Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsednici Vlade, poštovane koleginice i kolege, SNP načelno može podržati donošenje novog zakona o policiji, ali postojeći Predlog zakona po našem mišljenju nije dovoljno reformski u skladu sa potrebama našeg društva, naroda i policije.
Ponuđeni predlog poboljšava određena rešenja iz prethodnog zakona, uvodi određene nove institute, definiše neke odnose na novi i jasniji način, ali u celini se više bavi funkcionisanjem policije i njenim upravljanjem nego njenom reformom. Takođe, kao što je izražen nedostatak reformskog i demokratskog kapaciteta ovog zakona u smislu zaštite društva od policije kao i zaštite same policije od politizacije, ovaj zakon ne rešava pitanje zaštite policije, a posebno njenih pripadnika kako u smislu obavljanja poslova i zadataka tako i u smislu zaštite njihovih osnovnih prava radnog i materijalnog statusa kao i opremanja i uslova rada.
Ako uzmemo u obzir specifičnost policijskog posla a preventivne delatnosti koju policajac svakodnevno sprovodi ovaj predlog zakona trebao bi sadržati veći opseg zaštite policajaca na terenu a sve zbog boljeg postizanja transparentnosti u radu. Pohvalno je što je postignut kompromis između ministra kao predlagača ovog zakona i sindikalnih organizacija u policiji o slobodnom sindikalnom delovanju u okviru posebnih i specijalnih jedinica. Međutim, čak i predviđena poboljšanja i dalje uvođenje ljudskih resursa u rad policije više su način kako da MUP vodi tu oblast i kako da kadrovski upravlja policijom nego kako da pripadnici policije imaju jasno definisan, siguran i obezbeđen status iz koga bi se moglo očekivati njihov bolji rad, veća i jasnija odgovornost.
Mišljenja smo da je potrebno da se organizacije kao i ovlašćenja tih organizacija, odnosno posebnih jedinica uređuju ovim zakonom, a ne nižim aktima, odnosno pravilnicima, jer izmene pravilnika podložnije su promenama gotovo svakodnevno.
U članu 34. koji govori o promenama, želeli bismo da znamo ko od organizacionih jedinica ili uprava sprovodi i primenjuje, da li svaki policijski službenik ili funkcionalna sredina primenjuje POM prema ukazanoj potrebi i ko konkretno daje saglasnost i odobrenje za to.
U članu 50. smatramo da se pod pojmom – policijsko opažanje i opserviranje na mala vrata uvodi mogućnost neustavnog i nezakonitog u ovaj predlog zakona. Ovakvo postupanje je pre i bez odobrenja nadležnog državnog organa, zadire u osnovna ljudska prava koja su zaštićena Ustavom i ostalim zakonima. Čak je i sam član kontradiktoran, jer se u stavu 3. kaže da se ovako dobijeni podaci ne mogu koristiti u postupku, dok u stavu 1. traži se osnov za ovakvu primenu i kaže se da se to radi u svrhu prikupljanja podataka za podnošenje predloga nadležnom organu, a i sam taj predlog je deo postupka.
Inače, predmetna tendencija u ovom predlogu jeste da se ostane što duže u prostoru kada radom policije rukovode nadležni organi, što je osnov zloupotrebe proizvodnosti u radu, a posebno što su takva postupanja uvek na štetu građana i njihovih prava. Ne može biti ovakvih postupanja bez odobrenja i odluke nadležnih državnih organa, dok se u članu 52. opravdano daje policiji pravo snimanja javnih mesta u predviđenim situacijama. Mi smo amandmanom predvideli da se ovo ne samo poboljša i da se razjasni, da se dobijeni snimci ne mogu u druge svrhe koristiti.
Naime, ovakva snimanja sticajem okolnosti uvek obuhvata veliki broj ljudi u najrazličitijim situacijama od kojih mnogi nemaju nikakve veze sa osnovom osnivanja. Često su na snimcima privatni detalji života naših građana, kao i mnogih javnih ličnosti, te bi se svako curenje, odnosno korišćenje ovih snimaka u bilo koje druge svrhe, osim onih za koje je to predviđeno, trebalo sprečiti.
