Hvala.
Na član 6. amandman je podnela grupa od deset narodnih poslanika SDS- Boris Tadić.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.
Očigledno da većina nas ima slično gledanje i što se tiče ovog člana 6. amandmani su nam slični.
Naime, naša poslanička grupa je podnela amandman kojim predlaže da se u stavu 2. u članu 6. – pravo na okupljanje može se ograničiti samo ukoliko je to potrebno zbog bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih i bezbednosti Republike Srbije. To je regulisano članom 8. Predloga zakona. Zabrana javnog okupljanja ispred zdravstvene ustanove ili škole, ili predškolske ustanove je u direktnoj suprotnosti sa pravom na štrajk, na primer.
Zatim, nije jasno kako tačno bi javno okupljanje ispred ovih ustanova moglo da ugrozi bezbednost ljudi i imovine, javno zdravlje, moral, prava drugih ili bezbednost Republike Srbije, što predstavlja osnov za zabranu.
Što se tiče druge intervencije u članu, u Predlogu zakona u stavu 3. predviđeno je da je okupljanje zabranjeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral. Smatramo da je ova odredba uopštena i da je neodređena i da vrlo široka za tumačenje.
Zatim, nije jasno koja su to mesta i ko ih određuje. Pored toga, kršenje prava i sloboda ili ugrožavanje morala nije posledica mesta na kome se vrši okupljanje i na kome se organizuje okupljanje, nego načina na koji se organizuju ta okupljanja, što je potpuno odvojeno pitanje. Iz tih razloga smo predložili da se izmeni član 6.

Hvala
Reč ima ministar.

Niste u pravu.
Dakle, većina, prvo narodnih poslanika, koliko sam ja čuo ne deli vaše mišljenje, iz onog što sam čuo u dosadašnjoj raspravi. Što se škola tiče, većina ljudi smatra da ispred škola i vrtića ne treba niko da se okuplja.
Verujem da kada bi smo anketirali građane, kao roditelj četvorogodišnjeg deteta apsolutno ne želim da se bilo ko, pa ni stranka kojoj pripadam, okuplja ispred vrtića. Šta će tamo? To je vrtić, tamo ide moje četvorogodišnje dete, nema tamo ko šta da se okuplja. Ako hoće da ide, nek se okuplja gde god hoće, tu su naša deca. Ta deca mogu samo da se uplaše od veće broja ljudi.
Što se tiče štrajka, kada smo kod obustave rada, ako se obustava rada odvija na teritoriji objekta institucije, ona se odvija na radnom mestu, tako kaže Zakon o štrajku. Ako se ti ljudi okupljaju na ulici, na trgu itd. i tako sprovode štrajk, oni onda nisu u toj ustanovi i onda se na njih odnosi javna okupljanja.
Dakle, nema nikakve veze sa tim. Ali, i dalje stojim decidirano, ispred škole, vrtića nema okupljanja.

Zahvaljujem se gospodine ministre.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik prof dr Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala, ovaj amandman Pokret za preokret je radio zajedno sa udruženjem sindikata penzionera, sa kojima imamo protokol o saradnji. Da vas podsetim, to je najveća organizacija penzionera sa 300 hiljada članova.
Oni su naravno prepoznali u Preokretu ljude koji zastupaju stavove penzionera i oni traže da se ovaj član briše. Zašto? Pa, zato što oni zajedno sa sindikalnim organizacijama nemaju druge, već da traže od Vlade, kroz proteste, svoja prava.
Vi kažete - javna okupljanja mogu se održati po pravilu u vremenu između 6 i 24 časa. Šta ukoliko oni odluče da ostanu i posle 24 časa, odnosno da ostanu na ulicama dok ne ispunite njihove zahteve, gospodine Stefanoviću? Ukoliko oni kažu, kao što kaže malo pre jedan policajac koji je pred otkazom, sada ću vam reći šta kaže, kaže - ja sam jedan od onih od 1500 policajaca koji smo pred otkazom. Kako ću i šta ću kada dobijem otkaz, ja ne znam, a moram da prehranim dve kćerkice i ženu koja radi povremeno i na zameni?
Šta će taj čovek, koji radi u vašem ministarstvu konkretno kada ostane bez posla? Da ide kući u 24 sata, da mirno spava? Pa, on mora da ostane na ulici, on nema kuda.
Dakle, tražimo da se ovaj član briše, jednostavno dovoljna je ustavna odredba da je javno okupljanje slobodno i niko ne može ograničiti vreme i mesto, odnosno mesto u određenim slučajevima. U svakom slučaju, nemojte da ograničavate slobodu okupljanja na vreme, jer jednostavno građani Srbije nemaju drugog izbora osim ulice, gospodine Stefanoviću.

