Zahvaljujem se gospodine Antiću.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
Izvolite gospodine Imamoviću.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi prvi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da se na zakon o potraživanju Evropske okvirne konferencije o prekograničnoj saradnji osvrnem sa aspekta manjinske regionalne stranke koja u ovom parlamentu predstavlja Bošnjake, region Sandžak i na taj način želim da doprinesem, takođe dam svoj doprinos opštem konsenzusu koji imamo prilikom današnje diskusije o ovom zakonu.
Ova konvencija koju danas potvrđujemo je dobar osnov za uspostavljanje prekogranične saradnje koja je za region Sandžak od višestrukog značaja.
Po definiciji evropska prekogranična regija je teritorijalna jedinica koju čine više regionalnih ili lokalnih vlasti međusobno povezanih, iako ne pripadaju istim državama, iako su deo dve različite suverene države, kao što je to slučaj sa Sandžakom, koji je upravo to.
Njegov severni i južni deo predstavljaju vezivno tkivo između dve bliske, susedne države, u našem slučaju Srbije i Crne Gore, kao dve buduće članice EU.
Usvajanjem ove konvencije mi iskorišćavamo potencijale za postizanje ciljeva u oblastima kao što su regionalni, urbani i ruralni razvoj, zaštita životne sredine, poboljšanje javnih olakšica, usluga i uzajamna pomoć u vanrednim situacijama. Upravo je praksa pokazala da je prekogranična saradnja zasnovana na principima ove konvencije olakšava efikasno unapređenje razvoja pograničnih regiona.
Za Sandžak je ovo posebno važno, jer u njegovom severnom i južnom delu sa obe strane granice žive pripadnici istih naroda, pa čak i istih porodica sa identičnim pogledima i identičnim potrebama u oblastima obrazovanja, informisanja, upotrebe jezika i pisma, kulture, itd. U njemu vekovima u harmoniji žive pripadnici različitih nacionalnosti, različitih religija.
Potvrđivanjem ove konvencije mi zapravo potvrđujemo duh zajedništva naroda koje ujedinjuje ideja Evropske unije.
S toga, će poslanici SDA Sandžaka u danu za glasanje dati svoju bezrezervnu podršku usvajanju ove Evropske konvencije o prekograničnoj saradnji.
Koristim ovu priliku i da pozovem Vladu Republike Srbije, da pozovem sve stranke, naročito one parlamentarne, da svi zajedno prilikom promene političkog sistema u Republici Srbiji definišemo onaj srednji nivo vlasti i Sandžaku dodelimo status autonomija. Uvođenje tog srednjeg nivoa vlasti će olakšati implementaciju, implementaciju čak i ove Konvencije koju danas usvajamo. Uostalom, to je nešto što predviđa i predlaže član 5. ove Konvencije koju danas usvajamo.
Nesumnjivo je da će jedan od benefita ovakve saradnje biti upravo doprinos očuvanju i osnaživanju dobro susednih odnosa dve zemlje, kao što sam rekao, u našem slučaju to su Srbija i Crna Gora, a Bošnjaci, kao i svi građani Sandžaka, će sa zadovoljstvom prihvatiti tu ulogu na sebe.
Ono što takođe predviđa ova Konvencija, a što mi u Sandžaku vidimo kao izuzetnu mogućnost, jeste nastojanje da se otklone sve administrativne poteškoće koje bi mogle da ometaju razvoj i nesmetan rad prekogranične saradnje. Ovo je posebno važno u prvom redu zbog sandžačkih proizvođača mleka i mlečnih proizvoda, mesa i mesnih proizvoda. Dosadašnja praksa je pokazala da tzv. tvrde granice i nedostatak tih fito sanitarnih kontrola na graničnom prelazu, koje naši privrednici koriste, i te kako otežavaju tu ekonomsku saradnju, a samim tim otežavaju i ekonomski razvoj.
Mi smo prilikom poslednje izmene i dopune Zakona o carini tražili da se omoguće takvi uslovi. Međutim, tada očigledno nisu sazreli uslovi. Verujemo da će ova Konvencija, da će usvajanje ove Konvencije doprineti i bržem ostvarivanju ove potrebe na graničnim prelazima. Kroz usvajanje ove Konvencije se otvaraju mogućnosti za olakšice koje možemo da koristimo kao država iz fondova koji podstiču prekograničnu saradnju, evropskih fondova. Kao država mi ćemo morati da realizujemo neke prilično skupocene projekte, poput onih u oblastima prečišćavanja otpadnih voda, skupljanje, odlaganje, reciklaže smeća, kao i obnovljivih izvora energije, koji se mogu finansirati iz evropskih fondova prekogranične saradnje, to ulaže ogromne mogućnosti, kako za Srbiju, tako i za Crnu Goru.
Zemlje koje ne iskoriste ove mogućnosti biće kasnije u obavezi da ove sisteme finansiraju iz svojih sopstvenih sredstava, a ujedno i da plaćaju velike penale zato što nisu primenili ove uslove.
Ovo su neki od razloga zbog kojih ćemo mi u danu za glasanje podržati usvajanje ove okvirne konvencije zato što verujemo da ona doprinosi realizaciji onih pitanja i rešavanju onih pitanja koja su od višestruke koristi za evropski put naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Imamoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč pre zaključivanja zajedničkog, načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne)