Takođe, upotrebu poligrafa smatramo veoma specifičnom policijskom radnjom i rezultati ne bi smeli da budu iznešeni u javnost. U slučaju iznošenja, može doći do kršenja ljudskih prava, iz domena zdravlja, jer se radi o medicinskoj metodi koja je zasnovana na biološkom, psihofizičkim osnovama.
Srpska narodna partija će na predstojeći predlog predložiti amandmane, a sve u cilju poboljšavanja ovog predloga, ali ostaje pri stavu da je našem društvu potrebnija prava i suštinska reforma policije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem se.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, uvaženi ministre, obzirom da smo prvi put u mogućnosti da razgovaramo unutar Republičkog parlamenta na početku 2016. godine, najpre želim na samom početku svog izlaganja da iznesem određenu konstataciju i mišljenje poslaničkog kluba SPS, a tiče se policije, MUP i rada i aktivnosti MUP, kada je reč o 2015. godini.
Mi smatramo da je MUP, policija u 2015. godini i da je čitava ta godina bila uspešna i dinamična i smatramo da je policija MUP, postiglo značajne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ono što je za nas veoma važno u periodu migrantske krize, sačuvana je stabilnost, sigurnost i bezbednost na našoj teritoriji.
Ono što takođe želim da kažem, jeste da u 2015. godini, potvrđena je rešenost Vlade Republike Srbije ali i MUP, u jednoj odlučnoj neselektivnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, bez obzira na društveni i finansijski status i bez obzira na stranačku pripadnost.
To po našem mišljenju jeste osnov i preduslov za borbu za bolju i evropsku budućnost i u toj borbi, podršku po našem mišljenju treba da da čitavo društvo.
Socijalistička partija podržava i vas kao ministra i MUP i Vladu Republike Srbije u nastavku jedne odlučne, kontinuirane, neselektivne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i podržavamo Vladu u borbi za bolju budućnost Srbije.
Pred nama su danas tri značajna i važna zakona, tiču se oblasti bezbednosti. Najpre, nekoliko reči o Predlogu zakona o policiji, sistemski zakon koji treba da uredi način funkcionisanja policije i nakon deset godina od usvajanja aktuelnog Zakona o policiji, uz povremene izmene i dopune, potpuno je logično da danas govorimo o novom zakonskom predlogu koji će ispraviti sve one uočene nedostatke tokom primene iz proteklog vremenskog perioda, upodobiti ih i usaglasiti sa postojećom regulativom i potreban nam je zakon koji hoće dati adekvatan i pravi odgovor na ove savremene izazove i rizike i pretnje. U potpunosti se slažemo da je neophodna sveobuhvatna suštinska reforma policije i u tome imate podršku poslaničkog kluba SPS.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga kojim danas započinjemo raspravu, mi očekujemo da policija dobije jedan efikasniji sistem, bolji okvir i bolje uslove za rad i očekujemo da građani dobiju policiju koja će raditi u njihovom najboljem interesu, policiju gde neće biti mesta za kriminal i korupciju i da ćemo u vremenu koje je pred nama, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, izbeći u javnosti sve one priče da postoji kriminal i korupcija unutar policije. Pored toga što očekujemo da ovaj zakon obezbedi efikasniji sistem za funkcionisanje policije, mi verujemo da ovaj zakon hoće obezbediti otvoreniji i transparentniji rad policije u saradnji sa građanima, da policija bude bliže zajednici, građanima.
Ono što je veoma važno, da građani Srbije imaju poverenja u policiju. Mnogo toga je rečeno tokom današnje rasprave i ja želim da istaknem tri ključne stavke kada je reč o Predlogu zakona o policiji, tu pre svega mislim na sistem karijernog napredovanja, mislim na pojačan rad policije u zajednici i naravno, mislim na pojačan rad Sektora unutrašnje kontrole, odnosno veće nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole.
