredbi koje ovde pišu, to će građani Srbije biti bezbedniji. Naš sistem ima preko 30 hiljada pripadnika policije, u smenama, naravno. Znači, nisu svih 30 hiljada na dužnosti u svakom trenutku, ali njihova uloga je nešto što ne možemo da zamenimo, niko od nas pojedinačno, niti je moguće da bilo koji pojedinac sagleda i predvidi sve ono što oni u jednom danu treba da urade. Zato postoji sistem. Ako oni budu radili dobro svoj posao, tad mi nemamo problem. To obezbeđujemo kvalitetnim izborom kadra, kvalitetnim prijemom u radni odnos, školovanjem, napredovanjem i onda smo sigurni. Onda znamo da ceo sistem počiva i funkcioniše.
Ko će biti ministar manje je važno, ali je važno da taj ministar razume šta je potreba sistema. Da može da razume policajce mora da provede neko vreme sa njima, da razume šta su njihove potrebe i kako izgleda jedan dan na Kozjaku, u blatu, u rovu, u bovu, na nišanu, da razume makar u jednom danu kako to izgleda, da bi se onda kada stigne zahtev za pojačanom hranom, za više novca, trudio da te ljude ispoštuje pre svega. To je moje viđenje cele situacije.
U svakom slučaju, ja ću sagledati sve amandmane. Bogami, negde oko 470 amandmana na sva tri zakona je podneto. Sagledaćemo sve do dana kada se bude razgovaralo o amandmanima. Sve što budemo mislili da će biti dobro za izmenu ovog zakona mi ćemo prihvatiti kao i uvek. Mislim da sam jedan od ministara koji je prihvatao po 30, 40, 50% amandmana gde god sam mislio da je to dobro. Naravno, tamo gde mislim da oni ne popravljaju ili ne popravljaju bitno tekst zakona, nećemo ih prihvatati i mislim da je to sasvim u redu.