Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o sportu i odmah možemo da konstatujemo da je ovo oblast oko koje smo se svi gotovo složili da je zakon temeljan, da je zakon, transparentan.
Donet je u jednoj širokoj javnoj raspravi, da je u 10 gradova održana javna rasprava, da su svi relevantni učesnici bili uključeni u donošenju ovog zakona. Da zakon sadrži elemente antikoruptivnosti. Prema tome i zakon je antikoruptivan. Da je zakon usaglašen sa međunarodnim standardima i da je harmonizovan sa zakonodavstvom EU.
Zakon je u interesu sportista, da je zakon u interesu sportskih stručnjaka, da zakon na najbolji način štiti maloletna lica koja se aktivno bave sportom. Da je povećan obuhvat svih onih koji se bave sportskim aktivnostima, odnosno sportskim aktivnostima pa bilo to i kroz rekreaciju, da je u zakonu poseban akcenat stavljen na razvoj sporta u školu, u školama i visokoobrazovnim institucijama, da su škole i visokoobrazovne institucije u stvari stavljene sada u fokus, da je stavljeno bavljenje fizičkim aktivnostima deci i mladih, ali ne samo za postizanje vrhunskih sportskih rezultata, nego u smislu formiranja njihovog karaktera, u smislu njihove socijalizacije, u smislu njihovog pravilnog psihofizičkog razvoja, u smislu njihovog zdravlja, u smislu njihovog humanog odnosa prema drugima, u smislu razbijanja mnogih predrasuda.
Sportisti, posebno oni vrhunski svakako jesu idoli i jesu uzor mnogim mladim generacijama. Jedan od uzora mnogim mladim generacijama ste i vi, gospodine ministre, zajedno sa našim sportistima, vaterpolistima, košarkašima i drugim pojedincima, koji na svim kontinentima i meridijanima pronose slavu Republike Srbije i služe kao uzor mnogim mladim naraštajima.
Ono što je pozitivno svakako jeste i to što su zakonom tačno precizirane nadležnosti, što su zakonom precizirane nadležnosti svih nivoa vlasti, posebno su precizirane nadležnosti lokalnih samouprava, što lokalne samouprave će sada isključivo na osnovu pravilnika o utvrđenim kriterijumima moći da dodeljuju sredstva, što će lokalne samouprave morati tačan procenat da izdvajaju i za razvoj školskog sporta i predškolskog sporta.
Predškolski sport je u stvari u nadležnosti lokalne samouprave, a tu se radi o razvoju predškolskog uzrasta kroz igru, kroz razvoj motoričkih sposobnosti i kroz u stvari adekvatan psihološko-socijalni razvoj dece.
Takođe, moram da naglasim i aktivnosti Paraolimpijskog komiteta Republike Srbije, koji u svojoj nadležnosti ima razvijanje, saradnju i organizovanje takmičenja koja su od javnog interesa. U pitanju su osobe sa invaliditetom.
Takođe, moram da pohvalim i to da Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije će urediti kodeks sportskog ponašanja u cilju suzbijanja nasilja na sportskim terenima i u cilju, preveniranju u stvari u opšte nasilja, zakonom je predviđeno da će se formirati nacionalni savet za suzbijanje negativnih pojava. To nije samo suzbijanje nasilja, to je suzbijanje dopinga u sportu, suzbijanje nameštanja raznih utakmica i suzbijanja svih onih negativnih pojava.
U radu nacionalnog saveta za borbu protiv negativnih pojava, biće uključen kako ministar sporta, tako i ministar unutrašnjih poslova i ministar pravde, tako da će jednom koordiniranom aktivnošću, a sve ove negativne pojave zahtevaju koordiniranu aktivnost najviših nadležnih organa, svakako dovesti do smanjivanja negativnih pojava.
Ono što takođe želim da naglasim, to su aktivnosti koje sprovodi Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, koji je na jedan način servis Ministarstva za omladinu i sport. Aktivnosti zavoda za sport i medicinu sporta, ogleda se pre svega u edukaciji sportista. Inače je on i nacionalni trening centar.
