Moj stav je da ne idemo u replike. Vi ste rekli koga podržavate politički. niko nije tražio repliku. Poslanik je u dve rečenice citirao bivšeg predsednika države i njegovo mišljenje, prema tome da završimo sa tim.
(Janko Veselinović, s mesta: Ništa, neka ministar odgovori...)
Hoće, dogovorila sam se sa ministrom na kraju da sasluša sve poslanike i da svima odgovori. Takav je dogovor, tako koga interesuje odgovor ministra inostranih poslova na sva pitanja koje ćete mu postaviti neka ostanu u sali. Zahvaljujem puno.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vanja Vukić. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre spoljnih poslova i prvi potpredsedniče Vlade, izuzetno mi je zadovoljstvo što vas ponovo vidim ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na početku bih želeo da čestitam kako vama lično, tako i Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi u celini na uspesima u spoljnoj politici u toku prošle godine, a pre svega to se odnosi na neusvajanje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, zatim glasanja UNESKO vezano za prijem Kosova u članstvo te organizacije, zatim predsedavanja OEBS-om koji je po mišljenju mnogih stranih zvaničnika najbolje predsedavanja od osnivanja ove organizacije.
Za razliku od nekih prošlih vremena kada je Republika Srbija na međunarodnom planu trpela samo neuspehe, a podsetiću vas na odluke Međunarodnog suda pravde, ovu godinu, prošlu godinu možemo da smatramo godinom uspeha za Republiku Srbiju na tom spoljno-političkom planu.
Ja ću se u mom izlaganju osvrnuti na Zakon o međunarodnim merama ograničenja, što je obaveza Republike Srbije koja proističe iz članstva u različitim međunarodnim institucijama, kao što su UN, OEBS i druge institucije, ali i potrebe usklađivanja spoljne politike i propisa sa propisima EU.
Dakle, ovaj zakon predstavlja i obavezu Republike Srbije koje proističu iz predpristupnih pregovora za članstvo EU i Poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Dakle, međunarodne mere ograničenja se primenjuju u cilju očuvanja i uspostavljanja međunarodnog mira i bezbednosti, poštovanjem međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda, i izvršavanja drugih međunarodnih obaveza.
Gospodine ministre, vi ste se u vašem izlaganju pozvali na neke odredbe povelje i UN koje se odnose na primenu mera ograničenja, a ja ću se pozvati na ciljeve UN, odnosno na jedna cilj koji je sadržan u prvom članu, prva tačka povelje UN i to je održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i u tu svrhu predstavlja preuzimanje efikasnih kolektivnih mera radi sprečavanja i otklanjanja pretnji miru i suzbijanja akata agresije ili drugih povreda mira, kao i postizanje mirnim sredstvima, a u skladu sa načelima pravde i međunarodnog prava sređivanja i rešavanja međunarodnih sporova ili situacija koje bi mogle dovesti do povrede mira.
Da bi se ispunio ovaj cilj, između ostalog, neophodno je doneti i zakon o međunarodnim merama ograničenja o kome mi danas raspravljamo i koji ćemo, nadam se, u danu za glasanje i usvojiti.
Vezano za subjekte prema kojima se primenjuju ove mere ograničenja, razmišljali smo, dakle taj krug subjekata je dosta širok, od država, međunarodnih organizacija, domaćih državljana, državljana Republike Srbije, stranih državljana, domaćih pravnih lica i stranih pravnih lica.
Razmišljali smo o tome da li ovaj krug subjekata treba proširiti sa terorističkim organizacijama. Međutim, dubljom analizom, shvatili smo da ne postoji jedinstvena definicija terorističkih organizacija, smatrali smo da to u ovom trenutku nije neophodno uvrstiti u ovaj zakon. O tome će više govoriti i moj kolega Neđo Jovanović.
Međunarodne mere mogu biti različite po svojoj vrsti, mogu se odnositi na diplomatske odnose, ekonomske i finansijske odnose, različite vrste saobraćaja, trgovine naoružanjem, raspolaganje imovinom i sredstvima i na zabranu ulaska u Republiku Srbiju i prelaska preko njene teritorije, odnosno naše teritorije.
Što se tiče trgovine oružjem, to je takođe jedna od naših obaveza koju moramo da ispunimo, s obzirom da smo prihvatili određeni broj konekcija i ugovora od strane, koje su usvojene u Generalnoj skupštini UN, pre svega to je ugovor o trgovini naoružanjem, koji definiše načine trgovine naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene.
Ove mere ograničenja su multilateralnog karaktera, odnosno mere koje primenjuju međunarodne organizacije, u kojima je Republika Srbija član i u obavezi je da poštuje odluke tih organizacija, kao i organizacija gde Srbija nije član, ali je primena tih mera u spoljno-političkom interesu Republike Srbije, kao što je to slučaj sa EU, ali i unilateralne, tj. mere ograničavanja koje Republika Srbija uvodi po drugom osnovu u skladu sa međunarodnim pravom.
Svi organi Republike Srbije su obavezni da primenjuju mere predviđene ovim zakonom. Od organa državne uprave, odnosno ministarstva i drugih organa, preko organa lokalnih samouprava, pa do fizičkih pravnih lica, u obavezi su da primenjuju ove mere i da informacije o ovim merama i takve informacije su u obavezi da dostave Ministarstvu nadležnom za spoljne poslove, koje će te informacije prosleđivati međunarodnim organizacijama, koja je donela odluku o primeni mera ograničenja na njihov zahtev.
Takođe, ovim zakonom je regulisano vođenje evidencija o merama ograničenja, i to na način da se u potpunosti usklađuje sa propisima koji se odnose, odnosno koji uređuju oblast zaštite podataka o ličnosti i tajnosti podataka.
Tačno su nabrojani podaci koji se evidentiraju za pravna i za fizička lica, kao i mere ograničenja koje se primenjuju, s tim što se takvi podaci brišu iz evidencije nakon pet godina od prestanka primene mera ograničenja.
Ova oblast do sada nije bila regulisana zakonom i na ovaj način se u potpunosti eliminiše mogućnost manipulacije ovakvim podacima. Pored toga, do donošenja ovog zakona, u Srbiji nije postojao opšti pravni akt koji bi regulisao ovu oblast, odnosno uvođenje, sprovođenje i ukidanje međunarodnih mera ograničenja, gde se to radilo na osnovu Ustava Republike Srbije, koji u članu 16. predviđa da opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i ratifikovani međunarodni ugovori, postaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i kao takvi se neposredno primenjuju.
Ovim zakonom Srbija dobija opšti pravni akt kojim se uređuje ova oblast. Kao što je i predsednik, šef poslaničke grupe SPS, rekao, poslanici SPS će glasati i za ovaj predlog zakona, kao i za ostala dva predloga zakona iz ovog jedinstvenog pretresa. Ja se zahvaljujem.