Reč ima prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ne znam više ko je tu, ko nije od onih koji su postavljali određena pitanja, ali trudiću se da kažem nešto vezano za ono što je rečeno, ono što ste rekli i što ste postavljali pitanja.
Prvo, jedna od primedbi je bila zašto ne piše da ćemo ispunjavati obaveze koje dolaze iz EU. Zakonodavci koji su pomagali u pisanju, pored našeg ministarstva, smatraju da ne može da bude napisano da moraju da se sprovode obaveze iz organizacije čiji mi nismo član, što naravno nije sporno da se eventualno doda nekom formulacijom koja bi podrazumevala da to bude u spoljno političkom interesu Srbije, a da ne proizilazi iz članstva koje nemamo u toj organizaciji.
Nesumnjivo, ovde nije reč o tome da želimo da izbegnemo EU, nego jednostavno je reč o tome da možete da primenjujete i morate da primenjujete u onim organizacijama gde ste članovi. Kada je reč o EU, mi nismo član i mi se pridružujemo, samo opredeljujemo šta ćemo da primenjujemo, a šta nećemo. Na primer u UN vi nemate šta da sami odlučujete, u UN uopšte nije bitno da li ste vi glasali za ili protiv, odluku morate da primenjujete. U OEBS-u se naravno odlučuje konsenzusom, tako da odluka i ne može da bude doneta. Kada je reč o EU, kao što znate, to ste i vi sami pojasnili, Srbija ima obavezu da do prijema u članstvo EU uskladi, odnosno usaglasi svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku sa politikom EU. To ne znači da se sada ovaj zakon donosi zbog toga.
Imajući u vidu neke konkretne teme, reč je o regulativi cele ove oblasti koja je za nas veoma bitna, jer, između ostalog, znate, navešću samo jedan primer. Ukrajina do pre godinu i nešto dana, znate da su nas pritiskali zašto ne uvodimo sankcije Rusiji, a Ukrajina nije uvela sankcije Rusiji, odnosno, da budem precizniji, ona je donela odluku da se pridruži, ali nije imala ovakav zakon o tome kako da to konkretizuje i operacionalizuje. Bila je jedna nelogična situacija, da sada cela Evropa je imala sankcije, EU protiv Rusije, a Ukrajina koja je direktno u sukobu i dalje je imala normalne odnose, pa i ekonomske sa Rusijom.
Tako i ovde, kada pitate, Srbija sada kada se priključi nečemu u smislu određenih odluka EU nema jasno preciziran mehanizam do ovog zakona kako će se to ostvariti i realizovati. Zato je bitno da se ovaj zakon donese i to je jedan, on se ne donosi zbog EU, da se razumemo, on jeste od uslova za Poglavlje 31, ali mi to poglavlje još nismo ni otvorili.
Sa druge strane, zakon je važan da bi se njime regulisala procedura i postavilo sistemsko rešenje šta praviti u uslovima kada Srbija treba da sprovodi međunarodne mere ograničavanja.
Kada je reč o nazivu, naziv je nekako usklađen i usaglašen sa EU i možda i nekim okolnim zemljama, mada neke zemlje to imaju kao meru ograničavanja, druge imaju restriktivne mere, zakonodavstvo smatra da je bolji naziv ograničavanja, jer se odnosi na konkretne teme, čak i delove određenih problema, a kada je reč o restriktivnim, to bi značilo možda malo nejasniji deo i kod nas verujem da ljudi i ne znaju protiv koga se uvode te restriktivne mere, ni koje uopšte na nekom spisku UN i raznim drugim spiskovima koji postoje.
Mi ćemo postepeno usaglašavati našu spoljnu politiku.
Naša spoljna politika se usaglašava na više načina, jedno je formalno pravno kojim se stavovima EU pridružujemo.
Mi smo u problemu, zato što mi nismo članovi. Kada budemo članovi, mi možemo naše stavove da govorimo u procesu donošenja odluka. Ovde smo mi tek na potezu kada EU donese odluku i tu moramo da primenjujemo nešto što je u našem nacionalnom i državnom interesu. Reći ću da je u interesu i da budemo članovi EU, ali i da vodimo računa o nekim našim strateškim interesima.
Reći ću konkretno. Znate, ne možete vi u isto vreme da tražite od nekih zemalja da glasaju za nas na Generalnoj konferenciji Uneska, a da se mi pridružujemo merama protiv njih. Treba procenjivati, a to nije lako. Ali, ja mislim da to svaka zemlja na svetu radi i mi takođe moramo da imamo razumevanja sami za sebe. Ako neko već drugi nema razumevanja za naše potrebe i probleme, mi moramo da imamo potrebu da shvatimo našu poziciju.
Kada je reč o Moldaviji, neko je pitao - zašto se nismo pridružili Moldaviji, ne znam ko je tačno pitao, odnosno restriktivnim merama protiv Moldavije, EU? Znate zašto? Zato što se to odnosi na Pridnjestrovlje. Do kada sam ja bio predsedavajući OEBS-a, odnosno Srbija, Srbija je imala predstavnika koji je bio stalni predstavnik za Pridnjestrovlje. U tim uslovima, znate, mi treba da se pridružimo restriktivnim merama protiv ljudi sa kojima treba da razgovaramo i taj naš čovek sa njima treba da radi. To je praktično nemoguće i sve zemlje koje su predsedavale OEBS-om praktično se nisu pridruživali nekim merama, jer to vas jednostavno ne stavlja u neutralnu poziciju.
