Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

  Ovaj član zakona postoji od jula 1992. godine, s tim što je čak u prethodnom, odnosno važećem zakonu, predviđena kazna i za onoga ko ne upozori lica koja se nalaze u ugostiteljskom objektu da vrše narušavanje javnog reda i mira.
Mi smo to izbrisali, jer naravno, smatramo da to i po ovom zakonu koji predlažemo, ali naravno i logično, nije posao ugostitelja da on sprovodi zakon, odnosno da uspostavlja javni red i mir, on će pozvati policiju, ali kada dođe do narušavanja javnog reda i mira u ugostiteljskom objektu koji je zatvoren prostor i koji ne podleže prijavljivanju bilo kakvog skupa i po Zakonu o mirnom okupljanju, dužan je da, pošto nije javni prostor, obavesti policiju o narušavanju javnog reda i mira, jer, naprosto ako se onda dogode neke stvari, kršenje zakona, izvršenje krivičnih prekršajnih dela, a policija za to ne zna, onda naravno imamo veću društvenu opasnost i onda imamo kasnije i neželjene posledice po mnoge građane. Pogotovu što je to mesto okupljanja većeg broja ljudi.
Zbog toga smatramo da ovakva vrsta teksta, odnosno ovakva vrsta člana zakona treba da postoji da bismo stimulisali one ljude koji su vlasnici ugostiteljskih objekata, da kažu da je to njihova zakonska obaveza i da oni moraju da prijave takvu vrstu prekršaja.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Pored ovog obrazloženja koje je izneo uvaženi ministar, ja moram da iznesem i jedno obrazloženje koje je čisto pravne prirode. Ovaj član je u potpunosti upodobljen sa drugim zakonima, pre svega, Zakonom o prekršajima, Krivičnim zakonom, Zakonom o privrednim prestupima. Zašto?
Zbog toga što postoji jedan princip koji se zove princip objektivne odgovornosti, a taj princip objektivne odgovornosti nameće odgovornost pravnog lica za svaku vrstu protivpravne radnje ili štetne radnje koju preduzima lice u okviru tog pravnog, odnosno odgovornog lica.
Mi u Zakonu o prekršajima imamo isto tako odgovorno lice kao pravno lice za sve one protivpravne radnje u kojima se stiču obeležja prekršaja, imamo i u Krivičnom zakoniku, imamo u Zakonu o privrednim prestupima, prema tome, ne treba apsolutno postavljati dilemu da li treba da postoji odgovornost pravnog lica, u svakom slučaju, treba da postoji, jer je ona sistemski rešena i definisana, čak i građanskim zakonima, konkretno Zakonom o obligacionim odnosima i nekim drugim sistemskim aktima. Prema tome, ovaj član 19. je potpuno, potpuno upodobljen sa pravnim sistemom Republike Srbije i ni u kom slučaju ne bi trebalo da se menja. Zahvaljujem.

Hvala.
Na naziv iznad člana 20. i član 20. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana 21. i član 21. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana 22. i član 22. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poslanici Levice Srbije su predložili da se ovaj član briše. Pokušali smo da pronađemo neki drugi način kako bi član 22. mogao da se popravi i nismo u tome uspeli.
Naime, član 22. poštovani građani, kaže da ko uvredi službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona, u vršenju službene dužnosti, kazniće se novčanom kaznom od 50 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.
U Predlogu zakona o javnom redu i miru, u članu 2. je definisano da nadležni organ za održavanje javnog reda i mira su MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, što znači, moguće i pripadnici privatnog obezbeđenja.
Članu 22. ministre, kako ste predvideli u vašem predlogu, da bi građani razumeli koji gledaju ovaj prenos, moguće da vi nekog uvredite u vršenju njegove službene dužnosti, pripadnika komunalne policije recimo, pripadnika privatnog obezbeđenja ili pripadnika MUP-a, ili vas lično, ministre, pošto ste i vi pripadnik MUP-a i da zbog toga može da ide u zatvor ako nema da plati recimo 150.000 dinara.
To je član kojim se, po našem mišljenju ozbiljno ugrožava Ustavom zagarantovano pravo građana na slobodu govora, smatramo da je ovaj član i neustavan, smatramo da duboko zadire u prava građana Srbije i omogućava arbitrarno definisanje toga šta je uvredljivo i šta je to što vas vređa.
Navešću vam jedan primer konkretno iz naše prakse. Ako mi iz opozicije kažemo, na primer, da vi u MUP ne radite dobro svoj posao ili kažemo da se pripadnici komunalne policije se ponašaju bahato, nasilno, drsko, bezobrazno, da ne rade svoj posao, da maltretiraju građane, to može biti definisano kao vređanje službenog lica.
Dakle, ono što je za vas vređanje, za nas nije vređanje obrnuto. Za as je to samo istina. Hvala.