Što se tiče sistem karijernog napredovanja, potpuno je jasno, napredovaće oni koji imaju znanje i iskustva, rezultati i znanje će biti osnovni kriterijumi, parametar za napredovanje u policiji i napredovaće oni koji su najbolji i koji najviše doprinose radu policije, napredovanje na osnovu zasluga.
Da bi neko napredovao u službi, mora da ima određeno znanje, da prođe određene obuke, da u određenom vremenskom periodu obavlja određenu funkciju unutar policije i to su osnovni kriterijumi, po našem mišljenju, potpuno opravdani da bi neko mogao da napreduje u službi.
Ovo će, po našem mišljenju, svakako motivisati zaposlene u MUP da u narednom vremenskom periodu još odgovornije i posvećenije obavljaju svoj posao.
Što se tiče pojačanog rada policajaca u zajednici, suština je u tome da će građani nakon usvajanja ovog zakonskog predloga u svom okruženju, u svojoj sredini, komšiluku, zajednici gde žive, dosta češće biti u prilici da viđaju policajce, a sa druge strane, policajci će morati da znaju gde se nalaze bezbednosno interesantna lica.
Treći segment koji sam ovom prilikom istakao, kada je reč o Predlogu zakona o policiji jeste pojačan rad Sektora unutrašnje kontrole i to po našem mišljenju jeste garant da niko ne može, neće i ne sme obrukati uniforme.
Dakle, ceniti i uvažavati poštene, čestite i odgovorne, ozbiljne, one koji se maksimalno zalažu za bezbednost naših građana, a sa druge strane, oni koji su se ogrešili o zakon, oni su sami izabrali svoj put. Kontrola svih državnih službenika, zaposlenih u MUP, ali i deponovanje imovinskih kartona funkcionera je nešto što po našem mišljenju hoće podstaći dodatnu svest, odnosno pojačati poštovanje pravila i iskoreniti kriminal i korupciju unutar policije.
Dakle, ovaj zakon jasno po našem mišljenju predviđa mere koje treba da iskorene kriminal i korupciju unutar policije.
Gospodine ministre, za nas je veoma važno zaštiti živote svih policijskih službenika, pružiti podršku svima onima koji odgovorno, posvećeno i ozbiljno obavljaju svoj posao i da situacija u kojoj su policijski službenici mete, poput situacije na sportskim manifestacijama, u narednom vremenskom periodu ne budu slike koje će se viđati u Srbiji.
Verujem da ćete raditi na poboljšanju prava i položaja svih zaposlenih u MUP, a u skladu sa ekonomskim mogućnostima države, reforme, kao što sam rekao na samom početku, one jesu neophodne, neminovne u svakoj sferi društva, u svakoj oblasti su neophodne, i razumemo situaciju. Obično na početku svi podržavaju reforme, a onda kada krenete u sprovođenje, postoje određeni otpor, ali neophodno je sprovesti reforme, jer imamo jedan trom sistem i kada govorimo o reformskim procesima, kroz koje će prolaziti policija, za nas je ključna i suštinska stvar, bezbednost građana i to uvek treba imati na umu. Predstoji naravno racionalizacija, ni malo laka tema za vas, ali verujemo da ćete u partnerskom odnosu sa predstavnicima sindikata iznaći najbolja rešenja.
Kada je reč o Predlogu zakona o javnom okupljanju, rekao bih da je potpuno jasno, potpuno evidentno da imamo jedan liberalniji zakon koji jeste u skladu sa evropskim standardima.
Suština je u tome da svako ima pravo na slobodno okupljanje, ali to okupljanje ne može da ograničava pravo drugih. Dakle, Predlogom zakona o javnom okupljanju dozvoljeno je okupljanje ispred svih institucija, osim institucija koje su od strateškog značaja. Dakle, ograničenje je svedeno samo na strateške objekte, ispred svih ostalih institucija, okupljanje je dozvoljeno naravno, ponavljam, uz poštovanje prava drugih. Ovaj zakon će obezbediti prava na slobodno okupljanje bez ograničenja i ograničavanja slobode drugih.