Reč ima Dragan Nikolić.
Nije tu.
Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.
Uvaženi ministre, prvi potpredsedniče Vlade, kao što je već nagovešteno od strane mojih kolega, a pre svega predsednika poslaničke grupe SPS, nesumnjivo je da ceo set ovih zakona o kojima danas raspravljamo će biti podržan i da će poslanička grupa SPS za iste glasati u danu za glasanje.
Predmet moje diskusije će biti, kao što je to učinio i uvaženi kolega Vanja Vukić, jedan od zakona koji sigurno po jednoj posebnoj težini treba da bude i na poseban način akcentiran. Onako kako ću ga ja predočiti, to će biti više sa formalno-pravnog aspekta, pri čemu moram da istaknem nešto što niko od prisutnih, a naročito građani Republike Srbije neće dovesti u sumnju.
Upravo je ova Vlada Republike Srbije, na čijem je čelu premijer Vučić i vi uvaženi ministre kao prvi potpredsednik Vlade, uspela da uradi nešto što nijedna prethodna vlada nije uspela, a to je da Republika Srbija, upravo preko ovakvog zakona i zakonodavnog procesa u kome mi aktivno učestvujemo, dođemo do toga da imamo situaciju da smo od zemlje koja je bila predmet sankcija, koja je bila meta sankcija, dođemo do zemlje koja ulazi ili prolazi kroz vrata EU i postaje nesumnjivo stalni član EU, sa zakonima koji regulišu, upravo one materije koje se vezuju za određena ograničenja koja ovaj zakon propisuje.
Ovo je uspeh, nesumnjivo nemerljiv uspeh Vlade Republike Srbije, ponoviću, uspeh koji do sada nije učinjen, uspeh koji do sada niko nije mogao da dostigne, barem ne na ovaj način i ne u ovim razmerama.
Zbog čega ovo ističem? Ističem iz dva jednostavna razloga. Prvi razlog je što se, kao što je rečeno u uvodnom izlaganju predlagača prvog potpredsednika Vlade, postiže harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Međutim, to nije jedini razlog. Jedan od veoma važnih razloga jeste činjenica da se upravo preko ovakvog zakonskog akta Republika Srbija, pojavljuje kao jedan od nosilaca bezbednosnih aktivnosti u jednom konceptu bezbednosti ne samo Evrope, već i širom sveta.
Mi, aktivno učestvujući, pre svega, preko Vlade Republike Srbije, premijera, ministra spoljnih poslova i samog ministarstva, smo uspeli da dođemo do nečega što odavno nismo imali, a to je da bezbednosne institute, onako kako su definisani međunarodno-pravnim aktima, sistematizujemo u jedan zakon. Sva ova ograničenja upravo imaju taj smisao.
Ako govorimo o nadležnostima, a moramo govoriti o nadležnostima, onda je Vlada dobila jednu od izuzetno značajnih nadležnosti, a ta nadležnost se manifestuje u donošenju odluka o uvođenju ili ukidanju odgovarajućih ograničenja, shodno odgovarajućim međunarodnim pravnim dokumentima, međunarodnim aktima, kao pravnom osnovu za uvođenje takvih ograničenja.
Prema tome, treba zarad građana reći da ovde parlament ima jednu jedinu obavezu da se ovakav zakon izglasa, da se izbegnu političke spekulacije, da se izbegne sve ono što podrazumeva političke intrige ili spletke. Ovaj zakon nije usmeren ni protiv koga, ali je zato usmeren u korist Republike Srbije. Ovaj zakon apsolutno nema nikakve implikacije prema bilo kojoj državi sa kojom Srbija sarađuje, naročito ne prema Rusiji. Ovaj zakon nije preteča bilo čega što može da se podvede pod nekakvo narušavanje nekog našeg međunarodno-pravnog položaja i izuzetno dobro izgrađenog odnosa sa našim međunarodnim partnerima, a tu pre svega mislim i na Rusku Federaciju.
Dakle, ovim zakonom se postiže ono što od nas s jedne strane EU traži, s druge strane, što od nas traže međunarodni dokumenti, a s treće, i po meni najvažnije strane i najvažnijeg aspekta, jeste preuzimanje obaveza kako bi se zaštitili interesi Republike Srbije. I tu, uvažena gospodo, građani Republike Srbije, narodni poslanici, mi imamo jedan prilično jasan zakon i sve današnje kritike koje su postavljene na jedan, hajde da kažemo, više nejasan, nedovoljno jasan način, iako imamo podršku čak i od opozicije za ovaj zakon, jednostavno ne stoje.
Moram stoga da podvučemo nekoliko delova iz ovog zakona koji su suštinski. Ako smo već govorili o bezbednosnom konceptu, a moramo da govorimo o bezbednosnom konceptu kao prvorazrednom interesu Republike Srbije, do koga je ova Vlada, Vlada Republike Srbije došla, onda ćemo reći da je uspostavljanje i očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti upravo taj prevashodan interes. Naravno, ni u kom slučaju u sublimaciji tih interesa ne zaostaje ni poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali i poštovanje drugih međunarodnih obaveza.