Kada je reč o Rusiji, već svi znate da mi nemamo nameru da se priključujemo sankcijama i želimo i nadamo se da će one što pre biti ukinute, kao zemlja koja je bila podvrgnuta sankcijama. Mislim isto tako da je svima jasno da treba imati u vidu da sankcije nisu način za rešavanje političkih problema u određenim zemljama. Ali, ovde je problem u tome što postoje neka pitanja koja nisu političke prirode, već imate borbu protiv terorizma, ilegalnu trgovinu naoružanjem i to su neke obaveze u međunarodnim odnosima koje Srbija, naravno, mora da sprovodi, bez obzira na to što smo i sami bili žrtve sankcija.
Amandmani koji su podneti, ima ih 24, govorim o ovom prvom zakonu, oni će biti zaista razmatrani na jednom ekspertskom nivou. Znači, nikakvih problema nema da sve što je u interesu treba da bude prihvaćeno. Mi nemom razloga da nešto odbijemo, jer mi smo imali, na primer, za poglavlje 32. Evo sada jedan samo primer, kada govorimo o nazivu. Znači, mi smo imali poglavlje 32. - finansijska kontrola. Međutim, ima naših ljudi koji smatraju da treba da se zove drugačije, da to nije u skladu sa našim jezikom. Ali, ne možete vi sada da izmišljate, uzmete jednu konstrukciju koja postoji i ona se tako nalazi sada u svim dokumentima. Tako da, videćemo da li ovo može da ostane ovako ili ćemo prihvatiti neke amandmane, kako ste i vi govorili.
Evropska unija kao organizacija ne može da uđe u tekst. Mislim da nije realno da uđe EU kao organizacija čiji nismo član, ali mislim da mogu da se naprave formulacije koje će podrazumevati da mi treba da sprovodimo ove mere i kada je reč o organizacijama čiji nismo član, a kada je to u našem spoljnopolitičkom interesu, ili neku takvu formulaciju koja bi zadovoljila ovo o čemu govorimo.
Meni je žao što nismo u parlamentu raspravljali i spoljnopolitičkoj strategiji. Kao što znate, ja sam, a to sam govorio više puta, predlagao da nađemo neku temu, pošto strategija nije predviđena, ona ne postoji kao takva. Znači, predviđa sada da mi raspravljamo na parlamentu. Ja sam bio spreman, sećate se, a to sam i na odboru govorio, da imamo neke teme i tačke gde ne mora sada da bude neki zakon, jer teško je definisati o čemu bismo raspravljali, ali da sam apsolutno spreman da na svakoj sednici odbora ili parlamenta raspravljamo o spoljnopolitičkim temama. To je veoma teško. Nije lak posao utvrđivati stavove vezane za spoljnu politiku, jer to nije samo ono što se dešava u našem regionu. Odnosi Jermenije i Azerbejdžana su takvi da je to prosto teško, suprotstavljeni su interesi, a obe zemlje su naše prijateljske zemlje. Mi smo imali situaciju da je Jermenija glasala protiv prijema Kosova, a Azerbejdžan nije došao u salu jer ga je Turska zvala.
S druge strane, imate situacije gde je Jermenija možda drugačije glasala u nekim drugim organizacijama. Zato je, ono o čemu je i Marija Obradović govorila, bez obzira što Vlada ne želi da instruira poslanike kako da glasaju, veoma važno da imamo, da tako kažem, jednu dobru procenu šta treba da uradimo na spoljnopolitičkom planu. Lično sam bio svedok da smo imali velikih problema oko Generalne konferencije Unesko, zato što su naši poslanici u nekom komitetu Sveta Evrope glasali o jednom tekstu koji je u interesu Azerbejdžana. Onda me je zvao ministar spoljnih poslova Jermenije koji je rekao da se to ponavlja iz godine u godinu, da oni onda neće da glasaju za nas u Unesko. Na kraju sam ga nekako ubedio zajedno sa predsednicom parlamenta da ipak mi imamo korektne odnose prema Jermeniji. Onda na kraju Azerbejdžan ne dođe na glasanje i to mi jave pola sata pre toga da je Erdogan zvao Alijeva. Dakle, trebaju nam konsultacije o svemu ovome, zato što to nije lako i nije jednostavno kako ćete se u određenom trenutku postaviti.
Kad je reč o Libiji i o našim radnicima koji su oteti, moram da kažem, nažalost, a čak su i dva-tri poslanika libijskog parlamenta oteta, mi smo napravili odmah tim koji referiše premijeru Vučiću vezano za tu situaciji. Verujte mi, mi nismo imali nikakav zvaničan kontakt. Niko se nama nije obratio od onih koji su ih oteli. Znači, svi naši kontakti su išli preko libijskih službi bezbednosti. U ovom trenutku, ono što libijske službe bezbednosti govore, to je da su oni dobro i da se nadaju da će to biti brzo rešeno. Naravno, to slušamo već nekoliko meseci, ali stvarno smo nemoćni. Ja sam čak i lično hteo da idem tamo, ali imamo problem jer ne znamo s kim da razgovaramo. Mi nismo velika zemlja koja bi poslala svoje trupe tamo da to reše, ali probaćemo političkim putem šta god možemo da uradimo. Naravno da to i dalje ostaje naš prioritet.