Ono što takođe želim da naglasim, to je da je Zavod za sport i medicinu sporta u prošloj godini u opštini Priboj u jednoj osnovnoj školi „Branko Radičević“, prvi put izvršio sistematski pregled sve dece, koja pohađaju tu osnovnu školu, a to je 125 dece.
Takođe, moram da naglasim da su donirani i rekviziti i sportska oprema Atletskom klubu „Priboj“.
U toku je izrada projekta za atletsku stazu u Priboju i nadam se da će Ministarstvo sporta podržati i realizaciju i stavljanje u funkciju atletske staze.
Takođe, moram da napomenem da je Savez za sport i medicinu sporta u okviru kampanje, naravno, što i jeste jedna od njegovih nadležnosti, radi podizanja svesti koliko sport uopšte znači, održao jednu akciju pod nazivom „Šta treniraš“. Ona je takođe bila u Priboju.
Vama, gospodine ministre, moram da se zahvalim zato što ste pružili punu podršku Fondaciji Novaka Đokovića, koji je uložio sredstva i otvorio prvi teniski sportski teren, jer je Priboj mala opština, ali opština u Srbiji koja još od 1880. godine ima sportski teniski teren, odnosno, to je najstariji sportski teren u Srbiji.
Očekujem da ćete i vi vašim dolaskom u Priboj, s obzirom da znamo da ovaj zakon jeste životan, ali životan i zato što vi odlazite na teren i zato što vi sem što ste vrhunski sportista, što ste ranije bili, imate i realan uvid u realno stanje stvari. Ovo je i moj poziv vama da dođete i posetite opštinu Priboj.
Sport je jedna od pokretačkih snaga za ostvarenje milenijumskih ciljeva razvoja koji su definisani inače kroz rezolucije i kroz zahtev UN.
Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Goran Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući Skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je očigledno jedan iz zakona koji se u javnosti očekivao s posebnom pažnjom, zakon za koji se s razlogom očekuje da bude bolji nego ijedan dosadašnji, uredi delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Kao nekadašnji profesionalni sportista, a potom i rukovodilac u jednom od najuspešnijih košarkaških klubova juga Srbije, ističem zadovoljstvo što je posle perioda priprema i posebno duge provere brojnih skupova i ocena komplementnih ljudi, danas u ovom visokom domu pred nama formalno novi zakon, a u stvari su izmene i dopune Zakona o sportu, kako bismo usavršili i napravili boljitak svim sportistima, sportskim klubovima i organizacijama, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.
Konačno se približavamo pravoj privatizaciji u sportu, jer mišljenja sam da treba prekinuti neodgovorno trošenje sredstava svih obveznika, kako i neodgovorno odlučivanje po klubovima. Drago mi je da se ovim Predlogom zakona o sportu približavamo grčkom modelu, tačnije gde fudbal ima vlasnika, a košarka je brend, nešto kao u klubovima Panatenaikosa i Olimpijakosa.
Predlog zakona o sportu sadrži preko 180 članova, koji zahteva mnogo vremena i prostora. Zato ću se u okviru svog izlaganja osvrnuti samo na neke detalje koji posebno regulišu sigurnost svih učesnika sportskih aktivnostima.
Dobro je što je Predlog zakona o sportu vrlo precizno nabrojao sva prava i obaveze sportista, ali i predviđa zaštitu od onih koji bi da svojim činjenjem ospore, čak ukinu takva prava.
Svedoci smo brojnih natpisa i negativnih komentara o suspenodvanim ili osporenim pravima sportista koji im proističu iz ugovora sa određenom sportskom organizacijom.
Novi Predlog zakona ohrabruje sve one kojima je interes da se bavljenje sportskim aktivnostima odvija u skladu sa zakonom time što uređuje prava i obaveze menadžera i sportista.
Posebno me raduje zaštita prava sportista amatera sa kvalitetnim ugovorima o stipendiranju, a potom i uslova transfera. Maloletni sportisti s razlogom jesu dodatno sagledani, pogotovo oni koji prelaze iz manjih klubova u veće. Jedan od primera kako će bezbednosni aspekt bavljenja sportskim aktivnostima biti na željenom nivou jeste regrutovanje, školovanje, angažovanje i konačno nadzor koji vrše stručna lica angažovana u sportskim organizacijama.
