Želite da glasamo o povredi.
(Aleksandar Marković, s mesta: Ne.)
Ne.
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač amandmana se zalaže da se prekid okupljanja jednostavno briše. Znači, da okupljanja postoje, na način na koji jednostavno nedolikuje uopšte po principima koji su dati ovim zakonom.
Da li je to razlog bio što smo ovde čuli u diskusiji da je Srbija zadužena na ovaj ili onaj način, ali treba odgovoriti da su ta zaduživanja su nastala kao rezultat dugogodišnje politike zaduživanja onih koji su vladali do 2012. godine. Onih koji su ovu Srbiju doveli da se zaduži za 232 kreditne linije po komercijalnim uslovima.
Kada su prikazivali budžet, krili su jednostavno ta zaduživanja kroz bankovne garancije. Nisu želeli da idu krajnje pošteno prema građanima Srbije da znamo koliko prihodujemo, koliko trošimo, jer je bilo lakše potrošiti za neki „pašnjak“ na Vračaru nego za građane Srbije. Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Poslovnik.)

Izvolite. Povreda Poslovnika Dragan Šutanovac.

Član 103. malopre ste ga povredili kada ste dali reč gospodinu Markoviću, zato što je on u mogućnosti da reklamira povredu Poslovnika samo ukoliko je neposredno po učinjenoj povredi.
Pre njega je govorio kolega Atlagić, ne ja. A, uvažena koleginica koja je do juče bila u DSS, a danas govori u ime SNS, o vremenu kada je DS … (Isključen mikrofon)
(Dragan Šutanovac, s mesta: Zbog čega vi to radite?)

Zato što ne želim više da slušam raspravu o povredama Poslovnika, međusobnim uvredama i slično.
Znači, pauza 10 minuta i vraćamo se na rad.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dva minuta.)
Deset minuta, jeste, da se malo svi odmorimo i da krenemo na član 18, da pričamo malo o zakonu.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ali deset, ne pet.)
Ja računam vreme, pa sada kako vam bude, neki put je pet deset, neki put je deset pet, videću, razmisliću.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad.
Na član 18. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aida Ćorović, Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

To je bio neki pokušaj na brzinu, ali sam bio spreman za taj razvoj situacije.
Elem, šta se menja u tom članu? Šta je naš predlog? Ovde se opet stavlja jedna mogućnost arbitrarnosti.
U članu 18. ima deo koji glasi – uoči održavanja okupljanja ili u toku njegovog trajanja. Mi izbacujemo iz tog člana taj deo i onda bi član trebao da, znači, policijski službenici su ovlašćeni da spreče ili da prekinu okupljanje ukoliko nastupe okolnosti iz člana 8. ovog zakona u okviru javnog skupa. To je potpuno jasna, precizna definicija, koja ne ostavlja nikakvu sumnju kako, šta. Naravno da ovlašćeno lice može da prekine skup ako se vidi da će se tu desiti nešto što nije po poštovanju javnog reda, zakona, imovine, ljudskih života, integriteta itd. Nema nikakve potrebe da se stavlja – uoči održavanja okupljanja, pošto to nikako ne može da bude krivica organizatora.
Ako se nešto desi uoči održavanja, onda je to krivica onih koji su inače nadležni za javni red i mir, a to je policija. Prema tome, ne možete da terate organizatora da bude kriv za nešto što se dešava pre održavanja skupa, pa da to bude razlog da zabranite skup pre njegovog početka, bez obzira koliko je to možda duhovito ako neko govori neistinu, kao što smo malopre čuli od ministra.
Čuo sam da je čišćenje savskog amfiteatra, to je ministar prebacio zašto to ranije vlasti nisu uradile, kako da je on prolazio 40 godina tamo... (isključen mikrofon.)

Tema. Zato smo pravili pauzu. Tema, da pričamo o okupljanju.
(Zoran Živković, s mesta: Vi znate kako ću ja da završim rečenicu?)
Ne znam.
(Zoran Živković, s mesta: Pa, kako možete da me prekinete?)
Mogu da intervenišem.
(Zoran Živković, s mesta: Kako to, po kom osnovu?)
Pa, na primer po osnovu da nemate vi prava sad da ovako razgovarate sa mnom.
(Zoran Živković, s mesta: Po Zakonu o javnom redu i miru je zabranjeno vračanje i proricanje.)
Tako je, duhovito.
(Zoran Živković, s mesta: To vi sad radite.)
Duhovito, stvarno.
(Zoran Živković, s mesta: Vratite mi reč da govorim.)
Šta da vam vratim?
(Zoran Babić, s mesta: Kakve su ovo pretnje? Sram te bilo!)
(Zoran Živković, s mesta: I, smirite onog tamo.)
Šta ste rekli, šta da smirim?
(Zoran Živković, s mesta: Ovog tamo.)
Poslaniče, malo ste prekoračili svaku granicu lepog ophođenja ovde u parlamentu.
(Zoran Živković, s mesta: Kako možete da kažete? Kako vi znate...)
Čula sam šta ste rekli sada za kolege poslanike.
(Zoran Živković, s mesta: To je primena sile.)
Poslaniče, nemojte molim vas, slika u javnosti da bude da ja vršim silu nad vama, smešno, stvarno.
(Zoran Živković, s mesta: Ovi momci ispred vas deluju mnogo pitomije nego vi.)
Stvarno?
Poslaniče, jeste li sada rekli sve i izvređali svakoga koga god ste mogli? Onda, možemo da nastavimo.
(Zoran Babić, s mesta: Ženu da vređaš? Bruka, sramota, dno.)
Daću vam i da govorite, ali stvarno, izvređali ste svakog koga ste mogli.
Ja mislim da jedino još poslaničku grupu PUPS niste dokačili, ali ima vremena.
Nemojte, molim vas. Svi smo dobili po neki epitet. Sad sam ja ispala kao neki harambaša ovde. Vi i ja vizuelno, kada stanemo jedno pored drugog, smešno je, ako kažete da ja vršim nasilje nad vama.
(Zoran Živković, s mesta: Čekam.)
Vi ste vaše završili po ovom amandmanu. Idemo dalje.
(Zoran Živković, s mesta: Ko vas sprečava, nečista savest?)
Jeste li rekli da je ovim zakonom zabranjeno proricanje, čitanje misli itd. i sad vi kažete nešto o mojoj savesti?
Daću vam reč da završite po amandmanu. Nemojte da vređamo nikoga. Nema smisla. Hoćemo da donesemo jedan dobar, kvalitetan zakon, ministar usvaja amandmane. Pažljivo vas sluša, odgovara i sada ćemo da svedemo na raspravu o vređanju jedni drugih.
Hoćete li da nastavite? Imate još 15 sekundi.
Izvolite.

Dakle, gospodi u uniformama je vrlo jasno šta ja predlažem, a kome nije jasno, taj će morati to da proveri na neki drugi način. A, meni treba verovati što se tiče javnih skupova, jer sam ih lično organizovao jedno 400 i ni na jednom nije bilo nasilja, niti sukoba sa policijom, a to možete da pogledate u istoriji vaših intervencija.
Prema tome, toliko oko toga. A, to, ja ne znam čime sam vređao i koji je vaš sistem vrednosti, šta vas može inače da uvredi.

Hvala.
Ja se samo staram po članu 27. o primeni Poslovnika i ništa više, a šta sve mene može da uvredi, to ćemo preskočiti, da li je tako? Na primer, nevaspitanje me užasno vređa u ovoj državi.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.