Kada je reč o državljanstvu, ono što mislim da je Veselinović pitao, ja ne mogu da ponovim to ime koje je on rekao, ali generalno želim da kažem da su jasno precizirani uslovi za dobijanje državljanstva. Pitanje državljanstva je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i tačno su propisani uslovi kako neko može da dobije naše državljanstvo i, naravno, u kojim slučajevima Vlada odlučuje o tome kada je reč o nekim ljudima za koje možemo da kažemo da postoji interes da budu naši državljani.
U ovom slučaju je očigledno reč o tome da je u našem interesu da neki ljudi dobiju državljanstvo kako bi pomogli ili našim spoljnopolitičkim odnosima ili kako bi, na kraju krajeva, postigli neke rezultate u onoj oblasti za koju su značajni, bilo da je reč o nekim glumcima, kulturnim radnicima itd. Vi se sećate da sam svojevremeno hteo da dam državljanstvo Adrijani Limi. Nažalost, nikada nije došla po to, a i razvela se. Mada, tada sam joj rekao, bio je i Marko Jarić tu, da je uslov da bude u braku tri godine.
Ali, imamo stvari koje su nama od spoljnopolitičkog interesa, a takođe i postoje, mislim da to nije nikakav problem što je neko dobio državljanstvo jer niko ne može da dobije državljanstvo ako postoje bilo kakve bezbednosne smetnje, bilo da je reč o sumnji na terorizam ili bilo kakve druge kriminalne delatnosti. Nemojte da u tome tražimo bilo šta loše. Bio bih srećan kada bi bilo što više onih koji dobijaju naše državljanstvo, da mogu da ulažu u Srbiju. Vi znate da postoje neke zemlje koje čak i motivišu i stimulišu da se dobijaju državljanstva ukoliko neko investira više od ne znam koliko, mislim da je bilo 500.000. Mislim da je čak i Crna Gora imala takav neki zakon. Mi to nemamo. Znači, nemamo tu kupovinu državljanstva, ali ne vidim u tome zaista ništa loše.
Moram da kažem da sam zaista ponosan rezultatima koje je ova Vlada ostvarila kada je reč o ovim temama o kojima smo i ovde govorili. Mislim da smo uspeli da ostvarimo dobar rezultat, istorijski važan, kada je reč o UNESKO. Možda to nekome nije izgledalo tako ozbiljno. Ali, podsetiću samo da način odlučivanja u ovim organizacijama je takav da je potrebno razdvojiti one koji glasaju za i one koji glasaju protiv od onih koji uopšte ne učestvuju ili su uzdržani. Vi sada imate situaciju da je negde 106 zemalja, otprilike mi to tako smatramo, Kosovo to smatra da ih ima više jer oni tu računaju neke za koje smo mi sigurni da nisu priznale Kosovo. Sada ovih ostalih 90 i nešto treba da svi glasaju protiv. Onda se pritisak na njih vrši ne da oni glasaju protiv Kosova, nego da budu uzdržani. U toj situaciji je bio pravi, moram da kažem, herojski poduhvat kako smo uopšte uspeli u akciji kada su oni svi bili sigurni da će to biti drugačije. Nismo se mi borili protiv Kosova. Znate, bila je tu i Amerika, Engleska, Francuska, Nemačka, Turska, arapski svet. Mogu da kažem da smo izuzetno zadovoljni time što smo pokazali da ipak ne može sve silom.
Sledeća tačka koja će nas čekati jesu UN, gde je situacija takva da se po istom principu glasa i gde zaista moramo da budemo maksimalno usredsređeni na to da negujemo odnose sa zemljama koje su glasale za nas kada je bilo glasanje u UNESKO. Imamo dosta primera iz istorije da mi obično više volimo da se udvaramo našim protivnicima nego da negujemo prijateljske odnose sa zemljama koje su tradicionalno naše. Zaista bih pozvao sve organe, mislim i da parlament radi dobro u smislu te parlamentarne diplomatije i da bi trebalo da se nastavi sa tim.
Ne znam da li ste me još nešto pitali što mislite da nisam odgovorio.
Žao mi je što Zakon o spoljnim poslovima nije došao, ali, to sam rekao na odboru, mi smo to hteli da uradimo, ali je EU insistirala da se to radi malo sporije da bi se uskladilo sa ovim poglavljem 31, da ne bismo dva puta donosili zakon. Mislim da je važno da taj zakon bude donet i on će sigurno biti u prioritetu rada našeg ministarstva. Mi smo planirali da to uradimo do kraja ove godine.
Naravno, kako je neko rekao, možda je ovo poslednji put da dolazimo u ovom sastavu, ali što se mene tiče, verujte mi, dugo godina se bavim politikom, siguran sam da ćemo se gledati još, možda ne sa svima, ali siguran sam takođe da će ova Vlada, naravno, svako na svojoj izbornoj listi, da ćemo svi zajedno imati, siguran sam, više od 60% glasova, ne znam koliko mandata, tako da očekujem da nastavimo sa radom u sličnom sastavu ili u istom sastavu i u narednom mandatu. Možda se nećemo gledati sa gospodinom Veselinovićem, ali mi ćemo se ovde sigurno gledati i dalje.
Hvala vam puno. Vidimo se prekosutra.