Obaveza utvrđene zdravstvene sposobnosti postoji za sportiste koji se uključuju u organizovane sportske aktivnosti u oblasti sporta, a obaveze utvrđivanja posebne zdravstvene sposobnosti postoje najmanje jednom godišnje i za sportske stručnjake angažovane u radu sa sportistima.
Veoma je dobro što se u novom zakonu o sportu uvodi besplatan lekarski pregled za decu od šest do 14 godina, koji se obavlja u zdravstvenim ustanovama, Republičkom zavodu za sport i medicini sporta.
Kada je reč o bezbednosnom aspektu i sigurnosti koji nudi Predlog zakona o sportu nije nevažno insistiranje na obavezi sportskih organizacija da zaključe ugovore o osiguranju od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti, odnosno stručnog rada u sportu.
Takođe bih istakao kao novinu u okviru predloga zakona da se sportisti ne smeju izložiti sportskim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoršaju njihovo zdravstveno stanje. Naravno, doping je u sportu zabranjen u skladu sa zakonom. Takođe, zabranjeno je decu izlagati sportskim i fizičkim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoršaju njihovo zdravstveno stanje i da negativno utiču na psiho-socijalni i motorički razvoj ili obrazovanje.
Potrebno je naglasiti da je osiguranje vrhunskim sportistima koji igraju za reprezentaciju obavezno. Još uvek postoje nedoumice među klubovima koji nisu spremni da se udruže i da svi zajedno nastupaju kao tim, kako bi se smanjilo plaćanje osiguranja, a povećala premija osiguranja od rizika i time smanjio finansijski izdatak klubovima.
Dobro je što Predlog zakona nalaže da pedagoški rad sa decom mogu obavljati samo sportski stručnjaci koji imaju odgovarajuće više ili visoko obrazovanje u oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, odnosno položen stručni sportski ispit.
Predlagač zakona decom smatra sva lica koja imaju manje od 16 godina života. Ta granica nekome može i da zasmeta, ali ja iz sopstvenog iskustva i poznavanja međunarodne prakse primećujem da je i ovaj član zakona u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvima u evropskim zemljama koje imaju izuzetno razvijen sport.
Skrenuo bih pažnju na obavljanje stručnog nadzora posebno odabranih stručnih lica, koji ocenjuju da li stručni rad opravdava očekivanja i u skladu sa izrečenim ocenama predlažu preduzimanje određenih mera za unapređenje rada i otklanjanje uočenih nedostataka.
Dosadašnja praksa je pokazala da su u Republici ovu oblast kontrolisala tri sportska inspektora. Novina novog zakona je uvođenje sportskog inspektora na nivou svake jedinice lokalne samouprave, koji će na osnovu zahteva sportskog nadzornika moći da privremeno zabrani obavljanje određene sportske aktivnosti, odnosno delatnosti.
Materija u zakonu koja govori o sportskim udruženjima od osnivanja pa do prestanka rada i likvidacije razrađene u velikom broju članova i moj je utisak kako je tu primetan pomak u kvalitetu u odnosu na prethodna zakonska rešenja u sportu.
Ono što od novog zakona o sportu očekujem jeste ne samo oštrija selekcija ponuđenih projekata i programa, već je od posebne važnosti kontrola, realizacija, koju vrši nadležno Ministarstvo i jednom godišnje o korišćenju sredstava budžeta Srbije odnosi izveštaj Vladi Republike Srbije.
Odredbe članova novog zakona koje govore o kategorizaciji u oblasti sporta su dobro poznate javnosti, pa i svima nama.
U okviru zakona pohvalio bih određivanje Nacionalne strategije razvoja u sportu. U šestom poglavlju su školski i univerzitetski sport i fizičko vaspitanje dece predškolskog uzrasta predstavljeni dovoljnim brojem članova.