U tom smislu, sve one mere ograničenja koje su sistematizovane u ovom zakonu daju puni efekat i ja sam uveren, kao i poslanička grupa SPS, kojoj pripadam, da će u praktičnom smislu upravo taj efekat biti stoprocentan. Zašto? Zbog toga što su vrste međunarodnih mera i ograničenja, nekad smo ih, nažalost, i mi trpeli, češće neopravdano, nego opravdano, ali smo prošli i kroz tu fazu razvoja, evoluirali i došli do ovoga do čega danas dolazimo, odnosno što imamo.
Da li ćemo primenjivati neku od ovih mera, da li će to biti prekid diplomatskih odnosa, da li će to biti potpuni ili delimičan prekid ekonomskih i finansijskih odnosa, prekid saobraćaja, zabrana trgovine, zabrana ulaska na teritoriju Republike Srbije, raspolaganje imovinom koje, zarad građana moramo reći, u ovoj situaciji predstavlja zaista leks specijalis, zbog toga što je po našem Ustavu, zbog toga što je po našem Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa pravo svojine apsolutno i neprikosnoveno pravo, ali kad je u pitanju međunarodni interes i interes Republike Srbije u međunarodnim okvirima, ono se mora ograničiti i ograničava se upravo shodno tim međunarodnim dokumentima.
Kao pravnik moram da se pozovem i na Veliku povelju o slobodama i pravima čoveka i građanina – Magna karta libertatum, koja je sadržana kao osnovni postulat u svim međunarodnim dokumentima, koje su donele i UN i međunarodne organizacije, gde smo i mi potpisivali odgovarajuće i sporazume, ovde ih potvrđivali, odnosno verifikovali, a nakon toga vrlo uspešno primenjivali.
Naravno da sve ono što je sistematizovano u ovom zakonu podrazumeva jako kvalitetna rešenja. Moram da istaknem još jedno od rešenja za koja smatram da ovde predstavljaju razlog da možemo biti sigurni da će se ovaj zakon u praktičnom smislu reči pojaviti kao jako, jako dobar zakon, a to je činjenica da će praćenje ovog zakona biti izvršeno od strane radne grupe koju će formirati Vlada Republike Srbije i koja će biti nadležna da vrši monitoring ili nadzor nad svim onim što ovaj zakon propisuje, sve ono što je u ovom zakonu normirano, da li će biti u praktičnom smislu realizovano ili neće. Mi poslanici SPS smo uvereni da će to zaista tako i biti.
Moj uvaženi kolega Vukić Vanja je otvorio jedno pitanje koje je isključivo pravne prirode – zašto ovim zakonom nisu obuhvaćene i terorističke organizacije? Nije za to kriv predlagač, niti može za to biti kriv predlagač i predlagač ne može da snosi odgovornost zbog čega teroristička organizacija kao pravni institut nije definisana odgovarajućim međunarodnim aktom, odgovarajućim međunarodnim dokumentom. Ali, zato i kao Vlada Republike Srbije, a i mi koji učestvujemo u zakonodavnom procesu treba da budemo na neki način inicijatori da se međunarodna tela, međunarodne organizacije, pa i UN, kada se budu kreirala nova međunarodna dokumenta, da poseban tretman terorističkim organizacijama ne kao delu neke društvene pojave, ne kao delu neke društvene organizacije, ne kao delu bilo čega, već da to bude jednostavno definisan međunarodno-pravni institut koji podrazumeva odgovarajući pravni tretman, odnosno odgovarajuću regulativu shodno kojoj ćemo se i mi odrediti. Tek tada ćemo imati ono čemu težimo u pravnom smislu reči, a to je celovitost u normiranju, odnosno celovitost jednog zakona.
Mi poslanici SPS ćemo istrajavati na tome, zbog toga što smatramo da je ovaj zakon izuzetno dobar. Biće svakako još kompletniji i kvalitetniji onog trenutka kada i međunarodna dokumenta budu i kvalitetnija i kompletnija, a to će svakako i biti.
Naravno da na samom kraju želim da istaknem činjenicu da upravo zbog ovakvog predloga zakona za koji smatram da treba da bude uzor mnogim drugim sistemskim aktima, mnogim drugim sistemskim zakonima, ne samo što ćemo ga podržati, već izražavamo uverenje da će ova Vlada u istom formatu do 2020. godine nastaviti aktivnosti koje su sada započeti, da će ova Vlada, u uverenju da bude u istom formatu, završiti sve ono što je započela, uspeti da realizuje sve one ciljeve koje je proklamovala, da ćemo 2020. godine ući kroz vrata EU i da ćemo 2020. godine, bez obzira na sve sumnje koje su danas istaknute i bez obzira na sve konfuzije u određenim stavovima koji su izneti, da će ova Vlada dati pečat Srbiji kao stalnom članu EU.
Ja vam se, uvaženi ministre i prvi potpredsedniče Vlade, u ime svih nas u poslaničkoj grupi SPS, zahvaljujem na jednom izuzetno kvalitetnom predlogu zakona koji ćemo kao cela većina sigurno usvojiti u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze tri sporazuma, odnosno tri predloga zakona na sporazume iz oblasti spoljne politike.

