Zahvaljujem.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Izvinite, meni vreme sve vreme ide, pošto je mikrofon uključen.)

Ne, gospodine Šutanovac, ali bih vas molio da isključite. Ja nemam tu mogućnost. Imam, ali vi kada završite izlaganje, treba da isključite mikrofon da se to ne bi dešavalo.

Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Gospodine Bečiću, teško da bi vam danas neko u sali ili u Srbiji poverovao da vi nemate mogućnost da isključite mikrofon. Ako je neko tu mogućnost ovde koristio, upotrebljavao i zloupotrebljavao, to ste upravo vi. I vama je smešno.

Kao što vi sada zloupotrebljavate Poslovnik.

Ne, izrekli ste malopre neistinu, pa ja samo ispravljam.

Gospodine Šutanovac, dužnost vam je da isključite mikrofon kada završite izlaganje.

Pa da, vaša je dužnost da mi na dva minuta isečete vreme. Mislim, to ste radili uvek do sada, nekada i pre dva minuta, nekada na minut, nekad na 15 sekundi.

Pa, evo, danas sam tolerantniji, pa vas puštam da govorite.

Dobro.

Ovo je član 17. stav 6. koji je prihvatila Vlada. Želim da naglasim da se on odnosi pre svega na savesne građane u našem društvu, koji u određenom momentu postupaju po, da kažem, zakonima, štiteći ustave i zakone Republike Srbije i asistirajući policiji, bilo samostalno, bilo u policijskom radu. Svakome to može da se desi. Ali, u situaciji da se protiv njih vodi bilo kakav krivični postupak, država Srbija treba da im omogući potpunu pravnu i svaku drugu zaštitu koju imaju i pripadnici MUP.

Na ovaj način, građani Srbije koji su svedoci krivičnih dela i koji pokušaju da ih spreče ili ih spreče, ne mogu biti prepušteni na milost i nemilost onih koji su vršili krivična dela, a koji su u našem društvu verovatno uticajniji od tih građana, pa bi možda mogli da utiču i na sud, tužilaštvo ili neke druge organe da se čak protiv građana koji su sprečavali krivično delo, da se vodi krivični postupak.

Ovo možda zvuči nekome nelogično, ali verujte mi da ima dosta primera gde ljudi koji su sprečavali krivično delo na kraju završe na sudu kao okrivljeni, jer su prekoračili neka ovlašćenja za koja oni inače nisu dužni da znaju. Hajde da kažem, svi su građani dužni da znaju zakone, ali to je prosto u praksi nemoguće. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 18. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milan Petrić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr dr Blagoje Bradić.

Reč ima dr Miroslav Marinković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Skupštine, ministre sa saradnicima, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS podnela je amandman na član 18. stav 1, gde smo reči: „Zakonom o krivičnom postupku“ tražili da se zamene rečima: „Zakonom kojim se uređuje krivični postupak“.

U obrazloženju ovog amandmana dali smo vrlo suvislo obrazloženje, koje je u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, koji je donet još 2010. godine. Međutim, u obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana, Vlada je obrazložila da su prihvaćeni amandmani koji u sebi sadrže navođenje celog naziva Zakona o krivičnom postupku, tako bi nastale dodatne razlike u upućujućim normama.

Međutim, to obrazloženje je možda, da kažem, u suprotnosti sa ovim Jedinstvenim metodološkim pravilima, koja postoje. Smatramo da na ovakav način u jednom dužem roku bi se ovakvom formulacijom produžila upotrebna vrednost, da kažem, zakona, jer se on ne mora zvati Zakonikom o krivičnom postupku, već sa ovom opštom formulacijom bi se lingvistički, odnosno i suštinski, praktično definisalo koji su to zakoni na koje se odnosi.