Zahvaljujem se, gospodine ministre. Vrlo rado ćemo vas ponovo videti u parlamentu.
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda.
Određujem pauzu do 15,00 časova, a onda sledi nastavak 4. tačke dnevnog reda.
U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze)

Poštovani poslanici, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Predrag Peruničić, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta, Uroš Zeković, pomoćnik ministra omladine i sporta i Zorica Nikodijević, sekretar Ministarstva omladine i sporta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, želi reč? (Da)

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, zadovoljstvo mi je što imam priliku da danas predstavim Predlog zakona o sportu.

Ono što želim da naglasim jeste da je ovaj predlog zakona rezultat najšireg konsenzusa svih u sistemu sporta.

Imao sam priliku da učestvujem i da vodim javne rasprave koje su bile u 10 gradova širom Srbije. Pre javnih rasprava, imao sam priliku da sedim i sa svim predstavnicima naših najvećih saveza i da dobijem i pisanu podršku od strane njih, a na samim javnim raspravama imao sam priliku da razgovaram upravo o svim onim zakonskim rešenjima i predlozima koji za cilj imaju unapređenje sistema sporta.

Ono što želim da naglasim jeste da je prilikom izrade ovog predloga zakona izvršena detaljna uporedno-pravna analiza, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Kada je reč o nacionalnom nivou, ovaj zakon je usaglašen sa 11 zakona koji su u međuvremenu doneti od 2011. godine do danas. Kada je reč o međunarodnom usaglašavanju, prvenstveno se misli na usaglašavanje sa međunarodnim sportskim pravilima, jer sport je specifičan u tome da morate da se prilagodite tim pravilima, da bi naša reprezentacija i klubovi na međunarodnom nivou mogli da se takmiče i da učestvuju.

Imajući u vidu obim zakona, u najkraćem ću izneti samo neka od najvažnijih rešenja koja se predlažu ovim zakonom.

S obzirom da je preduslov za zdrav život i zdravu naciju bavljenje sportom, izlaganje ću početi sa odredbama koje za cilj imaju da motivišu decu da uđu u sistem sporta i da motivišu roditelje da decu uvedu u sport. Želja jeste da sport ne bude privilegija pojedinaca, privilegija bogatih. Želja je da omogućimo svim građanima Republike Srbije da mogu da se bave sportom i da imaju apsolutno pravo na to, da nisu ograničeni finansijskim sredstvima.

Predlog zakona ima za cilj da eliminiše svaki vid diskriminacije, zloupotrebu i ostale negativne pojave u sportu. Ono što jeste istina u današnje vreme, da je sport izložen velikom uticaju negativnih efekata i želja jeste da zaštitimo upravo ono što se smatra najčistijim i najkvalitetnijim od svega toga što jeste negativno u današnje vreme.

Pored toga, po prvi put je detaljno regulisano pitanje upotrebe ličnih podataka sportiste.

Jedna od najvažnijih novina koju uvodimo, a koja je predložena, jeste da zdravstvena zaštita za decu od šest do 14 godina bude obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem i da je apsolutno besplatna kada se sprovodi u zdravstvenim ustanovama i u zavodima.

Želimo da olakšamo budžet svake porodice, želimo da smanjimo namete porodici kada je reč o bavljenju sportom, jer istina jeste, kada uzmete koliko košta članarina, koliko košta putovanje, oprema, sve ono što iziskuje u današnje vreme bavljenje sportom, mnoge odvlači od ideje da se bave sportom i upravo zato želimo da omogućimo svima, koliko je u našoj moći, da ih motivišemo da uđu u sistem sporta.

Kada je reč o članarinama, ono što predlažemo jeste da članarina za maloletne sportiste ne može da pređe 10% od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Detaljno su regulisane oblasti predškolskog, školskog i univerzitetskog sporta.

Takođe, Predlogom zakona je regulisan status menadžera u sportu, posebno kada se zaključuje sa maloletnim sportistom. One odredbe koje predlažemo jesu da ugovor između menadžera i sportiste mora da bude overen u skladu sa zakonom, kada je reč o maloletnom sportisti, mora da ima odobrenje oba roditelja, jer smatramo da na taj način najbolje štitimo interes deteta. Neophodno je da ugovor sadrži prava i obaveze, kako jednog, tako i drugog činioca i da je vremenski ograničen na maksimum dve godine, a da može da se obnavlja i da je jasno stavljena svota novca za koju taj zastupnik zastupa sportistu.