Ono što na samom početku moram da istaknem jeste da je ova Vlada, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i, naravno, na čelu sa vama gospodine Dačiću, kao ministra spoljnih poslova, u prethodnom periodu i za ovo vreme, učinila velike napore i pokazala svojom odgovornošću i svojom ozbiljnošću da je Srbija, ne samo aktivni saradnik, već i aktivan partner koga prepoznaje čitava Evropa, čitav svet, i da je, na kraju krajeva, Republika Srbija, kada se posmatra na regionalnom nivou, u okruženju neposrednih država, bivših republika SFRJ, svakako lider.

Najpre želim da kažem da su ova tri sporazuma značajna sa tri aspekta. Prvi aspekt je dalje uspostavljanje dobrih bilateralnih odnosa između država. Ovde se konkretno radi na uspostavljanju dobrih bilateralnih odnosa, koje inače i imamo, između Vlade RS i Vlade Libana, kada se tiče o ukidanju viza za službene i diplomatske pasoše.

Ono što svakako moramo da napomenemo jeste da je ova Vlada i vaše ministarstvo spremno da na odgovoran i ozbiljan način i dalje vodi bilateralnu politiku.

Sa aspekta bezbednosti i sigurnosti Republike Srbije, sa aspekta uspostavljanja adekvatnog pravnog okvira, kada su u pitanju konvencije, odnosno kada su u pitanju rezolucije UN, moram da istaknem potvrđivanje Zakona o međunarodnim merama ograničavanja koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u UN, a proizilaze naravno iz Povelje UN, iz Glave VII, član 41. koji se odnosi na međunarodne mere ograničavanja.

Zašto je ovaj zakon važan sa aspekta Republike Srbije? Zato što se međunarodne mere ograničavanja… Pravi se pravni okvir i utvrđuje se procedura uvođenja, izvršavanja i ukidanja međunarodnih mera ograničavanja, utvrđuje se tačna koordinacija i nadležnost nadležnih institucija, utvrđuje se način vođenja evidencije, utvrđuje se prema kome mere obezbeđivanja mogu biti primenjene, utvrđuje se koje su vrste tih mera i utvrđuje se, naravno, prekršajna odgovornost.