Još nekoliko detalja kada je reč o ovom zakonu, dakle čitava procedura koja podrazumeva i prijavljivanje skupa, ali i eventualne žalbe na odluke MUP trebalo bi da traje kako je to definisano 96 sati. Skupovi u pokretu mogu da se zaustave ispred bilo koje tačke, ali pri tome neće biti dozvoljen višečasovni saobraćajni kolaps. Obaveza prijavljivanja skupa u zatvorenom prostoru neće postojati, ali organizatori treba da vode računa o bezbednosti i snose odgovornost. Dakle, definisana je i obaveza i odgovornost organizatora što smatramo da je veoma značajno.
Ovaj zakonski predlog kao što ste rekli u uvodnom izlaganju ne zabranjuje građanima da se spontano okupljaju važno je da se ispune svi uslovi kada govorimo o spontanom okupljanju da ne postoje javni pozivi jer to onda više nije spontano, to se onda ne može definisati kao spontano okupljanje.
Nekoliko reči na samom kraju što se tiče Predloga zakona o javnom redu i miru, smatramo da ovaj zakonski predlog adekvatno prati praksu i promene u normativnom uređenju ove oblasti imajući na umu činjenicu da je aktuelni zakon usvojen 1992. godine, to sasvim dovoljno govori u prilog konstataciji da nam je neophodno usvajanje novog kvalitetnog zakonskog predloga koji će na adekvatan način urediti ovu važnu oblast.
Uvedeni su neki novi prekršaji, neki nove kazne, preciznije se definiše zaštita javnog reda i mera u ugostiteljskim objektima kao i odredbe koje se tiču maloletnika i dece. Inače, prekršaj javnog reda i mira su po našem mišljenju pokazatelj zapravo bezbednosti u društvu.
Na samom kraju, reći ću još jednom ono što je i u uvodnom današnjem izlaganju rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodin Vanja Vukić, mi ćemo u danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite gospođo Čomić.

Zahvaljujem.
Tri kritičke opaske na svaki od zakona koji su u zajedničkom načelnom pretresu s nadom da ćemo pri pretresu o amandmanima imati prilike da detaljno razmotrimo šta bi moglo biti popravljeno i jedna načelna sa žaljenjem moram da kažem da je ovo drugi u celini, a ko zna koji sa izmenama i dopunama zakon koji se bavi policijom. Prvi koji se bavi javnim okupljanjem, a drugi koji se bavi redom i mirom i da nije nama tema da su to u pitanju ljudske slobode i prava, a jesu. Bazične, ustavne i drugim dokumentima garantovane ljudske slobode i prava.
I ta mera koliko nas je zainteresovano da za tekst zakona gledamo iz perspektive ljudskih sloboda i prava pojedinca i zaštite prava od strane grupe, odnosno institucija, pokazuje koliko je nedovoljno znanja kojim smo fascinirani jednom službom, jednim sektorom u državi, koji je pre svega u modernom uređenju
države tema ljudskih prava i sloboda. To je MUP više nego bilo šta drugo, ali očigledno nije još stiglo vreme da o tome razgovaramo.
Saglasna sa primedbama i dilemama koje očigledno su imali ljudi iz ministarstva, Zakon o policiji više je Zakon o MUP nego o policiji, i odmah jedna dobra opaska, ako stvarno bude primenjena ideja o napredovanju na osnovu sasvim jasnih merila, imaćete vrlo uspešnih žena u policiji, to vam garantujem. Mnogo više nego što ima muškaraca u politici. I to je pitanje slobode i prava, zato kažem da mi je žao što sloboda je svakog da troši vremena na hvalu ministra ili na izvrtanje informacija kad je i kako donesen zakon o policiji, ali za reforme u našem društvu je važno da ovi zakoni budu gledani iz perspektive ljudskih sloboda i prava.