Predlogom zakona se regulišu transferi u sportu. Prepoznajemo nacionalne i međunarodne transfere. Kada je reč o međunarodnim transferima, oni su zabranjeni, odnosno dozvoljeni su po striktnim pravilima međunarodnih sportskih organizacija. Kada je reč o nacionalnim transferima, uvodimo jasna pravila pod kojim uslovima dete-sportista može da pređe iz jedne sredine u drugu. Posebno obraćamo pažnju na maloletne sportiste, jer, mogu da vam kažem i na ličnom primeru, gledao sam svoje kolege koji su iz manjih sredina prelazili u veću sredinu, u ovom konkretnom primeru dolazili u Beograd, i zbog negativnog uticaja, možda i najveći talenti u mom sportu su nestajali i gubili se. Upravo zbog toga smatramo da svako dete koje pređe u drugu sredinu ima pravo na kvalitetan i pravi razvoj, da se zna gde živi, da se zna kako se hrani, kakvu zdravstvenu zaštitu ima, da li nastavlja školovanje? U suštini, da se vodi briga o tom detetu, pogotovo kada je bez nadzora roditelja.

S obzirom na ogromnu sivu zonu u kojoj se trenutno sport nalazi, predlažemo da ubuduće svi ugovori u sportu i svi aneksi ugovora budu overeni u skladu sa zakonom. Želimo da izbacimo iz sporta fiktivne ugovore. Neplaćanje poreza i doprinosa želimo da postane prošlost. Želimo da uvedemo jasan i transparentan sistem kada je reč o ugovorima u sportu i smatramo da svaki sportista ima pravo na radni staž, jer smatramo da je nepravedno apsolutno da sportista nakon karijere izađe iz sporta bez dana radnog staža. Isto tako, želimo i da država više prihoduje od tih ugovora i zbog toga želimo da svi ugovori budu zavedeni i budu overeni u skladu sa zakonom.

Kada je reč o osiguranju, uvodimo obavezno osiguranje i za trenere, kao i za sve sportiste koji nastupaju za reprezentaciju. Meni se lično desilo da sam 2012. godine, na pripremama za olimpijske igre u Londonu doživeo povredu i da u tom trenutku nisam imao zdravstveno osiguranje. Dovela se u pitanje i moja karijera, dovelo se u pitanje i nastupanje za reprezentaciju i odlazak na Olimpijske igre u London, jer nisam ni obraćao pažnju u tom trenutku da li me je neko osigurao ili nije. Da se to ne bi dešavalo ubuduće, želimo da svaki sportista koji nastupa za reprezentaciju bude osiguran za vreme nastupanja za reprezentaciju.

Kada sam već spomenuo reprezentaciju, ono što predlažem jeste da ubuduće nacionalna reprezentacija ima svoj jedinstveni vizuelni identitet. Ono što želimo da razbijemo jeste da su naši sportisti šareni i putujući karavani i hodajući bilbordi. Meni je neshvatljivo da srazmerno od sponzora, srazmerno od drugih činilaca u sportu, oni određuju koje su boje dresova, kapica, boje za koje nastupaju naši sportisti, gde nema jasnih pravila gde je grb, gde je zastava, gde piše Republika Srbija. Upravo, želja nam jeste da se sportista poistoveti sa svojom reprezentacijom i da mi kada gledamo našeg sportistu, odmah znamo da dolazi iz Republike Srbije.

Ono što želimo da promenimo, a što nesporno postoji u srpskom sportu, to je da na najvišim rukovodećim funkcijama gravitira između 30 i 40 ljudi. Nije tajna ako vam kažem da jednu funkciju jedan čovek obavlja i preko 10 funkcija. Upravo zbog toga želimo da uvedemo tu normu koja će da napravi zdravu konkurenciju u sportu, i koja će da omogući mladima da mogu da doprinesu razvoju samog sistema sporta.

Pored toga, želimo da iskorenimo da se funkcija u sportu smatra privilegijom a ne obavezom, zato povećavamo odgovornost članova organa, postavljamo ko ne može da bude član uprave i uvodimo nove obaveze. Prijava sukoba interesa, čuvanje poslovne tajne i drugo.

Smatramo da je obavljanje posla u sportu apsolutna odgovornost svakog čoveka. Da se ne smatra funkcionisanje u sportu prilikom da se putuje, da se viđa svet, i da se apsolutno rukovodi bez ijedne trunke odgovornosti.

Dalje, Predlog zakona vrlo detaljno reguliše udruženje kao osnovni oblik organizovanja u sportu. Regulisana su sva pitanja važna za funkcionisanje udruženja, od nastanka do prestanka rada, a bitna rešenja koja predlaže su sledeća: Otvaranje mogućnosti da udruženje neposredno obavlja privrednu delatnost, samo jednu i po strogim pravilima, da može da osnuje privredno društvo radi sticanja sredstava za rad. Samim tim omogućujemo da klub može da na druge načine pribavlja sredstva, ali da ta sredstva moraju u potpunosti da se vrate u osnovno funkcionisanje samog kluba, tj. sporta.

Takođe, otvorena je mogućnost osnivanja sportskog privrednog društva od strane udruženja, na koje bi se prenelo pravo takmičenja, ali na koje bi se prenela i sva prava i sve obaveze tog udruženja.

Takođe, data je mogućnost da ako iz bilo kog razloga udruženje ne može da nastavi da funkcioniše ima pravo odlukom svoje skupštine da prebaci sva prava i obaveze na jedinicu lokalne samouprave, ako jedinica lokalne samouprave odlukom skupštine odluči da prihvati sva prava i obaveze tog udruženja.