Ono što moram da napomenem jeste da je za sprovođenje ovog Zakona o međunarodnim merama ograničavanja nadležno Ministarstvo inostranih poslova, ali Ministarstvo inostranih poslova formira i radnu grupu koja je zadužena za praćenje ovih mera.

Takođe, sa nivoa transparentnosti, onoliko koliko je neophodno, moram da istaknem da međunarodne mere ograničavanja Ministarstvo predlaže Vladi, Vlada donosi odluku, a one se objavljuju u „Službenom glasniku RS“.

Naravno, moram da napomenem da je potvrđivanje ovog zakona itekako značajno sa aspekta pristupanja Republike Srbije EU i odnosi se na Poglavlje 31, a to je spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Moram da istaknem da je u nacionalnom programu pristupanja Republike Srbije EU, kao jedan od prioriteta, upravo ovo i navedeno.

Kada je u pitanju Madridska konvencija, moram da istaknem da je ona doneta još 1980. godine, da se sa pristupanjem ovoj konvenciji počelo 1981. godine, da je Republika Srbija od 2003. godine članica Saveta Evrope i da potvrđivanje ove konvencije ima, pre svega, veliki značaj, sa aspekta prekogranične saradnje država, kao i saradnje lokalnih i regionalnih samouprava.

Madridska konvencija, takođe moram da istaknem, da dodatnim protokolima, sem sporazumima, predviđa i međugraničnu saradnju država koje se teritorijalno ne graniče. Znači, moguća je saradnja između država koje se teritorijalno ne graniče.

Takođe, ona priznaje dva modela kod donošenja sporazuma. Jedan model je u isključivoj nadležnosti država, kada su u pitanju sporazumi o prekograničnoj saradnji, a drugi model je potpisivanje ugovora, sporazuma, statuta između teritorijalnih zajednica ili vlasti, a u skladu sa njihovim međunarodno pravnim kapacitetima i nacionalnim zakonodavstvom.

Moram da istaknem da je Republika Srbija prilikom potpisivanja ove konvencije podnela izjavu u kojoj je naglašeno da Republika Srbija, upravo kod potpisivanja ovih ugovora i sporazuma koji se odnosi na teritorijalne zajednice ili vlasti, jedina ima međunarodno pravni kapacitet i jedino ima međunarodno pravni subjektivitet, kada su u pitanju ovakvi sporazumi.

Ovakav sporazum, potvrđivanja ove konvencije, je itekako značajan za Republiku Srbiju, značajan je i sa lokalnog i sa regionalnog aspekta, zato što on zadire u poboljšanje kvaliteta života građana jedne zemlje, odnosno jednog regiona ili jedne lokalne samouprave, a upravo iz razloga što se sporazumi mogu potpisivati kako bi došlo do privrednog jačanja, do ekonomskog jačanja, do jačanja u oblasti turizma, u oblasti kulture, do jačanja, na kraju krajeva, efikasnosti izvršavanja svojih zadataka nadležnih lokalnih samouprava, regionalnih zajednica, a samim tim i države.