Spoljna kontrola za koju je ministar već objasnio, ja se nadam da nećemo imati problem sa primenom, kao što Zaštitnik građana nažalost ima problem sa primenom članova iz svoje nadležnosti.
Zakon o javnom okupljanju, zakon koji su propustili da donesu četiri ili pet Vlada nakon promene Ustava i zakon koji je morao biti donet zato što je Ustavni sud, naravno, stavio van snage postojeći zakon. Dakle odgovornost i politička i ova je podeljena između različitih Vlada.
Meni je žao što se u ovom zakonu, opet sa gledišta ljudskih sloboda i prava, praktično javno okupljanje gleda samo da se na određenom mestu skupi određeni broj ljudi. Nije to javno okupljanje. Trgovi i ulice su osvojeni s razlogom i postoje i treba da bude uređeno zbog toga da se okupe ljudi i izraze svoj stav. To je pre svega javno okupljanje.
Zakon je predvideo da su i sportske manifestacije, sve jedno isto, državni organi ne moraju ni da podnose prijave, nije dobro. Nije dobro, ima dosta nepreciznih rešenja, kao što to nažalost imaju u nekim članovima Zakona o policiji i iskustvo svih nas je da kada imate neprecizne odredbe u članovima zakona, oni imaju tendenciju da budu zloupotrebljene, na pogrešan način upotrebljene, češće nego što budu zaista primenjene tako kako piše.
Ponoviću još jednu kritičku opasku iza koje stojim već godinama u ovoj Skupštini, a to je da smatram je potrebno poštovati rezoluciju o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine i da je za MUP bolje da nam je pokazalo i podzakonske akte. Ovi zakoni ne mogu bez podzakonskih akata, ako su dati realni rokovi kojima će biti urađeni, uvek su kraći nego što mislite. Uvek je primena zakona zaista odložena zbog toga što nema podzakonskih akata.
Poslednji zakon koji se takođe bavi u suštini slobodama i pravima ljudi, možete reći svaki se zakon bavi slobodama i pravima ljudi, ograničava ih ili ih uvodi, ali kada se radi o policiji, kada se radi o javnom okupljanju ili o javnom redu i miru, to su one bazične slobode neizražavanja sebe, neizražavanja i svog stava na neko ponašanje na javnom mestu, tu vidite koliko je slobode u društvu, a po propisima vidite koliko je zakonodavac u volji da kaže e ovo je taman slobode ili ovo je previše slobode, pa da to smanjujemo. Nikad smanjivanje slobode nikome nikakva dobra nije donelo, te u tom smislu poslednja opaska o Zakonu o javnom redu i miru, podnela sam amandmane koji se tiču na definicije, zbog toga što taj zakon, kao i ovaj prethodni ima nepreciznih odredbi, ima mešanja krivičnog, prekršajnog i kad imate takvu odredbu, ko god da bio ministar, ja to ne govorim stranački ili politički, ima nažalost šansi da bude zloupotrebljena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gosti, koleginice i kolege, policija je svakako najvažnija karika unutrašnje bezbednosti, zato je ovaj zakon od posebnog značaja.
Ja zaista moram da pohvalim to što je reprezentativan tim MUP, policije, danas u Skupštini, što pokazuje jedno puno poštovanje prema Narodnoj skupštini, to treba da postane obrazac za ponašanje ostalih ministarstava.
Takođe, iz ova tri predloga zakona, video sam da je napravljen veoma ozbiljan posao od strane tima koji je radio ove predloge i želim to da pohvalim. Vidi se jedan sveobuhvatan pristup, jedan pogled okrenut budućnosti, jedna opširna analiza izazovima sa kojima će se suočavati policija i traženje najboljih organizacionih odgovora.
Mislim da zakon daje pravni osnov, Zakon o policiji, za stvaranje unapređenog sistema organizacije i delovanja policije, usklađuje delovanje policije sa visokim standardima poštovanja ljudskih prava. Istovremeno treba da omogući takvu reformu policije koja će značajno unaprediti borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije, porodičnog i ostalog nasilja, terorizma.
