Zahvaljujem se, generale. Niste bili podobni u tom trenutku.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, replika na izlaganje gospodina Stojanovića.
Izvolite.

Ne znam zašto kolega Stojanović povezuje DS sa svojim penzionisanjem. Penzionisan je u vreme kada smo mi bili opozicija. Isto tako, uvaženi kolega, ovde ljudi mogu da ustanu i da kažu – jeste, postao si general u vremenu DS kada je Dragan Šutanovac bio uticajan, pa si napredovao u vojsci, pa si dobio te petice, pa je to sve bilo tako.
(Zoran Babić, s mesta: Nepotizam.)
Da, da, da…

Molim vas, gospodine Šutanovac, nemojte se hvaliti tim stvarima, negoduju poslanici.

To što nemam svakodnevnu komunikaciju sa svojom rodbinom, ne znači da se odričem nje i da me je sramota. Naprotiv, moja porodica je vrlo ponosna na to što je Momir Stojanović postao general prvi u našoj familiji. Da nemate dilemu nikakvu. To što je u međuvremenu postao politički aktivan, to je nešto sasvim drugo. Ista stvar se odnosi na svakog mog rođaka i mog brata.
Gospodine Babiću, razlika između mene i vas je ta što kada su novinari istražili neki „Sveti Trifun“, ako se ne varam, hotel u Vrnjačkoj Banji i napali vas i vašu majku da vi to držite, našli vaš broj telefona, našli vaš broj imejla, meni nikada na pamet ne bi palo da to pominjem u Skupštini. Bilo bi me stid i sramota da pominjem bilo čiju majku, brata, sestru, dete, jer to nije nikada bio predmet niti mog interesovanja, niti pristojnosti, gospodo poslanici.
Ponavljam još jednom, bez obzira što smo drugačijih političkih stavova, cela moja familija je ponosna na to što smo prvog generala dobili u familiji i ne samo njega, i brat mu je bio pukovnik u policiji, da znate, i bratanica mu je u policiji isto funkcioner u žandarmeriji, da znate. Znači, u našoj familiji niko nikada nije krivično gonjen, niko nikada nije bio lopov, kriminalac. Izvoli, Momire, ustani pa kaži, ustani pa kaži.
Dakle, gospodo, tema je samo da se porodice ne diraju čak ni u filmovima.

Molim vas, gospodine Šutanovac, nemojte na takav način da privatizujete Skupštinu, da govorite o familijama, o uspesima nekih familija, da li je ponosna familija na generala Stojanovića, gde sam potpuno siguran da je ponosna ili je ponosna na vas, mislim da je ponosnija na generala Stojanovića, tako da nemojte da politizujete te familijarne odnose. Dajte da se vratimo na temu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Po ovome što smo čuli, samo mogu da zaključim da je cela familija smeštena u državnu upravu. Svi rade za državu i svi primaju platu od građana Republike Srbije, a ovi koji primaju platu u privatnim firmama su dobili po 120 miliona dinara kredita. Uglavnom, sve naslonjeno na državu i na državni budžet. Lepo. Fino. To je knjiški primer nepotizma.
Odvaja nas mnogo toga, prethodnog govornika i mene, gospodine Bečiću. Odvaja i to da protiv mene nije Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu, jer nisam ja zaboravio da prijavim taj pašnjak na Vračaru na kojem je iznikla velelepna zgrada, i to sve od ministarske plate. Odvaja nas i to što sam, recimo, isti fakultet završio za duplo manje vremena, nego što je to trebalo prethodnom govorniku. Mnogo toga nas odvaja, gospodine Bečiću, i na te razlike sam veoma ponosan. Ponosan sam na to što niko od moje porodice, familije nije dobio posao i ne radi za državu, nego rade i žive životom prosečnih i normalnih građana, kao što su živeli i do pre tri godine…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Gde ti supruga radi?)
Za one koji dobacuju, moja supruga radi kao učiteljica, i to zadnjih 18 godina, kao što su radili i njeni roditelji, koji su otišli u penziju da bi ona počela da radi. Znači, nisam imao ova vanredna unapređenja, ponos na ne znam ti koga, bratance, sestriće, sve u policiji, sve u državnoj upravi, sve na državnim jaslima. Nisam i nemam braću kojoj sam davao po 120 miliona dinara, po 2,5% kamate, preko Fonda za razvoj. To su stvari koje nas odvajaju, razdvajaju i ja sam na te razlike veoma ponosan, gospodine Bečiću.

Još jedna važna razlika, gospodine Babiću, vi imate sertifikat.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Da se mi vratimo zakonu koji je na dnevnom redu, ali moram zbog javnosti da kažem, da se ne stekne utisak da sam postao general zato što sam gospodina Šutanovca kao rođaka imao. Znate, u vojničkoj karijeri sam imao 16 prekomandi, 16 nadređenih me je ocenjivalo i adekvatno postavljenje, stažiranje na svim dužnostima, od potporučnika do generala, složićete se, mnogo je činova. Ako je 16 ljudi ocenjivalo ocenom 5.00, ja verujem da nisam bio blizak nikome, nego sam profesionalno radio svoj posao.
Zna gospodin Šutanovac da sam ja sve uslove odavno ispunjavao za unapređenje u čin generala, ali obzirom da spadam u neposlušne generale, postao sam tad kada sam postao, i opet sam postao najmlađi.
Što se tiče rodbine koja radi, da pojasnim i gospodinu Babiću, bliska moja rodbina radi dugo, pojedini dugo, neki u žandarmeriji u mnogim jedinicama, a što se tiče provera i podobnosti, znate, ja sam predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Mene su hiljadu puta u životu proveravali, a sada su me proveravali za pristup podacima „državna tajna“ i dobio sam sertifikat i drugi su rekli da mi je cela porodica potpuno čista i dobri građani ove zemlje. Nemam šta tu da dodam. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika na izlaganje gospodina Stojanovića.
(Negodovanje poslanika Demokratske stranke.)

Biću jako kratak, gospodine Bečiću.
Gospodin Stojanović je predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti i gospodin Momo Stojanović zna da i ja, kao i vi gospodine Bečiću, imamo sertifikat za pristup informacijama od javnog značaja, ali me interesuje, gospodine Bečiću, a na ovaj način pozivam i gospodina Stojanovića da nam samo kaže ko iz Odbora i zbog čega nema taj sertifikat.