Srpska napredna stranka čvrsto stoji na putu evropskih integracija. U prošloj godini, što se tiče spoljne politike, postignut je jedan istorijski uspeh, a to je otvaranje Poglavlja 32 i 35. Smatramo da i usvajanje i ovih zakona pokazuje evropsko opredeljenje ove vlade i SNS u Danu za glasanje podržaće sva tri sporazuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Uvaženi ministre, prvi potpredsedniče Vlade gospodine Dačiću, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji a to je gad Niš.
Govoriću o setu ovih zakona, ali staviću akcenat na Zakon o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti.
Republika Srbija je članstvom u Savetu Evrope od 3. aprila 2003. godine prihvatila niz obaveza među kojima i pristupanje konvencijama Saveta Evrope. Madridska konvencija ima za cilj podsticanje saradnje lokalnih i regionalnih vlasti među državama potpisnicama putem zaključivanja sporazuma o prekograničnoj saradnji, a radi unapređivanja privredne saradnje, regionalnog razvoja, urbanog i seoskog razvoja, transporta, turizma i svega ostalog.
Ja ću ovde govoriti o onim konkretnim stvarima, baš što se tiče delokruga rada lokalnih samouprava pošto dolazim, rekao sam malopre, iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja ima dosta problema kao i ostale opštine u jugoistočnoj Srbije, a i u ostalim delovima Srbije. Ali ja ću se više osvrnuti na ovaj deo jugoistočne Srbije gde je veliki problem što se toga tiče i gde će potpisivanjem i potvrđivanjem ovog sporazuma dati mogućnost da lokalne samouprave mogu mnogo lakše i mnogo brže da konkurišu, da dobiju sredstva prekogranične saradnje i na taj način sutra da mogu poboljšati sebi uslove života, za sebe, za svoje gradove, za svoja sela.
Znači, po prvi put, kako smo malopre čuli, Madridska konvencija je, početo je sa njom da se radi još davne 1981. godine, ali konačno ćemo sada uspeti i da je ratifikujemo, potvrdimo i na taj način damo mogućnost da i država Srbija stane iza tih lokalnih samouprava, iza tih lokalnih zajednica i da ukoliko ima veliki broj tih lokalnih zajednica koje ne mogu konkurisati, odnosno mogu konkurisati ali nemaju dovoljno sredstava da obezbede za učešće u tim projektima, potvrđivanjem ovog sporazuma imaće mogućnost da te lokalne samouprave konkurišu, da dobiju sredstva i na taj način da poboljšaju živote svojih građana na tim teritorijama.
Kao što smo malopre čuli od mojih prethodnih kolega i govornika, ja ću kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set svih ovih zakona, jer stvarno u potpunosti podržavam pravac Vlade koju vodi naš premijer gospodin Vučić, zajedno sa vama potpredsedniče Vlade, gospodine Dačiću i siguran sam ćemo potpisivanjem ovog protokola i potvrđivanjem ovog sporazuma, daćemo mogućnost mnogim lokalnim samoupravama, moći će da konkurišu, da dobiju sredstva i na taj način da obezbede bolje uslove života.
Stavljamo akcenat na poljoprivredu, jer mislim da je poljoprivreda osnovni element u razvoju naše zemlje, a sa posebnim osvrtom na ovaj deo jugoistočne Srbije gde nam je priroda dala sve, gde možemo preko ovih projekata prekogranične saradnje, uz podršku, normalno, kako sam rekao malopre Vlade i našeg premijera gospodina Vučića, da svi zajedno obezbedimo lokalnim samoupravama po prvi put garanciju, jer do sada država Srbija nije imala mogućnost. Tek potpisivanjem ovog sporazuma moći će da se potvrdi i da te lokalne samouprave, ukoliko nemamo sredstava za učešće, da dobiju i da garantuje država Srbija.
Na taj način sutra ćemo obezbediti siguran sam, pristupne puteve u svim našim opštinama sa, kako sam malopre govorio, brdsko planinska područja, seoska naselja su veoma ugrožena, gde ćemo na ovaj način moći da gradimo našim selima i vode, i kanalizaciju, i pristupne puteve. Konkretno, recimo, u mojoj opštini ima veliki broj pećina koje su veoma interesantne, gde ćemo preko ovih projekata prekogranične saradnje da rešavamo prilazne puteve do tih pećina, obezbediti turiste i kroz te turiste dati mogućnost da se proda kvalitetni svrljički sir, svrljički belmuž, odnosno svrljička vijagra, svrljička jagnjetina, a i ostali proizvodi iz naše okoline, kao što je pirotska kobasica i ostali stvarno kvalitetni proizvodi iz naših opština.
Opština Svrljig iz koje ja dolazim je konkurisala sada za tri projekta prekogranične saradnje, gde očekujem da ćemo uspeti putem ovih projekata da završimo započetu sportsku halu koja je započeta davne 1995, 1996. godine. Siguran sam da ćemo kroz ovaj projekat prekogranične saradnje uspeti da rešimo i kolektor za otpadne vode i da na taj način omogućimo da Timok bude čistiji i zdraviji gde ćemo moći mnogo lepše i bolje da se bavimo turizmom, ribolovom.
Računam da ćemo ovim projektom obezbediti određena sredstva za obnovu kulturnog centra gde ćemo kroz to obezbediti jedan muzej, jer kroz naš Svrljig nekada davno su tu bili rimski putevi gde ima velikih iskopina, gde ima veoma kvalitetnih stvari koje su nađene u prethodnom periodu, a nemamo muzej i želimo na ovaj način da dobijemo sredstva i da sutra otvorimo muzej gde će siguran sam doći veliki broj ljudi, jer kao što svi znamo i naša Vlada, i naš premijer i naša potpredsednica Vlade gospođa Zorana Mihajlović je rekla u prethodnom periodu da će biti izgradnja puta od Svrljiga prema Staroj planini gde ćemo imati mogućnost rešavanja tog puta, aerodroma u Nišu, da dovedemo što veći broj turista iz EU, iz svih ostalih zemalja sveta, da dođu do Niša, da obiđu Niš, sve lepote grada Niša i okoline. Da dođu preko Svrljiga i da normalno odu preko tog puta koji je i najbliži od Svrljiga prema Staroj planini, tamo da odu, da obiđu, da se tamo odmore i na taj način ćemo mi iskoristiti ova sredstva koja daju mogućnost da lokalne samouprave mogu da konkurišu.
Siguran sam da potvrđivanjem i potpisivanjem ovog sporazuma ćemo dati veću mogućnost da te lokalne samouprave, gde je akcenat na jugoistok Srbije, jer smo imali niz projekata prekogranične saradnje gde su mogli da konkurišu samo određeni regioni. Pozivam sve nadležne, siguran sam da će Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom prepoznati jugoistok Srbije gde postoji velika potreba za pomoć države, a sa druge strane, ovakvim potpisivanjem ćemo imati i pomoć i sredstva od EU. Na taj način ćemo omogućiti i nova zapošljavanja, evo juče smo videli u Vranju otvaranje nove fabrike gde smo dobili novih 1.200 radnih mesta. Siguran sam da ćemo u toku ove i naredne godine staviti akcenat i rešiti problem u ostalim delovima jugoistočne Srbije.
Voleo bih da neke stvari odradimo u Svrljigu, Knjaževcu, Babušnici i Beloj Palanci i svim tim delovima naše lepe Srbije, jer kao što sam malopre govorio priroda nam je dala sve. To treba iskoristiti, zaštititi životnu sredinu kroz projekte prekogranične saradnje. Ponovo napominjem, potvrđivanjem ovog sporazuma država Srbija će biti garancija da će se neke stvari završiti, a sa druge strane biće i garancija za učešće, jer smo svedoci da veliki broj lokalnih samouprava nemaju ta osnovna sredstva, tih 10% do 15% da budu učesnici u projektima gde se kroz ove projekte mogu dobiti još veća sredstva.
Kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasaću za set svih ovih predloga zakona sa zadovoljstvom, jer sam siguran da će naša Vlada na čelu sa našim premijerom, gospodinom Vučićem nastaviti u narednom periodu da radi punim kapacitetom uz podršku kompletnog dela našeg naroda, jer sam siguran i to sto posto da ćemo ući u EU zajedno sa našim premijerom gospodinom Vučićem i sa svima koji su tu, da će naša zemlja Srbija osetiti blagodeti EU. Sa druge strane, normalno, mi ćemo koristiti i one pogodnosti koje imamo sa Ruskom Federacijom, jer mislim da je to pravi način. Još jednom ponavljam, naša Vlada vodi pravu politiku i po prvi put smo najprepoznatljiviji na Balkanu i u ovom delu Evrope kao zemlja koja ima kapaciteta, koja ima pravog lidera koga cene svi u svetu. Još jednom ponavljam, glasaću za set svih ovih zakona, za predloge, za potvrđivanje sporazuma sa zadovoljstvom kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste SNS.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su sve poslaničke grupe manje više saglasne da pred sobom imamo tri dosta dobra zakona. Da smo da ne kažem, apsolutno saglasni, mi smo, ali da će ministar, Vlada razmotriti amandmane koji su dati siguran sam da možda ona sporna pitanja koja imamo u ovom trenutku a kojih je jako malo i rešimo kroz amandmane u raspravi o amandmanima.