Pored toga, Predlogom zakona regulisan je i status i rad sportsko-privrednog društva. Smatramo da je neophodno ići ka profesionalizaciji sporta i zato želimo da u mnogo većem obliku razradimo oblik organizovanja sportskog privrednog društva.

Kada je reč o sportskoj arbitraži, prilagođena je opštem važećem režimu uz prepoznavanje specifičnih potreba sporta. Ono što otvaramo mogućnost jeste da Olimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije i savezi mogu da osnuju jedan stalni sportski sud. To je nešto čime ćemo težiti u narednom periodu, što smatramo kao jedan modernu potrebu srpskog sporta i smatramo čak da ovo rešenje zaslužuje mesto u posebnom zakonu.

Kada je reč o Olimpijskom komitetu Srbije, Sportskom savezu Srbije, Paraolimpijskom komitetu kao i zavodima, kao najviše oblike organizovanja mi prepoznajemo, smatramo ih i našim najvećim partnerima i želimo da iskoristimo njihove kapacitete, povećavamo im odgovornosti, ali i proširujemo nadležnosti.

Takođe, ovaj predlog zakona se vrlo detaljno bavi pitanjem finansiranja sporta. Predlogom je zadržano programsko finansiranje sporta u Republici Srbiji. Ono što je praksa pokazala jeste da finansiranje na nivou Republike funkcioniše dobro, ali da je objektivan problem funkcionisanje finansiranja na lokalu.

Zbog toga želimo da unapredimo sistem funkcionisanja i finansiranja na lokalu, da bi i „mali klubovi“, da bi oni koji nisu imali mogućnost da dođu do sredstava u buduće mogli da konkurišu i da dođu do samih sredstava.

Norme koje imaju za cilj da promene upravo ovu situaciju, jesu da jedinica lokalne samouprave mora da donese pravilnik o finansiranju. Sredstva ne mogu da se dele bez transparentnih i jasnih pravila, ne sme privilegovan klub da jedini može da dobija sredstva na lokalu i moramo da razbijemo privilegovane u sportu.

Uvodimo ograničenje da ni jedna organizacija u sportu ne može da dobije više od 20% budžeta opredeljenog za sport. Kao što sam rekao, dešavalo se na terenu da jedna organizacija dobije i preko 90% sredstava, a da ta organizacija ne zaslužuje ni po jednom kriterijumu da dobije ta sredstva, da upravo u toj jedinici lokalne samouprave postoji mnogo drugih, kvalitetnijih klubova koji pre upravo te organizacije mogu da dobiju sredstva od jedinice lokalne samouprave.

Dalje, svaki godišnji program koji se finansira mora da bude, da u sebi sadrži minimum dela programa koji se odnosi i za decu. Ono što mi predlažemo jeste da 15% svaki program mora da bude opredeljen za decu u sportu.

Daje se mogućnost osnivanja nacionalnog fonda za razvoj sporta. Otvaramo mogućnost da i klubovi mogu da dobiju nagradu kada ostvare najviši rezultat u međunarodnom najvišem takmičenju.

Kada je reč o savezima, zakon uvodi jasnu piramidalnu strukturu sporta. Ono što želimo da prepoznamo jeste kao republika jedan nadležan nacionalni granski sportski savez.

U praksi se događa da za jednu granu sporta imamo više saveza koji pokušavaju da budu nadležni, koji organizuju nacionalna takmičenja. Ne zna se koje je od datih takmičenja nacionalno, ne zna se koji sportista je pobednik nacionalnog takmičenja, ne zna se koji sportista će da nas zastupa sledeće godine u međunarodnim takmičenjima i zbog toga želimo da uvedemo jasnu, transparentnu, piramidalnu strukturu i da prepoznamo samo jedan nadležan nacionalni granski sportski savez.

Ostavljamo mogućnost da drugi mogu da se udružuju, ali opšti interes želimo da sprovodimo samo preko tog saveza. Povećavamo odgovornost onih koji raspolažu sa javnim sredstvima. Želimo da uvedemo stručni sportski ispit.

Moram da vam kažem da sam doživeo da preko puta mene sednu ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo u radu u sportu i koji ne znaju da postoji Zakon o sportu, da ne znaju da postoje pravilnici, da ne znaju osnove poslovanja.

Upravo zbog toga želimo da podignemo lestvicu više, upravo zbog toga želimo da pojačamo odgovornost, gde tražimo da organizacija ima zaposleno ili angažovano jedno lice koje ima završen stručni, sportski ispit.

Dalje, tražimo od Saveza da donesu četvorogodišnji plan. Želimo da putem tog četvorogodišnjeg plana sa jedne strane da ih pratimo,a sa druge strane da bude i kontrolna tačka za njih same i da vidimo koji su prioriteti tih saveza.

Dalje, tražimo od organizacija da objavljuju sportska pravila, ali da objavljuju završne finansijske i revizorske izveštaje. Apsolutno tražimo transparentno trošenje para i na tome ćemo insistirati.

Predlažemo novi set baza podataka u sportu. Neke od njih su evidencije o sportskim povredama, evidencije o sportskim rezultatima i ono što smatram izuzetno bitnim jeste koliko je ukupno dato sa svih nivoa vlasti određene organizacije ili sportisti?