Kada je u pitanju naredno poglavlje, jasno i precizno se govori o sportskim objektima namenjenim obavljanju sportskih aktivnosti, odakle ću ja kao posebno obavezujuću istaći jednu rečenicu – sportski objekti moraju biti pristupačni osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Programsko finansiranje je koncentrisano na nivou jedinice lokalne samouprave kroz transparentno davanje programskih sredstava. Istakao bih činjenicu da je 15% programskih sredstava opredeljeno za rad sa decom, dok jednoj organizaciji, tačnije klubu nije dozvoljeno preusmeriti više od 20%, da se ne bi događalo da jedna organizacija povlači 70, 80 pa čak i 90% sredstava.
Primer dobre prakse kako se odvija projektno finansiranje u oblasti sporta je naravno grad Leskovac iz kog ja dolazim, gde se dodela obavlja na godišnjem nivou u dva dela, kako bi kalendarsku godinu uskladili sa takmičarskom sezonom kluba.
U Leskovcu projektnim finansiranje je obuhvaćeno 114 sportskih klubova, organizacija i udruženja, izdvojeno je oko 46 miliona u 2015. godini. Uvedeno je i novčano nagrađivanje ekipa koja osmo i prvo mesto, odnosno najviši rang takmičenja na međunarodnom nivou. Ovim zakonom otvara se mogućnost obrazovanja nacionalnog fonda za razvoj sporta.
Na kraju današnjeg izlaganja osvrnuo bih se na najvažniji član Predloga zakona o sportu, to je član 4. stav 1. koji jasno precizira da svako ima pravo da se bavi sportom i da sport nije samo privilegija bogatih, već da je neophodno da sport bude dostupan svima, a ne da bude samo još jedan trošak roditeljima. Novi zakon o sportu doneo je konkretna rešenja i ograničenja kada je u pitanju članarina.
Počeo sam današnje izlaganje sa osvrtom na neke dobre aspekte predloženog zakona o sportu. Završiću iznošenjem svog ličnog stava da mi predstavljamo sportsku naciju koja rađa sportske veličine, pa ću iskoristiti priliku da čestitam našim vaterpolistima, tako i našem teniseru Novaku Đokoviću na postignutim uspesima.
U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom SNS, glasaću, naravno, za usvajanje ovakvog zakona. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Hvala poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici i poslanice, za početak da kažem da nisam od onih koji će sada govoriti hvalospeve o sportistima. Oni jesu zaslužni i o njima sve najbolje i zaista mislim da ne treba to da se ponavlja ovde u parlamentu Republike Srbije, jer oni dovoljno govore na terenu o tome i ne želim da to upotrebljavam u neke druge svrhe.
Želim, gospodine ministre, da kažem da imam utisak da ništa bolje i ništa novo značajno niste ponudili u novom Predlogu zakona, barem kada je reč o sportu i o onim aspektima sporta koji najviše interesuju građane, koji najviše interesuju roditelje koji imaju decu u raznim sportskim klubovima i udruženjima.
Vi kažete u samom obrazloženju da je u Predlogu zakona zadržan znatan broj odredbi važećeg Zakona o sportu, odnosno sve one odredbe koje su se potvrdile u prethodne četiri godine primene tog zakona. Sada se navode se razlozi zašto se zakon menja.
Čini mi se da građani ne vide te pozitivne aspekte o kojima ste vi govorili ili ih ne vide na dovoljno jasan način, jer svedoci smo da stanje u sportu nije dobro, da stanje u sportu značajno nije dobro, da roditelji, koji danas teško izdržavaju teret ekonomskih poteškoća u našoj zemlji, ne mogu da finansiraju sve aktivnosti koje su potrebne za njihovu decu.
U tom smislu očekivao sam da zakonom definišete jasna pravila, barem kada je reč o finansiranju, jer nije dobro, ministre, kada postoje delovi zakona i članovi koji govore o tome da ćete vi rešavati, odnosno arbitrirati o tome koji programi mogu da budu prihvaćeni od strane ministarstva ili komisija koju ćete vi formirati u saradnji sa savezima i da onda ostavimo na slobodnom uverenju komisije ili vas koji to klubovi zaslužuju a koji ne, odnosno grane finansiranja od strane države.