Ova tri zakona možda nisu velika po svom obimu, ali su izuzetno značajna. Pre svega predstavljaju međunarodnu obavezu Srbije sa jedne strane, zatim su isto tako značajna za integraciju Srbije u međunarodni pravni poredak gde zaostajemo iz poznatog razloga, devedesete su učinile svoje. Značajne su i za ekonomiju Srbije, jer podstiču razvoj namenske industrije sa jedne strane, a naročito kada je u pitanju Zakon o prekograničnoj saradnji, omogućavaju i razvoj ekonomije prigradskih opština pre sveta i naravno cele Srbije, jer je ta konvencija izuzetno bitna pre svega u tom ekonomskom delu.

Ono što je važno istaći u ovom trenutku jeste da se meni čini da pre svega ovaj zakon koji se odnosi na mere ograničenja je izuzetno značajan kada je u pitanju bezbednost građana Srbije.

Činjenica je da globalizacija sa sobom nosi dosta dobrih stvari u skoro svim oblastima, ali isto tako da globalizacija podrazumeva i povećanje bezbedonosnih rizika u svetu za sve zemlje i za sve građane, a isto tako podrazumeva i veći rizik za građane Srbije i bez dobre saradnje sa ostalim zemljama, bez dobre saradnje sa međunarodnom zajednicom, sasvim sigurno da te bezbedonosne pretnje nije moguće tako lako rešiti.

Znači, u tom smislu, naravno, kao što rekoh, najbitniji je zakon o merama ograničenja i taj zakon osim mira i bezbednosti koji treba da omogući građanima naše zemlje, isto tako generalno omogućava i poštovanje ljudskih prava i međunarodno humanitarno pravo u potpunosti i poštuje i sankcioniše one koji se ne pridržavaju tih principa u međunarodnom pravnom poretku.