Ja bih ovde samo ukazao na nekoliko aspekata Zakona o policiji. Ono što posebno na mene ostavlja utisak je definicija sredstava prinude i njihove upotrebe.
Mislim da je ovo precizno regulisana oblast koja je od posebnog značaja, jer ona treba maksimalno da zaštiti građane od nezakonitog postupanja policije i prekomerne upotrebe sile.
Vidi se da su predviđena i neka nova sredstva. Vidi se da se poštuju maksimalno ljudska prava, da se građani štite od nanošenja teških telesnih povreda. Mada, imam jednu dilemu, moram da priznam, da li sve ovo možda može da oteža postupanje policije u određenim trenucima? Jer, čini mi se da smo poslednjih decenija imali situaciju koja je neprihvatljiva u najrazvijenijim zemljama, da se najlakše okidač povlači upravo prema policajcima i da oni jednostavno postaju možda mete zbog kojih se niko ne plaši da će odgovarati ako bude ugrožen njihov život.
Član 108. definiše da o svakoj upotrebi sredstava prinude policijski službenik u pisanom obliku podnosi izveštaj nadređenom policijskom službeniku. Naravno da je to neophodno, ali čini mi se da do sada u praksi ima možda mnogo više, da je taj proces birokratizovan i da otežava ponašanje policajaca u svim aspektima.
Drugo, nova sredstva prinude su proizvod težnji kod savremenjivanja opreme policijskih službenika, piše u obrazloženju zakona. Jedan od najvažnijih aspekata bilo koje reforme je modernizacija sistema koji se reformiše. U ovom smislu neophodno je, dakle, modernizovati i u smislu opreme i u smislu naoružanja policiju, posebno specijalnu antiterorističku jedinicu, koja treba da bude formirana, žandarmeriju, svakako, helikoptersku jedinicu.
Takođe bih rekao da je za zaštitu policajaca veoma važan član 124, koji definiše napadom vatrenim oružjem na policijskog službenika u smislu stava 2. ovog člana smatra se i samo potezanje vatrenog oružja ili pokušaj da se ono potegne. Dakle, mora da se zaštita policajca podigne na jedan mnogo, mnogo viši nivo.
Oko nivoa bezbednosnih provera, član 141, veoma važan član. Te bezbednosne provere predstavljaju zapravo preventivan potez protiv zloupotreba u MUP-u. Navešću, recimo, jedan primer koji sam nedavno uočio, da je čovek visokopozicioniran i to u Sektoru za međunarodnu saradnju, saučestvovao u izvršenju jednog užasno teškog krivičnog dela gde je bio maltretiran građanin, gde je došlo do njegovog teškog telesnog povređivanja, da je taj policajac lažno svedočio, da je ovaj drugi osuđen za to, a da je ovaj iz nekih drugih razloga ostao nedostupan pravdi, a da je onda napredovao u MUP-u. Ja se onda pitam kakve su to onda bezbednosne provere izvršene ako takav profil čoveka može da bude tako visoko pozicioniran? Zato mislim da će ovaj član 141. u narednom periodu sprečiti da ponovo do toga dođe.
Takođe, sistem karijernog napredovanja. Definisanje sistema karijernog napredovanja je neophodno za funkcionisanje i za efikasan rad policije, jer on definiše da će se pod napredovanjem podrazumevati napredovanje u znanju i veštinama, principi profesionalnog planiranja, odabira, selekcija. Dakle, stalna edukacija, stalno usavršavanje pripadnika policije jesu garancija da će se oni profesionalno ponašati i da će povećati efikasnost u radu policije. U tom smislu, baš podržavam ovu odredbu koja definiše taj sistem karijernog napredovanja, naravno, sa očekivanjem da neće biti zloupotreba i nekog subjektivnog tumačenja.
