Nismo prešli? To uračunajte kao diskusiju po tom amandmanu.

Zato sam vas i pitao.

Na član 28…

Gospodine Jovanoviću, isto pitanje za vas – da li govorite po amandmanu? (Da.)

Ovo moram da pitam zato što smo ipak imali pauzu u međuvremenu a i iz izlaganja gospodina Milisavljevića video sam da on govori o amandmanu …

Izvolite.

Gospodine ministre, da li želite da odgovorite?

(Nebojša Stefanović, s mesta: Kada završi gospodin Jovanović.)

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se ministru i vama uvaženi predsedavajući.

Mislim da smo sa ovom raspravom otišli mnogo daleko, a da idemo u jednu suvišnu debatu imajući u vidu da dok se ne reši sistemski, odnosno dok se zakoni ne promene ne možemo ništa uraditi u procesno-pravnom smislu, na povećanju stepena zaštite naročito uvažavajući izlaganje uvaženog poslanika iz DS koji sa medicinskog aspekta je objasnio razloge i motive nečega što on traži, odnosno na čemu insistira.

Međutim, uvaženi ministre ovde je poenta cela priče u izmeni Krivičnog zakonika, ali ne samo Krivičnog zakonika, već i Zakonika o krivičnom postupku. Zbog čega? Zbog toga što su upravo ovim odredbama, naročito odredbama Zakonika o krivičnom postupku veoma jasno definisane nadležnosti tužilaštva počev od pred-krivičnog postupka do javno-tužilačke istrage i naravno dalje tokom istrage i naravno dalje tokom glavnog pretresa.

Ovde govorimo o nekim institutima koji su čisto procesno-pravne prirode ili krivične procesno-pravne prirode. Zašto? Zbog toga što smo došli do toga da su amandmani poslanika iz Nove Srbije dati predlozi koje ste vi prihvatili i taj amandman je postao sastavni deo zakona što je jako dobro, ali isto tako zbog građana moramo da skrenemo pažnju da sama pretnja ili stavljanje u izgred zla nekom licu još uvek nije svršeno krivično delo zbog toga što posle pretnje mora da dođe do posledica i uzročne veze između te pretnje i posledice i tek tada imamo svršeno krivično delo na osnovu koga se procesuira osumnjičeni.

U konkretnom slučaju, javni tužilac je jedini ovlašćen koji može da ta procesna ovlašćenja reflektuje od momenta kada se krivično delo učini. Sama pretnja još uvek ne znači da smo došli do svršenog krivičnog dela, a tek svršeno krivično delo implicira sve ono što se vezuje za učinioca od momenta kada će on biti priveden, kada će eventualno biti zadržan u trajanju od 48 časova itd, itd.

Ja sa dužnom pažnjom i poštovanjem prihvatam sve razloge koji su ovde izneti, ali je na nama, da li će to biti ovaj saziv ili neki drugi saziv, da insistiramo na tome da se uvođenjem ili sistematizovanjem novih krivičnog dela u Krivičnom zakoniku, kao i određenim procesnim radnjama koje će možda biti prenete sa ovlašćenja javnog tužilaca na policiju, mada nisam siguran u to da će to tako jednostavno da ide, tek tada možemo govoriti o tome da se učinilac, odnosno osumnjičeni, a ne učinilac krivičnog dela, on je samo osumnjičeni jer postoje osnovi sumnje i osnov sumnje, može procesuirati na način kako se to ovde traži.

Do tada možemo da pričamo pet dana, pet noći, da ništa da ne učinimo, i ne samo toliko, nego znatno duže. Na Ministarstvu pravde je kao predlagaču, što je i nagovešteno, da će doći do izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Ja u to čvrsto verujem i nadam se da će u tom pravcu ovaj stepen zaštite koji mi tražimo i zaštitno dobro, a ovde je krucijalno zaštitno dobro integritet žene, čija se zaštita traži od nasilja, moći biti postignuto na najefikasniji način. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Šta je problem, gospodine Jovanoviću? Problem je što kada vi i ja kažemo tako nešto, mi ispadamo zlikovci koji u stvari ne žele dovoljno da zaštite žene. Problem je što kada bismo dali nalog policiji noćas da upadne u bilo koji stan i da zaštiti žrtvu od nasilja, taj nasilnik bi nas dobio na sudu i ti ljudi koji su mu ušli u stan protivustavno i protivzakonito bi za to odgovarali, on bi bio oslobođen na sudu zbog protivpravnog lišavanja slobode, i mi bi suštinski bili u problemu. Naknada štete je posebno, dodatni bol za žrtvu nasilja itd.