Treba isto tako reći da kada su u pitanju sankcije, sasvim je sigurno mi nosimo jedan ožiljak iz devedesetih godina i u neku ruku postoji i jedan grč kada je u pitanju ovaj zakon, ali s obzirom da su međunarodne prilike menjaju, da se bez sumnje javlja jedan multipolarni svet, da zemlje u razvoju jako brzo napreduju, da traže svoj glas u međunarodnim institucijama, uveren sam da ćemo ubuduće imati mnogo kompleksniju jednu međunarodnu politiku i u tom smislu sve mere koje se budu donosile u Ujedinjenim nacijama, u Savetu bezbednosti biće mnogo izbalansiranije i mnogo odmerenije za razliku od onih prema kojima smo mi bili izloženi devedesetih godina.

Mere se izuzev ekonomske blokade, pre svega, odnose na trgovinu oružjem, na kretanje lica, na raspolaganje imovine pojedinih lica i u tom smislu mere ekonomske blokade su jedna krajnja mera koja se relativno retko donosi.

Sam zakon je dobar i u onom delu u kome obavezuje sve institucije Srbije, znači, s jedne strane ih obavezuje i jasno definiše njihovu odgovornost, naravno i procedure koje se sprovode po ovom zakonu, ali je dobar i za one prema kojima se mere ograničenja sprovode.

Znači, pravna i fizička lica koja potpadaju pod ove mere ograničenja imaju svoja prava koja su definisana zakonom, pre svega, u oblasti zaštite podataka o ličnosti, zatim imaju pun uvid u evidenciju. Omogućava se ispravka podataka koji su u toj evidenciji, omogućava se i brisanje tih podataka ako se dođe do saznanja da su uvedene nekom greškom, pa i raspolaganja delom imovine, ukoliko im je to pogrešno.

Tako da i sa te strane imamo jedan kompletan zakonski projekat koji treba u svakom smislu podržati i pohvaliti, pohvaliti Vladu, pohvaliti ministarstvo i da kažem izbalansiran je i prema međunarodnoj zajednici i prema onima kojima se mere ograničenja uvode.

Što se ovog drugog zakona tiče o prekograničnoj saradnji, dobro je što su danas predstavnici manjina izrazili jako puno pohvala u vezi ovog zakona, jer je sasvim normalno da su oni najzainteresovaniji za ovaj zakon, jer se u prigraničnim opštinama nalazi i možda najveća koncentracija nacionalnih manjina u Srbiji, što je sasvim normalno i što se dešava i u ostalim zemljama Evrope i sveta.

Dobro je što taj zakon, ta konvencija koju zakon o konvenciji koji usvajamo, ne podrazumeva samo privrednu saradnju. On podrazumeva saradnju u skoro svim oblastima života i rada. Znači, saradnju kada je u pitanju regionalni razvoj, kada je u pitanju transport, turizam, ekologija, kultura.

Siguran sam da će nam biti zadovoljstvo svih prekograničnih opština i da će značiti ozbiljan, naravno, pre svega, ekonomski, ali i svaki drugi napredak tih sredina.

Ono što je po meni dobro u samom zakonu što on, odnosno konvencija omogućava različite modalitete kada je u pitanju sporazum koji se potpisuje i što, s druge strane, isto tako podrazumeva potpunu ravnopravnost zemalja koji potpisuju tu konvenciju.

Što se Zakona o vizama tiče, ukidanju viza između Libana i Srbije, to je samo početak, rekao bih, jedne mnogo bolje saradnje između naše dve zemlje. On su u ovom trenutku odnosi na diplomatske, specijalne i službene pasoše, ali s obzirom na stanje na Bliskom Istoku, stanje bezbednosti, s obzirom na veliki broj migranata u ovom trenutku, mislim da više od toga nismo ni mogli da očekujemo, ali sam sasvim siguran da će Vlada u narednom periodu dati sve od sebe kako se budu menjale međunarodne prilike, da se i u toj oblasti stvari popravljaju.

Znači, mi danas imamo po jednu ozbiljnu saglasnost poslaničkih grupa. To ujedno znači da imamo i sličnu viziju jedne spoljne politike Srbije u jednom narednom periodu, što je jako dobro.

Sa druge strane, da pohvalim i Vladu, znači, jedan fragmatizam sa kojim se Vlada rukovodi u oblasti spoljne politike. Siguran sam da što se tiče tog fragmatizma koji je već izražen, da će Vlada u tom smislu nastaviti i ubuduće i uveren sam da ćemo u danu kada ćemo imati prilike da prodiskutujemo o amandmanima, eventualno neke ispravke ovih zakona napraviti i da ćemo imati, moram da kažem, i ne tako čestu priliku da skoro svi poslanici Narodne skupštine glasaju za ove zakone. Hvala vam.