Zatim, ono što skreće pažnju svakako je policijsko-obaveštajni model. Mislim da nam je to do sada nedostajalo i da je taj model jako bitan da bi omogućio policiji da mnogo efikasnije donosi odluke i da radi. Dakle, kriminalističko-obaveštajna informacija jeste skup prikupljenih, procenjenih, obrađenih, analiziranih podataka koje predstavlja osnov za donošenje odluka u obavljanju policijskih poslova. Samo jedan primer da navedem zbog koga mislim da je ovo jako bitna stvar. Imate npr. slučaj u Bosilegradu, gde je oštećena stranka, odnosno sud tražio 13 puta asistenciju policije da sprovede svoju odluku preko izvršitelja. Trinaest puta policija ne pruža asistenciju, jer lokalni pripadnik BIA, koji je u srodstvu sa jednom osobom koja protestvuje protiv tog izvršenja, pravi nekakvu bezbednosnu procenu koji kaže da ne treba sprovesti izvršenje. Pa, kako je moguće da bilo ko može svojom procenom da blokira sudsku odluku? Zato je sada procena od strane policija, koja je definisana članom 34, veoma bitna da se isprave takve nelogičnosti. To je od posebne važnosti za efikasnost policije i tu je najvažnije izbeći subjektivnost i nedovoljnu stručnost.
Takođe, član 27, i skrećem pažnju, policija u zajednici, policija razvija saradnju i partnerstvo sa građanima i drugim subjektima zajednice u cilju obavljanja policijskih poslova. Ja bih samo jednu sugestiju, gospodine ministre, imao. Mislim da policija nema dovoljnu komunikaciju sa romskom zajednicom, da bi u narednom periodu tu trebalo načiniti značajne pomake, jer kod romske zajednice je prisutan svakodnevni kriminal, trgovina ljudima, nasilje u porodici, nad ženama, nad decom, i ako bismo možda imali više pripadnika romske populacije u bilo kom segmentu uspostavljanja te komunikacije, da bismo mogli da poboljšamo efikasnost u radu policije prema romskoj zajednici i da stvorimo međusobno veće poverenje. Tu bismo možda mogli da dobijemo podršku OEBS-a i nekih drugih međunarodnih organizacija za takav jedan program.
Što se tiče Predloga zakona o javnom okupljanju, mislim da je veoma liberalan, dozvoljava građanima, organizacijama, udruženjima, strankama, da se nesmetano okupljaju i da pri tome ispunjavaju i ispoštuju neophodne uslove radi sopstvene bezbednosti.
Ali, imam jedno pitanje konkretno za vas, gospodine ministre, član 4. definiše mesto okupljanja. Između ostalog, u stavu 2. se kaže – zatvoreni prostor u smislu ovog zakona jeste prostor, objekat ili prostorija ograđena ili označena, u kojoj se vrši okupljanje. Šta zapravo ovo znači – prostor ograđen ili označen? Da li to znači npr. ovako – evo, setih se sada, nedavno sam bio u opštini Bosilegrad. Tamo je u predizborne svrhe bila iskopana jedna velika rupa, predsednik opštine je hteo to da pokaže da će tu biti bazen. Bazena, naravno, nema. Sada grupa građana hoće ispred opštine da organizuje javnu manifestaciju, gde će ograditi deo prostora stiroporom, kao imitacija bazena, i tu da održi prostor, da pozove tog predsednika opštine, da prvi otvori bazen na tom mestu. Da li taj skup ne treba prijavljivati? Da li se to tretira kao zatvoreni prostor? Ili, ako se recimo u parku neki prostor ogradi, improvizovano ili obeleži nekom trakom, da tu može da se organizuje skup i da to bude mesto okupljanja?
Još jedna napomena, vezano za Zakon o javnom redu i miru, član 12. prosjačenje. Mislim da je ovo dosta značajno pitanje, naročito za velike gradove. U Beogradu imate svakodnevno ugrožavanje bezbednosti ne toliko vozača od prosjačenja na ulicama, na semaforima, već upravo dece koja su predmet zloupotrebe za prosjačenje. Ja sam nedavno, moram da priznam, imao jednu neverovatnu scenu koja me strahovito uznemirila kao roditelja. Imao sam ispred automobila dete koje možda ima jedva dve godine, koje uopšte nisam video, koje je učestvovalo u prosjačenju, a valjda su mu roditelji bili nedaleko 30-ak metara i malo je falilo da pregazim to dete. Jednostavno, ne možete da ga primetite.
