Narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Aleksandar Jerkov i Vesna Martinović, zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 13. doda novi član 13a.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Dejan Nikolić, jeste li vi podneli amandman? (Da.)
Izvinjavam se.

Poštovani ministre, moj amandman se ne razlikuje značajno od kolege koji je upravo govorio o ovom amandmanu, s tim što je tehnički drugačije definisan da se doda novi član 13a.
Ja sam mišljenja da glavni grad, koji je centar okupljanja, jer preko 90% svih mirnih javnih okupljanja jeste u Beogradu, treba da ima određeno mesto na kojem je moguće organizovati skup, podvlačim, miran skup bez dodatne birokratije, bez prijavljivanja i mislim da jeste dobro mesto Trg Nikole Pašića, zbog svog geostrateškog položaja. Zapravo, ko tamo organizuje skup ne računa na veliki broj, na masovne skup od recimo desetine hiljada ljudi. Znači, radi se o jednom skupu sa manjim brojem ljudi, podvlačim, miran skup i da je to dobro mesto zbog geostrateškog položaja, zbog simbolike da glavni grad treba prosto da ima određeni prostor gde je takve skupove moguće održati.
Zato smo podneli ovaj amandman. Još jednom, mislimo da je Trg Nikole Pašića dobro mesto za održavanje takvih skupova i mislim da treba da razmotrite i da usvojite ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Jedan od razloga zašto je aktuelni zakon, odnosno prethodni zakon bio proglašen neustavnim bio je jer su u njemu bile norme koje predviđaju mesta na kojima je dozvoljeno okupljanje. Ustav, odnosno Ustavni sud je veoma jasan u svojoj izreci gde kaže da se zakonom može samo ograničiti mesto okupljanja, nikako propisivati gde je dozvoljeno okupljanje. Mesta koja su dozvoljena za okupljanje može eventualno da, u skladu sa zakonom, definiše organ lokalne samouprave, odnosno da i on definiše mesta na kojima nije dozvoljeno okupljanje. Znači, zakon ne može da tretira materiju gde je dozvoljeno okupljanje, jer ako imamo slobodno okupljanje onda je okupljanje dozvoljeno svuda.
Što se tiče prijave. Dakle, mi bismo neke građane onda doveli u neravnopravan položaj. Ne možemo ostaviti u Novom Sadu da se svuda prijavljuju, u Beogradu se ne prijavljuje, u Nišu, u Leskovcu, u Subotici, itd. Dakle, moramo imati jedinstven zakon. Imamo nešto što je potpuno jednako, važi. Shvatam vašu nameru, ali to bi onda bio prostor i za različite zloupotrebe, onda bi osim sindikalnih aktivista to koristili svi, a ako ne mora da se prijavi, a organizujete skup neke druge vrste, posle će pitati zašto niste, šta jeste. Ako policija nije reagovala, zašto nije reagovala. Naprosto zbog toga.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč?
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč?
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i magistar dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, član 14. govori o prijavi koja se podnosi kod organizovanja skupa i kaže: „Prijava iz člana 12. ovog zakona sadrži, pa pod jedan: ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta, itd. Pod dva: ime prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta i kontakt telefon vođe okupljanja i odgovornog lica redarske službe“.
Mi smo predložili da tačka 2. glasi: „ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta i kontakt telefon odgovornog lica redarske službe kao i lica za kontakt ukoliko ga je organizator odredio“.
Predložili smo da se tačka 6. briše, koja kaže: „podatke od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje okupljanja“.
U stavu 3. na kraju rečenice smo dodali, a stav 3. glasi: „Ako prijava ne sadrži podatke iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određuje rok od 12 časova za dopunu prijave“, a mi dodajemo: „od časa dostave obaveštenja o potrebnoj dopuni.
Obrazloženje je sledeće: „U stavu 1. člana 14. predviđene su obavezni elementi prijave, budući da se u stavu 3. navodi da će nadležni organ tražiti dopunu prijave ukoliko nisu uneti svi podati iz stava 1.“ Amandmanom predlažemo da podaci o licu za kontakt tzv. „vođe“ okupljanja, kako ga vi nazivate, budu obavezni elementi prijave samo ukoliko ga je organizator odredio. Organizator ne mora odrediti ovo lice, a prema strukturi prijave zaključuje se da podaci o tom licu uvek moraju biti uneti.
Predlažemo i brisanje tačke 6) koja predviđa da u prijavi moraju biti uneti podati od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje skupa. Ovakva odrednica, mislimo, je preširoka i nije jasno šta se pod tim podacima podrazumeva, a pored toga kako bi organizator mogao da zna koji su to podaci od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje skupa. Budući da je ova odrednica nejasna i podložna širokom tumačenju, smatramo da bi to moglo da otvori moguće zloupotrebe i dovede do zabrane okupljanja pod geslom…

Vreme, kolega Bradiću.

… da prijava ne sadrži sve potrebne podatke ili da nije adekvatno popunjena.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
(Blagoje Bradić, s mesta: Ja.)
Izvolite.
(Blagoje Bradić, s mesta: Da li mi je isteklo vreme?)
Isteklo vam je vreme i još smo ga i produžili.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč?
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Član 15. definiše nekoliko stvari, ali na šta smo mi stavili amandman, odnosno dali amandman: „Ako nadležni organ utvrdi postojanje razloga iz člana 8. ovog zakona“, a član 8. ovog zakona definiše ograničenje slobode okupljanja, odnosno kada okupljanje nije dozvoljeno, „donosi se rešenje kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja“.
Mi smo stavili amandman, ne znam zašto je odbijen, u kome se kaže: „donosi se obrazloženo rešenje“. Ja ne vidim kako će bilo ko u MUP-u da donese rešenje o bilo čemu, ako nema obrazloženje. Koliko znam, a verujem da je tako i sada, rešenje o bilo čemu se donosi uz određeno obrazloženje i mislim da je to kao takvo neophodno učiniti u ovoj situaciji i da građani koji su podneli zahtev za održavanje mirnog skupa, koji su dobili negativan stav, znači zabranu, dobiju obrazloženje zbog čega je tako, a ne da oni sami tumaraju u mraku, razmišljajući šta se dešava i zbog čega ne mogu da se okupe.
Mislim da je ova stvar dosta prozaična, ali predstavlja odnos MUP prema građanima koji žele da se okupe i koji mogu zbog, recimo, dolaska nekog stranog državnika taj dan ne mogu da se okupe i da im se kaže zbog toga i toga ne možete tad. Ovako daje se jedna sloboda, daje se diskreciono pravo, bez obrazloženja. Znam da to tako vole u policiji, ali verujte mi da nije dobro. Hvala.