Kada je reč o Pokrajini, isto tako. Ostavićete pokrajinskoj vlasti da odlučuje o tome kako će se sredstva trošiti, što je najvažnije nikakav nadzor i nikakvo izveštavanje se precizno ne definiše ovim zakonom. Očekivali smo to, gospodine ministre, a ne da se frazeološki govori o tome kako smo uskladili sve sa evropskim zakonodavstvom i kako će sada biti sjajno i bajno.
Mi donosimo zakone koji treba da se primenjuju, koji treba da budu od koristi građanima Srbije, a kada je reč o sportu da budu od koristi, pre svega, deci koja se bave sportom, školski sport je prioritet, prioritet je amaterski sport. To su prioriteti. Kada kažete da je prioritet na lokalnom nivou, da se ulaže u sportsku infrastrukturu, to postoji samo u jednom članu i to postoji u opštini.
Niste obavezali lokalne samouprave kako će da se ponašaju kada je u pitanju finansiranje sporta. Imate u obrazloženju onaj deo gde vi kažete, u odnosu na ostale evropske zemlje, da je to nizak procenat kada su u pitanju lokalne samouprave, ali je činjenica da se u Srbiji u lokalnim samoupravama finansiraju klubovi po partijskoj liniji, ili po kumovskoj liniji, ili po prijateljskoj. To je činjenica o kojoj moramo govoriti zato što ne postoje jasni kriterijumi, ne postoje pravila, ne postoji nadzor koji morate uspostaviti.
To se ponavlja u ovom predlogu. Zato kažem, nema prostora konstataciji da smo zadržali ono dobro, 80% stvari u ovom zakonu su ugovori, profesionalni sportisti sve ono što se tiče provizija, menadžera. Gde je čovek, gde je život, gde su deca koja će se baviti sportom? To je trebalo da bude prioritet, gospodine ministre. Mislim da je moglo više da se postigne ovim predlogom zakona. Mislim da je trebalo uzeti u obzir probleme koji se javljaju u oblasti sporta u svakodnevnom životu ljudi i da to bude neka vodilja za vas u Ministarstvu za sport. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite, gospodine Bojaniću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, gospođo sekretaru, gospodine državni sekretaru Peruničiću, gospodine pomoćniče ministra, bilo je zadovoljstvo provesti ceo radni dan sa vama i baš sam pomislio da nemam šta da kažem, jer bezmalo sve kolege su rekle sve o svih 184 člana zakona. Jedino o onom zadnjem 184. retko ko da je govorio.
Kolega Ivan Jovanović me je potakao da i ja nešto kažem, a da se ne ponovim. Kao što sam primetio i kolega Ivan Jovanović i kolega Stefanović su pričali o načinu finansiranja i to im je jedna jedina zamerka i primedba na ovaj zakona i par sitnih primedbi koje su imali iz poslaničke grupe SDS, itd.
Tvrdim i u zakonu lepo piše da lokalne samouprave imaju obavezu da usklade svoja akta sa ovim zakonom. Znači, u svakom slučaju, lokalne samouprave će uskladiti i znam da lokalna samouprava iz koje ja dolazim, u Kraljevu, je to već uradila i da će sigurno na transparentan način i primereno ovom zakonu biti sledeća podela sredstava za sport sačinjena i učinjena. U zakonu lepo piše da jedna sportska organizacija ili klub ne može nikako dobiti više od 20% od lokalne samouprave.
Ono što bih napomenuo i stvarno je teško bila šta reći, jer su sve kolege pomenule i ulogu javne vlasti u oblasti sporta, a to je tema o kojoj je prethodni kolega govorio. Kolege su pomenule i sve one evropske povelje koje ste vi primenili i koje su vam bile polazna osnova, kao i UN, za sačinjavanje ovog zakona.