Dakle, ove odredbe moraju da se konstantno primenjuju i da svi oni koji zloupotrebljavaju decu u cilju prosjačenja, da budu sankcionisani, jer ta stalna zloupotreba dece, ponavljam, ugrožava prevashodno njihovu bezbednost.
Rečju, mislim da će ovi predloženi zakoni omogućiti policiji efikasniji rad, da će u mnogome poboljšati statusni položaj pripadnika policije, da imamo jedan savremen zakon koji će moći u narednom periodu da odgovori bezbednosnim izazovima sa kojima će se policija i mi kao društvo suočavati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Hvala vam za ovih nekoliko konstruktivnih primedbi. Trudićemo se da postupimo baš u cilju i poboljšanja komunikacije sa romskom zajednicom, mada policija i ovih poslednjih godinu dana, u 2015. godini smo se trudili da unapredimo i broj policajaca iz romske populacije kod nas. Ima nešto što razgovaramo i sa nacionalnim savetom i sa ljudima. Imamo nekoliko policajaca koji su svojim radom visoko rangirani i postigli određene rezultate. Imamo, nažalost, i onih koji pokušavaju da se upišu, odnosno da konkurišu za radna mesta u policiji, ali ne ispunjavaju određene zakonom predviđene uslove i onda je tu malo problematično.
Policija je jedan od specifičnih organa gde ne možete ni za milimetar nekome da progledate, jer ako nekome date oružje u ruke, a on ne ispunjava neke osnovne preduslove, nije važno kako se zove, preziva, koje je nacionalnosti, to prosto ne možete da uradite.
Što se tiče ovoga, samo da pojasnim oko ovoga, i tu ste u pravu, vezano da je možda potrebno pojašnjenje za ovaj prostor koji je ograđen ili označen. Suština je, naravno, da je pristup kontrolisan. Znači, da oni koji ulaze u taj prostor, gde vi imate kao organizator kontrolu nad tim delom prostora, da u njega ne može nekontrolisano da se ulazi i izlazi, jer onda bi izgubilo svrhu i poentu. Naravno, postoji potreba da poštujete ostale zakonske propise, jer vi možete ograditi neki javni park samo ako imate dozvolu za to. Ne možete ograditi neki prostor zato što se vama sviđa da ga ogradite, a nemate dozvolu da ga ogradite, dakle, ne pripada vama. Ako postoji dozvola za označavanje, dakle ne mora se fizički zaprečiti nekim tarabama u kompletu ili nekom žicom ili nekim drugim materijalom propagandnim, stavljanjem pultova ili bilo šta slično, možete samo označiti da je to zatvoren prostor za javno okupljanje, odnosno da je predviđen za javno okupljanje, ali morate imati saglasnost vlasnika prostora, saglasnost lokalne samouprave ili bilo koga ko gazduje tim prostorom da bi se skup održao.
U svakom slučaju, ideja je bila da se faktički obezbedi prostor u kome je moguć ograničen pristup ljudi, samo za vaš skup, pa onda ima smisla da nema obaveza prijavljivanja, jer vi na neki način imate kontrolu ko dolazi na vaš skup i ko dolazi na vašu manifestaciju. U najvećoj meri, bar je ovo iskustvo pokazalo ono što sam video do sada, će se raditi o prostorima koji su čvrsto ograđeni i koji imaju faktički kategoriju zatvorenog prostora u nekom klasičnom konzervativnom shvatanju, ali ostavili smo mogućnost da neko može trakom da označi prostor i da kaže – imamo dozvole, ovde se okupljanja, ovde je skup koji ne želimo da prijavimo, ne moramo da prijavljujemo, jer se nalazi u kontrolisanom prostoru. To je bila ideja.