Ono što se dešava u praksi, jeste da vam dođe sportista ili organizacija i da vam kaže da za njihov program oni nemaju dovoljno sredstava i tako kažu republici, pa onda odu u autonomnu pokrajinu, pa onda u autonomnoj pokrajini isto to kažu, pa odu na teritoriju jedinice lokalne samouprave, pa isto to kažu i tamo.

Onda kada pogledate, možda su ta sredstva mala pojedinačno, ali kada ih skupite i sagledate u celosti, ta sredstva su jako velika i prevazilaze potrebe tog programa za koji je sportista ili organizacija konkurisala.

Dalje, ja lično ne razumem stav pojedinaca kada odu na sportsku priredbu i ruše i pale, kako stadione tako hale, ono što smatraju njihovim. Zato povećavamo odgovornost svih u sistemu sporta kada je reč o nedoličnom ponašanju i nasilju na sportskim priredbama.

Želimo da sankcionišemo one koji su u sistemu sporta. Želimo da sankcionišemo organizatora sportske priredbe i želimo da sankcionišemo delegata ako ne prekine utakmicu na kojoj se dogodio nemili događaj.

Ono što pravi razliku, jeste da se ovo ne odnosi samo na utakmice prve lige. Mnogo veća prisutnost nedoličnog ponašanja jeste na utakmicama nižih liga i mlađih kategorija.

Fenomen koji se prepoznaje u sportu u današnje vreme, jeste fenomen roditelja gde roditelji kako nedoličnim ponašanjem, tako i pritiskom na sudije, na igrače, na trenere, na delegate, upravo pokušavaju da umrljaju ono što bi apsolutno trebalo da ostane netaknuto i čisto.

Kada je reč o nadzoru, Predlogom zakona uvodimo i sprovođenje nadzora od strane lokala. Želimo da jedinice lokalne samouprave imaju svog sportskog inspektora i da kontroliše one organizacije na teritoriji svoje lokalne samouprave.

Istina jeste da Republika u ovom trenutku ima tri sportska inspektora i da ne možemo da postignemo nadzor u celokupnoj Srbiji za sve organizacije, a ima ih 12 hiljada. I kada pogledate u toku godine, fizički je nemoguće postići celokupan nadzor. Zato proširujemo nadzor i tražimo od jedinica lokalnih samouprava da bude apsolutni partner kada je reč o kontrolisanju srpskog sporta.

Proširujemo ovlašćenja sportskim inspektorima. Glavni cilj ovih normi jeste da preventivno delujemo, a ne represivno. Povećavamo i novčane kazne za prekršaje u sportu.

Takođe, Predlogom zakona predloženo je da se pitanje privatizacije u sportu uradi posebnim zakonom. Razlozi za to su višestruki. Jedan od njih je da se pokazalo da važeće rešenje nije dalo za rezultat, niti da se pokrenula jedna privatizacija u oblasti sporta, niti da je izvršena privatizacija u oblasti sporta.

Upravo zbog toga, a kao što sam rekao na početku i u razgovoru sa svim relevantnim osobama u sistemu sporta od kojih smo dobili i pisano mišljenje kako na sva data i predložena rešenja, tako i na pitanje privatizacije, stava smo do privatizacija treba da ima posebno mesto kada je reč o kompleksnosti same situacije.

Ministarstvo privrede je formiralo radnu grupu i bavi se aktivno ovim pitanjem, a ovim Predlogom zakona su data rešenja koja sprečavaju da se do donošenja tog zakona ugrozi društvena, odnosno državna imovina u sportskim organizacijama.

Na samom kraju, želim da istaknem da smatram da je ogromna odgovornost predstavljati ovaj zakon, imajući u vidu u sportske rezultate koje naši sportisti prave u poslednjih dve godine. Imamo istorijski momenat kada je reč o uspesima koje naši sportisti ostvaruju. U poslednjih 16 godina, gledajući poslednje dve godine, jedna trećina medalja je osvojena.

Mislim da je upravo odgovornost i moja, a onda odgovornost i svih nas da ovaj Predlog zakona i kada se usvoji bude u sistemu sporta i da prati uspehe naših sportista, jer u ovom trenutku možemo da kažemo da je kroz sistem školskog sporta prošlo 149 i 700 đaka, da je u 2015. godini osvojeno 728 medalja, što je apsolutni rekord, 30 medalja u olimpijskim disciplinama, nikada veći broj kvalifikovanih sportista za olimpijske igre nego što je na današnji dan, nikad veća očekivanja naših sportista, a onda s jedne strane, kada imate te uspehe, s druge strane morate da vodite brigu o onoj bazi, o deci, o svima onima koji treba da naslede, ali i o samom zdravlju nacije. Na to gledam kao na posebnu obavezu i dodatnu odgovornost.

Otvoren sam za sve konsultacije, za sve predloge koje imate, jer smatram da imamo zajednički cilj, a to je da se unapredi i ovo zakonsko rešenje koje će unaprediti sam sistem sporta. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Pitanje za dogovor – da li neko od ovlašćenih želi danas da govori? Znači, nećemo produžavati rad. Možda neko od ovlašćenih koji su prisutni u sali želi danas da govori? Ne.
Ako ne, onda pošto smo se dogovorili da sutra nastavljamo u 10.00 časova, zahvaljujem svima i nastavljamo sa radom u 10.00 časova. Hvala.