Reč ima ministar.

Naravno, ne može se govoriti o privatnom obezbeđenju, već se može raditi samo o državnim organima koji su po zakonu nadležni za uspostavljanje javnog reda i mira.

Ono što je druga važna stvar je to što je do sada to bilo predviđeno Krivičnim zakonom. Dakle, vi ste do sada ovakvu vrstu prekršaja, odnosno krivičnog dela sankcionisali obaveznom krivičnom prijavom. Ja ću vam reći, 2010. godine je bilo 1094 ovakve krivične prijave. Godine 2011. je bilo 1009. Godine 2012. je bilo 918. Godine 2013. je bilo 890, itd.

Dakle, pada broj tih krivičnih prijava, ali i dalje su visok broj. Mi smo i smatrali da ovo ne treba da bude krivično delo. Nije smetalo ni vašoj vlasti ni onima pre vas, nije važno, nije to vaša lična stvar, ali nije smetalo ni vašoj vlasti da to bude krivično delo. Tada to nije bilo neustavno, tada je to bilo normalno da neko ko kaže nešto pripadniku komunalne policije, koja je uspostavljena u vreme vaše vlasti, ova u Beogradu, beogradska i najveći broj izvršilaca je uspostavljeno u vreme vaše vlasti, dakle od tih ljudi i nije smetalo da to budu krivična dela i danje ti ljudi gone krivično. I gonili su se krivično.

Mi sada predlažemo da se ne gone krivično, da to bude prekršajno, ali ne radi se to o uvredi, ovde se radi o potpuno jasnom, ne radi se to o političkom delu da vi kažete ministru. Vi ministru kažete šta god hoćete i to je praksa unazad od kako sam ja ministar, znam šta su sve ljudi izgovarali, pa nikome dlaka sa glave nije falila zbog toga.

Ali, ono što jeste, da moramo da omogućimo da ljudi, pre svega ja zastupam interese pripadnika MUP, ti ljudi u izvršenju svojih redovnih poslova u skladu sa zakonom, a veoma su striktno ograničeni zakonima šta mogu i kako da rade, da ti ljudi ne mogu da budu predmet uvreda, da ne mogu ljudi da ih na bilo koji način ometaju u izvršenju službenih radnji, zato što to i jeste želja države da imamo normalno društvo, a ne ono u kome policajcu možete da kažete šta god hoćete jer je to valjda dozvoljeno.

(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)

Gospodine Stefanoviću, vi, šta želite?

(Borislav Stefanović, s mesta: Repliku.)

Repliku? Nemate osnova.

(Borislav Stefanović, s mesta: Mogu da koristim vreme.)

Nemate vreme.

Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je za čudo od mladog čoveka da ovakav amandman predlaže, idemo u Evropu, ne znam kako bi bilo da svako svakoga vređa ili nadležne organe. Mislim da nije u redu da bilo ko od nas ili bilo ko vređa bilo koga.
Dakle, u državama Evrope i sveta, svako onaj koji vređa nadležni organ se kažnjava. Dakle, ovo je jedan zakon koji treba da uredi državu. Hvala.