Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Prepoznajem dobru motivaciju i nameru za vaš amandman. Kada je reč o stipendistima, jeste jedno od pitanja koje se postavlja upravo to vaše i nije ona jedini sportista koja je ostala u drugom stanju i koja je izgubila pravo na stipendiju. Ali, članom 17. Predloga zakona upravo kažemo da je stipendija za usavršavanje i da želimo da pomognemo prvenstveno maloletnim sportistima, pa onda i drugim kategorisanim sportistima da dobiju novčana sredstva od Republike, AP, jedinica lokalnih samouprava, da imaju pravo na kvalitetniji razvoj i da prepoznamo njih u onom najranijem dobu.
Nama jeste shodna primena celokupnog zakona i mi težimo i težićemo da se zakon primenjuje i na Republici i na AP i u jedinicama lokalne samouprave, i da motivišemo sve u sistemu sporta da poštuju finansiranje, da poštuju stipendiranje sportiste i da prepoznaju one naše najkvalitetnije sportiste, prvenstveno one maloletne, koji će tek ostvariti vrhunske rezultate.
Zbog toga, nismo u prilici da izađemo u susret u ovom trenutku, ali smo spremni da razgovaramo na predloženu temu i da razmatramo, da bismo ubuduće otklonili te nedoumice.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsedavajući.
Ja smatram da je predloženi amandman suvišan, budući da je član 13. Predloga zakona o sportu vrlo detaljan, vrlo precizan i da stav 3. člana 13. upravo o tome govori, da profesionalni sportista ima sva prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
Što se tiče radno-pravne zaštite sportista u vreme trudnoće, odsustva zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta, sve je to precizno i adekvatno regulisano Zakonom o radu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Boris Tadić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, dakle, član 18. govori o ugovorima o transferu i o ugovorima o ustupanju. Kaže da je ugovor o transferu pisan i overen u skladu sa zakonom, ugovor između sportske organizacije sa kojom sportista ima punovažno zaključen ugovor, u skladu sa ovim zakonom, i sportske organizacije u koju sportista prelazi, a ugovor o ustupanju je pisan i uveren u skladu sa zakonom, ugovor između sportske organizacije sa kojom sportista ima punovažno zaključen ugovor, u skladu sa ovim zakonom, i sportske organizacije u koju sportista privremeno prelazi, na osnovu koga se sportska organizacija sa kojom sportista ima zaključen ugovor saglašava da sportista privremeno pređe u sportsku organizaciju sa kojom se zaključuje ugovor o ustupanju. Sledeći stav kaže da ugovor iz stavova 1. i 2. ovog člana može se punovažno zaključiti samo uz pisanu i overenu, u skladu sa zakonom, saglasnost sportiste.
Mi smo predložili dopunu još dva stava. Jedan stav kaže: „Zbog odbijanja davanja saglasnosti na ugovore iz st. 1. i 2. ovog člana, sportista ne sme trpeti štetne posledice niti odbijanje saglasnosti može biti osnov za raskid punovažno zaključenog ugovora između sportiste i sportske organizacije.“.
Sledeći stav kaže: „Sportista koji zbog odbijanja davanja saglasnosti na ugovore iz st. 1. i 2. ovog člana pretrpi štetne posledice ili mu zbog toga bude raskinut punovažno zaključen ugovor sa sportskom organizacijom, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.“.
Vi ste odgovorili, gospodine ministre, da se predloženi amandman odbija jer bi njegovim prihvatanjem bilo uvedeno pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugovora, iako to pravo nije konstituisano zakonom kojim su regulisani obligacioni odnosi, dok je zaštita od štetnih posledica po sportistu osigurana odredbama člana 4, stavovi od 2. do 5, člana 12. stav 4. itd.
Niste u pravu, gospodine ministre. Dakle, član 4, stavovi od 2. do 5, govori o diskriminaciji sportiste, a stav 9. člana 4. kaže da sportista, odnosno drugo lice, ima pravo na naknadu štete koju pretrpi aktima diskriminacije, zloupotrebe, zlostavljanja i nasilja od strane organizacije ili lica u oblasti sporta iz stavova 3. i 6. ovog člana.
Dakle, mi smo ovim našim amandmanom samo razradili ono što ste vi dali kao član u Predlogu zakona, član 18, jer smo se, ako obratimo pažnju na stav 3, on kaže da ugovor iz stavova 1. i 2. ovog člana može se punovažno zaključiti samo uz pisanu i overenu, u skladu sa zakonom, saglasnost sportiste. Mi smo samo ovaj stav razradili i rekli da sportista ne sme da trpi štetu. Ako trpi štetu zbog toga što nije dao saglasnost, onda on ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, što ste vi i govorili u članu 4, te vam molim da još jedared razmislite o ovome i prihvatite naš amandman.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Mi smo imali ozbiljnu dilemu da prihvatimo ovaj amandman i dugo smo o njemu razmatrali, ali smatramo da je to i šire obuhvaćeno Predlogom zakona.
Mi smatramo da je ova situacija akt diskriminacije, i da treba bude propisana u tom skladu. Podržavamo vašu ideju i slažemo se, ali pravna prepreka za prihvatanje ovog amandmana je zbog toga jer bi se uvelo pravo na nematerijalnu štetu, i zbog kršenja ugovora koji ne postoji po opštem režimu. Smatramo da transfer nije bitniji od ostalih ugovora u sistemu sporta da bi uveli pravo na nematerijalnu štetu samo za taj ugovor. I, zbog toga smo se odučili da ne prihvatimo vaš amandman.
Opet kažem, imali smo ozbiljnu dilemu, jer prepoznajemo i dobru nameru i želeli smo da u potpunosti zaštitimo sportistu, kao što sam i ranije pričao i kada je reč o transferu i kada je reč i svom ugovorima u sportu, a smatramo da jeste ova vid diskriminacije u sportu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, ovo je još jedan od amandmana, kako reče i ministar, gde se vidi dobra volja predlagača da se poboljša zakonski predlog.
U odnosima prema sportistima u skoro svim vrstama sporta, pokazalo se da je bilo dosta loših ugovora i da je bilo čak i onih ugovora za koje sportisti nisu znali. Takav jedan primer smo imali nedavno sa fudbalerom Živkovićem, koji je postao najverovatnije žrtva nečega u čemu nije ni učestvovao. Neko je u njegovo ime potpisao ugovor po kome se on obavezuje da pređe u neki određeni klub. Imali smo priliku da u prethodnih 20-ak dana ili možda i više, svakodnevno u sredstvima javnog informisanja čitamo o tome šta se sve desilo jednom mladom i perspektivnom čoveku zbog toga što nije to bilo zakonski regulisano.
Nadam se da će se ovim zakonom mnogo toga ispraviti, najverovatnije i sigurno je da ne može sve da se ispravi, da ne može sportista da se obezbedi 100%, ali postoji dobra volja da se to najvećem delu slučajeva sredi. Hvala.