 Zahvaljujem se.
Reč ima ministar. Izvolite gospodine ministre.

Znam da ste vi sve građane pokušali da isterate na ulicu u vreme vaše vlasti, ali srećom niste uspeli.
Nažalost, uspeli ste u slučaju oko 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla i tada vas nije zanimalo šta će oni da rade i njihova deca i njihove žene, šta će da rade posle 24 ili u 6 ujutru ili 7. To vas tada nije zanimalo, tada vam je bilo lepo, vlast, prštalo na sve strane, bilo vam je super.
Međutim, prvo zbog nekoliko neistinitih informacija, uopšte se ne radi o 1.500 ljudi, pošto se danima sprovodi jedna besomučna kampanja, tih ljudi je manje od 1.050, ne 1.500, manje od 1.050. Od tih 1.050 negde oko polovine je administracija, pa i ti ljudi isto imaju žene, decu itd, ali su partijski zapošljavani u raznim vremenima i od raznih stranaka, uopšte neću da licitiram kojih.
Došlo je vreme da ili građani Srbije, ostali, preuzmu taj teret pa da im namećemo veći porez da bi plaćali njihove plate i izdržavali ih ili da smanjimo broj zaposlenih u javnoj administraciji.
Ako mislite da neko voli da sprovodi nepopularne i teške mere, ne voli niko, ali neko mora nekada da preuzme odgovornost u zemlji za teške mere. Znam da to nekada neki nisu imali hrabrosti, niti bi to ikada uradili, ali neko mora da to uradi i u ovom trenutku se nažalost na takav način to mora uraditi.
Što se tiče penzionera, ja sam uveren da su ti ljudi najodgovorniji deo našeg društva i oni potpuno razumeju šta je cilj ovog zakona i zato će se isto tako odgovorno i ozbiljno i ponašati.
Što se tiče teksta zakona, on kaže – javna okupljanja mogu se održavati, pa umetnuto, po pravili, u vremenu između šest i 24 sata. Dakle, to može biti i drugo vreme. To može biti i tri noću i jedan noću i može biti u pet ujutro. Nisam baš primetio masovna okupljanja oko dva ujutro ili tri ujutru, ali smo i tu mogućnost ostavili kao nešto što građani mogu.
Na kraju krajeva, uvek imate mogućnost sudske zaštite i sud na kraju odlučuje da li nešto možete ili ne možete, a ne viši organi izvršne vlasti i zato mislim da je zakon dobar.

Zahvaljujem gospodine ministre.     
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo mislim da Zakon o javnom okupljanju ne dodiruje predstavnike opozicije. Teško da bilo koja njihova stranka, a posebno ne organizacija – nevladina udruga kolege predlagača može da okupi 20 ljudi. Oni gotovo imaju više stranaka i organizacija nego birača koji će glasati za njih. Tako da ovaj zakon njih ne dodiruje. Za javno okupljanje je potrebno 20 ljudi.
Sumnjam, izražavam sumnju da organizacija koja broji tri člana može da okupi 20 ljudi. Iz tih razloga ne vidim zašto se predlagač toliko upeo, ali kada već priča da je narodu ostala ulica, ja se sa njim slažem. Slažem se da je narodu ostala ulica.
Sećam se 2000. godine kada je ogromna energija građana bila uložena u jedne promene, ta ogromna energija građana je potrošena uzalud, ne zato što građani nisu hteli da srede društvo, već zato što su ih oni koji su ih vodili ostavili na ulici bez ikakvih prava, a za to vreme su sebe umesto pocepanih patika, farmerki, ubacili u odela „Armani“ i te neke druge luksuzne marke. Narod su ostavili na ulici a sebe smestili u dvorce. Tako su oni kao neka vladajuća elita počeli da žive kao u bajci, a narod je živeo kao u basni.
Dok su oni životarili, grickali jastoge na Maldivima zajedno sa svojim prijateljima tajkunima narod je praznih džepova, praznih stomaka besposlen, ostao bez posla, fabrika, tumarao po industrijskim predgrađima. Zato je narod na ulici i zato se slažem sa predlagačem amandmana da su upravo oni taj narod ostavili na ulici i to treba da bude više nego jasno.
Zato verujem da oni nikada, posebno ova organizacija – udruga za obrtaj, neće steći priliku da okupi 20 ljudi koji će podržati takvu opciju. Hvala.