Naše društvo se u prethodnom periodu opredelilo za tužilačku istragu. Naš sistem govori o tužilačkoj istrazi. Policija ne može da bude i organ koji sprovodi naloge tužilaštva i neko ko samostalno nastupa u istrazi. Znači, MUP, odnosno policija ne može da vodi ni predkrivični, ni krivični postupak, ne može da postupa bez naloga tužilaštva, ne može da lišava slobode bez naloga tužilaštva i ne može da određuje pritvor bez naredbe suda.

Dakle, ministarstvo to prosto, koliko god ja želeo da možemo da zaštitimo žrtve nasilja, što se mene tiče, voleo bih da u svakom stanu, ako možemo, gde postoji ikakva sumnja, stavimo po policajca, ali ne možemo. Znači, naš posao je da u narednom periodu pronađemo mehanizme da promenimo Krivični zakon, Zakonik o krivičnom postupku, Ustav, ako je potrebno, i da obezbedimo veća ovlašćenja za policiju. Ako je to volja narodnih poslanika i većine naroda, zašto da ne. Više ovlašćenja MUP-u u ovoj posebnoj oblasti, da damo policiji mogućnost da u slučaju nasilja u porodici može da ulazi samo uz nalog tužilaštva po hitnoj proceduri, bez naloga suda i da to imamo jasno definisano i u Ustavu i u zakonima. Onda policija to može da uradi. U suprotnom bismo napravili pravni problem. Koliko god to lepo zvučalo da sada izgovorimo, ne bi bilo rezultata, padalo bi na sudovima.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Udaljavanje nasilnika, muškog ili ženskog pola, iz kuće u kojoj se vrši porodično nasilje mora biti….

Gospođo Čomić, ja vas molim, i kada je u pitanju gospodin Milosavljević i gospodin Jovanović, vi i dalje govorite o amandmanu koji nije, tj. ne govorite o tom amandmanu. Dozvolite da pređem na sledeći amandman, da bi onda mogli da govorite o temi.

Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i magistar dr Blagoje Bradić.

Izvolite, gospođo Čomić.

Predlagač amandmana ima prednost ipak.

Reč ima dr Miroslav Marinković. Izvolite.

Mislim da će moja rasprava doprineti boljem razrešenju ovog problema, koji je ozbiljan problem.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Skupštine, ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, Socijaldemokratska stranka – Boris Tadić, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije podnela je amandman na član 28. U članu 28. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi, pročitaću ga zato što je bitno: „U slučajevima nasilja u porodici iz stava 1. ovog člana policijski službenici ovlašćeni su da izvrše meru privremenog udaljavanja sa adrese stanovanja, iz kuće, odnosno stana lica koje vrši nasilje nad članovima porodice na najmanje 14 dana, kao i da mu privremeno zabrani kontaktiranje sa članom porodice, u cilju sprečavanja daljeg vršenja nasilja“.

U ovoj pređašnjoj raspravi mi smo dobili puno argumenata i potpuno prihvatljivih što se tiče našeg Krivičnog zakonika. Međutim, ja kao neko ko nije po profesiji pravnik postavljam pitanje ministru. Recimo, ako lice koje prijavi, tj. pozove telefonom policiju da je žrtva, da je predmet nasilja ili neko iz komšiluka ko to čuje, policija dođe, ali ona praktično znači može da stoji ispred vrata i da sluša kako taj nasilnik tuče svoju porodicu i maltretira i ništa ne može da učini? To je malo neverovatno, zato što smatram da boljom koordinacijom u ovakvim slučajevima, i to je cilj ovog amandmana, sa tužilaštvom na ovakve prijave policija treba spremno da krene na intervenciju i da u takvom slučaju pribavi rešenje za vršenje određenih radnji u smislu spašavanja tih ljudi.

Dalje, ono što je bespredmetno jeste da žrtva nasilja mora da ide iz kuće, a ostaje nasilnik, sa kojim se previše čini mi se koketira i zakon nije toliko krut da se ne može sa pripremljenim sudskim nalogom ući u stan i spasti ljudi koji su evidentno izloženi velikom nasilju.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Gospodine ministre, da li sada želite reč? (Da)

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.