Naznačio bih posebno da sva ona prateća akta, koja ste dostavili uz Predlog zakona, su tako lepo opisali upravo ono što ste vi učinili posle svih javnih rasprava, posle velikog rada u sačinjavanju ovog zakona. Znači, sve one analize, sve one uporedne podatke, sva ona ispitivanja koja ste obavili u oblasti sporta, morali su da dovedu do ovako dobrog zakona.
Ono što mi smeta i nadam se da će ovaj Predlog zakona to popraviti, mislim da to ministarstvo i pojedini sportski savezi rade, to je ne ujednačenost. Koleginica, mislim da je koleginica Ljiljana, je spomenula 11.145 ili koliko već imamo sportskih organizacija. Od toga je 3.700, 3.800 na teritoriji grada Beograda, dok na teritoriji grada Kraljeva, odakle sam ja, je 212, Užice, koje je približne veličine, 111 i dođemo do Crne Trave, odnosno Priboja koji ima 27, a dosta je veliki grad, koja ima samo jednu sportsku organizaciju.
Znači, to je nekakav zadatak ne Ministarstva, nego i lokalnih samouprava, da te nejednakosti ispravimo. A ono što sam pomenuo da Ministarstvo sporta i određeni sportski savezi čine sve da se te nejednakosti u Srbiji isprave, upravo govori primer, pre svega, ovog bazena velelepnog koji je iz arene već prebačen u Vrnjačku banju, koja je meni susedna opština. Primer grada Kraljeva, gospodin Perunišić je tu, reprezentacija Srbije u rukometu i ženska i muška, odigrali su svoju kvalifikacionu utakmicu u gradu Kraljevu, zahvaljujući pre svega njemu, a i onoj novoj i lepoj hali koja nije tu samo da bi služila da lepo izgleda i ko god prođe pored nje da je pohvali, nego da upravo našoj deci približimo sve te vrhunske sportiste, a da ne pominjem Dejvis kup, koji je u Kraljevu održan, odnosno meč između Srbije i Hrvatske, gde smo pokazali celom svetu kakvi domaćini možemo da budemo, i pozivam sve da tokom, odnosno krajem nedelje, dođete u Kraljevo na Fed kup, gde će naše teniserke na čelu sa Jelenom Janković, dostojno reprezentovati Srbiju u meču sa Španijom.
S obzirom da su kolege sve rekle, a i da nas dosta još uvek ima i da treba diskutovati, ja vam se zahvaljujem i u Danu za glasanje, u svakom slučaju, glasaću za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Suzana Šarac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi gospodine Peruničiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, sport je pre svega sistem vrednosti koje svako društvo treba da neguje i razvija. Sport ima višestruku ulogu u društvu, naravno, najvidljivija su takmičenja i vrhunski uspesi, ali sport ima i vaspitnu dimenziju, jer se deca uče timskom radu, disciplini, fer-pleju, poštovanju protivnika, kao i da gube i pobeđuju.
Sport ima i zdravstvenu dimenziju, jer fizička aktivnost predstavlja preventivu, a dobro zdravlje je preduslov za vrhunske rezultate. Sport ima i promotivnu dimenziju, pošto na najbolji mogući način predstavlja našu zemlju u svetu, a naši sportisti i klubovi pronose ime Srbije sa ponosom.
Imajući sve navedeno u vidu, sasvim je opravdana potreba za sistemskim uređenjem sporta na jedan moderan i sveobuhvatan način. Upravo zato je danas pred nama Predlog zakona o sportu.
Nadležno ministarstvo se pri izradi nacrta ovog zakona vodilo time da ima mnogo rešenja iz prethodnog zakona donetog 2011. godine, za koje je praksa pokazala da ih treba izmeniti, popraviti ili dopuniti.
Ja bih se u svom izlaganju osvrnula samo na neke od njih. Od 2011. godine, do danas, najviše je uređeno finansiranje na nivou države i tu su postavljena jasna pravila, ali na žalost, to se ne može reći i za finansiranje na nivou lokalnih samouprava. Najviše primedbi kako u toku pripreme nacrta zakona, kako je rekao ministar, zakonskog rešenja, tako i na javnim raspravama jeste na ne odgovarajuću podelu sredstava lokalnih samouprava. Upravo to predstavlja u ovom trenutku veliki problem za srpski sport.
Ono što će se ovim zakonskim rešenjem uvesti, jeste da svaka lokalna samouprava mora da donese pravilnik o finansiranju. Država je donela pravilnik, ali je ideja da i lokal, na svom nivou, donese pravilnik o finansiranju i da prepozna određene grane sporta po prioritetu za svoju lokalnu samoupravu.
Šta bi to trebalo da znači? Želja je da lokal donese svoju kategorizaciju sportova i da sami prepoznaju grane sporta koje su prioritet kod njih. Zna se da ne može svaka lokalna samouprava da ima sve sportove i da prosto ne može da izdrži da finansira sve, ali želja je da se dobije signal od lokala koje to grane sporta oni žele da favorizuju i da naprave strategiju za naredni period. I upravo zbog svega toga je pravilnik o finansiranju na nivou lokalnih samouprava izuzetno važan.
Takođe, velika stvar koja se uvodi ovim zakonom, jeste norma, gde se kaže da jednom klubu ne može da se dodeli više od 20% sredstava od ukupnih sredstava koja su opredeljena za sport u toj lokalnoj samoupravi. Urađena je detaljna analiza i pokazalo se kao praksa da pojedini klubovi na lokalu dobijaju čak i do 90% sredstava.
Dolazi se do toga da je na nivou lokala apsolutna nejednakost i upravo se ovim zakonskim rešenjem želi postići uvođenje jednakosti u sport i da napravimo mogućnost da sportovi koji do sada nisu imali priliku da dobijaju sredstva, koji npr. spadaju u manje popularne sportove, nemaju medijskog prostora i ne mogu da se nametnu sponzorima, da mogu od sada da očekuju veća sredstva od svojih lokalnih samouprava.
Takođe, traži se od lokalne samouprave da prati državu i odvaja sredstva i za infrastrukturne projekte, zatim da izdvaja određena sredstva za stipendije za perspektivne mlade sportiste. Jednom rečju, da i lokal u potpunosti prati strategiju države.
Predlogom ovog zakona se i te kako vodi računa i stavlja akcenat na omasovljenje sporta, prvenstveno mislim tu na bavljenjem rekreativnim sportom, što je veoma važno iz razloga što se, nažalost, susrećemo sa povećanim procentom deformiteta kod naše dece, kao i sa sve većim brojem gojazne dece i adolescenata.
Sport ne sme da bude privilegija, već mora da bude dostupan svim građanima i pogotovu deci, s toga cilj ovog zakona jeste da se smanje nameti roditeljima, da bi naša deca bila prvenstveno zdravija, a onda i što uspešnija u sportu.
Ono što je novina i veliki iskorak, jeste da se ovim zakonom uvode besplatni zdravstveni pregledi za decu od šest do 14 godina, što je za pohvalu. Rešeno je još jedno veoma bitno pitanje, a to je pitanje ugovora u sportu gde je bilo dosta zloupotreba. Na primer, talentovanim sportistima mlađih kategorija iz raznih sportova, menadžeri su nudili doživotne ugovore i oni su ih potpisivali. Tako su postali neka vrsta belog roblja, jer menadžeri koriste tešku ekonomsku situaciju i trajno ih vezuju za sebe.
Novi zakon određuje da rok na koji se potpisuje ugovor, može biti najduže na dve godine, s tim da se može obnavljati na isti period neograničen broj puta. Takođe, ovim zakonskim rešenjem, treća lica će biti totalno eliminisana, i igrač će ugovore potpisivati isključivo i samo sa ovlašćenim menadžerima.
Navela sam samo neke od mnogobrojnih promena i dotakla samo mali deo onoga zbog čega je sport globalno bitan za svaku zemlju i za svaku naciju, s toga ni ne čudi da se sport u Ustavu Republike Srbije izdvaja kao oblast od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
Zbog svega navedenog u Danu za glasanje podržaću ovaj Predlog zakona, kao i moja poslanička grupa, Poslanička grupa SNS.